Molim vas da mi vratite vreme.

Mislim da je, objektivno gledano, nastao jedan nesporazum između mene i većine. Vidim da neki nisu razumeli o čemu sam pričao. Mi kao narodni poslanici smo autonomni u podnošenju amandmana. To što svaki narodni poslanik traži da se produži rok, neko stavlja 5. februar, neko 13. mart, neko 15. maj, ima među vama iskusnih parlamentaraca, ne znači da neko od nas misli da ne bi bilo bolje da ovaj institut stoji paralelno, kao što smo i tražili. Pošto vi nama ne ostavljate mogućnost, ni sto godina neće biti dosta da vam u potpunosti zaživi ovaj institut u našem pravosuđu. Neće biti dovoljno. Mogli smo 150 amandmana sa sto godina da stavimo, ali vi nećete uspeti da sprovedete ovo na način kako ste zamislili.

Nije vreme, jer ste mi vratili vreme.

Prvo, imali smo priliku da čujemo još jednu u nizu povredu Poslovnika koja nije bila povreda Poslovnika, nego replika. Dozvolili ste to, znam da ste tolerantan čovek i zahvaljujem se što ste mi dali reč.

Ono što je činjenica, da ima puno stvari na koje nema odgovora. Ogromna je šteta, pre svega od četiri meseca paralize pravosuđa zbog inaćenja ministra Selakovića. Ogromna, višemilionska, šteta u milijardama dinara. Šteta u nezavršenim predmetima, propuštenim rokovima, u investicijama koje neće da dođu u Srbiju zato što ne radi pravosudni sistem.

Onda imamo štetu što je 670 sudija prešlo u SNS, učlanilo se u partiju. Nikada nam niste dali dokaz da li su se ipčlanili iz SNS, nikada, a molili smo to, jer je to zakonska obaveza. Kada ste ih vratili, instruktažom na posao, u redu, ali bar nam onda recite jel nisu više članovi partije? Jel to previše što tražimo? Jer to je protivzakonito.

Nemožete imati partijske sudije i tu se sigurno slažemo. Jel se slažemo? Onda nam samo objasnite, jedna kratka informacija, bilo ko od vas može to da uradi preko sredstava javnog informisanja i da pokaže papir i kaže – evo ovih 670 se išlanilo iz SNS. Nikakav problem.

(Ninoslav Girić, s mesta: Nisu ni bili članovi.)

Nisu bili članovi? Kako nisu bili kada ih je gospodin Cvijan predstavio javno u vašoj centrali, na konferenciji za štampu, kao nove članove SNS. Tako je, pogledajte malo.

Druga stvar, ovim završavam, ja smatram i moja stranka koju predstavljam u Skupštini kao šef poslaničke grupe, smatra da ovaj institut treba da postoji paralelno kao mogućnost overe i u opštinskoj upravi i u sudu. To je naš politički stav, a to što mi podnosimo amandmane koji idu u skladu sa našim očekivanjem da nama ne pada na pamet da bilo šta uradite za dobrobit građana u smislu funkcionisanja pravosuđa, to nema nikakve veze. Vi ste podnosili amandmane, Bože me sačuvaj u ranijem periodu.

Molim vas da pokušamo da privedemo kraju ovu raspravu o tome ko je koga i šta zapošljavao vrlo jednostavnom konstatacijom sa kojom će, čini mi se, uvaženi kolega da se složi.

U to vreme kada je gospodin Cvijan, koji više nije u SNS, predstavio 600 i nešto ljudi koji su se učlanili u SNS, a kako je on tada rekao – izbačeni od strane žutog režima, koji su postali članovi, on je rekao – oni su postali članovi SNS, vi gospodine Martinoviću i ja smo jednako to kritikovali jer ste vi tada bili u SRS, a ne u SNS. Tako da vi vrlo dobro znate da ste tada isto govorili kao što ja sada vama govorim, čak možda i gore nego što ja vama govorim. Tako da mi je žao, samo da objasnim, da mi je žao što gospođa Pilja nije prisutna u sali, iako je fizički prisutna, ali izvukla je karticu, jer sam ja nju pitao kao ovlašćenog predstavnika, jer ona je valjda tada bila u SNS, ne znam …

(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Jesam.)

Jeste, pa što vi ne kažete kada ste tada bili u SNS, nego čovek koji je bio u SRS? Što pravite zabunu pred građanima? Evo, vi razjasnite. Stavite samo karticu i javite se kao ovlašćeni. Molim vas javno. Molim da ljudi razjasne …

Izvinjavam se. Stvarno ne želim nikoga da uvredim na bilo koji način. Mislim da možete, gospođo Pilja, da pomognete ovaj proces kroz vaše nesumnjivo političko sećanje i iskustvo, da kažete kako je tada omraženi gospodin Cvijan, koji sada nije u SNS, okej, ali je rekao čovek na konferenciji za štampu – ovo su sudije izbačene koje su sada ponosni članovi SNS.

(Narodni poslanici SNS, s mesta: Gde stane 680 ljudi?)

Nisu svi došli. Došli su samo najviđeniji koji su vam sada na vrhovnim funkcijama u pravosuđu. Tamo ih je bilo bar 50.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Koji?)

Kako šta sad? Iako mi se sviđa boja sakoa gospođe Pilje, moram da kažem ovako – nemam preciznu evidenciju o tome koliko se učlanilo, ali mislim da je negde oko 650. Od 1.000 njih koliko nije prošlo reizbor nešto malo je vraćeno na posao, a svi ostali su kod nas postali članovi, rekao je na konferenciji za novinare funkcioner SNS Vladimir Cvijan, 14.8.2010. godine.

Dobro sad, to nije važno, Cvijan više nije u SNS.

Moram da kažem, nemojte ljudi kada vidite da ima nešto što vam se ne dopada, neka nekonzistentnost koja postoji uvek u političkom radu kod svakoga, konzistentnost nije uvreda. Dakle, kada postoji nešto tako, nemojte da kažete – nemamo mi prostoriju da stane 600 ljudi. U redu. Kažem vam da je to poznata scena iz 2010. godine. Imate na svim agencijama. Imate na „Jut jubu“.

(Narodni poslanici SNS s mesta: O reizboru?)

Ne o reizboru, nego Cvijan sa njih 30 ili 40 stoji u vašim prostorijama. To je tamo kod sajma, mislim, ispravite me ako grešim. Imate vi više prostorija i ne znam gde. Možda kod Hajata.

U svakom slučaju, taj …

Sada te kvalifikacije … Šutanovac meni dobacuje. Šta vama smeta? Mislim da nije korektno. Hoću da kažem da je dužnost svakog političkog činioca u ovoj zemlji, naročito vlasti da te sumnje koje postoje, koje ja ne izazivam, se razveju, da se na vrlo jednostavan način od strane vas, poštovana ovlašćena predstavnice koja kao niste bili ovde, a u stvari te bili u sali, da ovde kažete ne kolike su vam prostorije, ne kolika imate izdvajanja iz budžeta, koja su ogromna, nego da vi nama kažete – da li su tih 600 ljudi i dalje članovi SNS ili nisu više članovi? Ništa više. Nikakav problem.

Sve to što je rađeno za vreme DS naravno da osuđujem.

Koliko imam vremena gospodine predsedavajući?

Hvala.

Dakle, danas smo imali jednu raspravu koja je, po običaju, više puta izmakla svojoj kontroli i to ne menja činjenicu niti ugrožava na bilo koji način da je današnja sednica Skupštine zakazana sa ciljem promene jednog člana koji će omogućiti građanima da koriste usluge overe i u opštinama i u sudovima još dve godine.

Ono što je naš politički stav i što ne mora da bude u skladu sa amandmanskim procesom, da objasnim, jeste da ovo treba da bude trajno opredeljenje. Ali svakako, ponavljam, znajući da vi za to ne hajete i znajući da ste od ove procedure napravili nešto što je nedopustivo i do sad neviđeno, ne da su menjali isti zakon pet puta ja to nikada nisam rekao. Rekao sam sve što je vezano za javne beležnike smo bar pet puta se ovde sastali i zante da je to tako, možda i više, pokušavajući stalno da pomerite rokove koji su vas neprestano vas same iznenađivali.

Vi ste bili žrtve sopstvenog iznenađenja jer nikako niste mogli da budete u ravni u skladu sa onim što ste i obećali građanima Srbije i što ste inicijalno predložili u Skupštini Srbije.

Dakle, kada mi ovde kroz amandmanski proces koji vam uvek smeta i koji sada dozvoljava predsedavajući da poslanici sadašnjeg režima čitaju naše amandmane, uvedite promenu Poslovnika da ubuduće vi vršite reviziju naših amandmana. Ja zaista ne razumem to ponašanje. Smeta vam kad piše „briše se“, smeta vam kada se stavljaju razni datumi simboličkog karaktera da pokažu nemogućnost sagledavanja realnosti koji ima sadašnji režim, koji ne može sa sobom da se dogovori do kada će važiti ovaj institut.

Ja smatram i tvrdim da je bolje da ovaj institut postoji uporedo sa institutom javnog beležnika da bi građani imali mogućnost da jeftinije, a nažalost i kvalitetnije obave poslove overe.

Zašto? Zato što javni beležnici često, ne u svim slučajevima, nisu u stanju da odgovore izazovu u kojim je zakon pružio. Nisu u stanju, ali su ustanju da to debelo naplate.

To je tačno da su nama potrebni javni beležnici. Tačno je da niste dobro procenili, tačno je da dva puta niste dobro procenili, tačno je da tri puta niste dobro procenili, ali pet puta, pa dajte bar kažite ljudski da to nije bilo dobro, da je to bila loša procena i bar da vam je žao, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije koji su za vas glasali, primarno za vas glasali.

Dakle, budimo pošteni. Niko ovde neće da abolira greške koje su činjene u pravosuđu. Više puta smo potpuno otvoreno o tome pričali. Da li sada tih grešaka nema? Pa, naravno da ih ima. Pričao je šef većine u režimu ovde kako stoje, po fiokama su stajali da neko ne bi bio proganjan. Ja verujem da je to tačno. Da li mislite uvaženi kolega da toga sada nema? Ima i te kako, samo u Novom Sadu ne mogu da zatvore fioke od ljudi iz javnih komunalnih preduzeća i vi to možete vrlo lako da se raspitate. Pitajte vašu ovlašćenu predstavnicu ona zna o tome, ne u smislu da je ona nešto, da budem precizan, nego ima saznanja.

Dakle, to se radi još gore nego što se radilo. To ni na koji način vas ne može da opere. Zato što građani hoće da vide najzad rezultat vaše vladavine. Hoće da vide taj boljitak o kojem ste pričali i tu budućnost koju čekaju. Vaš najveći problem je kada se suočite sa ovakvim pitanjem iz meni nepoznatog razloga, možda kembelovskog razloga, posežete za onim što je bilo nekad umesto da kažete šta ćete raditi. Zašto? Zato što, evo ovaj zakon vam je dobar primer. Imali ste mogućnost da predvidite. Ako nemate dovoljno beležnika, a slažemo se da ih nema dovoljno. Ako je komora formirana protivzakonito, a slažemo se da je formirana protivzakonito. Ako znamo da su često beležnici nedostojni i ne znaju da rade svoj posao, a znamo da je tačno. Ako znamo da su preskupi, a znamo da je tačno. Ako znam da nema jedinstvene evidencije, a znamo da nema.

Dakle, sve vam je nacrtano i sve smo rekli više puta i ministru kada je bio tu, ne sporim da je ministar dolazio mnogo više nego ostali, to vam nije nikakav argument. Što nije došao i danas kada je toliko često u Skupštini, šta fali? On zna da ćemo mi tražiti njegovu ostavku, to je naš politički stav. Mi znamo da je njegov stav – smenite me ako možete. To se zove cinizam, to se zove bahatost.

Čovek kome je četiri meseca stalo pravosuđe uz ogromne štete građana Srbije, ogromne, koje nema ko da nadoknadi, će da priča o tome da – hajde smenite me ako smete i ako možete. Ne možemo, ali moći ćemo. Kada se da perspektiva u rečeničnom nizu, o tome šta ćemo mi uraditi, to nije pretnja. Sve u okvirima zakona i na demokratski miran način.

Žao mi je što neki od vas to ne razumeju, žao mi je što neki od vas uporno pokušavaju da od onoga što opozicija govori predstave kao nešto što je zlo i mržnja prema državi Srbiji.

Žao mi je što niste u stanju da nađete snagu da izađete iz tih okvira. Stvar je vrlo jasna, precizna. Pričamo o jednom članu. Zašto smo predlagali različite rokove. Zašto predlažemo različite godine? Zato što želimo da pokažemo koliko je besmisleno to što radite.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Što tako niste napisali?)

Zato što to obrazloženje bi bilo predmet nepotrebne rasprave.

Nepotrebne rasprave koju već sad imamo, potpuno nepotrebne.

Suština je u tome da li vi možete da garantujete da će za te dve godine taj institut da zaživi, da više neće biti potrebne overe u opštini i sudu. Ne može niko od vas to da garantuje, niko. Onaj ko je odgovoran nije došao u Skupštinu. Viđeni ljudi sadašnjeg režima iz SNS su potpisali tu inicijativu, ja vam skidam kapu jer ste vi vašim potpisom priznali i prihvatili da ste u stanju jedino da probijate rokove koje sami dajete, ali ste onda barem trebali da vi budete ovlašćeni, da vi budete ti koji će da brane. Zašto to niste uradili, nikako da mi odgovorite?

Zašto je problem što mi tražimo ostavku ministra pravde koji je gde god se okrenuo napravio problem, napravio grešku? Da ja nisam u pravu, najbolji dokaz bi bio da pravosuđe fantastično funkcioniše. Da ja nisam u pravu, dokaz bi bio i to da građani nemaju nikakvu nedoumicu gde će overiti svoje dokumente. Da li je to tako? Nije. Nije tako. Nažalost, niko se tome normalan ne raduje, ali vi morate da razumete da sva ova rasprava i ova buka koja se pravila danas bi bila izbegnuta lako, samo je trebalo imati snage koja nije u proporciji sa vašom brojnošću. To je problem. Vi ste brojni, ali niste snažni, jer da ste snažni, vi bi ste ustali i rekli – tačno je, u pravu ste, to je bila greška, to je bila loša procena. Građanima Srbije smo rekli pogrešno, nismo im dobru informaciju davali, prema tome, to ste propustili i kada ja to iznesem, vi u tome vidite nešto što ne postoji, a to što sigurno ne postoji to je mržnja ili bilo kakvo nerazumevanje. Hvala.

Očekivao sam ovako nešto. Ništa niste odgovorili, niste prihvatili pruženu ruku, niste u stanju da argumentovano razgovarate.

Da znate bilo šta o solfeđu, koji vidim da želite da položite, znali bi da ne postoje lake note u bas gitari, postoje samo teške note. Ali, za vas lakih dovoljno nema, gospodine Babiću, tako da ista stvar.

Što se tiče ostalog, Fiskalni savet je danas izjavio da će nam javni dug biti 83% BDP najkasnije do 2018. godine. Pošto ste vi na vlasti pet godina i za tih pet godina ste ovu zemlju toliko unazadili, da to više niko živ neće moći da pokupi, niti treba da mislite da bilo ko razmišlja o bilo kakvim, kako ste rekli, nasilnim metodama, barikadama i tome slično. To nikome ne pada na pamet, javno vam kažem.

Cela stvar će se završiti na miran, demokratski način, bez stiropora, bez džakova sa listićima. Uz pruženu ruku, osmeh, ispratićemo vas iz kancelarija, na miran način. Niko nikoga neće ni mrzeti, ni progoniti, ni slično. To će biti vaš politički kraj. To je nešto što sigurno dolazi. Zovite to kako god hoćete, sa ili bez kravate.

Kada smo birali te datume, nisam znao da je tad bio vaš veličanstveni miting. To je onaj sa stiroporom, zbog građana, da razumeju. Jeste vi pokupili, uvek se hvalite time da ste pokupili svo smeće, svaka čast. Problem je šta ste uradili u državi posle toga, to je problem. To je ono što vam građani neće zaboraviti.

Ponavljam, kada kažem da vam neće zaboraviti, odnosi se na politički odnos prema onome što vi radite. Vi tu ne možete da uvidite razliku i meni je strašno žao. Stalno vam se priviđaju scenarija, gospodine Babiću, ne znam zašto. Pitajte se šta to znači u vama?

Zahvaljujem.

Samo da odgovorim uvaženom kolegi. Apsolutno, to sam vam i ranije rekao da osuđujem to, tu praksu, ako je dokazano, a nije, ali i da jeste osuđujem i da nije osuđujem.

Moram jednu zanimljivost da kažem zbog građana. Znam za taj papir. U pitanju je, čini mi se, opština Vlasotince i čovek koji je te karakteristike skupljao kao društveno-politički radnik je odavno napustio DS, ali i to nije bitno. Znate šta je važnije? Taj čovek, što st ga čitali da je pravio te spiskove, je danas vaš koalicioni partner u toj opštini. Da li vi to znate, gospodine Babiću­?

To je vaš čovek, sa njim ste u koaliciji, a naš narod, na to volite da se pozivate, kaže – s kim si onakav si ili s kim si takav si. Prema tome, kada već krećete da mašete tim papirima, barem se pripremite da je čovek vaš koalicioni partner. Nema smisla prema njima. Ima i ovde ljudi koji su bili u toj našoj vlasti, pa im sada sve neprijatno. Razumete? Dajte, molim vas, malo izravnajte svoju poziciju. Nemam ništa protiv, ali to je zaista vodvilj šta vi radite. Taj čovek je vaš koalicioni partner i on pravi spiskove podobnosti. Vaš čovek, vaš koalicioni partner. Zato nije više u našoj stranci.

(Zoran Babić, s mesta: Da li zbog toga?)

Između ostalog i zbog toga.

Znate šta, nije lako sa pozicije vlasti, kako vi radite, ovako izvrtati priču, izvrtati reči. Sve je to u redu što ste rekli, ali nije u redu, zbog građana Srbije, da ih dovodite u zabludu i da kažete neistine oko toga da li je neko dizao barikade, da li je palio Skupštinu, da li je pozivao na nasilje. To su ozbiljne optužbe. Mogli bi ipak da se suzdržite, u tom smislu. Molim vas, ja sam vam rekao kako ćemo vas ispratiti sa vlasti i održaću reč.

Kartica nije tu, čak i da je gospodin Šutanovac prisutan.

Hvala.
Ima nekoliko stvari koje ne treba uopšte komentarisati, ali na neke moramo reagovati. Prvo, ne postoji ni jedan zakon koji je iznad Ustava Srbije, pa bio to i Zakon o krivičnom postupku. Ne postoji ni jedno tužilaštvo koje može da onemogući Zaštitniku građana da dođe do izveštaja VBA. Ne postoji apsolutno ni procesno, ni pravno-materijalno mogućnost da bilo ko kaže – mi smo to predali tužilaštvu, e dok oni ne kažu, mi … Dakle, to je delatnost koja je direktno protiv zakona i ustavnog poretka u ovoj zemlji.
Da se razumemo, možemo drugačije da tumačimo. Ja vam kažem da je takva situacija. Zašto? Zato što se na proceduralnu ravan prebacuje ono što je definitivno i dokazivo i jasno obaveza organa uprave u ovom slučaju. Ako organ uprave odbija, vadeći se na aktivnost tužilaštva, to je pravna evazija. To je prva stvar.
Druga stvar, ja ili bilo ko u ovoj sali ne treba ni na koji način da raspravljamo o tome da li se usvajao nečiji izveštaj u Skupštini, ili nije. Nije se usvajao. Dobro je da se kasnije usvajao, ali to uopšte nije tema ove rasprave ni na koji način, nego je pitanje zašto sada 2015. godine taj čovek ne može da radi, podneo izveštaj, ne podneo izveštaj. To je tema. Da li je podnosio ranije? Nije i kažem to potpuno pošteno. Kažite vi meni sada, gospodo, šta vi radite? Sada je ono što građane interesuje šta ćete uraditi ili šta ste uradili. Nula. Dakle, to, a ne da li neko ima koliko procenata. Ti procenti kojima se gađate su loš bumerang u političkom smislu. Nemojte da ga vadite bez osećaja za odgovornost i čast, jer će vam se vratiti u političkom smislu.