Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ustavni okvir za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, kojim Republika obezbeđuje i uređuje, pored ostalog, finansijski sistem, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa. Mnogo su šira neusklađenja republičkog zakonodavstva, između ostalog i Ustava sa saveznim, od onog do kojeg se delimično dolazi kroz Predlog ovog zakona, koji je, pre svega, posledica nemogućnosti Republike Srbije da u vremenu, za koje smatramo da je potrebno, redefiniše fiskalni sistem, u društvu, u kome mi imamo pravo kreiranja politike. Zašto je država, koju čine Srbija i Crna Gora, onakva kakva je danas, mi možemo odgovoriti. Delimično smo svoj odgovor ponudili još 1992. godine, kada smo kao opozicija bojkotovali savezne izbore, uvereni da je Ustav, sačinjen na Žabljaku partijskom voljom SPS i Demokratske partije socijalista, koalicionih partnera Srpske radikalne stranke i uz podršku Srpske radikalne stranke, koja je izašla na te izbore, duboko pogrešan, loš i da će on sasvim sigurno imati tragične konsekvence.
Brojna pravna nasilja koja su počinjena u prethodnom vremenu, obesmislila su i pojam savezne države i njeno funkcionisanje. U ovom trenutku ne možemo biti taoci nefunkcionalnog Saveznog parlamenta, niti možemo biti taoci državne tvorevine, koja se sasvim sigurno i po našem mišljenju mora ozbiljno promeniti.
Zadatak Republičke skupštine jeste da u okviru postojećeg republičkog Ustava pronađe pravni osnov za donošenje ovog zakona i da uvaži potrebu Vlade za ovakvim obimom finansiranja, da odgovori onim potrebama društva, koje su veoma konkretne i jasno su iskazane u budžetskim rashodima.
Mislim da je konkretno gospodin Šešelj rekao jednu notornu neistinu navodeći 1994. godinu kao godinu, u kojoj je Demokratska stranka navodno podržala ovakav poreski zakon. Molim ga da ovde, pred parlamentom, pronađe zapisnik sa sednice iz 1994. godine na kojoj su poslanici Demokratske stranke glasali za zakon SPS. Unapred tvrdim da tako nešto nije tačno i tvrdim da je svih 28 poslanika Demokratske stranke glasalo protiv ovakvog poreskog zakona.
Ovim se čini bitan iskorak u odnosu na nešto što je samo po sebi činjenica i nešto što se samo po sebi primenjuje i u ovom trenutku. Dakle, takse i dažbine nisu samo bile posledica namere prethodnog režima da poštuje SR Jugoslaviju i Ustav, jer je u mnogo kritičnijim situacijama grubo prekršen Ustav savezne države, već pre svega posledica namere da se, kroz posebne račune i na zakonom neutvrđen način, vrši finansiranje onih državnih potreba, za koje oni smatraju da shodno potrebama društva tako nešto treba uraditi. Koliko je u tome bilo opravdanog, koliko neopravdanog, utvrdiće budžetske inspekcije koje već u ovom trenutku evidentiraju konkretne zloupotrebe, između ostalog i predmet jednog oduzimanja poslaničkog imuniteta je zloupotreba po stavu budžetskih inspektora.
Važno je reći da se ovim zakonom tako nešto sprečava. Ovo nije zakon o porezu na mobilne telefone, ovo je zakon o porezu na motorna vozila, o porezu na oružje. Kada se napravi analiza onoga što ste vi uradili kroz takse i dažbine 1998. godine, i onoga što mi sada činimo, vidi se da je u proseku za motorna vozila opterećenje društva za 48% niže nego što je bilo tada, da je opterećenje društva po porezu na oružje 38% niže nego što je bilo 1998. godine. Isti je slučaj i sa mobilnim telefonom.
Nemojte suditi o rezultatima vaših odluka. Istovremeno, vi procenjujete da će inflacija biti mnogo veća od tih 30%, koliko mi tvrdimo da će biti. 1998. godine, kada je prosečna plata u Srbiji bila od 60 do 70 maraka, vi ste imali 48% veće poresko opterećenje po pitanju motornih vozila, nego što mi to činimo u ovom trenutku, kada je prosečna plata 150 maraka. To je jasna slika vaših namera i to je jasna slika naših namera. Šira poreska osnovica je garant manjeg poreskog opterećenja i, istovremeno, većeg prihoda države, koji će biti potrošen za saniranje posledica u društvu, sa kojima se suočavamo u ovom trenutku i koje su, pre svega, socijalnog karaktera. (Vojislav Šešelj traži repliku, pošto mu je pomenuto ime.)