Amandmani koje je  Vlada prihvatila su u velikoj meri doprineli da se neki nedostaci u tehničkom smislu ovde isprave i mi smo zahvalni na tome ne zato što je DS srećna zbog toga, već zato što smo pomogli da sam tekst bude bolji i samim tim što smo pomogli da se lakše primenjuje i da se neke očigledne nelogičnosti, greške u samoj gramatici ili u redosledu reči isprave.
Međutim, to ni u kom slučaju ne menja činjenicu da sam zakon želi da sprovede svoju suštinu, da želi da sprovede političku volju, da želi da sprovede duh zakonodavca, tj. zakonopredlagača koji se ogleda u tome da u stvari zakon kojim se omogućava lakša plenidba nepokretnosti od dužnika sada sprovodi ne samo lakše, već efikasnije, sa manje procedura, izbegavajući sudske postupke, izbegavajući kasnije knjiženje poverilaca u odnosu na primarnog poverioca.
Dakle, ovaj zakon i ovi predlozi bez obzira što smo se potrudili da barem bude pismeno, da barem bude napravljeno na adekvatan način, da stvari pišu onako kako jezik i pravopis zapovedaju ne brišu situaciju da će ovaj zakon omogućiti brže, efikasnije, preciznije otimanje nepokretnosti od građana Srbije, a u korist poslovnih banaka koje se bave zelenaškim poslovima u Republici Srbiji.
Ništa ne činite niti vam pada na pamet da tu praksu prekinete, da banke sputate, da im onemogućite flagrantno, neprekidno, olakšano, efikasno, precizno otimanje imovine građana Srbije. Koliko je kriv poverilac, toliko je kriv i dužnik i obrnuto.
Mi ovde ne vidimo uporno bilo kakvu krivicu ili sputavanje ili zaustavljanje poverilačkih prava, već isključivo sputavanje prava dužnika, tj. građana Srbije, govorim o njima. Ne govorim primarno o firmama, o kompanijama, o tajkunima, o ljudima koji imaju puno novca i koji imaju nekretnine koje stavljaju kao založno pravo, govorim o građanima koji su oštećeni stambenim kreditima i hipotekarnim zalogama koje će u ovom slučaju bez ograde biti oštećeni.
Dakle, o tome se radi i to ovaj zakon ni na koji način, sem u jednom članu, ne sputava. Taj jedan član smo pohvalili, rekli smo da je dobar, ali smatramo da nije dovoljno i da je trebalo prava građana Srbije u toj situaciji proširiti da bi što manji broj ljudi osetio ugroženu egzistenciju, kakvu je osećaju danas u Srbiji. Hvala.

Mislim da suštinski nije ništa odgovoreno o samom amandmanu i najmanje se pričalo o njemu – mislim da je dobar. Nismo videli na koji način i šta je loše u ovome što se precizira kroz udruženje građana efektiva, koja potpuno legitimno traži da se određene stvari koriguju, da bi sam zakonski predlog bio bolji i u interesu građana, tj. dužnika. Umesto toga imamo odgovore koji nas vraćaju u prošlost i o tome ko je ovde za šta glasao.
Ja tada nisam bio narodni poslanik i evo, sada vam kažem, da ovo što se radi sa bankama nije samo više pasivna podrška, pasivno agresivno ponašanje vlasti. Ovo je sada vrlo aktivno promovisanje interesa poslovnih banaka. I ovaj zakon je ultimativni dokaz da vi to radite.
A šta je ono što ne radite kroz zakonski predlog, to zna gospođa Tabaković, zato što ih apsolutno ne dira na bilo koji način da zaustavi njihove zelenaške aktivnosti. Apsolutno, ni na koji način ih ne sprečava da se zelenaški odnose prema građanima Srbije, prema svim građanima Srbije, iz koje god da su partije, za koga god da su glasali. Danas taj koji ima dug i koji ima kredit je čovek osuđen na potpunu propast. O tome se radi.
Ovaj amandman ide u pravcu zaustavljanja lavine propasti koja je predstavljena građanima Srbije ovde danas, u jednom segmentu. Dočekali ste to na nož, pričajući o 2011. godini, četiri godine kasnije, posle tri godine vaše vlasti. Jedina zamerka na modalitet, na recept rešavanja problema u švajcarcima, vama je to da to košta zato što je neko potrošio tamo nekad negde, u „Univerzal“ banci, koju ste upropastili.
(Veroljub Arsić, s mesta: Pokrao.)

Pokrao. To šta je sve pokradeno za vreme vaše vlasti, ustanoviće nadležni organi jednog dana. I biće veselo, verujte. Ali, nije to suština.
Suština je, gospodo, u tome da zadužujete ovu zemlju 900 evra u sekundi, 330 hiljada evra na sat.

Ne znam zašto mi dobacuju?

Izvinjavam se, ne obraćam se poslanicima, zaista. Vama se obraćam i koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Moram da kažem da je ovo jedan predlog u određenom segmentu koji služi da zaštiti građane koji ne mogu da plate advokate, a ne mogu, koji bankama daju u ruke i procenu i sprovođenje, za koje ne postoji način da dužnik kaže, da dokaže koliki je u stvari njegov dug. To je sve i vama to smeta. U svetu u kojem danas javno priznaju ljudi da su manipulisali euriborom, da je euribor bio, što jeste, oruđe zgrtanja novca preko grbače građana.
(Zoran Babić, s mesta: Ko je kriv za to? Vučić?)
Ne kažem da ste vi, što se uzbuđujete? Pričam o svetu.

Dobro, pričam o amandmanu.

Govorim o finansijskom svetu, gospodine predsedavajući, razumete razliku.

Gospodine predsedavajući, molim vas da pomognete i meni i ovoj Skupštini, da nam date, recimo da uvedete svetlosnu signalizaciju, kada je poslanicima većine dozvoljeno da pričaju o 2010. i 2011. godini, da pričaju o zaduživanju ne znam koga, ljudi koji su odavno u političkoj penziji, kada im je to dozvoljeno, onda stavite zeleno svetlo, a kada ja spomenem finansijski svet, euribor i ono što se danas dešava, e, to je skretanje sa teme. Da li primećujete tragove nekonzistentnosti u vašem pristupu?

Samo ću još jednu rečenicu da ponovim, vezano za amandman. Nismo čuli odgovor, poduku, pomoć, asistenciju, preporuku građanima šta da rade građani koji imaju dug, imaju hipotekarni zalog, ne mogu da plate advokata, neovlašćeni su da procenjuju količinu, obim sopstvenog duga, banka ima pravo po ovim izmenama sama da ga sprovede u obimu koji ona sama proceni. Sve se slažem da ništa nije valjalo. Preko tri i po godine ste na vlasti, samo nam recite, gospodo, šta vi predlažete građanima da rade u toj situaciji i kome da se obrate? Ništa drugo ne pitam, ovo je retoričko pitanje, pošto znam da odgovora nema, a da nije kalendarsko. Samo to i to jeste duh i suština ovog amandmana. Sve drugo je priča o tome, o nabrajanju krivaca, a tužilaštva stoje. Neka počnu da rade. Skupština nije mesto za to. Hvala.

Članovi 106. i 107.
Imali smo priliku, gospodine predsedavajući, da vidimo kršenje Poslovnika u obimu od nekih 14 minuta, kada je uvaženi kolega sa druge strane govorio apsolutno o bilo čemu, osim o amandmanu. Vaše prekidanje njegovog izlaganja je bilo, kako da kažem, toliko prijemčivo da u narodu već postoji izreka – al si ga prekinuo, kao Bečić Babića. Tako da bih ja molio da vi i mene ubuduće ovako prekidate kao Babića i da primenjujete isti ton, isti tonalitet, istu boju glasa, istu energičnost u vašem šapatu kojim molite Babića da se vrati na temu 14 minuta, a on odbija jer je pronašao vremeplov kojim je otišao u avgust 2015. godine i utvrdio da je kurs stabilan. Između ostalog, kao što ste čuli, ni na jedno pitanje nije odgovorio, već priča o populizmu. Pa normalno, populizam, ako ste vi za elitizam. Elitizam banaka, za to ste vi. Elitizam MMF-a, to ste vi. Naravno da smo protiv toga.
Vi, kao predsedavajući, po meni, ste u velikom problemu sa tim kreditom, gospodine Bečiću, ali mislim da nije red da predsedavajući to saopštava sa svog mesta. Inače, imate punu podršku od svih nas da taj kredit otplatite i meni je žao što vam je isti kao i pre sedam godina, kao što je isti i desetinama hiljada građana Srbije, koji je isti iznos posle plaćanja od šest-sedam godina. To je pitanje svih pitanja na koje nismo dobili odgovor, ali smo dobili ponovo lekciju, kalendarski pregled toga ko je doveo banku, ko nije doveo banku. Četiri godine na vlasti niste u stanju da sputate kamate i skrivene troškove koji građanima deru kožu sa leđa. Niste u stanju.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o hipoteci se donosi na zahtev banaka.
Udruženje banaka, predstavnici poslovnih banaka u Srbiji to otvoreno govore, imam ovde sijaset njihovih izjava. Dakle, gledaću zaista što kraće da se obraćam danas, a više u pravcu da građani razumeju šta se ovde dešava.
Dakle, poštovani građani, banke traže da se donesu izmene i dopune ovog Zakona da bi mogli lakše da dođu do vaših nekretnina. Zato što ih mnogo nervira što postoje neki niži hipotekarni poverioci koji mogu da se upisuju pa ima sve to otežava, sudovi se zasipaju nepotrebnim procedurama itd.
Dakle, poštovani građani današnja većina u ovoj sali i jedna druga u sklopu te većine, koja se deklarativno zalaže da je levica, će da glasaju da se ponovo zaštite poslovne banke u Srbiji, a da se vama na jedan lak i efikasniji način, u sklopu sa zahtevom udruženja banaka, možda i MMF, ko to zna, da se ova stvar pojednostavi i da se stvari reše na način kako će se to maksimalno ubrzati.
I ako, imamo jasne pokazatelje, činjenice koje kažu kakvo nam je stanje i na tržištu nekretnina i u bankarskom poslovanju i sve ukupno ekonomsko-socijalno devastirano stanje u ovoj zemlji.
Osnovne izmene odnose se na dalje pojednostavljivanje zalaganja nepokretnosti, naročito onih koje se koriste u komercijalne svrhe putem izdavanja u zakup, brisanje odredbe o saglasnosti trećeg lica itd.
Zakon o hipoteci definiše hipoteku, kao založno pravo na nepokretnosti koja ovlašćuje poverioca da ako dužnik ne isplati dug ili dođe do povrede druge obaveze, zahteva naplatu potraživanja obezbeđeno hipotekom iz vrednosti nepokretnosti.
Ja mislim da ovde imamo i skraćivanje rokova, imamo vansudsku prodaju nepokretnosti. Ovaj Zakon koji su sačinili bankari, dakle vi ste njihov eksponent i Vlada i poslanici većine, odnosi se na pojednostavljivanje zalaganja nepokretnosti, pre svega onih koji se koriste u komercijalne svrhe, kao što sam rekao.
Predloženo je brisanje odredbe o saglasnosti trećeg lica, neposrednog držaoca nepokretnosti na zalaganju, kao sastavnog dela založne izjave.
Predviđena je i zabrana upisa hipoteke drugih i tereta po upisu zabeležbe hipotekarne prodaje, brisanje hipoteke drugog i nižih redova o okončanoj vansudskoj prodaji nepokretnosti, a namirivanje tih poverilaca po pravilima o namirivanju, zatim brisanje centralne evidencije hipoteke itd.
Gospodin Dugalić, jedno od lica bankarske oligarhije i zelenaškog bankarskog sistema u Srbiji, kaže: „rezervisanje pravo hipotekarnih poverilaca nižeg reda je glavni kamen spoticanja u primeni ovog Zakona, jer direktno uslovljava primenu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jao, jao, bože moj moramo na sud. Strašno.
Ne možemo mi to da izdržimo, hoćemo što pre da dođemo do vaših nepokretnosti. To prilično usporava proces naplate.“ To kaže gospodin Dugalić. Stvarno su mi suze krenule. Evo, to je suština, poštovani građani.
Pa, ne možemo više da se mi tu zavitlavamo sa zakonima, sa sudskim procedurama, sa kamenima spoticanja, dajte da mi vama što pre to lepo pokupimo, zato što, bože moj, u Srbiji kredite i založno pravo na nepokretnosti samo stavljaju bogataši, tako misle oni. Međutim, praksa to demantuje.
Naša država i Vlada je svakom, i to ne ova, i prethodne Vlade, da budem pošten, je svakom poveriocu, svakom kreditoru, dala prava da svoje potraživanje naplati celokupne imovine dužnika.
Mi imamo državu koja je brižna prema kreditorima, u ovoj državi banka i kreditor ne može da propadnu. U ovoj državi oni su apsolutno u svemu „sveta krava“. Oni mogu da uzimaju, oni mogu da prodaju, oni mogu da procenjuju i oni će u suštini da i ovako ruiniran životni standard i položaj naših građana dodatno obezvrede.
Naravno, onda dolazimo, pošto kreditor u Srbiji ne može da pukne i to njih, naravno samim tim oslobađa bilo kakvog pritiska da nam naplaćuju, bezobrazno, ne primerene kamate u ovoj zemlji, za koje ja smatram da treba zakonom da se ograniče, kao i da se izbrišu skriveni troškovi banaka koje uništavaju građane Srbije.
Pošto ni to niste rešili, a niste rešili ni problem u švajcarskim francima, mislim da bi to trebalo da se veže za kurs evra na dan kada je uzet kredit i tako da se reši.
Mi sada imamo u novom Zakonu o hipoteci član, koji glasi: „ hipotekarni poverilac može da zahteva i da svoje dospelo potraživanje namiri, najpre iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti, a zatim iz ostale imovine dužnika“.
Istovremeno iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti i iz dužnikove imovine ili najpre iz dužnikove imovine, pa tek potom iz vernosti nepokretnosti. Od prilike pokušavam da vam ukažem na one negativne strane, ubrzavanja postupka, efikasnosti, izlaženje u susret investitoru, kako smo čuli, mada ja ne vidim vezu.
Investitor, čarobna reč koja će sve da nam reši u Srbiji. Sve.
Date mu 10 hiljada evra iz budžeta po radom mestu, on da mizernu platu radniku, nema sindikat, ko se usudi da pravi sindikat odmah leti napolje, rade po 15, 18 sati dnevno i sad vi meni objasnite vezu između hipoteke i tog čoveka.
Veza hipoteke između banke i hipoteke građana Srbije u sledećem, dajemo vam kredite za koje znamo da ne možete da ih vratite, dajemo ima biznismenima, nekada iz bivše vlasti, a sada iz ove vlasti, za koje znamo da ne možete da ih vratite. ne postoji nikakvo realno obezbeđenje.
Spašavaju se banke parama budžetskih obveznika Republike Srbije, „Razvojna banka“, „Univerzal banaka“, „Agrobanka“ ima ih još i nije svaka od tih banaka bila za vreme one vlasti, jer znam da će te zato da se uhvatite, ali to u ovom trenutku nema nikakvu važnost. U ovom trenutku važnost ima zašto nastavljate sa tom praksom? Nastavljate sa tom praksom i to duboko.
Nedavno je dat kredit jednom biznismenu bliskom vlasti od nekoliko miliona evra, svi znaju da ne može da se vrati, nema šanse da se vrati, nikakav kolateral, ništa i to svi znaju, ko se time bavi. Možda vi ne znate lično.
Inače, imamo problem, kao što znate uvaženi kolega da banke u Srbiji nerealno prikazuju svoje bilanse, potpuno nerealno, a to će uskoro morati da se reši i moraćemo realno da vidimo koliko banke stvarno imaju aktivu, koliku pasivu.
Pročitao sam juče u jednom tekstu, vrednost loših kredita u bankarskim knjigama u Srbiji kreće se od pet do 12 milijardi evra.
Danas u Srbiji, posle tri godine vaše vlasti, pet do 12 milijardi evra. Bilo je to i ranije. Očekivao sam da će te vi bar nešto da popravite u ovoj zemlji, a vi ništa, vi samo kvarite. Pet do 12 milijardi evra i to je konzervativna procena. Znači to je optimistička procena da je toliko.
Poslovanje je sve teže banaka i u jednom trenutku vrlo lako može da se desi da dođe do sloma.
Direktori banaka namerno drže frizirane podatke, da bi kod svojih matičnih centrala u inostranstvu ostavili što bolji utisak.
Čak, je poznat slučaj da je direktor jedne banke, čija se matica u EU usprotivila takvom ponašanju, nedavno odobrio milionski kredit u evrima, bez bilo kakve garancije, to je ovo što sam rekao i to na lepe oči. Na lepe oči, jednoj poznatoj beogradskoj faci. Tako pišu novine.
(Zoran Babić, s mesta: Jednoj stranci, koja je sve manja, sedište je u Krunskoj.)
Ne, nego faci koja je iz vaše stranke, koja sada taj kredit ne može da vrati, jer mu je firma u katastrofalnom stanju, lošem. Sve ono što ste govorili ranije i nema potrebe da vičete, čujem vas..
(Zoran Babić, s mesta: Sedište je u Krunskoj, ti što su uzeli kredite na lepe oči.)
Ne, sedište je u onoj, kako se zove, jer vi imate više sedišta, ne znam više gde vam je sedište, možda u Vrnjačkoj Banji.
Vi nastavljate sa ovom lošom praksom, dajete svojim drugarima kredite, zatvarate banke, građani, posle plaćaju, olakšavate naplatu hipoterkarnih zaloga, znate da u Srbiji više niko ne može ni račun da plati, a ne ratu za kredit. Jeftinije su nekretnine, svi hoće da ih prodaju, niko nema da ih kupi, čak i ovako sa niskim cenama, tržište je stalo i građevinska industrija je pala za 40 posto, da, da, i Vlada, po meni i to se vidi u ovom zakonu, brine samo o oligarhiji i o bankama, samo o krupnom kapitalu i to smo čuli i u ovim izlaganjima. Niko reč nije rekao o pravima dužnika, reč niko nije rekao, samo pričate o kreditorima i poveriocima, o tržištu i investicijama i nigde veze nema ni jedno sa drugim, nigde, da pričamo o tome da li će građevinsko – gradsko zemljište sada moći da se konvertuje, to bih razumeo da pričate, da pričate o sistemu dozvola, i to bih razumeo. Ovako, to su fraze, gospodo.
Inače, hoću da pohvalim izmenu člana 35, kojim se zabranjuje prodaja nepokretnosti ispod 60% njene vrednosti, ali ovo je suštinski izuzetak u tekstu zakona zato što banke suštinski su pisale ovaj zakon.
Osnova je fiskalne discipline, to ste rekli u obrazlaganju zakona, zašto disciplina samo za građane koji duguju? Zašto banke nisu opreznije bile prilikom odobravanja kredita? Zašto su oni eskulpirani bilo kakve odgovornosti ili bilo kakvog plaćanja?
Zašto su uvek i sada i sutra će misliti isključivo na kamate i svoj profit i kamatne stope, da li je zbog nenaplativih kredita ugrožen bankarski sistem u Srbiji, poštovani ministre? Koji procenat hipotekarnih kredita je nenaplativ i da li vi imate ta saznanja? Znam da niste direktna adresa, ali možda znate i da li to može da utiče i ugrozi naš finansijski sistem, pošto postoje razne špekulacije u javnosti, ali zaista smatram da ne smemo više dozvoliti da građani ponovo spašavaju poslovne banke, koji zelenaškim kamatama blokiraju privredni rast i zapošljavanje, tu postoji veza?
Potencijal za rast građevinske industrije je nešto što spominjete i pričate već pune tri godine, od stanova za, ne znam, 380 evra kvadrat od kojih nije bilo ništa, neću da spominjem Fabriku čipova, avio delova, od kojih takođe nema ništa. Neću da spominjem kako su „Al Ravafed“ i „Mubadala“ ostale priče i neuzorane njive po Vojvodini, o tome neću da pričam, ali hoću da pričam o tome da nam je suštinski u detalje pala građevinska industrija i da u Srbiji danas stanove mnogi hoće da prodaju, nema niko da ih kupi, a cene su drastično pale, a tek će da padnu.
Moje pitanje jeste, kako će banke i čak i kroz ovu proceduru koja će im olakšati postupak da za sebe obezbede neki ćar? Zato što je u korenu njihove delatnosti pohlepa. Bez pohlepe nema kapitalizma, a bez kredita nema dobiti, o tome se radi. Oni će nastaviti da jedu dok sami sebe ne pojedu. Problem je što će pojesti građane Srbije zajedno sa njima.
Potpuno je jasno da bez plata i penzija nema platežne moći, a pošto ste smanjili plate i penzije, nema ni tržišta, nema ni većih ubiranja prihoda, pa nema ni kupovine stanova. Građani su uplašeni za egzistenciju, tako da malo ko i razmišlja da kupi stan i nisu spremni na nove kreditne avanture.
Ako možete da me demantujete, dajte mi impozantne brojeve novouzetih kredita od strane građana u Srbiji, jer to bi bio dokaz vere u stabilnost i reforme koje sprovodite. Nema ih zato što je sve manje vere u vaše prazne priče. Cene nekretnina i nikada lošija situacija po pitanju izgradnje novih stanova potvrđuje ovu tezu.
Dakle, poštovani građani, još jedan zakonski predlog kojim se sprovodi volja ljudi i van ove Skupštine, još jedan zakonski predlog u kojem kao loši imitatori nosimo pet brojeva veću odeću, gledamo se u ogledalo i mislimo da smo Napoleon, da smo mnogo veliki, a u stvari smo kao Vlada i država tužni, tužne kopije nekog zapadnog sveta i što je najgore, sve ono što ne valja direktno sprovodimo protiv naših građana.
Poštovani građani, ovaj zakon bi mogao da se nazove „limeni doboš“. Ovo je „limeni doboš“, poštovani građani, samo što ima pozlatu, ima kićanke. Ovaj doboš će na mnogo lakši način da otuđi vaše nekretnine i da hipotekarni zalozi mnogo brže fluktuišu sa mnogo manje prepreka, kako kaže gospodin Dugalić, i na mnogo lakši način da nas dovede do ivice nedostatka bilo kakvih sredstava, bilo kakvog kapitala. Cilj jeste da imamo baš takav kapitalizam, brutalan, periferni, gramzivi i onaj najgori koji može da postoji. Tekst ovog zakona to potvrđuje.
Ja se nadam ministre da ni jedno objašnjenje o efikasnosti, ni jedno objašnjenje o dinamici tržišta, ni jedno objašnjenje o ukidanju sudova kao nepotrebnih prepreka suštinski ne može izbrisati činjenicu da uz pomoć izmena ovog zakona se izlazi apsolutno u susret zahtevima poslovnih banaka s jedne strane i sa druge strane potpuno se pojednostavljuje, ubrzava proces pribavljanja hipotekarnih nekretnina, koje su dati kao zalozi.
Neka mi neko objasni kako će to da se odrazi na interes građana, a sa druge strane nerealno dati krediti vašim prijateljima iz vlasti koji su procenjivali hale na po tri, četiri, pet miliona evra, one ne koštaju više od 150.000 evra i sada banke to knjiže kao obezbeđenje po tržišnoj vrednosti. Ko će sada to da obori?
Ništa drugo ne znate da kažete, osim da pričate šta je bilo pre tri godine. Tri godine ste na vlasti, pumpate cene, raspitajte se.
(Zoran Babić, s mesta: O čemu pričaš čoveče? O čemu pričaš?)
Ne možete vi kao narodni poslanik meni da vičete – O čemu pričaš?
(Zoran Babić, s mesta: Ko je procenjivao to? Ko je procenjivao to? Autoprojekcija za sve što ste radili u okviru Agrobanke, Razvojne banke. Priča se, priča se.)
Molim vas, evo vidite. Malo ste uvaženi kolega poranili, još nije stigao premijer, tek treba da se pokažete.

Dakle, moje osnovno pitanje je – objasnite mi stanje, ako imate informacije, odgovore na ova pitanja koja sam postavio, kako iz banke funkcionišu, kakva im je realna aktiva i pasiva, kako će se ovo odraziti na građane, kako će se odraziti na tržište nekretnina, kako će se odraziti na modalitete davanja kredita za nepokretnosti i šta ovo znači konkretno za ljude koji su dali hipoteku da bi kupili recimo sebi neku kuću ili stan i kako će to da se uradi?
Ali, zato je uveden princip da i nepokretnost koja nije uknjižena može biti korišćena u ovom smislu.
(Veroljub Arsić, s mesta: Sad može.)
Naravno da može, ali ste obećali da ćete izvršiti legalizaciju pa je niste uradili, ali ste uradili da banka pre dođe do nekretnine, to ste odmah potrčali da uradite. Što niste legalizovali do sada Srbiju? Srbija je nelegalizovana pod vama ostala i još više propala, o tome se radi.
Naravno da prethodna praksa ne može dobiti ni jednu pozitivnu ocenu, ali ljudi shvatite da to više nije opravdanje nikome. Imate vlast tri godine, uradite nešto. Ja vas podstičem u tome, vi to naravno radite na osnovu vaše politike, programa i ideologije. To je suprotno onome za šta se ja zalažem, ali uradite nešto. Sve što ste počeli niste završili i pod vama Srbija nažalost jeste nezavršena država. Hvala.
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika.)
(Vladimir Pavićević, s mesta: Poslovnik.)

Evo, videli ste, članovi 106, 107. I sami ste rekli, samo što vaš apel uvek, iako vi to radite sa dobrom verom i sa dobrom namerom, završi se na tome. Kolega uporno zloupotrebljava Poslovnik, javi se po povredi Poslovnika i onda udara repliku, potpuno neometano, dva minuta, samo još ovu rečenicu. Idite kući, kaže on meni u povredi Poslovnika. Zamislite sad ja njemu šta bih mogao da kažem, pa ćete vi onda meni reći – to nije u redu, nemojte to da radite.

Apelujem na vas, kada se dese ovakve povrede Poslovnika, koje su prouzrokovane vašim, da kažem, pokušajem da svi dobiju jednaku šansu, onda budite konzistentni i ako možete malo reagujte ranije i na način da isključite mikrofon, kako gospodin Bečić to radi opoziciji.

Ovo stvarno nema smisla, jer sada niko od nas nema pravo da da repliku gospodinu Babiću zato što je on izneo svoje viđenje o tome šta je bilo pre pet godina. Još kaže – idite kući. Vi na to ništa, kažete – to nije u redu, malo ste zloupotrebili, nemojte više. On kaže – dobro. Sedam minuta posle toga eto ga ponovo i tako mi moramo da trpimo i to da slušamo. Hvala.

Gospodine predsedavajući, hvala.
Polemika je zdrava. Njoj je mesto, ona živi u Skupštini. Svaki poslanik je iznad ministra zato što ga bira. Ministar ako nešto kaže poslaniku, spomene ime ili stranku, vi morate da date reč. Vi ste obavezni, osim ako mislite da svi ćutimo kad govori izvršna vlast, a ja znam da vi to ne mislite.
Dakle, svašta ste nam rekli ovde. Samo niste onu osnovnu stvar. Nekako ste zaobilazili one koji će biti pogođeni, a to su građani. Rekli smo koji građani i kako. Tajkuni da. Treba prekinuti, treba im oduzeti, ali to ne piše. Niste te zakone doneli, ni o poreklu imovine. Niste doneli zakone koji omogućavaju progresivno oporezivanje, ništa od toga niste uradili, samo pričate. Ali, niste takođe izuzeli ljude koji žive u tom stanu od mogućnosti da im se stan pleni od strane banke. To niste uradili.
Tako da sada imamo pravni osnov - zahtev poverioca u Zakonu po izvršenju. Prvi put imamo zakonski osnov - zahtev poverioca. Ima da ti uzmem stan i to je dovoljan pravni osnov. Kako bilo čiji zahtev van suda može biti osnov za oduzimanje imovine? Kako? To vi nama recite.
Ne spominjete „Univerzal banku“. Spominjete sve ove druge, ali tu nekako slabo. Razumem vas. Nije to jednostavno. Kako može neko da uđe u bilo čiji privatni posed bez odluke suda pa makar on bio i banka? Kako?
Taj što je pravio banke i što im je davao kredite onda, verujte rade to i sada. Možda niste informisani. Samo su drugi ljudi, ali isti mehanizam. Potpuno isti. Sada za pet godina, ili za tri godine od sada, ja treba ovde vas da podsećam na sve te stvari.

Završavam. Poslednja rečenica. Molim vas, poslednja rečenica. Dakle, kako ćete svi da izbegnemo svi zajedno kao zemlja negativnu situaciju koja se desila u Hrvatskoj 2012. godine kada su stigle hipoteke na naplatu, pa je bilo čak 714 samoubistava zbog oduzimanja imovine.