Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo priliku da govorimo o amandmanima na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o osiguranju koji je Vlada podnela 18. decembra i predložila da se donese po hitnom postupku.
Zakon se može doneti po hitnom postupku kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad ograna i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU. Predlagač zakona je dužan da navede razloge za donošenje zakona po hitnom postupku.
Formalno, dat je Predlog zakona po hitnom postupku, pa neka mi neko u državi objasni da li smo svi znali da će rok koji ističe 31. decembra ove godine tada isteći? Tim članom 234. odlaže se primena, da organizacije za osiguranje treba da odvoje životno i neživotno osiguranje i sada, čekajući cajtnot 18. decembra, desilo se nešto novo što nismo znali.
Zbog toga zakon ne može da sedi u proceduri u Skupštini 15 dana, što je obaveza, da svaki zakon bude u proceduri 15 dana, pa da svi vidimo i da budemo u prilici da učestvujemo u odborima, i svaki narodni poslanik, čak i koji nije u matičnim odborima ili odborima koji treba da se izjasne, da može da se izjasni i da učestvuje adekvatno u radu. Ne. Mi smo osamnaestog to dobili u skupštinsku proceduru, a dvadeset trećeg je počela sednica gde je trebalo da o tome započnemo raspravu u načelu.
Mi smo dobili uveravanja gospodina ministra da će Narodna banka Srbije, kao ovlašćeni predlagač zakona, uraditi Predlog zakona o osiguranju i da će se to desiti do polovine naredne godine. Naime, u članu 107. Ustava Republike Srbije izričito stoji da pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, Skupština Autonomne pokrajine i najmanje 30 hiljada birača. Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Sada, Vlada sa svoje strane toleriše nerad Narodne banke Srbije koja nije na vreme obavila svoj deo posla, jer to je predlaganje zakona iz nadležnosti Narodne banke. Ali, Vlada ima onu opštu odgovornost za predlaganje propisa i iz nadležnosti Narodne banke i uopšte u svim oblastima.
Obrazlažući zašto Vlada nije predložila Zakon o osiguranju, čekamo drugi neki subjekt u državi, a to je Narodna banka, da se namoli da uradi Zakon o osiguranju. Još ga nemamo. Ako nemamo od strane onih koji imaju ovlašćenja da predlažu zakon, zašto Vlada nije uradila taj deo posla, pogotovo što postoji, navodno radna grupa…
Pričam o roku. Predlažem da se rok skrati na šest meseci, sada obrazlažem zašto.
Pokušavam da objasnim zašto je rok od šest meseci prolongiranja dovoljan da se uradi posao i ukazujem ovde ministru, pred svima vama, da ne mora da čeka one koji ne rade svoj posao. Ako Narodna banka Srbije ne radi svoj posao ili ne radi dovoljno brzo svoj posao, vi imate, gospodine ministre, ovlašćenje da tražite od Vlade da Vlada predloži novi Zakon o osiguranju. Vlada ima ovlašćenje, kao što Vlada ima ovlašćenje da predloži zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, jer da nema to ovlašćenje, ne biste vi bili, kao predstavnik Vlade, na današnjoj sednici Skupštine i obrazlagali.
Šta se ovim izmenama i dopunama menja? Menja se Zakon o osiguranju. Ako je Vlada nadležna da predloži izmene i dopune, onda je Vlada nadležna da predloži i zakon. Zato vam kažem, ako ne radi Narodna banka dovoljno brzo svoj posao, na vama je odgovornost, kao izvršnoj vlasti – izvolite, predložite novi Zakon o osiguranju. Ako tvrdite da je moguće za šest meseci da se uradi, zašto onda taj rok produžavati, šest, osam, devet, 12 meseci ili koliko?
Vi ste u Predlogu zakona rekli – nama treba još godinu dana. Rekli ste – biće gotov posao do pola godine. Ako ne uradi Narodna banka, taj materijal dajte na Vladu, neka Vlada izglasa i imaćemo mogućnost da za šest meseci se taj posao uradi, ako je tačno to što ste tvrdili, a ja nemam razloga da sumnjam da je posao skoro gotov u pogledu novog Zakona o osiguranju. A vi ćete novim Zakonom o osiguranju definisati i taj rok. Tada neće biti člana 234, ako dođe novi Zakon o osiguranju, i tada možete da kažete – videli smo da obaveze iz člana 234. sadašnjeg zakona ne mogu da se izvrše za šest meseci, godinu dana, pet godina, treba nam 13 godina još. Novim zakonom definišete koji je realan rok. Ja smatram da, ukoliko rok opredelite za narednih šest meseci, to će biti obaveza svima vama, i Narodne banke koja je obećavala da će da uradi posao, a nije uradila na vreme taj posao, i vama koji tvrdite da je to moguće uraditi za šest meseci. Ako je moguće, preuzmite obavezu, prihvatite amandman na šest meseci.
Moje kolege iz poslaničke grupe DS su bili malo blaži od mene. Gospodin Srđan Milivojević je predložio produženje roka, ne šest meseci, nego osam meseci, gospođa Nataša Vučković je bila još blagonaklonija prema izvršnoj vlasti, ona je rekla – hajde da produžimo za devet meseci. Zar devet meseci nije dovoljno, nego se traži 12? Za devet meseci dete bi se rodilo. Zar to nije dovoljno? Za sedam dana Bog je stvorio svet, a vama šest, osam ili devet meseci nije dovoljno za ovo i za sve one koji treba da odvoje životno od neživotnog, ili da date novi predlog zakona kojim će se, kako ste sami rekli, napraviti Kineski zid u okviru samih organizacija, šta je životno, a šta neživotno osiguranje.
Upravo zbog svega toga, što svaki zakon čekamo da bude cajtnot i onda brže bolje dajemo predloge zakona koji nisu dorađeni, upravo zbog toga ste bili u prilici i mene raduje što ste jedan moj amandman usvojili, postao je sastavni deo, to je amandman na član 3. Moguće je da će to biti i poslednji usvojeni amandman u ovom sazivu Narodne skupštine.
U svakom slučaju, pozivam vas da još jednom razmislite da li ovaj rok treba skratiti, odnosno produžiti na šest meseci, odnosno skratiti rok koji ste vi predložili u zakonu, sa 12 meseci na šest meseci.