Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ministarka je sa pravom, naravno, izrazila očekivanje da ćemo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke i opozicije podržati ove protokole. S pravom zbog toga što se Demokratska stranka oduvek zalagala za usvajanje međunarodnih sporazuma na osnovu kojih se Srbija uključuje u međunarodne razvojne tokove, a to je slučaj i sa današnjim međunarodnim ugovorima koji su pred nama.
Ono što je jedna od suštinskih poruka ovih ugovora, kao i mnogih drugih konvencija koje smo usvajali u ovoj Skupštini, jeste razumevanje u savremenom svetu da su jedinstvena biološka i kulturna raznolikost kapital i za ekonomski razvoj i za svaki mogući društveni razvoj.
Kroz ovu konvenciju se protežu i određeni principi, koji mislim da su suštinski značajni i za mnoge druge procese, a pre svega mislim na proces evropskih integracija, ali i na mnoge druge procese međunarodne u koje Srbija pokušava danas da se uključi. To je, naravno, usklađivanje propisa, koordinacija sa susedima, prekogranična saradnja, upravljanje šumama, promocija kulturnog nasleđa, volela bih da to posebno naglasim, razmena informacija i saradnja među institucijama.
Uostalom, ovi ugovori, pre svega mislim na dva protokola koji se oslanjaju na Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata su zapravo takođe deo jednog globalnog koncepta razvoja koji podrazumeva integrisanje velikog broja sektora i velikog broja oblasti. Bojim se da, ukoliko ne budemo razumeli, i u radu ove Vlade i svake druge vlade i u okviru parlamenta, koliko je važno da se ovim pitanjima pristupa na jedan integrisan način, mislim da nećemo na najbolji mogući način uspeti da primenimo propise koji donosimo.
Ono što bih želela da naglasim, zapravo već na neki način i jesam, a bojim se da u razmatranjima ovog integrisanog pristupa i uopšte razumevanju koncepta održivog razvoja se vrlo često zanemaruje značaj kulture, barem je u Srbiji to slučaj, ali u svetu je to sve manje slučaj. Zbog toga bih želela i da posebno naglasim i citiram član 17. Protokola koji se odnosi na održivi turizam, koji govori o tome da se deo prihoda od turizma usmerava na očuvanje kulturnog nasleđa. Lično mislim da bi ovaj princip trebalo da postoji i da se primenjuje i u našoj nacionalnoj politici, kada je u pitanju kultura. Mislim da ne postoji dovoljno integrisanog i sistemskog grada i koordinacije između resora u našoj Vladi i u parlamentu. Zbog toga i kao neko ko se u ovoj Skupštini malo više bavi oblašću kulture, mislim da je važno da to napomenemo.
Takođe, mislim da je važno da danas kada govorimo o jednoj tako važnoj temi kao što je zaštita životne sredine, kao što je očuvanje naših šuma, naših prirodnih resursa, u krajnjoj liniji, zdravlja naših građana, mislim da je veoma važno napomenuti nedostatke sistemske koji su još uvek prisutni u sprovođenju naše politike, a to je nedovoljna usklađenost zakona i propisa, potreba da se pojača institucionalni kapacitet za razvoj zakonodavstva, potrebno je pojačati sistem monitoringa i, naravno, ono o čemu je govorio kolega Karić i o čemu se mnogo govorilo i treba da se govori kada je u pitanju ovaj proces, a to je donošenje nacionalne strategije za životnu sredinu.
Kao što je naglašeno u obrazloženju Vlade, karpatski proces je, između ostalog, nadziran i od strane Evropske unije, imajući u vidu da smo mi u procesu pridruživanja, odnosno smo kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mislim da je važno da se podsetimo i sledećeg. Postoje dva poglavlja na koja se u „Progres reportu“, odnosno izveštaju o napretku Srbije, a koji su direktno vezani za oblast o kojoj danas govorimo, poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, gde između ostalog, u poslednjem izveštaju Evropska komisija naglašava da je ostvaren neznatan napredak u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i da je Srbija umereno napredovala u ovoj oblasti.
U poglavlju 27, kada su u pitanju životna sredina i klimatske promene, posebno se naglašava da je potrebno ojačati učešće i konsultacije šire javnosti u procesu donošenja odluka, što naravno podrazumeva i podizanje svesti građana o značaju životne sredine. Takođe se naglašava da, kada su u pitanju klimatske promene, Republika Srbija i dalje nema sveobuhvatnu klimatsku politiku. Konačno, zaključak, u okviru poglavlja 27. takođe je ostvaren samo skroman napredak u oblastima životne sredine i klimatskih promena, potrebno je jačanje administrativnih kapaciteta i ulaganja u strateške prioritete.
Zašto ovo naglašavam? Naglašavam između ostalog, zato što je moja želja, kao narodnog poslanika, da u raspravama koje ovde vodimo, a koje bi trebalo da budu konstruktivne, bez obzira što ne želim da umanjim pravo poslaničke većine, da jedini argument koji koristi u razmatranju bilo koje oblasti o kojoj mi ovde govorimo jeste da je prethodna vlada bila katastrofalna i da to ostane jedini njihov argument.
Mislim da to više nije ubedljivo nikome, ni građanima Srbije, a bojim se da je najmanje ubedljivo onima koji sa nama pregovaraju i razgovaraju, kada je u pitanju naše napredovanje u međunarodnim i evropskim integracijama. Zbog toga sam, između ostalog, citirala i deo iz izveštaja Evropske komisije i onoga što se od nas očekuje, pozivajući se na ono što je ministarka, s pravom, više puta naglasila, a to je pitanje implementacije.
Mi smo u ovoj Skupštini doneli ogroman broj konvencija iz raznih oblasti i bojim se da nismo razradili dovoljno mehanizama, govorim sada o parlamentu, da zaista ozbiljno pratimo na koji način se te konvencije primenjuju, u krajnjoj liniji i da pomognemo Vladi, ukoliko je potrebno, da se ti standardi primene.
Želela bih da citiram i članove Ustava Republike Srbije, član 16. i član 194, koji kaže da se pravila, međunarodna prava i potvrđeni međunarodni ugovori smatraju sastavnim delom našeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju, takođe član 74. Ustava, koji garantuje da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu.
Postavlja se pitanje – na koji način, o tome smo govorili kada su bile u pitanju medijske slobode, kako mi danas u Srbiji garantujemo najviša načela koja postoje u Ustavu Republike Srbije, ukoliko one nemaju direktnu sankciju? Dakle, mi smo počeli da se bavimo samo onim normama zakonskim koje imaju direktnu sankciju, a zaboravili smo na ono što su najbitnija i najvažnija načela koja su temelj našeg ustavnog poretka i funkcionisanja našeg društva.
Zbog toga bih predložila da i mi ovde u parlamentu napravimo jednu vrstu dogovora i strategije o tome na koji način ćemo temeljno, redovno pratiti primenu konvencija koje smo ratifikovali. Takođe predlažem da nadležni odbori više međusobno sarađuju, da se jedna sada već uvrežena, mada ne dovoljno primenjena, praksa da se održavaju i zajedničke sednice nekih odbora nastavi jer u savremenom trenutku u kome se problemi ukrštaju, gde se propisi moraju usklađivati i gde se, kao što smo rekli na početku, govoreći upravo o onome što je tema današnja, a to je održivi razvoj, gde postoji veoma veliki broj oblasti koje se međusobno prepliću, mislim da je potreban i napredak u samoj Skupštini, u parlamentu, kako bismo bili sigurni da ove važne konvencije i važna načela budu zaista i primenjena za dobrobit naših građana jer se, na kraju krajeva, to uvek njih najviše i tiče.
Demokratska stranka, ponoviću, će podržati usvajanje ovih međunarodnih ugovora. Zahvaljujem.