Odgovor je isti kao i u prethodnom slučaju. Naime, uz obimne izmene Poslovnika biće regulisana i pitanja koja su otvorena ovim amandmanom. Dakle, nismo za ovaj amandman u ovom trenutku.

Gospodine predsedniče, radno predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za Demokratsku opoziciju Srbije je obavezujuća izborna volja građana iskazana na izborima održanim 23. decembra. U meri u kojoj računamo na pravo proisteklo iz izbornog rezultata naše izborne liste, poštovaćemo prava svih drugih učesnika tog izbornog procesa i svih drugih parlamentarnih snaga. Pokušali smo da postignemo dogovor sa predstavnicima Srpske radikalne stranke, Socijalističke partije Srbije i Stranke srpskog jedinstva, kako bismo, u meri u kojoj je to moguće, ispoštovali princip definisan radom ovog parlamenta tokom poslednjih 10 godina.
Nažalost, svi dogovori su osporeni tokom današnjeg sastanka sa predstavnicima tih stranaka, tako da smo mi u nuždi prinuđeni da ispoštujemo onaj deo dogovora pred kojim su definisani i prava i obaveze dela poslanika ovog parlamenta, koji poštuju naše principe.
U skladu sa tim, mi predlažemo tri potpredsednika republičkog parlamenta i podržavamo kandidaturu predstavnika Socijalističke partije Srbije za tu funkciju. Ta podrška nije posledica našeg slaganja sa programskim načelima Socijalističke partije Srbije, već poštovanje izborne volje građana koji su ukazali podršku toj izbornoj listi.
Spremni smo da izmenimo Poslovnik o radu republičkog parlamenta i da tako otvorimo mogućnost za izbor i petog potpredsednika. Naša namera je da, ukoliko se postigne dogovor sa Srpskom radikalnom strankom, ona delegira svog predstavnika na tu funkciju. U suprotnom, mi ćemo to mesto ostaviti upražnjeno i na takav način demonstrirati svoju spremnost na poštovanje demokratskih principa, ali, istovremeno i nameru da uz prava insistiramo i na obavezama koje proizilaze iz odnosa koji su definisani kroz naše međusobne kontakte.
Dakle, mi nećemo, kako je to bilo tokom današnje sednice, insistirati na poštovanju principa civilizovanog društva, na način koji druge ne obavezuje na nešto tako. Svi koji su danas dobili podršku DOS-a, spremni su i na poštovanje prava i obaveza koji iz te podrške proizilaze. Stoga, očekujemo da će republički parlament podržati odluku DOS-a i predlog za potpredsednike, koji se nalazi pred vama. Istovremeno, u ime DOS-a iskazujem spremnost da podržimo predlog Socijalističke partije Srbije i da, ukoliko se postigne dogovor sa Srpskom radikalnom strankom, kroz izmenu Poslovnika, tokom sutrašnjeg dana podržimo njihovog kandidata za potpredsednika republičkog parlamenta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo poštovati princip koji smo poštovali i pri izboru potpredsednika Republičkog parlamenta. Dakle, svaka stranka će u Republici Srbiji biti zastupljena u radnim telima parlamenta procentualno izrazu izbornih rezultata na osnovu koga je i dobila poslaničko mesto u ovom domu. Postoje izvesni dogovori koji su danas prekršeni ovde od strane Srpske radikalne stranke. Bez obzira na to mi ćemo glasati u skladu sa obavezama koje smo preduzeli. U tri slučaja smo predvideli izbor poslanika, kako bi se sa broja 16 članova u odborima - Odbor za bezbednost, Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom a Odbor za pravosuđe i upravu - gde će broj članova biti 17 i tako je otvoren prostor. O tome ćemo razgovarati na sutrašnjoj sednici kada se bude raspravljalo o izmeni Poslovnika.

Molim vas da uvažite stav Demokratske opozicije Srbije, da ga podržite i u skladu sa tim glasate. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, samo naizgled su ove dve teme paralelne. Naime, mi smatramo da se one suštinski ne mogu razdvajati.
Podsetio bih ministra odbrane na početku ove diskusije da nikada parlament Srbije nije ozbiljno razgovarao o odnosu naše zemlje prema NATO-u. Taj stav o vojnoj neutralnosti je prokrijumčaren u jednoj rečenici rezolucije koju je parlament doneo krajem 2006. godine, a koja se apsolutno bavila pitanjem Kosova. Tada ste vi zajedno sa drugom polovinom Vlade, odnosno sa strankom Vojislava Koštunice, pristali na kompromise, a ti kompromisi imaju svoju veliku cenu, između ostalog i u procesu evropskih integracija.
Žao nam je što ovde nije predsednik Vlade. Za nas bi bilo prihvatljivo njegovo odsustvo da je kojim slučajem u Briselu, ali za godinu dana predsednik Vlade Republike Srbije je samo jednom boravio u Briselu, u delegaciji sa predsednikom Republike, i tokom te posete nije nijednu reč progovorio. Mislimo da je dovoljno prisustvo gospodina Đelića, iako bi ova rasprava bila ozbiljna da su tu i traženi premijer i ministar inostranih poslova, jer u trouglu premijer - potpredsednik Vlade zadužen za oblast evropskih integracija - ministar spoljnih poslova mi tražimo odgovore za očigledne probleme koji prate proces evropskih integracija ove zemlje.
Svako ko prati politički život Srbije zna da je LDP pružala konkretniju podršku Vladi Republike Srbije od mnogih koalicionih partnera u svim fazama u kojima je Vlada pokušavala zemlju da približi EU. Zašto? Zbog dve rečenice predsednika Vlade, koje je on izgovorio tokom obraćanja Skupštini tražeći podršku za formiranje svog kabineta. Tada je premijer rekao da je punopravno članstvo u EU u najdubljem interesu države Srbije i pomenuo da je cilj Vlade da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju već krajem ove ili početkom naredne godine Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU.
To je za nas bilo dovoljno za apsolutnu podršku u svim situacijama u kojima je Vlada nastojala da, kroz usvajanje zakona u parlamentu i donošenje političkih odluka, približi zemlju EU. Ali, evo nas na isteku godine mandata vlade Mirka Cvetkovića, a pola godine od kalendarskog kraja godine o kojoj je govorio premijer u ekspozeu polovinom prošle godine.
Nismo istakli kandidaturu, vizna politika je jednako kruta prema Srbiji, nije liberalizovan vizni režim, a ideja evropske Srbije je toliko kompromitovana u prethodnih godinu dana da je taj prostor kontaminiran u meri u kojoj se praktično niko više u njemu ne može snaći i dati odgovor na najjednostavnije pitanje – zašto je Evropa u interesu građana Srbije? Baš kao što ne možemo da damo iskren odgovor na pitanje zašto je NATO u interesu građana Republike Srbije. Koje su to slabosti koje sprečavaju Vladu Republike Srbije da ostvari svoj prvi cilj?
Vi ste, gospodine Đeliću, u junu prošle godine najavili furioznu kampanju. Ne želim uopšte, a verujem da ste svesni da smo se dobro pripremili, da ovde komentarišem sve vaše izjave i da citiram sve datume koje ste pominjali, ali mislim da morate da odgovorite na nekoliko jednostavnih pitanja. Mi u procesu evropskih integracija imamo očigledne političke probleme i probleme koji su tehničke prirode. O ovim političkim problemima možemo da razgovaramo, o ovim tehničkim ne postoji prostor za razgovor.
Usvojili smo čitav niz zakona. Od marta ove godine Skupština nije, iako nije ni pre toga bila crna rupa, ali sada nije čak ni formalno paravan za nesposobnost naše države u implementaciji zakona koji su preduslov vizne liberalizacije. Zašto se ne primenjuju zakoni koje smo doneli i koji zbog te svoje karakteristike predstavljaju opterećenje za proces evropskih integracija naše zemlje u ovom trenutku?
Zakon o strancima; ne postoje tehnički preduslovi za primenu čitavog niza zakona koji su preduslov kontrole granice, bez obzira da li govorimo o čitačima biometrijskih čipova, o dovoljnom broju ljudi na graničnim prelazima. Ali, ti tehnički problemi su bili problemi o kojima smo ovde morali da razgovaramo na vreme, gospodine Đeliću, da upoznamo naše društvo sa okolnostima u kojima se zemlja nalazi i da u društvu pronađemo podršku za otklanjanje tih prepreka.
Zna se šta sadrži evropska agenda Srbije u tom segmentu. Bezbednost javnih isprava; i uprkos kampanjama i problemima koji u javnosti prate izdavanje novih pasoša, jasno je da smo mi ispunili onaj neophodni minimum koji naš novi pasoš približava u potpunosti tom evropskom standardu.
Imamo problem sa integralnom kontrolom granice i o tome moramo ozbiljno da razgovaramo. Imamo problem u borbi sa korupcijom. Iako se odaju sve pohvale za strategije koje su usvojene, nedostaju podzakonski akti i efikasna primena donetih zakona. Nije dovoljno licitirati na partijskim skupovima ko će biti i kada uhapšen. To nije osobina demokratske države i to se ne radi ni u jednoj zemlji EU. Institucije rade svoj posao, a političari sa tim institucijama nemaju nikakvih dodirnih tačaka, osim što postoje njihove obaveze za stvaranje neophodnih preduslova kako bi te institucije bile efikasne.
Ako predsednik ove države i vaše partije… (Predsednik: Vreme, prošlo je pet minuta. Po ovoj temi ste završili. Da li želite odmah sada i po drugoj temi ili hoćete prvo odgovor?) Hoću prvo da postavim pitanje. (Predsednik: Hoćete da postavite sva pitanja?) Naravno. (Predsednik: Izvolite.)
Ako govorimo o efikasnoj borbi protiv korupcije, onda moramo govoriti o efikasnim institucijama, a institucije ne mogu biti takve ukoliko političari uspostavljaju bilo kakvu vrstu kontrole nad njima, pogotovo ukoliko su političari oni koji izvršavaju i ispunjavaju ulogu institucija koje za tako nešto nisu sposobne.
Dakle, mi imamo čitav niz problema, gospodine Đeliću. Tehnički problemi - dajte nam agendu kada će biti rešeni i u kojim rokovima, i hajde da utvrdimo odgovornost za neispunjavanje tih poslova. Što se tiče političkih, tu je odgovornost, pre svega, lično vaša i o njoj ćemo pričati pošto ovde nema premijera, a nema ni ministra spoljnih poslova. Politika koju je vodila ova zemlja je direktno suprotna tom njenom prvom deklarativnom cilju, a to je punopravno članstvo u EU.
Ako želimo u Evropu, onda moramo razumeti svoj region. Mislim da nismo pokušali da ga razumemo i da smo u prethodnih godinu dana poremetili odnose sa zemljama u regionu, uprkos činjenici da te zemlje nisu u potpunosti pokazivale razumevanje za ono što ste vi definisali kao prioritetni interes Republike Srbije. Tu mislimo na Crnu Goru i Makedoniju, na pogrešnu politiku, povlačenje ambasadora, pa onda traganje za ambasadorom ispod stola u susretima koji se održavaju na marginama nekih međunarodnih skupova.
Ako govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom, vi čak ni u ekspozeu predsednika Vlade niste pomenuli Hag, nego ste rekli da su ključni elementi programa poštovanje međunarodnog prava. To danas moramo uvažiti kao objektivnu činjenicu i problem.
Podsetiću vas da je u novembru prošle godine LDP u okviru Evropskih liberalnih demokrata dobila podršku za dve rezolucije, rezoluciju kojom sve partije liberalne orijentacije u Evropi zahtevaju od Evropske komisije, Evropskog parlamenta viznu liberalizaciju za Srbiju i rezoluciju u kojoj se apeluje na vladu Holandije da još jednom preispita svoju odluku o suspenziji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Za tu odluku su glasale i dve holandske parlamentarne stranke.
Naša vlada nije učinila ništa, ni vi kao potpredsednik Vlade, kako bi se otišlo korak dalje od tog, istina minimalnog, ali veoma značajnog uspeha. Socijalistička internacionala nije nešto tako ponovila, ni ''evropski narodnjaci'' nisu tako nešto uradili. U vašoj vladi sede stranke koje su u punopravnom članstvu i u jednoj i u drugoj evropskoj asocijaciji. Čak takve inicijative nisu ni pokretane. Vi nijednom niste govorili u holandskom parlamentu.
Vi nijednom niste imali nijedan ozbiljan kontakt sa predstavnicima evropskih država koje u ovom trenutku ne pokazuju razumevanje za pojedine segmente u javnoj politici koja definiše odnos Srbije prema EU.
Ako pogledate čitav niz inicijativa naše spoljne politike, videćete kako su one duboko suprotne evropskim nastojanjima zemlje. Zašto je to tako? Samo jedna rečenica, u kontekstu poslednjih međunarodnih događaja i okolnosti, rečenica kojom smo pravdali suprotstavljanje ambiciji BiH da bude zemlja članica Saveta bezbednosti – stav ministra inostranih poslova ove zemlje je da Bosna nije država. Kada smo mi to definisali, kada smo o tome razgovarali?
Baš kao i ove greške koje pravimo u oblasti međunarodne vojne saradnje. U našem je interesu da učinimo funkcionalnim Partnerstvo za mir. U našem je interesu da uđemo u NATO, sve zemlje oko nas su to učinile. Koje su to sile koje vas sprečavaju, i odgovorite nam na to, da jasno definišete evropsku politiku ove zemlje u oblasti spoljne politike, odbrambene politike, ekonomije?
Vi ste ekonomista. Bez obzira na sve greške koje pravite, mislim da ste razuman čovek. Ne može se voditi ekonomska politika na način na koji to činimo mi to sada. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju postoji da bi društva koja se približavaju Evropi u tom procesu imala korist, a ne štetu.

Samo nekoliko vrlo preciznih komentara. Daleko od toga, gospodine ministre, da mene lično interesuju vaše tajne. Ni vaše, ni tajne Vojske Srbije. Mislim da mi, kao demokratsko društvo, treba da funkcionišemo u skladu sa zakonima.
Ono što želim da vas podsetim jeste da sam vrlo precizno govorio da je jedna od vaših loših osobina to što ne znate da slušate svoje sagovornike.
Ja sam govorio o političkim preprekama u procesu evropskih integracija, a jedna od političkih prepreka je i nespremnost naših vlasti da pitanje saradnje sa Haškim tribunalom sa tehničkog podignu na jedan vrednosni nivo. Vrednosni nivo koji bi i vas obavezivao da makar ćutite ako nemate šta korisno da kažete kada se jedan oficir suoči sa presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Vaši komentari tih presuda su dodatno kompromitovali ovo društvo i to je stav tužioca Haškog tribunala, onog tužioca o kojem govori potpredsednik Vlade očekujući od njega da tokom ručka 15. juna učini nešto neverovatno i deblokira proces evropskih integracija ove zemlje. Poznat je izveštaj Serža Bramerca. On osuđuje komentarisanje sudskih presuda, on tvrdi da se Mladić nalazi na teritoriji Srbije.
Jedina partija u ovoj zemlji koja je aktivno i konkretno delovala na partijskom nivou, na kom je to moguće, jeste LDP, u saradnji i sa Rasimom Ljajićem i sa tužiocem Vukčevićem. U svakom kontaktu, i u Srbiji i u Evropi, tvrdi da naša zemlja čini sve kako bi ispunila svoje međunarodne obaveze i da mi zaista ne možemo da kažemo da je, recimo, Vojska zaštitnik ratnih zločinaca. I nema razloga da se mi na ovom nivou konfrontiramo, kad očigledno postoji potreba da se na nekim drugim poljima dogovorimo.
Vaš lični stav o evroatlantskim integracijama vas obavezuje da kažete da smo mi bili u pravu kada smo tvrdili da se ne može u okviru kosovske rezolucije jednom rečenicom doneti tako krupna odluka kao što je doneta. Ako se analizira ta rezolucija iz decembra 2006. godine, videće se da je po mnogim osnovama ona davno napuštena sa aspekta naše trenutne spoljne politike.
Mi nikada nismo doneli odluku o tome da se na referendumu društvo izjašnjava o članstvu zemlje u NATO, pogotovo imajući u vidu težinu te odluke i tragediju kroz koju je zemlja prošla. Zbog toga društvo i ne može o tome da rasuđuje bez emocija. Da je raspisan referendum u Hrvatskoj, Hrvatska nikada ne bi bila članica, u Makedoniji takođe, ali su te zemlje donele odluku. I tačno je da punopravno članstvo u NATO relaksira proces evropskih integracija, tj. jača to međusobno partnerstvo. To što mi sarađujemo na bilateralnoj osnovi je dokaz da smo u pravu kada kažemo da bi saradnja na jednom višem nivou bila još korisnija za proces evropskih integracija.
Za vas, potpredsedniče Đeliću, nije Vol strit uništio svet. Šta su tražile evropske kompanije na Vol stritu? Uostalom, već tri meseca akcije na Vol stritu rastu, a Srbija propada.
Moramo biti otvoreni jedni prema drugima, pa reći gde postoji prostor za promenu. Od septembra vlast nije inicirala nijednu raspravu u parlamentu o evropskim integracijama. Odbili ste naše deklaracije...