Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege, imamo ovde nekoliko sporazuma koji po nama su vrlo korisni i dobri za RS, naročito sporazumi sa Makedonijom i sa Rumunijom o graničnim prelazima. Demokratska stranka će ih podržati, kao i ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa Vladom Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Ono što je činjenica vezano za ovaj sporazum, ima nekoliko stvari koje moramo da istaknemo tokom ovog današnjem skupštinskog dana. Pre svega, sporazum dolazi u Skupštinu nakon potpisa od strane dr Stefanovića, ministra, i Ranka Ostojića u ime Vlade Republike Hrvatske koji se desio 15. jula 2014. godine, nakon majskih poplava. On može isključivo da se posmatra kroz prizmu preventivnog delovanja dve države na zaštiti i otklanjanju posledica od poplava, a nikako u bilo kom smislu da se koristi za saniranje onoga što nam se desilo.
Šta nam to govori? Između ostalog govori nam da je vaša Vlada hronično nespremna za bilo šta. Ona uvek reaguje a posteriori, uvek reaguje kada se nešto već desilo.
Malo sam proučio ovaj sporazum. U njemu nema ništa sporno, samo što nema recimo ove hidrotehničke komisije koja treba da postoji između Republike Srbije i Hrvatske i ona nije formirana. Ne znam da li to znate, ministre Iliću, ali mi treba da pričamo o poplavama, o nasipima, o prevenciji, a nemamo hidrotehničku komisiju sa Republiko Hrvatskom. Jedini način komunikacije vezan za nabujale vode je preko Savske komisije.
Dakle, evo vidite, to vam je lice ovog režima. Nemate osnovnu stvar. U Srbiji ekonomski i socijalni haos i raspad, mi dobijamo sporazum sa Hrvatskom o prevenciji poplava koje je potpisan dva meseca, tri meseca nakon poplava npr. To je vrlo nepovoljna slika ove države. Zato se Skupština sastaje da ratifikuje sporazume iz jula meseca. Danas u Srbiji očigledno nemamo važnija posla.
Vi znate, ministre Iliću, malopre ste pričali, ovaj sporazum neće popraviti nijedan nasip, da građani to znaju, ovaj sporazum neće pomoći Obrenovčanima koji danas i dalje jedu paštetu ili neki žive u šatoru. Ovaj sporazum neće otkloniti posledice Marka Blagojevića, kako ste i vi pričali.
Vi ste ministar za vanredne situacije. Ovaj sporazum se tiče mogućih vanrednih situacija, ali vi lično nemate uticaj apsolutno ni na šta što je vezano za vanrednu situaciju koja se dogodila u Srbiji u maju mesecu. Ne vašom voljom, voljom predsednika Vlade izmišljena je kancelarija na čijem je čelu Marko Blagojević, koja je pokazala visoko stepen neefikasnosti i nekompetentnosti, o čemu smo govorili i u Skupštini i za šta smo pitali Vladu više puta, a Vlada nam nije izvolela odgovoriti.
Vi ste ministar za vanredne situacije. Treba kroz ovaj sporazum onemogućiti buduće nepovoljne situacije, sporazum koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji nije ovde, nego ste vi ovde. Dakle, treba da čujemo odgovor na to pitanje – zašto je ovo u ovom trenutku toliko bitan akt, da se Skupština saziva da o ovome raspravljamo, to je prvo pitanje?
Drugo pitanje – zašto uvek sve radimo nakon što nam se nesreća dogodi, a ne pre? Treće pitanje – da li će ovaj sporazum pomoći u tehničkom, građevinskom smislu da se ove nepravilnosti otklone i kakve vi lično imate veze sa tim? Kakve vi veze imate sa regulacijom vodotoka i sa branom o kojoj ste malo pre pričali? Srbijavode – da, Ministarstvo poljoprivrede u jednom delu – da, Ministarstvo građevina – da, a kakve vi veze imate? Neće da vam daju, gospodine Iliću, da radite svoj posao i vama je to jasno. Stavili su Marka Blagojevića da završava kuće, postavili nerealne rokove, pričali su narodu jednu priču. Eno, u Obrenovcu situacija vrlo loša i dalje, u nekim delovima Obrenovca jako loša.
Prosto, ne mogu da verujem da u svom ovom izuzetno nepovoljnom raspletu ekonomskih, socijalnih, institucionalnih okolnosti u Republici Srbiji mi pravimo sporazum koji će regulisati šta će da rade naši vatrogasci i vatrogasci hrvatski kada se sretnu. Ne kažem da nije bitno, samo kažem da imamo valjda i nekih drugih prioriteta.
Znam da biste voleli da ste u ovoj Skupštini zajedno sa mnom, recimo da sednete ovde, pa da vi i ja zajedno pitamo Marka Blagojevića, koji bi se udostojio da dođe da nam odgovori na pitanje, ali nema šanse da se to desi, da ga pitamo – čoveče, kada će te kuće biti gotove, kada će svi dobiti novac? Po kom kriterijumu i gde su pare od 1003 koje su građani uplaćivali, na kom se računu konkretno nalaze, gde su odgovori na ta pitanja? Ne, vi kada ste bili na vlasti niste opravili ovo, niste opravili ovaj nasip, to su njihove priče, ali to više nikoga ne zanima. Neka objasne Obrenovčanima zašto je bitno u sred obnove menjati opštinsku vlast. U sred obnove je važno da napravimo našu narodnu buduću koaliciju, koaliciju iza koje stoji naravno svevideće oko Aleksandar Vučić. To je ono što mi trebamo da odgovorimo recimo Obrenovčanima. Izvinjavam se.
Ovaj sporazum je važan zato što je neki osnov za prevenciju ovih situacija, ali nejasno kako, osim naravno u operativnom smislu, ko se kome javlja, ne plaća se šteta ako se napravi tokom izvođenja operacija. Zna se kako spasioci prelaze granicu, oni koji su oštećeni poplavama ili požarima, itd. To je sve korisno, zaista tu ništa ne zameram, kao što mislim da je dobro da se otvaraju granični prelazi. Mnogi građani su zvali i naš poslanički klub, pretpostavljam i većinu, da pozdrave ovu odluku, da je ubrzaju. Tražili su da se ona desi i ranije. Evo, najzad ćemo to i uraditi.
Mi imamo, gospodine Iliću, ne u vašem ministarstvu, ne znam ni da li u operativnom smislu vi funkcionišete kao ministarstvo, ali imate u Vladi po pet, deset ili više raznih pomoćnika, državnih sekretara čuda. Niko od te gospode nije u stanju da ode da opravi jedan znak. Čuli ste sada primer iz Iloka i Bačke Palanke, na šta nam liči most. Takva je slična situacija i na drugim graničnim prelazima, osim možda Batrovci i Horgoš koji su, hajde da kažem, malo bolji i to zahvaljujući, kao što znate, sredstvima koja su delom dobijena iz EU. Ostalo je u vrlo lošem stanju. Onaj prema Makedoniji je u dosta solidnom stanju, ali sve ostalo vrlo loše.
Bruka i sramota za Republiku Srbiju da nam državna zastava stoji u mraku. Znate li vi šta to znači? To nigde ne postoji. Uvek mora državna zastava da bude osvetljena. Gde da bude osvetljena, u Bačkoj Palanci, kada nema struje na mostu? Neki lopov počupao kablove.
Nemamo hidrotehničku komisiju sa Hrvatskom, nemamo rešeno granično pitanje sa Hrvatskom, imamo niz drugih nerešenih pitanja sa Hrvatskom, ali evo sada ćemo da vidimo, da banalizujem, jako bitno, šta će dva vatrogasca da rade kada se sretnu.
Da li vi imate svest, ne vi lično, nego Vlada, koliko je ovo na skali prioriteta daleko iznad onoga što građani očekuju da vi u ovu Skupštinu donesete? Da li vi imate svest, političku svest, koliko građani hoće da se reši problem poplava i sanacija onoga što je uništeno, da se reši problem harmonika puteva, vi znate šta je to i na šta nam liče putevi i mostovi, da se reši pitanje zapošljavanja ruinirane ekonomije, da se reši pitanje institucija, izbacivanja partija iz institucija, da se reši pitanje hroničnog nedostatka slobode i ukidanja emisija u ovoj zemlji?

Hvala.
Dakle, imamo sporazum sa Republikom Hrvatskom koji će svako ovde da podrži, svaki poslanik, siguran sam. Ništa tu nije, ljudi moji, sporno, ali nema potrebe, složiće se i predsedavajući, da ovde ljudi uzmu i čitaju obrazloženja. Više puta sam molio, svako ima slobodu naravno, ali sam molio – ljudi, poštedite nas tog čitanja ako možete. Ministar Ilić, čovek koji je prošao kroz 30 vlada, figurativno, koji je u ovu Skupštinu ulazio u patikama i trenerci zajedno sa svima nama, on, čovek ne čita, nego lepo iz glave kaže i ništa ne smeta. Ljudi vas slušaju pažljivije šta im pričate, ne trebaju im obrazloženja.
Sporazum sa Hrvatskom, vidim da se predsedavajući nagnuo prema mikrofonu, reguliše ove procedure – uzajamno obaveštavanje u slučaju opasnosti, itd. Nadamo se da ovaj sporazum neće imati svoju primenu, jer bi to značilo da imamo neku katastrofu u Srbiji, osim katastrofu koju predstavlja ovaj režim. Dakle, mi mislimo da bi bilo korisno da vi gospodine Iliću, koji imate i te kako zamerke na rad raznih državnih organa, na rad gospodina Blagojevića, da nam kažete danas ovde, ako možete, kako su Hrvati rešili posledice majskih poplava do danas, kakvi su njihovi rezultati u obnovi nasipa i kuća, koliko je njima to koštalo i kakav je njihov račun i gde je bio njihov račun i da li su građani Hrvatske to mogli da vide? Evo, bilateralno, evo sporazuma. Hajde da stavimo amandman na ovaj sporazum da mi vidimo isto što vide i Hrvati, od strane naše Vlade da mi vidimo gde su ti novci, ta sredstva koja su građani Srbije i donatori i svi dobri ljudi uložili u obnovu posledica od katastrofalnih poplava u maju mesecu. Hajde to da uporedimo, a ne ovde da pravimo, iako potreban, ipak suštinski tehnički sporazum.
Naravno, u oktobru mesecu pravimo sporazum o poplavama i požarima, posle svega, posle nerešenih pitanja sa Hrvatskom, mnogi su o tome pričali, razne druge stvari koje nismo u stanju da rešimo. Nije se ova vlast bavila politikom dve godine koja se tiče potreba građana, između ostalog i ovog, nego se bavila krupnim stvarima, pojavnim oblicima neispunjenih obećanja jedne srušene mladosti. Onda kada dođe pitanje poplava i pukao nasip, onda – pa znate šta, možda smo i mogli, ali smo razmišljali o tome da li sviramo na dva klavira, na pet klavira. Zato mi imamo državu danas kakva je danas, a država je u jako lošem stanju, čak u lošijem nego dok smo mi bili na vlasti, zamislite vi to, što je neverovatan podatak.
Samo da prođe avion, sekund jedan. Samo avion da prođe i da uvažimo vežba koja se sprovodi. Duhovitost predstavnika većine daleko nadilazi njihovo znanje o bilo čemu, ali to je sada već druga stvar.
U ovoj Skupštini sam zaista bio prijatno iznenađen da vidim ovaj paket sporazuma koji u sebi nema ništa sporno, koji su korisni za građane Republike Srbije, koji su nama omogućili, ministre, da mi vas vidimo u ovoj Skupštini, da možda sa vama razgovaramo, da vam postavimo neka pitanja koja su vezana za vaš resor, da čujemo kako biste vi to rešili da ste bili u prilici da to rešite, da vam je neko dao da to rešite.
To bi, recimo, narodnim poslanicima sada bilo korisno, da mi čujemo kako biste vi rešili pitanje neregulisanih nasipa, razlokanih puteva, rasturenih mostova u poplavama, da čujemo kako biste vi rešili problem prikupljanja sredstava za obnove kuća, izgradnje novih kuća. Samo da su vam dozvolili, ministre Iliću, ali nisu vam dozvolili. To je jako tužna situacija.
Moram da kažem da vaše iskustvo iz Jaše Tomića potvrđuje da ovakve stvari mogu mnogo bolje da se reše, kad je dobra organizacija i kad postoji neki plan. Meni je žao, iako je, naravno, na skali uništenja ova poplava daleko veća bila i sa mnogo težim posledicama, da je Vlada apsolutno mogla bolje da reaguje, kao što nije, nego se bavila politikom.
Naravno, pozdravljamo Sporazum sa Makedonijom, koji će omogućiti našim građanima da koriste svoje vozačke dozvole, kao i građani Makedonije u Srbiji, bez nepotrebnog administriranja, uzimanja para od fantomskih saobraćajnih organizacija koje ničemu ne služe. U tom smislu pozdravljamo i taj sporazum.
Građani Banata i Golupca su zahvalni tome što ćemo mi našim jedinstvenim glasanjem danas omogućiti otvaranje graničnih prelaza. To će pomoći njihovom životu svakodnevno. Imate delove Banata, kao što znate, i istočne Srbije koji žive od komunikacije sa građanima Rumunije, koji dolaze da kupuju u Srbiji jeftine namirnice. Čitava naselja žive od toga danas, ministre Iliću. Šta to govori o Rumunima, to je njihova stvar. Šta govori o nama, mislim da je jasno.
Ova država klizi u bedu. Ova država klizi u totalno siromaštvo. Ova država danas ovim otvaranjem prelaza omogućava da bar rub, takozvani rubni delovi Republike Srbije imaju perspektivu i mogućnost povezivanja saobraćajnog i trgovinskog. Zato mi to pozdravljamo, ali vas molimo, ministre, da se osvrnete na ove primedbe koje se ne tiču toliko samog teksta zaista, nego se tiču vremena u kojem se donosi, načina kako se donosi, skale prioriteta ove vlasti i svega ostalog što smo pokušali na jedan način da, bez pokušaja izazivanja bilo kakve svađe, iznesemo danas u Skupštini. Hvala lepo.

Najflagrantnije, najgrublje kršenje člana 106, gospodine predsedavajući. Prethodni govornik je 13 minuta i 34 sekunde pričao o jednom preduzeću, odgovarao na pitanja koja sam ja postavio Vladi, a ne njemu, i vi ste to u potpunoj kamernoj tišini dozvolili ovde da mi slušamo 13 minuta nečega što nikakve veze nema sa tačkom dnevnog reda.

Sedim ovde već duže vreme.

Mislim da je ovo jako nekorektno što ste rekli, zato što sada suočeni sa vašim kršenjem tačke 106. Poslovnika, ne znam šta ste uopšte hteli da kažete ovim komentarom, da li je ili nije prethodni govornik 13 minuta i 30 sekundi pričao o nečemu što nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda ili nije? Da li je to tema ili je tema da li je Pavićević čuo ili nije čuo.
Znači, čuli ste vi, gospodine predsedavajući. Niste reagovali. Pustili ste čoveka da ovde izloži svoju romansiranu biografiju, niste reagovali. Dozvolite mi da obrazložim.

Mislim  da se iz aviona iz Iljušina ili Antonova vidi da ste prekršili član 106.

Mene samo zanima da li vi imate svest da ste 13 minuta dozvolili poslaniku, mogao je da priča o dopingu u sportu, ne biste ga prekinuli. Da li vi vodite sednicu ili slušamo ovde romansirane biografije?

Moram da kažem, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege, da smo i danas na ovoj raspravi videli kako može i opozicija i većina u ovoj sali da se složi oko onoga što je nesumnjivo dobro za državu Srbiju.
Isto tako mogli smo da vidimo, nažalost, u drugom delu sednice ono što je Branislav Nušić rekao da je sloboda često fraza, a tiranija je uvek istina. Tu nema nikakvog zaobilaženja, to se vidi kao na dlanu. Svi znamo šta se dešava, svi slušamo iste reči, uvrede, neistine, svi isti Poslovnik držimo u rukama, s tim što ovi iz većine imaju neke knjižice koje nismo dobili, a mi imamo ove sa krutim koricama…
(Ninoslav Girić, sa mesta: Dobićete.)
Hvala.
Onda znate, lider većine ovde priča 13 i po minuta o jednom preduzeću. Nikoga to nije briga što to nema veze sa temom i sa Poslovnikom…

Dobro, znači ja sada neću moći o „Lasti“ da pričam.
Hajde da pokušamo.

To hoću da vam kažem.

Uzimate mi vreme nepotrebno.
Dakle, ministarstvo Republike Srbije je prenelo upravljanje i gazdovanje 6.000 kilometara puta u Vojvodini na AP Vojvodinu iako ona nema preduzeće za to. Onda su to preneli na lokalne samouprave, pa su onda na kraju to preneli na „Puteve Srbije“ javno preduzeće, apropo onog mosta koji je danas dosta spominjan, tako da to nema veze sa istinom što smo ovde čuli malopre. Nikakve veze, čak da je nacrtaju ne bi je prepoznali, ali to nikoga ovde ne zaustavlja da iznosi šta mu padne napamet.
Takođe, tu se sada pojavljuje priča o gubicima, o jednom nenarodnom zlom režimu, jednom nedomaćinskom poslovanju jednog preduzeća na čijem je čelu bio prijatelj i drug po struci i vaterpolu, gospodin Sovrović, gospodina Babića i on je bio uz nas, ali je ostao uz Naprednjake. Dakle, taj isti koji je pravio te gubitke i sve to što pričaju, onda prešao kod vas, pa ste ga hapsili posle. Znači, istine radi, to se mora reći.
Imamo sporazum koji reguliše preventivno da se dve države pripreme za nepogodu, za kataklizmu, za užas, za poplavu, za požar i mi umesto o tome kako ćete vi to da uradite, poukani, naučeni na vašem neznanju i nesposobnosti tokom poplava u maju, umesto o tome da pričamo, mi sada pričamo šta je radio bivši režim, šta ste vi radili a istina je neoboriva.

Nije vreme, oduzeli ste mi 30 sekundi.

Zašto?

Koje reči?

Recite mi šta, kako sam povredio.