Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, svašta je moguće kada političar dopusti emocijama da nadvladaju razum. Mislim da u inicijativi za razrešenje gospodina Maršićanina sasvim sigurno postoji dovoljno motiva za ovakvu vrstu neargumentovanog nastupanja, ali se ne može očekivati od Skupštine da krši Poslovnik kojim su jasno utvrđena prava i obaveze svakog poslanika, pa i prava i obaveze udruživanja u poslaničke grupe.
Vi ste izneli jedan predlog i taj predlog možete da promenite tako što ćete ga povući i, u skladu sa stavom DOS-a, ponovo predložiti na narednoj sednici. Vi ste takvu mogućnost odbili, nakon juče održanih konsultacija i praktično nije moguća vaša intervencija bez prethodnog poštovanja člana 24. postojećeg Poslovnika o radu republičkog parlamenta, kojim su jasno precizirana prava poslanika, pa i pravo udruživanja u poslaničke grupe. Poslanička grupa Pokreta za demokratsku Srbiju ne postoji. Postoji poslanička grupa DOS-a koja ne želi da podrži ovakvu vrstu inicijative, iz već do sada jasno potcrtanih razloga.
Što se tiče problematične argumentacije sa kojom ste pokušali da demantujete ono što sam rekao, ja ću vam posle svog nastupa proslediti zvanično saopštenje Ministarstva finansija i ekonomije, Ministarstva unutrašnjih poslova i nadležne skupštinske službe iz čijih se evidencija vidi da vi zapravo nikada niste tražili zvaničnu informaciju o borbi države protiv organizovanog kriminala, niti bilo kakvu informaciju o potezima koje Republička vlada ili bilo koji državni organ sprovodi pokušavajući da se obračuna sa nelegalnim švercom cigareta.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u opširnim raspravama, koje su vođene u prethodnih nekoliko dana, a pogotovo u skupštinskim odborima, mi smo jasno rekli zbog čega je ovakva vrsta inicijative neprihvatljiva. Mislim da to više nema smisla ponavljati onima koji ne žele tako nešto da čuju.
Što se tiče radnika, mi ćemo biti na svom poslu, a oni koji dođu biće uljudno primljeni, kao što je to bio slučaj i prethodnog puta. Mislim da bi bilo dobro da u tom razgovoru učestvuju i predstavnici svih opozicionih poslaničkih grupa, što nažalost nije bio slučaj u oktobru mesecu kada smo razgovarali sa predsednicima sindikata. Možda zbog toga postoji i to problematično tumačenje rezultata tih razgovora.
Sa zadovoljstvom ćemo prihvatiti susret sa predstavnicima sindikata, ukoliko oni to zatraže. Bilo bi veoma dobro da se konačno na tom sastnaku pojave i oni koji su nam, svojim upravljanjem ovim društvom, ostavili u nasleđe 40.000 preduzeća u stečaju, milion i po ljudi na prinudnim odmorima, odnosno bez posla i naravno stotine hiljada svih onih problema sa kojima se svakodnevno ljudi u svojim životima suočavaju.
Mislim da bi bilo dobro da se konačno i po pitanju "Zastave" SRS pojavi pred kragujevačkim radnicima, s obzirom da su imali hrabrosti za tako nešto tokom prošle godine kada su ih isti ti radnici dotirali iz sredstava Fonda solidarnosti. Dakle, ako smo tada kao opozicija ukazivali na nepravilnosti učinjene sa pozicije vlasti, veoma bi dobro bilo da se današnja opozicija, sledeći svoje primere, osvrne kritički na ono što mi radimo. Mi pokušavamo da rešimo probleme, ali ne na način koji su koristili naši prethodnici - proizvodnjom novih.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, znam da ne postoji ni jedan argument koji bi gospođa Jovanović mogla da uvaži, ali pre svega zbog poslaničke grupe DOS-a i javnosti moram da ukažem na izvesne pogrešne interpretacije koje su prisutne u stavovima gospođe Jovanović, a koje idu u pravcu optuživanja poslaničke grupe DOS-a na način koji je necivilizovan.
Verujem da ste dobili proglas Veća Saveza samostalnih sindikata, koji je potpisao prof. Milenko Smiljanić i u kojem se, između ostalog, kaže da su šefovi poslaničkih grupa u obavezi da kažu u nastavku zasedanja Skupštine o čemu su se dogovorili sa sindikatima; koliko je amandmana na Predlog zakona o radu i koji su amandmani usaglašeni; da se iskreno i dosledno založe za njihovo usvajanje. Štrajkački odbor Saveza sindikata Srbije, po cenu socijalnih nemira u Srbiji, ne odustaje od 50 usaglašenih amandmana.
Ovo je cena koja odgovara Srpskoj radikalnoj stranci, koju Srpska radikalna stranka ima hrabrosti da naplati, jer u nesreći koju je proizvela svojim delovanjem u Srbiji tokom poslednjih 10 godina, oni zapravo danas vide svoju korist.
U pismu koje je potpisao gospodin Smiljanić između ostalog se kaže - pokušali smo da u pregovorima sa predstavnicima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije postignemo dogovor i usaglasimo 50 amandmana. To smo uspeli, ali prevareni smo pre svega od poslaničkog kluba DOS-a. Verovali smo da će dogovoreno biti ispoštovano, ali oni više od polovine dogovorenog hoće da izigraju.
Ponavljam, ovo je pismo gospodina Smiljanića, u kojem se govori o 50 amandmana. U pregledu pisanja štampe, koji svakodnevno dobija svaki poslanik u ovoj skupštini, izvinjavam se ako ga ne dobijate, ali vaše pravo je da koristite službu za informisanje, od 26. oktobra 2001. godine, "Glas javnosti" pod naslovom "Sindikat i DOS se nagodili o zakonu o radu", gospodin Smiljanić kaže: "Išli smo od člana do člana, pedantno češljajući predloženo rešenje i amandmane" izneo je svoje utiske Smiljanić priznajući da je iznenađen energijom i preciznošću partnera sa suprotne strane stola, u koje se, kaže, prevario, pošto je mislio da su mnogo površniji.
Pred vama je danas 30 amandmana koji su plod onoga što je sindikat hteo, rekao je lider SSS i dodao da je zadovoljan onim što im je ponudila Vlada, jer se pravi novi milje za reforme srpske privrede.
Danas je postignut novi kvalitet odnosa sa Vladom (i poslaničkom grupom DOS-a) preko socijalnog dijaloga, onakav kakav smo zamišljali da treba da bude. Postignut je argumentima, a ne galamom i daje podjednake šanse kapitalu i svetu rada, izjavio je Smiljanić, čestitajući demokratskoj Srbiji što je uspostavljen socijalni dijalog između Vlade i sindikata. On je, ujedno, čestitao radnicima na pobedi, kao i svim parlamentarnim strankama koje su ispoljile želju da prevaziđu sporove.
Na konferenciji za novinare Smiljanić je pozdravio i "sve građane naše zemlje, čije inicijative kroz ove procese nisu omalovažene". On je dodao da će o rezultatima razgovora obavestiti organe Saveza sindikata ... U pregovorima su učestvovali i predstavnici Novog sindikata zdravstva, kao i Sindikat EPS-a.

"Novosti" istog dana pišu - "Miljenko Smiljanić, šef SSS, vidno uzbuđen, podelio je zadovoljstvo sa predstavnicima DOS-a zbog postignutog dogovora. Izvinjavajući se novinarima za krupne reči, on je kazao da su danas ispisane stranice nove socijalne istorije."
"Politika", izveštavajući sa iste konferencije za novinare, koja je održana nakon sastanka poslaničke grupe DOS-a, kaže - "Dogovor poslanika i sindikata" (naslov), prihvaćeno 30 od 72 sindikalna amandmana (podnaslov).
"Blic", izveštavajući sa iste konferencije za novinare, kaže - "DOS prihvatio 30 amandmana na Predlog zakona o radu" (nadnaslov); Sindikat u plusu (naslov) - tvrdi Smiljanić. Isti izveštaj je objavljen i u listu "Danas" pod naslovom "Korigovan Predlog zakona o radu", kao i u "Politici Ekspres".
Ponavljam da je poslanička grupa DOS-a podržala 33 amandmana na Predlog zakona o radu i da zapravo u toj argumentaciji, koju ističe Savez sindikata Srbije, navodeći cenu socijalnih nemira, ne može naći opravdanje.....
(Predsednik: Upozoravam vas na vreme, gospodine Jovanoviću.)
... u politici poslaničke grupe DOS-a. Dakle, reč je o očiglednoj političkoj zloupotrebi koja teži da se u atmosferi nesreće i agonije, koju smo zatekli i koju pokušavamo da rešimo, ne optužujući opoziciju, već tražeći partnerstvo u onim segmentima u kojima je to potrebno da bi se zajednička nesreća prevazišla, neko pokušava da stvari preokrene, predstavi ih drugačije nego što one zaista jesu i u takvim okolnostima ostvari neku vrstu političke koristi. Od Srpske radikalne stranke tako nešto je logično očekivati, s obzirom da nju predstavljaju ljudi koji nisu spremni da uvaže istinu.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je najveća korist koju smo mogli da izvučemo iz prethodnog nastupa zapravo saznanje da posle oktobra dolazi novembar. To je jedina istina. U svemu onome što ste izrekli,  vas ponovo ne demantujem ja, već sam potpisnik dogovora između poslaničkog kluba DOS-a i predstavnika sindikata, gospodin Smiljanić. Hteli vi to da priznate ili ne, on je izjavio, nakon razgovora koji su održani 25. oktobra, a ne 26. oktobra, da je usvojeno 30 amandmana koji su plod onoga što je sindikat hteo, iskazujući pri tom svoje zadovoljstvo. Možda vi imate neku drugačiju informaciju, ali ne sumnjam da u svemu onome što je u međuvremenu taj sindikat promenio, u odnosu na ono što je prethodno prihvatio,  ima i izvesnog političkog uticaja onih koji, po cenu socijalnih nemira koje nam sindikat ističe,  vide neku svoju korist. Ipak ne bih želeo da u poslaničkim klupama sede ljudi koji u socijalnim nemirima vide svoju šansu. Mislim da zapravo to nije tako.
(Nataša Jovanović, sa mesta: Replika.)

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maršićanin, slažem se da je ovo konstruktivan predlog, s tim što bi bilo mnogo celishodnije da ste, kao predsednik Skupštine, iskoristili svoje nadležnosti i ova pitanja otvorili u skladu sa svojim ovlašćenjima i u skladu sa svojim saznanjima.
Istina, ako su ona zasnovana na pisanju "Nacionala" ili "Fajnenšl tajmsa", onda se bojim da su i suviše neozbiljna za ovu raspravu, ali ih moramo uvažiti, s obzirom da su oni osnov ovakve vrste inicijative.
Ispraviću vas, ne radi se o "Fajnenšl tajms"-u, nego se radi o nemačkom izdanju "Fajnenšl tajms"-a, u kojem mi ne objavljujemo, kao Republička vlada, tendere, s obzirom da je reč o novinama koje imaju lokalni karakter, iako su navodi koje ste vi pomenuli više nego ozbiljni.
Osvrnuo bih se pre svega na nekoliko bitnih aspekata ovakve vrste inicijative, ne pokušavajući da osporim vaše dobre motive. O namerama ne želim da sudim, ali motivi su svakako dobri, valjani. Jer, niko u ovom društvu ne može osporiti postojanje organizovanog kriminala; niko u ovom društvu ne može osporiti i segment organizovanog kriminala koji se tiče šverca cigareta. Takođe, mislim da niko razuman, čak ni u ovom parlamentu, ne može osporiti onu vrstu ambicije sa kojom se Republička vlada, a samim tim i izvršna, a posredno i zakonodavna vlast, upustila u obračun sa organizovanim kriminalom, i po konkretnoj tački dnevnog reda, sa suzbijanjem nelegalnih tokova šverca cigareta.
Mislim da ovde moramo otkloniti nekoliko dilema na samom početku ove rasprave, kako bi ona bila upravo onakva kako je predstavnik predlagača to napomenuo. Dakle, konstruktivna.
Bilo bi dobro za DSS, koja je pokrenula ovu inicijativu, da prvo u okviru svoje stranke pronađe odgovor na pitanje koje je postavila ovde u parlamentu. To vam neće biti teško, s obzirom da je Uredba, koja predstavlja osnov ove inicijative, zapravo Uredba koju je potpisao potpredsednik vaše stranke i donedavni potpredsednik Republičke vlade, gospodin Pravdić.
Verujem da vam takođe neće biti teško da odgovor na svoja pitanja, ukoliko zapravo tražite takvu vrstu odgovora, pronađete u okviru svoje stranke, s obzirom da je nadležno Savezno ministarstvo finansija, Ministarstvo kojim rukovodi vaš čovek, gospodin Jovan Ranković. On je osoba koja je odgovorna za primenu saveznog zakonodavstva i on je osoba koja je odgovorna za funkcionisanje Savezne uprave carina.
Što se tiče osnovanosti ovih uredbi i motiva sa kojima su one pokrenute, mislim da niko dobronameran, ako takvih ima, a verujem da ima, ne može osporiti zajedničke zaključke Republičke i Savezne vlade, koji su prethodili uvođenju ovih uredbi.
Podsetiću vas, a citiraću samo jedan od zaključaka, nakon sednice održane 23. maja 2001. godine, koji su doneli zajedno Savezna i Republička vlada, a u vezi preuzimanja konkretnih mera za ostvarivanje funkcije državnih organa SRJ i Republike Srbije na teritoriji AP Kosovo i Metohija, naročito u domenu poreza, carina i razmene roba. Pa bi tako, s obzirom da se nadvila izvesna sumnja nad dobrom namerom Republičke vlade, koja je u skladu sa ovim zaključcima donela uredbe, a koje je potpisao vaš potpredsednik, bilo dobro da o ovoj svojoj inicijativi porazgovarate sa predsednikom svoje stranke i predsednikom SRJ, koji je tadašnjem saveznom ministru finansija potom poverio mandat saveznog premijera, gospodinu Pešiću, koji je opet potpisao sporazum sa UNMIK-om. Na osnovu toga je Republička vlada bila dužna da uredbom reguliše oblast trgovine akciznim robama, između ostalog i oblast trgovine duvanom.
Dakle, postavljena su, zapravo, određena institucionalna pitanja, koja su ozbiljna, ali koja svoje odgovore mogu dobiti i bez formiranja anketnog odbora, u okvirima jedne stranke, DSS, s obzirom da su ključni akteri ove politike zapravo ljudi koji potiču iz te stranke.
Gospodin Jovan Ranković, kao savezni ministar finansija; gospodin Pravdić, kao donedavni potpredsednik Republičke vlade i osoba koja je potpisala Uredbu; gospodin Koštunica i gospodin Pešić, s obzirom da su prihvatili sporazum sa UNMIK-om, na osnovu koga je Republička vlada na zajedničkoj sednici sa Saveznom vladom donela predlog mera kojima će se regulisati oblast trgovine akciznim robama na prostoru AP Kosovo i Metohija.
Što se tiče uloge gospodina Đinđića u pomenutim radnjama, jasno je da je ona nesporna i velika, ali da ona nikako ne može biti jednostrano tumačena, što je predlog i stav onih koji su pokrenuli ovu inicijativu i koji su zapravo imali mnogo lakši način za osporavanje Republičke vlade.
Nije potrebno otići do uličnog prodavca i kupiti "Nacional", da bi se našli argumenti za osporavanje Republičke vlade. Dosta je toga rečeno sa ove skupštinske govornice. DSS-u bi bilo, zapravo, lakše da je prikupila 20 potpisa, umesto 45, koliko prati ovu inicijativu, i pokrenula inicijativu za smenu Republičke vlade.
Dakle, to je jedan legitiman proces, ali mislim da se time ne bi umanjila odgovornost te stranke, ne samo zbog toga što je ona kreirala, zajedno sa svojim ostalim partnerima, u jednoj i u drugoj vladi, ovakvu vrstu finansijske politike, već zbog toga što ona na ovakav način pokušava da sankcioniše izvesne političke poraze, koji su prethodili našoj današnjoj raspravi.
Dakle, svi članovi DSS su na sednicama Republičke vlade, na kojima su pomenute uredbe razmatrane i usvojene, podržali ove uredbe.
Ovde imam zapisnike sa sednica održanih 20. februara, 6. marta i 3. avgusta 2001. godine. Sednice su održane u punom sastavu i na njima su bili prisutni i gospodin Joksimović i gospodin Pravdić, dakle predstavnici Demokratske stranke Srbije, koji su zajedno sa svim ostalim članovima Vlade podržali ovakvu vrstu politike.
Jasno je da su se u međuvremenu okolnosti promenile, mislim da Skupština treba da proceni u kojoj meri su se one zapravo menjale i da li su tada predstavnici Demokratske stranke Srbije vodili ispravnu politiku ili je vode danas. Ako su tada prikrivali činjenice, onda je njihova odgovornost mnogo veća od one koja prati ovakvu vrstu današnje inicijative, jer je to zapravo politika dvostrukih standarda kojima se nanosi direktna šteta.
Mislim da se ne radi o tome. Mislim da je, zapravo, na osnovu informacija Ministarstva finansija, veoma jasno da su uredbe donete u vanrednim okolnostima, u okolnostima u kojima nije zakonom bio regulisan veoma ozbiljan segment našeg privrednog života. S obzirom da vam je, takođe, poznata činjenica da se u skupštinskoj proceduri nalazi paket antikorupcijskih zakona, a pre svega tu mislim na zakon o javnim nabavkama i zakon o duvanu, jasna je takođe zakonodavna aktivnost Vlade koja pokušava da reši nasleđene probleme.
Ne želim, recimo, da optužim predstavnike današnje opozicije da su oni odgovorni za nefunkcionisanje tog segmenta državnog aparata tokom 2000. godine. Postojalo je puno izazova i mislim da realno nije bilo moguće obračunati se u potpunosti sa organizovanim kriminalom, ali takođe niko na osnovu argumenata ne može osporiti uspehe republičke i savezne administracije u ovom segmentu našeg života. Ako neko ima primedbu, onda ta primedba mora biti ipak drugačijeg karaktera i ne može se zasnivati na pisanju jednog bulevarskog lista. Mislim da je to jednako neozbiljno kao i pozivanje na neke druge tekstove u tom istom bulevarskom listu, koji se tiču opet recimo predstavnika Demokratske stranke Srbije, a mislim da je ispod časti ovog parlamenta graditi politiku, koja je u toj meri ozbiljna kao ova o kojoj danas govorimo, na takvoj vrsti argumentacije.
Ako želimo da razgovaramo o fiskalnim rezultatima smanjenja šverca cigareta, onda se u periodu od juna do avgusta 2001. godine, a ne tokom čitave godine, kako je to pogrešno interpretirao gospodin Maršićanin, stvorila naplata akcize od cigareta u proseku od 391 milijarde dinara mesečno. Ukoliko bi se ovaj trend zadržao do kraja godine, naplata akciza na godišnjem nivou iznosila bi 4,7 milijardi dinara, što čini 83% maksimalnog kapaciteta prihoda od akciza, koji iznosi 5,7 milijardi dinara.
Ponoviću: u periodu jun - avgust 2001. godine stvarna naplata akciza od cigareta iznosila je u proseku 391 milion mesečno. Ukoliko bi se ovaj trend zadržao do kraja godine, naplata akciza na godišnjem nivou iznosila bi 4,7 milijardi dinara.
Dakle, ovakvom vrstom analize možemo doneti nekoliko zaključaka. Prvo, da je Demokratska stranka Srbije neka pitanja, umesto da postavi u okviru svoje stranke, postavila je u okviru Parlamenta. Ne zbog toga što nije imala hrabrosti da ta pitanja postavi u okviru svoje stranke, već zbog toga što je možda očekivala da ćemo mi prećutati neke činjenice, činjenice koje smo upravo pomenuli: a to je da je nezaobilazna uloga savezne administracije u organizovanoj borbi, sprečavanju i suzbijanju kriminala i šverca cigareta; da u tom segmentu savezne administracije presudnu ulogu ima predstavnik Demokratske stranke Srbije, gospodin Ranković, koji se šest meseci nalazi na toj funkciji i koji ni jednom rečju nije kritikovao fiskalnu politiku Republičke vlade, niti je kritikovao pomenute uredbe, verovatno zbog toga što je čoveku jasno da su upravo te uredbe potpisali članovi njegove stranke.
Takođe, možemo ući u analizu zadataka anketnog odbora i same strukture anketnog odbora. Ideja kontrole izvršne vlasti je dobra, na njoj treba insistirati i ona je potrebna u svakom trenutku. Kontrola se može sprovoditi u vanrednim okolnostima formiranjem anketnih odbora, ali se takođe ona može izvršiti i kroz redovan rad skupštinskih radnih tela, recimo Odbora za finansije. Nijedanput u prethodnih 10 meseci predstavnici Demokratske stranke Srbije na tom odboru nisu otvorili ovakvu vrstu pitanja, niti su pokušali da pronađu odgovore na ta pitanja. Mislim da su jasni motivi i ograničenja koja su pratila tu vrstu politike i koja su možda delimično popustila, u trenutku u kojem se otvoreno ta stranka konfrontira sa Demokratskom opozicijom Srbije, ali i to je politika i tako nešto ne treba osuđivati.
Ono što je u svemu ovome po prvi put sporno i ono na čemu će DOS insistirati jeste sastav i zadaci anketnog odbora. Nije za DOS problem formiranje anketnog odbora koji treba da sagleda stanje u oblasti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda, iako je jasno da to može bez ikakvog ustručavanja uraditi nadležni skupštinski odbor.
Što se tiče inicijative koju, navodno, anketni odbor treba da sprovede po pitanju drugog stava ovog predloga - "Anketni odbor ima zadatak da utvrdi da li postoje razlozi za davanje inicijative za pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti Uredbe o uslovima i načinu obračunavanja javnih prihoda" - bivši predsednik Skupštine, gospodin Maršićanin, nekoliko je puta i sa ove govornice rekao da je Uredba protivustavna i samo po sebi ne može zavisiti od anketnog odbora, da li će ta inicijativa biti pokrenuta ili ne, već je zadatak Ustavnog suda da se ta inicijativa pokrene. Dakle, to ne može odlučivati poslanička većina u ovoj skupštini, već Ustavni sud onog trenutka kada bude funkcionalan, a biće funkcionalan onog trenutka kada ne bude predmet partijskih opstrukcija.
Što se tiče trećeg stava, on je neprihvatljiv za DOS i mi ćemo, ukoliko se on ne promeni, glasati protiv formiranja anketnog odbora. Reč je zapravo o stavu, odnosno zadatku anketnog odbora da utvrdi koliko su budžeti SRJ i Republike Srbije oštećeni postojanjem nelegalne trgovine, odnosno činjenjem i nečinjenjem Vlade Republike Srbije. Nama je jasna stranačka politika Demokratske stranke Srbije, ali se ne može očekivati od nas da podržimo ovakvu konstataciju. Anketni odbor tek treba da počne sa svojim poslom i pošto svoj posao okonča on će moći da zaključi da li je Republička vlada nekog oštetila ili je to učinila, recimo, Savezna vlada ili su jedna i druga vlada u mogućim i zadatim okolnostima dale svoj maksimum.
Dakle, mora doći do preformulacije trećeg stava ove inicijative; i, konačno, za nas kao političare je neprihvatljivo da se bavimo utvrđivanjem činjenica vezanih za tvrdnje izrečene u domaćoj i stranoj štampi, koje se tiču nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda. Zapravo, nije definisana metodologija utvrđivanja ovih činjenica: da li je ta metodologija zasnovana na proučavanju moralnog konteksta nekoga ko je kreator ovakve vrste informacije; ili je ona recimo zasnovana na privođenju novinara i urednika, koji su tako nešto objavili, nadležnom republičkom organu koji treba da utvrdi istinitost toga; ili će, možda, činjenice ostati mimo domašaja anketnog odbora zbog toga što će novinar i urednik štititi izvor informacije. Mislim da je ovakva vrsta inkvizitorske politike prema medijima neprihvatljiva i DOS tako nešto ne može podržati.
Konačno, svaki anketni odbor mora biti izraz realnog stanja u ovom parlamentu. Demokratska stranka Srbije, kao deo DOS-a, ovakvu inicijativu je mogla da pokrene i u martu, aprilu, maju, junu, dakle u svim onim situacijama u kojima su donošene uredbe koje danas ona kritikuje. To nije učinjeno i, hteli vi to da priznate ili ne, vi danas predstavljate poslaničku grupu koja ima 45 članova i shodno tom broju članova možete ostvariti svoju reprezentaciju u okviru anketnog odbora. DOS insistira na drugačijem sastavu anketnog odbora i ukoliko predlagač na tako nešto pristane, dakle ukoliko se u anketni odbor prenese reciprocitet, utvrđen ovde u okviru poslaničkih grupa i na nivou Parlamenta, mi ćemo se veoma rado upustiti u rad ovog anketnog odbora, pri čemu ne pristajemo na ove zadatke koje je predlagač potencirao, a pre svega na de fakto konstataciju krivice Republičke vlade i na isledničke radnje u oblasti medija, kako bi se utvrdile činjenice kojima bi se dokazala verodostojnost pisanja "Nacionala" ili, ispraviću gospodina Maršićanina, nemačkog izdanja "Fajnenšl tajms"-a. Mislim da je ideja anketnih odbora dezavuisana i da je jasno da u situaciji, u kojoj smo otvorili mogućnost interpelacije, postoji mnogo korektniji okvir za rešavanje ovakve vrste, rekao bih, nesporazuma.
Naravno da Demokratska stranka Srbije ima svoje puno pravo na izbor politike koju će slediti, ali ovakva vrsta politike kojoj mi danas prisustvujemo ima svoju cenu. Tu cenu smo mi rekli i ona će, što se nas tiče, morati da se poštuje ukoliko Demokratska stranka Srbije računa na predstavnike poslaničke grupe DOS u ovom anketnom odboru. Mislim da, naravno, nikako ne stoje oni argumenti koji su se mogli čuti pre nego što je ova inicijativa pomenuta, a koji su se ticali formiranja anketnih odbora o slučaju ekstradicije gospodina Stakića Haškom tribunalu, o slučaju hapšenja gospodina Miloševića, ekstradiciji gospodina Miloševića, o slučaju afere sa pokojnim Momirom Gavrilovićem i ulogom Kabineta predsednika SRJ u toj aferi.
Dakle, DOS neće odgovoriti istim argumentima na ovako nekorektnu politiku, koja je nekorektna ne zbog kritike Republičke vlade, nego zbog vremena i okolnosti pod kojima se toj kritici pribegava, s obzirom da je jasno da su uredbe koje su donete, uredbe koje su na snazi pola godine ili čak 10 meseci u slučaju ove prve uredbe gospodina Pravdića, tj. da se ne radi ni o kakvom nastojanju da se zaštite interesi Republike Srbije, već o traganju za političkim profitom koncepta koji je sam po sebi urušen i koji, mislim, da ovim neće ostvariti nikakvu korist. Hvala.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zatražio sam repliku po osnovu pogrešnog tumačenja.        Molim vas da procenite, da li po tom osnovu mogu da dobijem repliku, ukoliko ne mogu, vratiću se na mesto - gospodin Maršićanin me pogrešno protumačio po pitanju podrške koja će pratiti ovakvu vrstu inicijative, ukoliko ona bude korigovana.
Dakle, ne radi se o korekciji, koju ste pomenuli, ona je u redu, ali ste zapostavili naše insistiranje na tome da se isključi utvrđivanje istinitosti napisa u stranoj štampi, jer ne vidimo kojom metodologijom bismo mogli da utvrdimo istinitost napisa, recimo, u jednom bulevarskom listu, kakav je "Nacional" ili na koji drugi način bismo mogli da utvrdimo istinitost tvrdnji iznesenih u domaćoj štampi, jer to nije bilo moguće ni do sada.
Mislim da nam je jasno da novinari imaju pravo zaštite svog izvora i da ne postoji metodologija, na osnovu koje bi Anketni odbor mogao sada nekoga prisiliti na davanje takve vrste informacija. Dakle, potrebno je izvršiti korekciju koju je prihvatio gospodin Maršićanin i na tome sam mu zahvalan, ali da se prihvati četvrti zadatak Anketnog odbora, kako glasi - "Anketni odbor ima zadatak: da utvrdi činjenice vezane za tvrdnje izrečene u domaćoj i stranoj štampi koje se tiču nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda".
Istovremeno, potrebno je izvršiti korekciju sastava ovog Anketnog odbora, kako bi on u potpunosti prezentovao aktuelni odnos poslaničkih grupa u Republičkom parlamentu.
Nadam se, konačno, da Srbija nije društvo u kome je suprugama zabranjeno obavljanje nekog posla i da gospodin Živković nije manje vredan zbog toga što ima suprugu koja je pravnik i koja radi na mestu sekretara Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Dok sam ja predsednik poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije, niko iz naše poslaničke grupe neće degradirati vrednosti predsednika Savezne Republike Jugoslavije, zbog toga što mu je žena saradnik nekog instituta, doktor prava, ili radi na nekom ustavnom predlogu. To je primer flagrantnog nepoštovanja, pre svega, ovog parlamenta i nekulture koja sasvim sigurno ne može dobiti podršku poslaničke grupe Demokratske opozicije Srbije.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ako pođemo od pretpostavke da je Vlada neprijatelj društva, onda može biti neke logike u prethodnom tumačenju mog kolege.
Ja ću vas podsetiti na izmene koje smo uneli u ovu oblast zakonodavstva, pre svega, kroz inicijative gospodina Đelića, potom i korekcije postojećeg Zakona o radnim odnosima, prelaskom na zarade, između ostalog, definisanjem pojma minimalne zarade.
Citiraću vam član 66. postojećeg Zakona o radnim odnosima, koji govori o garantovanoj zaradi, pri čemu obuhvata zarade, naknade i druga primanja.
Taj član kaže da iznos garantovane neto zarade utvrđuje Vlada Republike Srbije, po prethodno pribavljenom mišljenju Veća Saveza sindikata Srbije i Privredne komore Srbije.
Znači, ovim zakonom je Vlada Srbije dovedena u poziciju gde su definisani pregovarači, odnosno institucije čije mišljenje ona treba da konsultuje, pri čemu nije obavezno da takav stav i uvaži.
U članu 86. Predloga zakona o radu o kojem raspravljamo, veoma jasno se u stavu 3. kaže da će Vlada Srbije u roku od 10 dana od početka dogovora, ukoliko se ne postigne sporazum, utvrditi minimalnu zaradu. Sporazum moramo postići između unije poslodavaca, sa jedne strane, reprezentativnih sindikata, sa druge strane i Vlade, koja mora realizovati socijalnu dimenziju države i voditi računa o tome, sa treće strane.
Koji je reprezentativni sindikat u našem društvu? Koja je reprezentativna unija poslodavaca? Tačno je da sada imamo samo jednog, s tim što vas moram podsetiti, recimo, na Zakon o privrednim komorama. Otvaraju se perspektive koje su bitno drugačije od trenutnog stanja. Dakle, moramo razmišljati i onim situacijama u kojima će doći do anomalija u primeni ovog zakona, da anomalija koja se može pojaviti, recimo, u slučaju osporavanja reprezentativnosti nekog sindikata i vidite da mi danas imamo sindikate koji podržavaju ovaj zakon o radu, koje opozicija smatra nedovoljno jakim.
Imate sindikate poput Saveza sindikata Srbije, koji je učestvovao u pregovorima sa nama i koji je zastupao određenu sindikalnu poziciju, ali zajedno sa njim su nastupali i neki drugi sindikati, koji su imali dijametralno suprotne pozicije od Saveza sindikata. Dakle, koji je reprezentativni sindikat u našem društv? Šta je to unija poslodavaca? O tome - za meseca dana.
Morate razmišljati o situaciji u kojoj Vlada na sebe preuzima odgovornost, utvrđuje minimalnu zaradu, pri čemu to nije ništa što je samo po sebi revolucionarna novina, jer je i do sada Vlada to radila. Dakle, ne radi se o nameri da Vlada na izvestan način dovede u pitanje radnička prava, već naprotiv da se otvori zakonska mogućnost za saniranje problema koji se mogu pojaviti, s obzirom da je naše društvo u tranziciji.
Ovaj amandman ima smisla, ali bi on mogao biti efektivan tek za godinu ili dve, pošto se završi proces reformi u našem društvu. U ovom trenutku mi nemamo reprezentativni sindikat. Mi imamo uniju poslodavaca, ali ne znamo kakva je njena budućnost; i, definitivno, imamo potrebu za jednom konkretnom i veoma ozbiljnom ulogom Vlade u ovom segmentu dogovaranja između poslodavaca i zaposlenih.
Dakle, član 86. nije slučajan i stav 3. pogotovo nije slučajan. On je proistekao iz jedne takve potrebe, s tim što je, naravno, potrebno što pre zaokružiti proces reformi u našem društvu i zaista omogućiti poslodavcima i reprezentativnim sindikatima da međusobno dogovaraju i utvrđuju minimalne zarade bez intervencije Vlade.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je čist proizvod jednog ideološkog stava prema Zakonu o radu. Možda bi ovakav amandman imao smisla da smo mi društvo socijalističke ili komunističke utopije u kojem su izjednačeni poslodavci i država. Ali, mi to nismo. Zapravo ovim članom Zakona država na sebe preuzima obavezu staranja o zaposlenom posle 30-tog dana bolovanja, ukoliko on svoje bolovanje mora da produži zbog razloga neke bolesti. Nije korektno opteretiti poslodavca, pogotovo ne u ovakvim okolnostima, takvom vrstom obaveze koju propisuje ovaj amandman.
Zapravo smo mi ovde u paradoksu, jer se sa jedne strane sve vreme potencira značaj uloge države u oblasti radnog zakonodavstva, a sa druge strane opterećuju se poslodavci. Mora se zauzeti jedan korektan i jasan politički pravac: da li želimo da vratimo Srbiju u vreme u kojem je ovaj Zakon o radu bio realan izraz radnog zakonodavstva i međusobnih društvenih odnosa koji su bili uređeni ili želimo da je promenimo? Ako želimo da je promenimo, onda ćemo reći da je poslodavac dužan da 30 dana vodi računa o svom zaposlenom, a posle toga je država dužna. Ako država nije sposobna, vlast će pasti na izborima, pa će doći neka sposobnija vlast. Ili ćemo reći da ne postoje fondovi, da radnici više nisu dužni da uplaćuju socijalno osiguranje i da ta sredstva treba da prenesu na poslodavce ili na bilo koje drugo mesto. Postoje i takvi primeri u svetu, ali su oni i više nego loši. Mislim da ne bi trebalo njih slediti.
Dakle, ovim što se predviđa članom Zakona mi zapravo izlazimo u susret poslodavcu, jer bez poslodavca nema stabilne privrede, bez stabilne privrede nema stabilne Srbije. Molim vas da se oko toga ne sporimo. To može biti ideološka razlika među nama, ali po ovom pitanju je to prosto uvažavanje zdravog razuma.
(Stevan Gudurić: Replika. Nisam pričao o ideologiji, pričao sam o drugim stvarima.)

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se čovek kasno probudi, onda može biti logično da u prvim minutima radnog dana, od popodneva, počne pogrešnom interpretacijom.
Gospodine Ivkoviću, ja ću vas zamoliti da precizno pročitate onu konvenciju Međunarodne organizacije rada, odnosno one stavove Evropske unije po kojima se poslodavac obavezuje na potpisivanje kolektivnog ugovora. A da bih vam olakšao, pošto mislim da to niste učinili iz loše namere, pročitaću vam 128. Konvenciju Međunarodne organizacije rada, koja se odnosi na primenu principa prava organizovanja kolektivnih pregovora.
Član 4. te konvencije doslovce glasi: "Odgovarajuće mere, prema nacionalnim uslovima, treba da budu preduzete ako je potrebno da se podstakne i unapredi razvoj i šire korišćenje procedura dobrovoljnih pregovora putem kolektivnih ugovora između poslodavaca i organizacija s jedne strane i organizacija radnika s druge strane, kako bi se odredili radni uslovi."
Gospodine Ivkoviću, još jedanput: "dobrovoljnih pregovora putem kolektivnih ugovora", a ja vama sada pružam priliku za repliku, izvolite pa pročitajte gde je to u Evropskoj uniji kolektivni ugovor obavezan i na osnovu koje to konvencije Međunarodne organizacije rada.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi bismo mogli da proizvedemo izvesnu konfuziju ukoliko bi stvorili uslov da se ovim zakonom o radu zapravo u potpunosti reguliše radno zakonodavstvo.
Onda bi prethodna primedba bila opravdana, ali postoji još nekoliko sistemskih zakona, kojima se, recimo, reguliše radno zakonodavstvo u oblasti državne uprave i državnih organa. Tamo odredbe ovog zakona ne moraju da važe, jer možemo primeniti drugačije odredbe zakona kada budemo redefinisali zakon o zaposlenima u organima državne uprave.
Što se tiče ovog člana novog zakona, tu je zapravo reč o sprečavanju diskriminacije, koja može biti polna, može biti verska, može biti nacionalna i može biti starosna. Znači, trendovi u razvijenim društvima su upravo takvi da se mora otvoriti mogućnost i osobi starijoj od 65 godina, ukoliko postoji obostrani interes, da produži radni odnos, upravo kroz način na koji je ovde ukazano.
Što se tiče otvaranja radnih mesta za mlade, slažem se da je to veoma važno i da se ta vrsta politike mora voditi veoma pažljivo, ali mislim da se ona ovim ne ugrožava, jer je zaista veoma retko moguće primeniti ovu odredbu zakona.
Mislim da je bolje zakonom regulisati one ekstremne situacije u kojima se ovaj zakon može primeniti, nego ostaviti to zakonski neregulisano. Postoji izvesna situacija kada ljudi stariji od 65 godina, zbog svoje stručnosti, moraju ostati na radnim mestima, pa onda po nekim pseudozakonskim formama oni zapravo obavljaju svoj radni odnos.
Mislim da je ovako korektnije i time se u potpunosti negira bilo kakav oblik diskriminacije pogotovu one diskriminacije koja prati nečiju starost; i to je u skladu sa Međunarodnom organizacijom rada, kao i konvencijama koje je ona utvrdila, a koje smo mi ratifikovali. Hvala.

Gospodine Ivkoviću, iskoristiću svoje pravo po Poslovniku na repliku, kao predsednik poslaničke grupe DOS-a.
Moram opet da vam poželim "dobro jutro", jer ste, kao i većina poslanika SPS-a, prespavali ne samo naš prepodnevni rad, nego i celodnevnu raspravu po pitanju nepremostivih razlika između DOS-a i DSS-a koje su rezultirale glasanjem o poverenju gospodinu Maršićaninu. Samo ste vi u stanju, zajedno sa poslanicima SPS-a koji nisu učestvovali u našem današnjem radu, u onome što smo mi uradili da prepoznate neku novu koaliciju. Dakle, predlažem vam da popijete jednu kafu i da se razbudite, a da do tada nama dopustite da radimo u skladu sa ovom tačkom dnevnog reda.
Član 105. je dobio svoje pojašnjenje kroz inicijativu Nove Srbije koju je podržala Vlada, pre svega zbog toga što je nama stalo da se u potpunosti ovaj zakon primeni i da se kroz njegovu primenu izbegnu konflikti koji mogu pratiti pogrešno tumačenje ovog zakona.
Inicijativom koja prati ovaj amandman zapravo se samo precizira stav 8. ovog zakona u kome se veoma jasno kaže da pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca o pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog, moraju biti ništavne. Dakle, u članu 8, mi smo u potpunosti negirali mogućnost zloupotrebe primene člana 105. ovog zakona koja je inicirana i pod formom sumnje osporena. Zbog toga smo podržali inicijativu Nove Srbije, prihvatili taj amandman i mislimo da se time dodatno potcrtava ona dobra namera i kvalitetan aspekt ovog zakona i, posebno, člana 105.
To je u interesu svih i ja lično nemam ništa protiv odluke Demokratske stranke Srbije da podrži ovaj amandman, jer je jasno da se njime samo poboljšava Predlog zakona o radu o kojem mi raspravljamo u pojedinostima. Upravo raspravom o pojedinostima mogu se otkloniti sve nejasnoće, a glasanjem protiv zakona o radu u načelu tako nešto je unapred bilo onemogućeno. Zahvaljujući samo poslaničkoj većini mi smo danas u prilici da ovde danas razgovaramo.
Što se tiče dogovora sa sindikatima, podsećam vas da je svaka poslanička grupa bila u prilici da razgovara sa sindikatima, pa tako i poslanička grupa DOS-a. Ali, u tim razgovorima niti su učestvovali socijalisti, niti predstavnici Demokratske stranke Srbije. Konačno, dogovorom i insistiranjem poslaničke grupe DOS-a, Vlada je prihvatila 33 amandmana na Predlog zakona o radu, čime su u potpunosti ispunjeni svi preduslovi koji su prethodili dogovoru sindikata, s jedne strane i poslaničke grupe DOS, s druge strane. Dakle, kada okončamo glasanje u celini, javnost će biti upoznata sa činjenicom da smo mi prihvatili 33 amandmana...
(Predsednik: Vreme.)
... premašili dogovor sa sindikatima. Hvala.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas zamolim da pokušamo da kroz raspravu o ovom amandmanu na član 113. uključimo i razmatranje člana 115. Predloga zakona o radu, jer videćete da su ta dva člana ovog zakona, zapravo, najdirektnije povezana i da se članom 115. otklanjaju svi strahovi koji prate eventualnu zloupotrebu primene člana 113. ovog zakona.
Ako posmatramo sada taj kontekst neto i bruto zarada, videćete da je zapravo jedna polovina ličnog dohotka, (kako se tada po postojećem propisu definisalo,) današnja jedna trećina bruto plate, i da po članu 115. zaposleni ima pravo na naknadu sredstava, ukoliko se ispostavi da je on nepravedno sankcionisan oduzimanjem dve trećine zagarantovane zarade na osnovu ugovora o radu ili kolektivnog ugovora.
Dakle, mislim da u članu 113. i u amandmanu nema lošije namere, ali morate razumeti da su to stvari koje su i suviše delikatne i da ne možemo ući toliko direktno u pravo poslodavca koji sprovodi ovu vrstu "disciplinskog postupka", a naravno i ulogu suda koji utvrđuje osnovanost svake vrste privremene sankcije koja se primenjuje.
Dakle, član 113. kaže: "Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 111. i 112. ovog zakona" (o kome je malopre diskutovano) "zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja". Drugi stav kaže: "Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 112. ovog zakona, isplaćuje se na teret organa koji je naredio pritvor". U članu 115. se kaže: "Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 113. ovog zakona i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja" kod poslodavca za vreme u kojem mu pripada naknada i to, pa sada imamo dva stava, 1) "ako krivični postupak koji se vodi protiv njega .. (zaposlenog, u međuvremenu), bude obustavljen" i, 2) "ako zaposlenom ne prestaje radni odnos u smislu člana 103. stav 1. tačka 3) do 5) ovog zakona".
Mislim da je jasno da će to pravo koje prati zaposlenog, u smislu ostvarivanja prava na zaradu, biti ispoštovano ukoliko se utvrdi njegova nevinost. Ukoliko dođe do povrede međusobnog odnosa poslodavca i zaposlenog, odnosno do povrede nekog drugog zakona, da ne ulazimo sada u krivične postupke, jasno je da to poslodavac ne može plaćati i da se onda primenjuju odredbe ovog zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je ovo veoma važan član zakona, ali podsetiću vas na dve bitne činjenice: prva je ona pomenuta kroz pozivanje na konvencije Međunarodne organizacije rada, - tim rešenjem nismo istupili iz standarda i prakse koja je do sada važila u moderno uređenim tržišnim ekonomijama; i drugo, pokušaću da vas upoznam  sa trendom koji se gradi sada u okviru Evropske unije.
Naime, tamo sami sindikati i zaposleni insistiraju na ugovorima koji su oročeni na četiri godine. Pretpostavljaju da su time oni kao zaposleni u povoljnijoj poziciji u trenutku u kome ponovo sklapaju ugovor sa svojim poslodavcem, nego ukoliko su u situaciji da imaju stalno zasnovan radni odnos, dogovoreni ugovor o radu, koji sam po sebi može da ih obavezuje. Njima odgovaraju uslovi koji su promenljivi ukoliko oni veruju sami u sebe i recimo napreduju u svom poslu.
Dakle, ovim se ne ruši ni po čemu taj standard koji definiše Međunarodna organizacija rada, ali istovremeno, što je veoma važno, ovo je snažan podsticaj u procesu zapoljšavanja radne snage. Stavite se u poziciju poslodavca i vidite koliko je realno ponuditi nekome stalni radni odnos, koliko koristi zaista ima zaposleni ukoliko mu se ponudi radni odnos u trajanju od tri godine.
Time se umanjuje ona neizvesnost koja bi pratila, recimo, rad od godinu dana, pri čemu ne možete obavezati poslodavca da posle godinu ili tri godine zaposlenog primi u stalni radni odnos. Može se taj ugovor ponovo obnoviti i to su sada neka tehnička pitanja koja zaslužuju ozbiljnu raspravu, ali mislim da je ovaj član, ovako definisan, upravo član uređen u interesu samih zaposlenih. Ukoliko bi se posmatrala težnja poslodavaca, ima svakako povoljniju varijantu u kojoj se sklapa ugovor na godinu dana.

Gospođo Mićić, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važno pitanje zakonskog regulisanja oblasti godišnjih odmora. Ali, imajući u vidu sve ono što je tradicija našeg radnog zakonodavstva, novim Predlogom zakona o radu se zapravo ta oblast zakona ne menja. U postojećem Zakonu o radnim odnosima, u članu 53. se kaže:  "Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 dana, a najviše 25 radnih dana za godinu dana". U Predlogu zakona o radu, koji mi ovde danas razmatramo, u članu 55. je definisana donja granica godišnjeg odmora od 18 dana, pri čemu se ostavlja potpuno otvorenim definisanje gornje granice kroz dogovor zaposlenog i poslodavca.
Dakle, ako iz perspektive zaposlenog radnika posmatramo korist koju prati član postojećeg Zakona o radnim odnosima koji mi menjamo i ovaj član novog Predloga zakona o radu, zapravo je u interesu radnika ovaj član 55. koji se sada tako kritikuje. Razumljivo je da opozicija svaku priliku koristi za kritiku, ali ovo je dosta problematično tumačenje, jer su postojećim Zakonom o radnim odnosima bili utvrđeni i gornji i donji limiti. Godišnje je morao trajati od 18 do 25 dana. Ovim novim Zakonom o radu zapravo se, u skladu sa konvencijama MOR-a, utvrđuje donja granica godišnjeg odmora od 18 dana, pri čemu se ostavlja poslodavcu i zaposlenom da kroz ugovor o radu, odnosno kolektivni ugovor ukoliko ga sklope, oni utvrde okolnosti pod kojima će radnik koristiti godišnji odmor, bez te gornje granice od 25 dana.
Dakle, mislim da je zapravo mnogo povoljnija ova varijanta člana 55. novog Zakona o radu koji mi predlažemo i zbog toga ćemo je podržati.