Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine.

Naime, juče je počela „Nedelja ponosa“, u kojoj će se održati preko 50 manifestacija, da bi se u nedelju 15. septembra održala i „Parada“. I ja sam juče učestvovala, i to ne prvi put, u jednoj od tribina LGBT Plus zajednice. I na pitanje jednog aktiviste šta ću ja danas uraditi za njih, obavezala sam se da ću postaviti neka pitanja. I to radim sa zadovoljstvom, zato što to jeste deo politike, ne samo deo politike, nego imperativ politike LDP - zaštita ljudskih prava, naročito ranjivih kategorija, žena, Roma, nacionalnih manjina, LGBT Plus populacije.

Dakle, prvo pitanje odnosi se na Zakon o zabrani diskriminacije, koji je donet pre deset godina. Postavljam pitanje predsednici Vlade i predsednici Skupštine, u smislu kontrolne funkcije Vlade, šta će uraditi kako bi se izvršila analiza, odnosno monitoring primene tog zakona, pošto se ove godine obeležava desetogodišnjica? Znamo da ima problema kako u samoj sudskoj praksi, u ujednačavanju te sudske prakse, ali tako i u karakteru postupka, često se on ne obavlja kao hitan.

Drugo pitanje, takođe za predsednicu Vlade i predsednicu Skupštine, LDP je u martu mesecu podneo predloge zakona – zakon o registrovanju istopolnih zajednica i izmene Porodičnog zakona i Zakon o rodnom identitetu. Da li će predsednica Vlade i predsednica Skupštine upotrebiti autoritet kako bi se ovi predlozi zakona našli na dnevnom redu i pomogli nam da obezbedimo poslaničku većinu?

Mi nemamo ništa protiv da Vlada podnese takve predloge, jer je isti takav slučaj bio pre 10 godina sa antidiskriminacionim zakonom. Mi smo podneli naš predlog, ali smo podržali kasnije Vladin.

Mislim da je dužnost svih nas da doprinosimo da se u ovoj zemlji živi normalno, da se poštuju i primenjuju zakoni, kao i da se usvajaju novi zakoni koji će učiniti da svi građani ove zemlje mogu da žive slobodno, i ako nisu ravnopravni, onda nisu ni slobodni.

Najmanje što možemo da učinimo jeste da se potrudimo da se ovi zakoni usvoje, a isto tako, da ovi koji su ranije usvojeni, da se poštuju. Mislim da smo previše vremena izgubili u konfuziji vrednosti i da je vreme da se neke vrednosti kristalizuju, da je prosto civilizacijska potreba da svaki čovek u ovoj zemlji živi slobodno i zaštićeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko su brojna pitanja u ovoj zemlji koja traže odgovore, da je nama narodnim poslanicima zapravo dovoljno da se upoznamo i sa utvrđenim dnevnim redom tekuće sednice i da na taj način otvorimo neka pitanja.

U vezi sa prvom tačkom dnevnog reda, postavljam pitanje predsedniku Republike, koja se odnosi na posebne uslove za izgradnju stanova za bezbednosne službe po kojima bi oni mogli da kupuju stanove po 500 evra po kvadratu – zašto bi bile samo bezbednosne snage povlašćene? Ne mislim da bi trebale da budu diskvalifikovane, znam da su i oni u teškoj situaciji, ali, zašto bi samo oni bili povlašćeni? Naročito, uzimajući u obzir da svakodnevno s pravom lamentiramo kako mladi iz ove zemlje odlaze, pa zar to ne bi bila jedna od podsticajnih mera da se i njima omogući da mogu da kupe stanove po toj povlašćenoj ceni?

Postavljam ovo pitanje predsedniku Republike zato što je u svojstvu predsednika Vlade, početkom maja 2014. godine, objavio i svi su dnevni listovi to na naslovnim stranama preneli njegovo obećanje kako će se graditi stanovi od po 380 evra po kvadratu i pitanje glasi – na osnovu čega, na osnovu kojih činjenica je on dao takvo obećanje i kako se to danas izjavilo, da se odnosi samo na bezbednosne snage a i na veću cenu?

Dalje, recimo, tačka 4. i 5. koje se odnose na zakon o drumskom saobraćaju, postavljam pitanje ministarki za infrastrukturu. Naime, u vezi sa izgradnjom deonice Obrenovac-Ljig, ministarka je obećala da će ta deonica biti završena u novembru prošle godine i, evo, sad je već sredina maja, još uvek nije završeno. Pominje se neka mogućnost da će biti završena do kraja godine, ali tražim od ministarke objašnjenje zbog čega se toliko kasni i kako je mogla da da tako nerealno obećanje?

Brojna su ta nerealna obećanja koja se na neki način zapravo svode na onu staru izreku – obećanja ludim radovanja, ali, kruna svega i ovog dnevnog reda jeste tačka 21, prema kojoj predsednica Skupštine predlaže odluku o obrazovanju komisije koja bi utvrdila posledice NATO bombardovanja po zdravlje i životnu okolinu, s posebnim osvrtom na upotrebu projektila sa osiromašenim uranijumom. Razumem ja da su građani zabrinuti, da postoji strah i, naravno, slažem se sa predsednicom da je potrebno da oni dobiju istinu o tim podacima, da smo dužni da im dostavimo istinu. Međutim, to apsolutno nije posao političara. To je isključivo i jedino posao nauke i naučnika – nuklearnih fizičara, hemičara, eventualno radiologa ili epidemiologa. Zar se na ovaj način ne suspenduje rad Instituta za nuklearnu nauku „Vinča“, koja pri tom zapošljava 311 doktora nauka i 220 doktoranata, znači preko 500 naučnika, kao i Agencije za zaštitu od jonizirajućih zračenja i nuklearnu sigurnost, za koju ne znam koliko ima zaposlenih, ali je predsednica upravnog odbora upravo predsednica Skupštine?

Zato postavljam pitanje Institutu „Vinča“ i Agenciji za zaštitu od jonizirajućeg zračenja – da li i u kolikoj meri je uticalo na zdravlje NATO bombardovanje 1999. godine? Jer, oni su dužni da nam daju taj odgovor. Drugo, već 32 godine mi nemamo nikakve podatke kakve su posledice Černobilske katastrofe i pitanje je – da li je i u kojoj meri na zdravlje naših ljudi uticala Černobilska katastrofa? I treće pitanje na koje zahtevam odgovor od Instituta i Agencije jeste – da li su bile veće posledice Černobilske katastrofe i dan danas da li jesu od NATO bombardovanja?

Postavljam pitanje predsedniku Republike i predsednici Vlade, kao i formalno najodgovornijim pojedincima za budućnost ove zemlje. Najjednostavnije rečeno, pitanje glasi – zašto se jedno govori, priča se o modernizaciji, o EU, kao prioritetu, drugo se radi, vodi se jedna retrogradna politika, relativizacija prošlosti, čak rehabilitacija ratnih zločina, a možda se čak i treće misli.

Evo, samo u ovih prethodnih nekoliko dana sve izjave predsednika Republike i predsednice Vlade, zapravo vode ka tome da ukazuju na svetsku nepravdu koja se vodi prema Srbiji i prema Srbima, tu pre svega mislim na izjavu predsednice Vlade kako Haški tribunal nije objektivan, kako nije doprineo pomirenju, kao da Haški tribunal je uopšte pozvan, kao da mu je uloga da zapravo radi pomirenje.

Molim vas, gospodine predsedavajući, da li možete da radite vaš posao i da gospodina Vojislava Šešelja sprečite, jel ovo slobodna zemlja, jel mogu ovde da se postavljaju pitanja normalno? Molim vas da radite vaš posao i da obratite pažnju šta se dešava u sali.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanja ću uputiti predsednici Vlade.

Naime, s obzirom na činjenicu da imamo nedovoljan rast BDP kao i podatak Republičkog zavoda za statistiku koji se odnosi na 2015. godinu, a tiče se procenta rizika od siromaštva i on za tu godinu iznosi, vrlo je visok, iznosi 41,3% i da su pri tom najugroženija grupacija od 18 do 24 godine, postavljam pitanje, da li Vlada, da li predsednica Vlade imaju nameru da usvoje strategiju za borbu protiv siromaštva? Napomenula bih da je poslednja takva strategija usvojena još 2002. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića i ona je bila jedna od tri ključna cilja u programu reformi iz 2001. godine. Prva je bila modernizacija države, vladavina prava i borba protiv korupcije. Drugi cilj je bila revitalizacija privrede uz privredne reforme, tržišne reforme i treća borba protiv korupcije.

U međuvremenu od 2002. godine 15 godina su se smenjivale vlade od socijaldemokratskih do narodnjačkih i malo jeste prosto i neobično da neko ko pripada liberalnoj struji postavlja jedno ovakvo pitanje. Mislim da je jako važno i da je potrebno da Vlada pripremi jednu takvu strategiju.

Drugo pitanje, odnosi se na Zakon o poreklu imovine političara, odnosno Zakon o poreklu imovine. Podsetila bih da je prethodni predsednik Vlade obećao u svom ekspozeu da će taj zakon biti pripremljen i upućen Skupštini. U međuvremenu dobili smo i novu predsednicu Vlade, istina ona to pitanje nije otvarala niti pominje. Znači, interesuje me kada će taj zakon doći u skupštinsku proceduru kako bismo izbegli neuverljiva obrazloženja tipa dobijanja novca od tetke iz Kanade za kupovinu stana?

Treće pitanje, takođe upućujem predsednici Vlade, naime, po kom osnovu bivši predsednik Republike, Tomislav Nikolić, koristi rezidenciju u Užičkoj 23. pošto prema Uredbi o nepokretnostima Republike Srbije je predviđeno da se ona može samo koristiti za predsednika Republike aktuelnog? Dakle, to je jedan presedan i to je zaista sramotno, naročito uzimajući u obzir prvo pitanje koja sam postavila, a odnosi se na visok procenat siromašnih ljudi, a pri tom znamo da Tomislav Nikolić nije ugrožen, da poseduje ogroman stan, kao da je i jedan od stanova dobio i za vreme NATO bombardovanja. Dakle, interesuje me da nam objasni, nama poslanicima, a i građani su prilično uznemireni zbog te vesti i neracionalnih trošenja sredstava za rezidenciju koju koristi jedan bivši predsednik.

Prvo pitanje za vas, gospođo predsednice. Naime, zašto je Jovanu Najdenovu, saradniku i portparolu LDP-a, zabranjeno da uđe u Narodnu skupštinu? I u petak je vraćen sa vrata Skupštine i danas mu je takođe zabranjeno. Na taj način se otežava i onemogućava rad jedne poslaničke grupe. Molim vas da mi kažete – koji je osnov za zabranu ulaska saradnika poslaničkih grupa?