Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7597">Borko Stefanović</a>

Borko Stefanović

Stranka slobode i pravde

Govori

Pa, čekajte, bar šest sam ćutao i čekao da vas saslušam. Pa, budite korektni. Imate saradnika.
A mislite već sam iskoristio tri minuta?
Dobro, samo da završim rečenicu.
Gospodine Ljajiću, ako možete odgovorite gde su otišle pare koje su do sada skupljene za sanaciju poplava, naročito 1003, i kada će građani Srbije to da čuju? Hvala.
Član 27 – vođenje Skupštine, i član 107. Zašto? Zato što je nekoliko puta rečeno, a nažalost vi ste potvrdili, da je bilo ko uvredio herojske montere koji rade na visokim visinama i po teškim uslovima. Prvo, to nije istina, to niko nije rekao.
Druga stvar, ozbiljna optužba da sam ja uvredio Vatikan, koji nije priznao Kosovo, iako su Emirati priznali među prvima, ali ajde. Nisam ja uvredio Vatikan, molim vas. Prvo, kolega Đukanović toliko zna latinski i zna šta sam rekao. Naprotiv, izneo sam njihovu nemerljivu doprinos svetskoj mudrosti i kulturi… (Isključen mikrofon.)
Hvala gospođo predsednice.
Gospođo ministarka, kolege narodni poslanici, meni je drago ministarka da to kažete, za zaštitu zone u kojoj je zabranjena gradnja i ne postoji nijedan ministar koji to može da odobri, obeća ili bilo šta. Ja se potpuno slažem.
Podsetiću vas da je samo jedan od vaših prethodnika, ministar Velimir Ilić, koji je i sada sa vama u Vladi, na jezeru Vrujci upravo dozvoljavao legalizaciju, obećavao i omogućavao, iako apsolutno ne postoji bilo kakav zakonski osnov za to. Evo, to vam je samo jedan primer, gde je to isto rađeno od strane vašeg kolege iz vaše Vlade.
Dakle, kao što znate političari svašta obećavaju, pa čak i one stvari koje su protivzakonite. To smo bar od vaše Vlade nažalost naučili, a evo uče danas i prethodnih dana građani Majdanpeka.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji je trebalo da se usvaja, po nama, po redovnom postupku, s obzirom na obim izmena. Mislimo da je možda to bilo adekvatnije rešenje, da se donese potpuno nov zakon, jer uzimamo u obzir da broj članova koji se menja sada zaista… Čini mi se da bi možda bilo svrsishodnije da smo neki nov zakon, u nekom redovnom postupku, a ne ubrzanom, donosili ovde u Skupštini Srbije.
Ovaj zakon su pozitivno ocenili i NALED i strani investitori, i primedbe strukovnih udruženja su uglavnom prihvaćeni. Dakle, ja to moram da kažem. Međutim, čini mi se da ključni problem građevinarstva u Srbiji jednostavno nije rešen i mislim da on ostaje, kao prisutan. To je suštinski izostanak investicije u infrastrukturu u Srbiji.
Osim ranije dogovorenih kreditnih aranžmana za izgradnju Koridora 11 i par mostova koji su ranije dogovoreni, drugog novca za građevinu za sada ne vidimo, nema ga, a ona je, kao što svi ovde znaju i danas smo dosta o tome slušali od kolega, zaista zamajac privrede i komponenta privrednog rasta. Smatramo da bez rasta građevinskog sektora neće biti rasta srpske privrede.
Srbija je u 2013. godini zabeležila pad od čak 40% u građevinskoj industriji, iako je kao prethodni ministar, evo ponovo ga spominjem, Velimir Ilić obećavao procvat nakon izmena i dopuna Zakona o legalizaciji i ukidanja odredbi o konverziji. Bili smo ovde u Skupštini, sećamo se toga. Evo, poštovane kolege, da vas podsetim na to, od toga nije bilo ništa. Rezultat je skoro nikakav. Svako ko iole drži do istine, potvrdiće ovu činjenicu.
Slično će, na žalost, plašim se, biti i sa ovim zakonom. Zašto? Procedura jeste prebačena na jedan šalter. Ja mislim da je to sjajno. Mislim da je to neophodno, da je potrebno Srbiji, ali i ona je samim tim lakša za investitora i mislim da olakšavaju i potencijalno ubrzava sve procedure, potencijalno. Zašto? Zato što ostaje ne funkcionisanje i rascepkanost državnih službi u ovoj oblati, ogroman broj nadležnih organa važnih za funkcionisanje ove oblasti dovodi do potpune birokratizacije postupka. To su država, lokalna samouprava, agencije, notari, zavodi, javna preduzeća itd.
Bez investicija u infrastrukturu i novog zamaha stanogradnje, nema rasta građevinske industrije i pomaka sa trenutnih 4% u BDP, na žalost. Stanogradnja se ne može oporaviti kroz politiku štednje na penzijama i platama.
Istovremeno, koristim priliku da vas pitam – šta je bilo sa onim subvencionisanim stanovima koje je premijer Vučić najavljivao da će moći da se kupe za oko 300 evra po kvadratu? Sećate se koliko je to najavljivano i šta je bilo sa tim? Koristim vaše prisustvo da čujem šta se sa tim projektom dešava?
Mislim da je ovako pompezno najavljivanje skraćivanja procedura na 28 dana dok nezavisni analitičari kažu da je dva meseca realan rok, ukoliko investitor poseduje potrebnu dokumentaciju. Tu dolazimo do osnovnog problema imovinskog pravnih odnosa koje ne rešava ovaj zakon i koji su nasleđe sistema koji jako dugo ne funkcioniše, i to jeste suštinski problem.
Imamo prave izlive optimizma, kao svaki put kada nam donesete neki zakonski predlog i svaki taj zakon je ključan i doneće nam preporod. Na žalost, to se ne dešava.
Moram da vam kažem da, zahvaljujući merama koje su u ovoj državi sprovođene, u građevini je 2010. i 2011. godine radilo 85 hiljada radnika u Srbiji i pad koji je počeo 2008. godine je zaustavljen, velikom mukom. Vašim dolaskom na vlast, danas u građevinarstvu radi oko 55 hiljada radnika. Znači, za 30 hiljada manje. Nisam siguran da je ovo tačan podatak, ali vas molim da me demantujete ako grešim.
Pošto je vaša Vlada produžila važenje Zakona o pomoći građevini, koji je bio leks specijalis, sada treba da vas pitam – da li ste bilo šta na osnovu ovog zakona izgradili u Republici Srbiji za dve i po godine koliko ste na vlasti?
Što se tiče konverzije, koja je dosta spominjana ovde, moram da kažem i da vas pitam – kako je to konverzija zaustavila gradnju u Srbiji? Dajte mi neki egzaktan podatak. Sa tom konverzijom smo imali rast od dve godine u građevini i pad je posledica svega onoga što se dešavalo u celom svetu, a potom i nesposobnost ove vlasti da pokrenete jedan značajan građevinski projekat. Jedino što ste uradili jeste što ste završili projekte koje je počela ona prethodna vlast.
Dakle, molim vas da priču o 28 dana za građevinsku dozvolu stavimo ipak sa strane, zato što to što se stavi kao rok u zakon je jedna stvar i ne znači ništa, ako neki drugi uslovi nisu ispunjeni, ministre, i vi to dobro znate i mislim da ste o tome govorili. Ključni problem, po nama, je u javno-komunalnim preduzećima, koji nemaju uslove i saglasnost da objekte izdaju odmah, što opštine nisu odmah uradile urbanističke, itd. O tome smo, takođe, pričali. Te planove smo donosili, a sada je na lokalnim samoupravama ta aktivnost potpuno obustavljena. Na primer, imate primere Subotice i Inđije, gde se po onom Dulićevom zakonu dobijala dozvola za 30 dana. Zašto? Zato što su te lokalne samouprave bile organizovane i znale su šta rade. Kakva je sada situacija u opštinama? Vi to dobro znate, gospođo ministarka.
Molim vas, da završim sada, da mi odgovorite na par pitanja koja sam postavio za ministra Ilića, za stanove oko 300 evra i da nam objasnite kako će konverzija, kada se donese… Vi ste rekli – doneće se zakon o konverziji. Molim vas, ministarka da danas javno, pred Skupštinom Srbije kažete kada ćete doneti zakon o konverziji, kada tačno ili otprilike ćete doneti zakon o konverziji i da to kažete javno građanima Srbije? Ako ga ne donesete, tajkuni u Srbiji, na osnovu ovih vaših izmena i dopuna zakona, dobijaju apsolutno sve što hoće, apsolutno, mogu da grade na zemljištu na kojem imaju korišćenje i konverzija im nije potrebna. Na taj način grupi tajkuna omogućavate da rade sa parcelama koje su uzeli na korišćenje, kao da ih imaju u vlasništvu, a porez vam neće plaćati, tj. nama kao državi Srbiji. To je istina i vi znate da je to istina. Jedini način da ih zaustavite je zakon o konverziji, ako nam sada kažete kada će tačno biti donet i da li će se za konverziju išta plaćati u Republici Srbiji? Hvala.
Podsećam vas da i sada razlika u danima nije bila drastična, ministre. Molim vas, nije stvar u tome da li je bilo tri dana duže ili kraće, nego prosto ljudi za to vreme ne mogu da dobiju dozvolu. Ne zato što su oni išli na više adresa, slažem se da je dobro da se ide na jedan šalter, slažem se da je to bolje rešenje. Niko normalan nije protiv toga, ali je problem što ne može dokumentacija da se pribavi. Zato što se čeka, zato što nema urbanističkih planova. Nemojte tako. Pogledajte po Srbiji kakva je situacija. Šta sad to znači? Lepo vas pitam kako može u Inđiji a ne može u Leskovcu? Zašto? Zato što svaka lokalna samouprava je drugačija. U nekoj su naprednjaci u nekoj demokrate. Tamo gde su naprednjaci ne mogu ni đubre da očiste, a kamo li to. Vi to znate. a to da li je taj „Trizon“, ili kako se zove član DS, baš me briga. Baš me briga, nismo mi kao vi da se projektujemo, pa ako je neko iz moje stranke, jao moram da skačem. Ko je kršio zakon neka odgovara. Problem je što je ministar vaše vlade rekao da je to u redu i legalizovao. To je problem. Nije bitno iz koje je stranke. Ako krši zakon nebitno je iz koje je stranke.
Što ste senzitivni na stranačku pripadnost, zar zakon nije iznad toga? Kako će biti građani prvog reda, kako kažete, ako do građana nije da završe posao makar i na jednom šalteru? Nije do njih, znači ostaju građani drugog reda. Praksa će dokazati da li ste bili u pravu. Siguran sam u to i drago mi je da ste ovo rekli da će do kraja prvog kvartala 2015 biti, ali mi niste rekli da li će ta konverzija po nekoj vašoj projekciji, biti besplatna ili će se plaćati tržišna cena?
Kada smo na tajkunima, mi smo tim tajkunima naplaćivali konverziju i ostvarili rast, a vi ste na vlasti dve i po godine, pa je 45% ispod.
Hvala gospodine predsedavajući.
I nije samo stranka, i lično sam spomenut i izvinjavam se javno mr Velimiru Iliću, nespornom stručnjaku za sve oblasti.
Izvinio bih mu se lično samo kada bi ga našli u Srbiji gde se nalazi trenutno. Voleo bih da …
Ja se izvinjavam ministru, a vi mi kažete da ga poštujem. Dakle, uvaženom ministru mr Iliću se izvinjavam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Uvaženom ministru.)
Dakle, nije to problem ni jednog ministra, uvaženi predsedavajući, problem je što ova Vlada, uvaženi kolega, za dve i po godine ostvarila pad u građevinskom sektoru od preko 40%. To je činjenica.
Ne sviđa vam se činjenica? Ni meni se ne sviđa što osim ministra Antića niko nije otišao u Majdanpek da pomogne onim ljudima. Niko nije otišao osim njega, jedva ostao živ čovek. Dobro, bio je Gašić, ali nisam siguran da je njegov resor u pitanju, ali neka pomogne.
U ovoj situaciji sada mi raspravljamo da li je ministar Ilić kvalifikovan ili ne je besmisleno, ako ti prokuženi ministri DS, kako ste već rekli, imaju iza sebe 30 i nešto hiljada više građevinskih radnika u operativi, u tom momentu. Celo naselje „Stepa Stepanović“ je izgrađeno, započeto naselje „Ivan Ribar“, kako se već zove, gde su zgrade počele da smrde kasnije kada ste vi preuzeli, ne zbog vas, nego zbog materijala.
Sada vi to pričate nekome? Radilo se 250 lokacija širom ove zemlje, kažite mi, resorni ministri, iz svih stranaka, koji ste projekat završili do sada za dve i po godine, jedan mi recite?
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, mi mislimo da kroz ovaj amandman sa izmenom se zaista preciziraju određene stvari.

Naime, u članu 6. stav 1. menja se i glasi – tačka 2, po našem predlogu, na način gde je tehnički i stručno opremljeno za obavljanje delatnosti, odnosno da ima u vlasništvu sredstva i opremu potrebnu za upravljanje ribarskim područjem, kao i zaposleno lice u stalnom radnom odnosu sa stečenim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena, tu se onda opisuje šta to konkretno znači i na kojim fakultetima.

Smatramo da se ovim ne samo dodatno precizira stvar, već se i riblji fond i ribno područje štiti zato što onaj ko aplicira za korišćenje tog područja mora da ima i opremu, da zna unapred koliko ljudi planira da zaposli, koliko ima ribočuvara zaposlenih, ali isto tako se i alternativno stavlja mogućnost da neko ili zaposli to lice ili da ima ugovor o saradnji sa nekom od ovlašćenih institucija iz oblasti ribarstva.

Ako ovaj amandman ne usvojite doći ćemo u situaciju da neko ko već ima ugovor sa tim institucijama on to inače plaća, a ovako se daje alternativna mogućnost da neko ima zaposleno lice. Mahom su stručni ljudi iz ove oblasti već zaposleni u tim određenim institucijama. Ovaj alternativni predlog olakšava tim ljudima, odnosno omogućava lakše funkcionisanje. Traži se od njih da imaju jasnu stručnu, tehničku osposobljenost, onemogućava zloupotrebe na konkursima, privilegovani položaj ljudi koji se već nalaze u okviru te organizacije koja uzima u zakup određeno područje.

Prema tome, smatramo da rešenje koje je dato u Predlogu zakona nije logično, jer se daje prednost nečemu imaginarnom u odnosu na nešto što već postoji i što samo po sebi može biti izvor manipulacije prilikom ocenjivanja prispelih prijava na konkursu. Ovim amandmanom se predlaže izmena kojom će se uzimati u obzir i broj zaposlenih i broj koji se planira. Rešenje koje je dato u Predlogu ostavlja, kao što sam rekao, previše nedefinisanih stvari i upravo da bi se predupredila ovakva situacija predlažemo da se izmena kojom se eliminiše mogućnost eventualnih manipulacija usvoji i da kroz ovo preciznije postavljanje, kroz amandman DS se zaista ovaj zakon, u čemu nema ničega politički ili bilo kakve mogućnosti za naše političko neslaganje ili raspravu, precizira i da stvar koja ide i u skladu sa odlukom Ustavnog suda, dakle, da imamo zaista jedan pročišćen zakon koji omogućava reakciju kroz zakonski predlog u svim situacijama.

Ako to ne uradimo, imamo mogućnost, kako je dato u Predlogu zakona, da neko na vrlo široko postavljen način može da zloupotrebljava, što smo imali slučaj do sada na žalost u praksi. Ovako se zna i ko treba da se zaposli i koji tačno stepen stručne spreme i sa kog fakulteta i tehnička osposobljenost radi održivosti ribljeg fonda i, ono što je jako bitno, alternativna mogućnost korišćenja ugovora sa institucijom ili zapošljavanje lica iz ovih određenih, jasno preciziranih struka.

Molim vas, ako je ikako moguće, da se usvoji ovaj amandman. Hvala.
Hvala, gospođo ministarka.

Jeste, drago mi je da uviđate našu konstruktivnu nameru u ovom amandmanu, ali čini mi se iz vašeg izlaganja sada da vi zaista gledate onako sa nekim očekujućim optimizmom u primeni propisa da će se ova stvar regulisati i postavljate vrlo široko. Imamo na neki način, ne sukob, to je gruba reč, ali različito gledanje na dva koncepta. Mi smatramo da je uvek bolje određene situacije precizno definisati u zakonskom predlogu, a vi smatrate da precizno definisanje može ne samo da favorizuje određenu stranu, nego da su ljudi u obavezi da nešto urade sami po sebi.

Priznajem da zaista nisam stručnjak za ovu temu i vi to znate, ali znajući ono malo, znam koliko tu ima javašluka, koliko ima zloupotrebe i koliko ima stvari koje potpuno uništavaju riblji fond u Srbiji, u kojem je bilo svega i svačega, najviše aljkavosti i čak možda i krivičnih dela. Ali, po nama, ovako precizna stvar bi tačno odredila i ko to može da radi i ko je za to stručan i šta znači stručnost i šta znači ugovor sa institucijom. Znači, sve vam je navedeno vrlo precizno. Ne ostavlja se prostor za tumačenje zakupca kako on to treba da radi.

Nama se čini da ovaj vaš predlog ostavlja mogućnost da zakupac sam tumači. Dakle, on sam će da tumači zašto bi neko ko ima predviđene ribočuvare bio favorizovan. Kažete – ne treba favorizovati nekog, nego treba dati širi krug ljudi. To znači da neko ko u Srbiji želi da uđe u taj posao prosto ne mora da ima ribočuvare, nego se to njemu ostavlja kao neka obaveza koja se podrazumeva. Ništa se u Srbiji ne podrazumeva. Smatramo da to kao obaveza mora da se propiše, inače će ljudi koji se bave drvnom industrijom, ili drže kafić u nekom mestu, da uđu u ovaj posao, pa mu jedan isti radi u kafiću, a drugi mu je kao ribočuvar. Verujte, to je moj utisak, a zaista sam laik, ali tačno znam šta se u Srbiji dešava.

Dakle, onda je normalno da idu tamo pa kradu ribu dinamitom ili strujom, ubijaju riblji fond koji inače devastiran. Zato mislimo da je bolje ovu stvar precizirati, jer ti tzv. privatnici u Srbiji, pod znacima navoda, gledaju na svaki način da imaju što manje troškova. Što bi on, ako nema precizno navedenu obavezu, sada imao plan koliko će zaposliti ribočuvara i koliko ih već ima? Ako nema ove odredbe, on će i dalje da radi šta hoće i da širi svoju delatnost, takođe pod znacima navoda, na ono što je isključivo njemu kapitalisti profitabilno, a za javno dobro baš ga briga, kao što je bilo godinama do sada.

Molim vas da ovo uvažite, jer ovo ide u pravcu, ne samo preciziranja, već upravo da izbegnemo te loše stvari iz prošlosti. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, mi smo kroz ovaj amandman pokušali takođe, kao i uz one prethodne, da neke stvari preciznije odredimo.

Naime, ako se prihvati Predlog zakona u članu 52, stavovi 2, 3. i 4. ako ostanu u ovom obliku, oni u suštini dovode u koliziju ovaj zakon sa odredbama nekih drugih zakona. Naročito se odnosi na korišćenje dobiti.

Dakle, ako ostane ovako neprecizno može se protumačiti, bez brisanja ovih članova, da ono preduzeće koje uzme prirodno dobro na korišćenje i ostvari određeni prihod nakon izmirenja zakonskih obaveza da suštinski krši odredbu ovog zakona. Ovo je jedna nepreciznost i nejasnoća koja bi se brisanjem ova tri, po nama nepotrebna stava, dovela u red i potpuno u saglasnosti bi bili sa ostalim zakonima, kojima je definisano poslovanje privrednih društava, što u praksi može dovesti do značajnih problema.

Svako privredno društvo se osniva sa ciljem sticanja dobiti i ako neko tu dobit stiče protivzakonitim ili nepravnom preprodajom dozvole, onda postoje drugi državni organi koji će to utvrditi, pre svega inspekcijski poslovi, ali i neki drugi. Nema potrebe da ova stvar bude ovako formulisana, kako ste vi u stavovima 2, 3. i 4. definisali. Smatramo da bi brisanjem ovih stavova stvar bila potpuno jasna. Ne bi došlo do ove prenomije koju često vaša Vlada radi. Nekada previše definiše stvari koje već postoje i koje su potpuno jasne, a kao u onom prethodnom amandmanu ako se sećate ne definiše uopšte detalje.

Nekad imam utisak da više različitih ljudi sa različitim pravničkim pogledom na materiju rade na samim odredbama i to se vidi u tekstu. Nekako sam skloniji tome da stvari budu vrlo precizno određene, ali ovde, recimo, imate situaciju koja kada bi se ovako tumačila, ispalo bi protivpravno sticanje dobiti nakon izmirenih zakonskih obaveza i time je ovaj član obesmišljen.

Zato vas molim da ipak uvažite naš predlog. Mogao bih mnogo detaljnije o ovome da pričam, da ne zamaram ni Skupštinu, ni građane, ali mislim da biste ovde, recimo, da bez ikakvog napora, niti političke pozadine usvojite predlog opozicije. Hvala.
Poštovana ministarka, razumemo se, naravno. Ali, vidite nije ovo prosto tehničko razmimoilaženje ili kako se to već kaže. Ako bi se tumačile odredbe ovog člana moglo bi se zaključiti, a ja, recimo, zaključujem tako, a verujem da će i mnogi koji će se ovim poslom baviti biti prinuđeni da to zaključe, da on mora na silu, ne mislim bukvalno, da osmisli način potrošnje namenskih sredstava koji su ostali kao višak, čime se dovodi u pitanje priroda bilo kog privrednog društva koje se bavi ovom delatnošću, jer ako on ostvari dobit, on je, kroz tumačenje ovih problematičnih stavova, prinuđen da smisli kako će sad to namenski da potroši, čime se dovodi u neravnopravan položaj i dovodi se, osim u koliziju sa Zakonom o privrednim društvima, on se dovodi u veliki praktičan problem.

Kako će to u životu da izgleda? Dakle, on prati sve prinadležnosti. Sve uradi što je u skladu sa zakonom, ostane mu višak, on mora da smisli da to namenski potroši sa u skladu sa čime se bavi preduzeće. Kakve to veze ima i gde je tu, ako hoćete, ono što je meni lično žao, a to se zove kapitalistička logika po kojoj višak ide onome ko je osnovao preduzeće. Zašto bi se inače bavio ovom delatnošću? Tu se vi i ja ne razumemo. Kako mislite u praksi da otklonite ovu situaciju? Nepotrebno je u ovoj zakon ugrađivati nešto što će u praksi biti neprimenjivo, a što će po svoj prilici izazvati niz problema, jer nadležno ministarstvo već poseduje sve mehanizme kontrole rada korisnika, te u tom smislu ne ispunjavanje preduzetih obaveza svakako povlači zakonom predviđene sankcije. Mislim da ova tri stava su potpuno nepotrebni, neprimenjivi, stvoriće probleme i mislim da verovatno, potpuno bez ikakve namere smatram da je to urađeno, stvarate jednu potencijalnu konfuziju i probleme u praksi. Hvala.
Ja prihvatam da većina misli da treba odbiti amandman i to je u redu. Razumem uvaženu koleginicu. Ali, ne razumem da li smo se dovoljno čuli u ovoj situaciji. Dakle, mi smo bili vrlo precizni. Postoje državni organi koji utvrđuju i krivična dela i prekršaj i inspekcija i policija i tužilaštvo i sud, kojima je zadatak da onemoguće zloupotrebe u radu sa dozvolama. Dakle, mi već imamo ono što država obezbeđuje, u smislu zaštite prava građana i državnog interesa. To već funkcioniše i postoji.

Vi sada, uvođenjem iz dobrih namera ovih odredbi, ne samo što duplirate nešto što već postoji, nego onemogućavate kroz tumačenje smisao privrednih društava. O tome ja pričam. Tu nema nikakve politike, verujte mi. Ja samo pokušavam da ova stvar bude precizna, bez neposrednog slaganja paragrafa jedan na drugi, pri čemu su u koliziji jedni s drugima. Ovo može neko da obori, ja vam to kažem u pravnom smislu, ne politički.

Kada neko kaže – nenamensko trošenje, ja odmah pomislim na neke institucije koje nisu nabrojane u Predlogu ovog zakona. I vi to vrlo dobro znate. Te institucije postoje u ovoj zemlji, neke i preko 200 godina. Da li su nam one efikasne, da li su na nivou na kom je zakonodavac smislio njihovu projekciju i video njihov budući rad, e, to već nisam siguran. Da li one rade svoj posao najbolje što mogu? Nisam siguran. Ali je praksa pokazala da ako vi kažete da kad se izmire zakonske obaveze višak mora namenski da se odredi, a pri tome ste svesni da je to u suprotnosti sa bilo kakvim zakonom o privrednim društvima, vi stvarate neravnopravan položaj na tržištu, vi stvarate zabunu u praksi i vi stvarate moguće probleme. Jer, kada tako kažete, a pri tome mislite na zloupotrebe oko izdavanja dozvola, time se bave inspekcijske službe, molim vas. Ovo su nepotrebna tri stava, neprimenjiva i besmislena. I to je sve.

Dakle, nemojte da odmah idemo na to – treba da se odbije zato što oni preciziraju. Ne preciziraju. Naprotiv, unose zabunu i u koliziji su sa drugim zakonima. Hvala.