Zamolio bih kolege, pošto me dekoncentrišu ovi koji se šetaju po sali. Zahvaljujem.

To su stvari koje muče građane. Da li treba sada kada prestaje važnost ovog prethodnog zakona, ako ga danas ne produžimo za tih šest meseci, da onemogućimo građanima da to rade?
Dalje, ne osećam se prozvan iz sledećeg razloga, za ovo što je malopre uvaženi kolega rekao, u Zaječaru je 85% zahteva za legalizaciju završeno, ali ima puno ljudi koji nisu, moram i to da vam kažem, predali zahteve za legalizaciju. Znate zašto? Zato što nemaju para da plate to, i to treba da imamo na umu kada ovde raspravljamo o tome. Zato se zalažem da predstavnici lokalnih samouprava treba da sede u ovom parlamentu.
Na kraju, jer to su sve stvari koje život znače. Mnogi od nas ne idu među građane, da vidimo šta su sve problemi. Pričamo ovde napamet ili pričate napamet, pošto sebe ne ubrajam u tu kategoriju. Voleo bih da mnogi ljudi, koji sede u ovoj sali, izađu u svaku grad ili u svoju opštinu, mesnu zajednicu, da stave svoje ime i prezime, pa da se pogledaju onda rezultati ko je kako i šta radio.
Gospodo, da ne pričamo više o tome da li treba ili ne treba, ne treba prihvatiti ovaj amandman, ali treba doneti ovaj zakon. Slažem se sa kolegom samo u jednom, predlagačom amandmana, da bez tog amandmana možemo, a bez ovog zakona ne možemo. Ljudi profesionalci, koji rade u lokalnim samoupravama, što je generalno izvorni prihod budžeta gradova ili opština, ljudi koji rade u lokalnim samoupravama, nisu u mogućnosti svojim komšijama, svojim rođacima i ostalim da izađu i da ruše kuće. Ko to poziva da se ruše kuće ljudima?
Tu priču zaboravimo. Moramo ovaj zakon da donesemo, a u međuvremenu, za vreme trajanja tog produženja, treba da iznađemo pravi model zakona koji će, ponavljam vam, da reši problem, ne iz 2003. godine, ne iz 2001. godine, ne iz 1997. godine, nego iz 1947, 1948. godine. To je osnova cele priče. Moramo da znamo da tim ljudima, a to su naši građani, sugrađani, prijatelji, komšije itd, moramo da omogućimo da svoje objekte legalizuju sa što manjim taksama zato što nemaju novca, a da im ostavimo jedan pristojan rok za to. Sa druge strane, lokalnim samoupravama, koje nisu završile posao, da damo takođe vremena, jer je u mnogim lokalnim samoupravama, konkretno pričam o gradu Beogradu, nije bilo moguće…
Sada nemojte da se politički napadamo ovde, jedni napadaju druge zato što je zamenjena vlast u Beogradu. U Beogradu je zamenjena vlast i zamenjena je pre samo šest meseci. Ne može za taj vremenski rok da se to uradi. Potrebno je minimum godinu, godinu i po dana da bi se sve to završilo. Zahvaljujem.

Hteo sam samo da još jednom ponovim i slažem se sa koleginicom Bošnjak. Imali smo i na odboru ovaj isti stav oko ovog pitanja. Ovaj zakon je neophodan da mogu lokalne samouprave dalje da funkcionišu normalno.
Što se tiče malopređašnjeg kolega što mi je rekao, nisam se ja vama ni obratio, niti sam rekao da je problem u Zaječaru, jer nije problem. Ali, ne može beogradska lokalna samouprava da se prebacuje nešto na novobeogradsku lokalnu samoupravu, zato što nije uspela da uradi nešto za pet meseci. Prosto je fizički nemoguće obraditi to. Bilo je problema, kažem i upravo pričam o tome da problema u lokalnim samoupravama ima od 1948. godine.
Opet lokalne samouprave nemaju dovoljno potencijala u samim radnicima, znači da mogu sve da procesuiraju. To su stvari kojima moramo da se pozabavimo, pre svega moraju da se pozabave ljudi iz Vlade, iz ministarstva, moramo i mi na odboru skupštinskom i mora na kraju ovaj plenum. Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, neću glasati za predloženi amandman iz jednog prostog razloga. Treba znati da je u prethodnom vremenskom periodu, pričaću sada o tome iz pozicije lokalne samouprave, sve ono, sada ne okrivljujem nikoga, da me pogrešno ne shvatite, mislim da je to lični čin svakoga kako će da rukovodi nečim što mu se stavi i da poverenje da nečim upravlja.
Da bi taj novac mogao da se obezbedi, onda bi lokalna javna preduzeća morala da uplaćuju redovno poreze i doprinose. Ovim upozoravam, i kažem i ministru finansija, da recimo u Zaječaru imamo JKP „Kraljevica“, gospodine ministre, koje u 2011. godini i prvoj polovini 2012. godine, za godinu i po dana nisu platili poreze i doprinose. Isplaćivali su radnicima uredno plate i neko ih je pokrivao iz poreske uprave. Taj neko i danas verovatno sedi u poreskim organima i molim vas da se pozabavite tim slučajem. Iz tog razloga nedostaje novac u budžetu za ovakve stvari kao što se zovu nacionalni saveti i za ostale stvari koje ne mogu da se ovim i rebalansom i verovatno narednim budžetom predvide.
To su stvari na koje moramo da obratimo pažnju. Za to gradovi nisu krivi niti lokalne samouprave, to je stvar čoveka koji se nalazi na čelu jednog javnog preduzeća. Zamolio bih kolege da saslušaju, zato što je ovo vrlo bitno, pre svega, za građane Srbije. To je situacija koja se ponavlja verovatno u mnogim lokalnim samoupravama sa mnogim lokalnim preduzećima.
Takođe, nije tu gospođa Čomić, hteo sam da joj kažem da postoje greške namerne i nenamerne. Svaki čovek treba da uči na tuđim greškama, a ne na svojim, jer svoje bole.
Nije tu ni ministar energetike, koga bih zamolio da vidi sa „Elektroprivredom Srbije“ da počne lokalnim zajednicama, konkretno u gradu Zaječaru ima „Elektroprivreda Srbije“ i obaveze prema nama, tako da to treba da se ispoštuje.
Za kraj, hoću da vam kažem gospodine ministre da vas takođe čeka jedna teška stvar, a to je, mi ulazimo sada, nije ministar energetike tu, gospodin Antić, ulazimo u zimsku sezonu. Mnoge toplane imaju problema. Jedina toplana koja je privatizovana u državi Srbiji je zaječarska toplana. Ona je privatizovana, prodata je od lokalnih moćnika nekoj češkoj firmi. Iza toga su ti Česi otišli, ovi su doneli odluku da naprave novo javno preduzeće. Danas se ne zna čiji je toplovod, čija je u stvari toplana, jer su svi relevantni činioci oprali ruke.
To su stvari kojima treba da se bavite i vi u Vladi i ljudi u lokalnoj samoupravi, a i mi ovde u Narodnoj skupštini, jer ovakve stvari ne smeju da prođu nekažnjeno. To je stvar za svaku porodicu pojedinačno, nikoga ne smemo da ostavimo neugrejanog, nikoga ne smemo da ostavimo da nema grejanja u zimskoj sezoni, zato što je neko rešio da proda ono što je dobro u Republici Srbiji i gde Republička agencija za imovinu nikada nije dala saglasnost za prodaju gradske toplane. Zahvaljujem.

Kolega Đukanović je u prethodnom izlaganju dosta toga rekao od onoga što sam ja hteo. Rekao bih kolegi narodnom poslaniku koji je pričao pre Đukanovića da je nezgodno kad bi imali sada 24 regiona i 24 nova regionalna javna servisa. Prosto, to je jedan veliki namet za građane, a svaki region već ima svoj program kroz Javni servis, da li je to RTS ili RTV, koji je zastupljen u popodnevnom terminu, u gledanom terminu, emisiju koja se zove „Regioni danas“. To dopunjava to što se zove informacija iz svakog regiona.
S druge strane, pomoć medijima je u svakom slučaju dobra kroz ovog što je ministarstvo koncipiralo, kroz programe i projekte, jer na taj način će svaka televizija izlaziti kurentno na tržište. Do sada je po zakonu bila obaveza, tj. RRA je raspisivao, čini mi se da je bilo 50% da bude sopstvenog programa, sada je to smanjeno na 25% i to je dobra stvar za televizije, tako da će se skoncentrisati na tih 25% i ako 25% bude dobrog programa, oni mogu komercijalno da izlaze na tržište.
Imajući u vidu da je ministarstvo kroz ovaj zakon mislilo, a takođe i Vlada Republike Srbije, i na to da pokrije to što se u nekom prethodnom vremenskom periodu zvalo regionalni javni servisi, ali ja moram da vam kažem da to nije bilo u prethodnih nekoliko godina, da je to bilo pre jedno deceniju i po otprilike i da su ti regionalni javni servisi kroz javne tribine bili nametani u javnoj raspravi po zakonu.
Dosta evropskih zemalja imaju zakon sličan ovome i ja ću u Danu za glasanje podržati zakon u celosti, iako sam uložio jedan amandman. Zahvaljujem se.

Očigledno, malopre kolega nije dobro razumeo. U svakom regionalnom centru u Srbiji postoji već ekipa RTS koja radi. To je tzv. dopisništvo i to su uvek ljudi iz gradova gde se nalazi dopisništvo RTS i oni prave regionalni program. To dnevno ide kroz emisiju „Srbija danas“, itd. Nekoliko emisija ima takvog karaktera, ima ih na Drugom programu, a postoje i na Prvom programu nedeljom, „Žikina šarenica“ i još neke mnoge druge emisije, tako da je javni servis uglavnom pokrio sve regione, ako ne sve, onda je tu TRV. Smatram da ljudi rade po dopisništvima, ljudi iz sredina odakle dolaze, tako da ti ljudi prave taj program. Zahvaljujem.

Još jednom i neću se više javljati po ovoj tački.
Naravno ministre, ali sada niste u pravu, jer onda ne bi bilo šest, onda bi trebalo da bud 24 regionalna servisa ili 29. jer zašto bi neki region ostao tj. okrug ostao bez televizije. To je to što mi uvek gledamo, znači, da zamenimo ono što je dobro, nečim što ne valja. U ovom slučaju, menjamo nešto ovim zakonom koji ste predložili, nešto što ne valja, nečim dobrim.
Putujem redovno kroz Srbiju, kada uključim radio stanice uvek imate lokalne radio stanice na terenu gde se nalazite i naravno radio „S“ ili radio „B92“ ili RTS radio Beograd 1, Beograd 2 itd. Znači, pokrivenost postoji. Dozvole postoje već po konkursu RRA koje su podeljene, one važe do digitalizacije. Digitalizacija omogućava mnogim lokalnim medijima da izađu na internet da izađu na digitalnu televiziju i da tu pronađu sredstva kojima će da se finansiraju. Naravno, ukoliko budu interesantni na lokalu, televiziji ili radiju, verovatno će građani na lokalnu više da gledaju ili slušaju taj mediji koji priča o lokalnim temama, jer samim tim zato što im je interesantna lokalna tema.
Ako treba da se plasira, znači, tema koja je bitan za ostale građane Srbije, a da se zna sa lokala postoje centralni mediji koji će upošljavati na taj način ljude baš iz mesta, tipa dopisnici, pisanih medija ili dopisnici elektronskih medija. Na taj način u samim lokalnim sredinama da otvaraju nova radna mesta, ali da ih plaćaju bukvalno iz svojih budžeta iz Beograda. To je još jedna dobra star u ovom zakonu. Mislim što će ovaj zakon omogućiti u nekom narednom vremenskom periodu. Kažem, odličan ste zakon napisali i apsolutno vas podržavam.

Hvala.
Ja ću samo takođe kolegi da pomognem iz Nove demokratske stranke, a ovim i ministru, kako bi ste recimo, u pravu je ministar, jeste, zapadne za oko, ali je pravilno upotrebljena reč, kako bi ste recimo projekat „Gitarijade“ nazvali?
Tako da, izvolite od večeras do ponedeljka na „Gitarijadu“.

Ja sam se javio i prilikom amandmana za prošli zakon, ali smo isto pričali o javnim servisima pa samo da dopunim ponovo kolegu Čikiriza.
Nemoguće je da imamo šest regionalnih javnih servisa koji do sada nisu postojali, a ne 24. Ne bi bilo korektno prema ostalim okruzima. Hteo sam samo da dodam na ovo što je reko ministar malo pre, vrlo je nezgodno da se deli pretplata, tj. taksa, da kabl-operateri, uopšte regulišu to sa RTS-om, zato što nemaju svi građani Srbije, nije kablirana cela Srbija, 67% Srbije je kablirano, 33% nije, tako da bi bukvalno imali podelu građana na one koji imaju kabl i one koji nemaju kabl i koji iz etra gledaju RTS. Jedino je logično rešenje ovo koje je Vlada donela.
Slažem se s ministrom kada je malo pre rekao u vezi BDP između skandinavskih zemalja i kod nas, da je to malo u disproporciji, tako da je to prosto nemoguće da imamo i javne servise i ovoliki broj lokalnih medija. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, što se tiče ovog amandmana i koleginice koja je podnela amandman, apsolutno podržavam ministra i ministarstvo u ovome što su doneli predlog da Skupština izabere 30 članova koje će predložiti Upravnom odboru za programski savet i da to budu ljudi koji su mahom iz struke i koji znaju šta je televizija. Tako da apsolutna podrška i idemo u dobrom smeru što se toga tiče. Zahvaljujem.

Siguran sam da treba pružiti priliku ovom zakonu, a treba pružiti i priliku Javnom servisu sa novim menadžmentom koji funkcioniše u veoma otežanim uslovima i treba im pomoći u ovom trenutku, pre svega, zbog broja ljudi koji rade u samom Javnom servisu i u RTV tako da apsolutno podržavam ministarstvo što nije prihvatilo ovaj amandman. Zahvaljujem.

Samo sam hteo jednu informaciju, da HRT recimo, ima budžet od 200 miliona evra godišnje, tako da nije tačan podatak da ima radio televizija sa mnogo manjim brojem radnika, nego što ima RTS.

Ne bih se složio sa nekim kolegama u sali da treba to posmatrati na ovakav način kao što je kolega ispred mene govorio iz jednog prostog razloga - RTS u prethodnih nekoliko meseci, od kada je novi menadžment došao na RTS, ima pre svega mnogo novih emisija, drugačiji je program, počeli su da proizvode dosta samostalnog programa.
Druga stvar, nemojte da zaboravite da mi ovde po ceo dan sedimo i da pričamo u Skupštini, a da RTS to emituje. To je televizija koja na svaki način treba i građanima Srbije i državi Srbiji. Prema tome, treba pomoći na svaki mogući način i ne treba ubeđivati da ne treba taksa. Treba taksa. Da li je mogao da se nađe neki način da se to kablo-operaterima reši, to je već druga priča.
Verovatno je ministarstvo, kada je sagledalo, u pravu što se tiče podele plaćanja, da ne može da se razgraničava da jedni građani plaćaju kabl, a da drugi građani plaćaju etar. Samo iz tog razloga treba podržati Ministarstvo što se tiče ovog zadnjeg zakona o ovom medijskom setu. Zahvaljujem.

Član 108: „O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine“. U ovom trenutku ste to vi, a vi dozvoljavate poslanicima kao što je gospodin Stefanović, da dobacuje s mesta. Da li je poslednji ili zadnji, to je nebitno. Treba da znaju šta su radili u prethodnom vremenskom periodu. Nemojte da se iščuđavate. Imali su premijera u prethodnih četiri godine, 108, gospodin Cvetković, koji o poplavama i o odbranama građana od poplava je najmanje brinuo. To je ono što su ostavili da se mi brinemo o tome i mi sad treba da gledamo kako da rešavamo sve te stvari koje su zamutili u prethodnom vremenskom periodu.
Znači, niko nema prava, a ponajmanje gospodin Stefanović, da vam dobacuje s mesta, jer time krši Poslovnik, a i vi, koji ga niste na to upozorili.

Gospodine predsedavajući, ponovo ste prekršili Poslovnik. Opomena se izriče narodnom poslaniku koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku. U ovom trenutku je to gospodin Šutanovac uradio, vi ga niste opomenuli i time ste prekršili Poslovnik.
Molim vas, ne znam dokle da slušamo pridike, mi ćemo raditi za dobrobit građana Srbije, ali isto tako nećemo trpeti da nas manjina, u ovom slučaju pojedinci iz DS ili NDS, ne znam ni kojoj stranci trenutno gospodin Šutanovac pripada, i molim vas da se starate o redu na sednici.