Pa, manevri se izvode, ne izvode kao da su izvedeni…

Ne, rekao sam parlamentarni, ali niste čuli. Ne znam zašto mi prekidate izlaganje?

Pa, ne može biti izvođen manevar, evo tu je ministar odbrane da vam kaže. On može da vam potvrdi.

Da, tako je. Pogotovo ako su oni parlamentarni, tek tu nema uvrede. jer to živimo svaki dan tokom zasedanja. U čemu se parlamentarni manevri sastoje? U tome što se dostavlja ogroman broj predloga, u tome što ih dobijamo u poslednjem momentu..

Molim vas da me ne prekidate.

Voleo bih predsednice, iako verujte da je moje strpljenje bezgranično, ja bih voleo da ste tako reagovali kada je uvaženi kolega ovde predstavio referat o gradonačelniku Leskovca i njegovim ekološkim aktivnostima.

Eto odgovora. Prema tome, ja vas molim da mi dozvolite da završim. Prema tome, mi imamo neprekidno predloge koji moraju hitno da se donesu, mi imamo stvari koje su često i tehničkog karaktera, mi imamo stvari koje su stvari kontinuiteta koji treba da se usvoje u Skupštini, mi imamo stvari koje su nejasne, mi imamo paušalne, mi imamo cifre na koje niko nema odgovora, mi imamo helikoptere na kojima neko leti, a ne znamo ko. I, šta je lice ove vlasti? Lice ove vlasti je rebalans budžeta, gospodo.

Gospođo predsednice, predlagač…

Poštovana gospođo predsednice i uvaženi ministre Gašiću, kada dođe od strane predlagača 18 tačaka dnevnog reda, međusobno često nepovezanih ili suprotstavljenih, normalno je da se objasni priroda predloga. Priroda predloga je toliko široka, a istovremeno heterogena, da vi ne možete meni da kažete šta je tema, jer ako neko može da priča o ekologiji, mogu i ja da pričam o Vladi koja podržava ovaj predlog i koja ga je predložila. Ne stoji to što kažete.

Imam još četiri minuta koja bi želeo da iskoristim da ukažem na to, da ovo što je dostavljeno danas ima stvari sa kojima se opozicija slaže, ima stvari sa kojima se ne slaže. Ono što se ne slažemo pitali smo ministra. Stvari koje se tiču, i tačno sam znao šta će ministar da kaže. Upotrebe vojske u mirovnim misijama, znao je čovek da odgovori. Znao je da odgovori oko sporazuma o razmeni bezbednosnih podataka.

Znao je da odgovori stvari koje su iz njegovog domena, a uprkos 16 ljudi oko njega iz Vlade nismo dobili odgovor koji se tiče Nacionalne službe za zapošljavanje, na primer. Nismo dobili odgovor na to što je ministar smelo izneo da su se neki ljudi vozili helikopterom na more u Grčku. Da li je ikad srpski helikopter leteo za Grčku, ministre? Ikad? E, pa recite nam onda kada, ko ga je vozio? Ne razumem to.

Kao što ne razumem potrebu da se sporazumi koji su i tipskog karaktera, koji se ponavljaju, koji su već bili usvojeni, ovde usvoje, sad iskoristi za to da nam neki ljudi ovde drže predavanje o tome koliko je važna naša vojna saradnja, koliko je to bitna razmena obaveštajnih podataka i koliko smo mi faktor stabilnosti koji sarađuje sa svima, sa svima, a sledeća rečenica ide – a slušali smo o četiri stuba. Pa jeste, ovo sada je, kako kaže uvaženi kolega, aleja stubova. Toliko smo se okrenuli u sto strana da ne vidimo da tako ljudi neće moći. Neće moći.

Siguran sam da će to, na kraju krajeva premijer da potvrdi kad se vrati iz Kine. Ono što ćemo sigurno moći je da priznamo sebi, ne morate javno, da stvari koje ste govorili i za tu razmenu podataka i za te vojne misije su bile pogrešne. A da ste sada na ispravnom putu i to vam neće niko zameriti. Ali, mi je zadovoljstvo da slušam kolege koji imaju emisije na televiziji u kojima pričaju o američkoj imperijalnoj politici, kako danas govore o prednosti razmene podataka.

Ministre, to je u koliziji sa vašom politikom i to pokazuje recidive nekonzistentnosti i neke repove iz prošlosti koji se uporno pojavljuju i pokušavaju da zamrače vašu otvorenu vizuru kako vi želite da gledate put u budućnost. To znam, vi ste čini mi se među onima koji su to shvatili, ali ima među vama onih koji nisu. Zato su problem sastavi koji se čitaju. Sastavi su problem zato što ih piše ili neko drugi, ili onaj koji ih čita, što bi rekli u školi i u osnovnoj i u srednjoj, ne zna svojim rečima to da prepriča. E kad ne zna da prepriča svojim rečima to se vidi i to narod prepozna.

Ovim završavam, tačno na deset minuta, sa zadovljstvom što je opozicija imala priliku da ukaže koliko ova Vlada radi loše, koliko je ova Vlada najlošija u dvadeset prvom veku i koliko ne donosi nikakvu prednost građanima Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, drage kolege, danas ovde, kao što smo čuli od prethodnih govornika, imamo četiri zakona o državnoj upravi koji regulišu određene segmente koji su do sada bili regulisani na drugačiji način ili uopšte nisu bili regulisani, ali u skladu sa politikom ove Vlade, ponovo puno buke ni oko čega.
Vi nama donosite četiri zakona u Skupštinu kojima menjate status, prirodu, boju, miris i ukus načelnika okruga i druga stvar je minuli rad. Sada mi ovde treba da se ubijemo, figurativno rečeno, u hvaljenju nečega što ste vi toliko lepo objasnili i potvrdili moju tezu da je ova Vlada genijalna, da oko crtice iz našeg društvenog života pravi ogromne slonove koje nekada crta kredom, a nekada vodenim bojicama, kako-kad. U ovom slučaju vodenim bojicama. To vi stalno radite. Isto kao kada neko kaže, recimo, uvaženi ministar Lončar, mi ćemo sada promeniti, uzme vazduh čovek, neku sitnicu. Znate li vi, gospođo ministarko Udovički, kakav je ovo mali segment celokupne strategije promene naše države? Realno mali segment, ako to može da se kaže, pošto mi deluje kao pleonazam.
Dakle, vi sazivate Narodnu skupštinu, pravite tenziju među građanstvom oko nečega što će da se desi, i to što treba da se desi, ovde uvažene kolege iz većine objašnjavaju time koliko je važna državna uprava. Zamislite vi to. Naravno da je važna državna uprava, pa nema države bez toga.
Šta smo dobili ovim zakonima? Dobili smo to, recimo, visinu otpremnine određuje uredba Vlade. Time se stavlja u nepovoljan položaj zaposleni u privatnom sektoru i u državnoj upravi, i to nikoga nije briga, jer Bože moj dok to dođe do Ustavnog suda ko zna šta će biti, a to će neka druga Vlada itd. Mi smo inače evropski rekorder u broju oborenih propisa od strane Ustavnog suda, kakav god da je on.
Zakon o državnim službenicima, član 39. kaže – predlažemo da se dužina potrebnog radnog staža mlađeg savetnika skrati sa pet na tri godine. Ispada da je duže iskustvo potrebno za mlađeg savetnika nego za savetnika. To je još jedna nelogičnost koju ne razumem, a koju ćemo pokušati amandmanima da rešimo.
Kažete u članu 67. – do okončanja javnog konkursa. Znajući ovu Vladu, gospođo Udovički, ova Vlada je u stanju da okončava javni konkurs zauvek, apsolutno. To je pokazala u prethodne dve godine. Nema kraja javnih konkursa.
Zaduženi ste za državnu upravu. Da li znate koliko danas ministarstava nema pomoćnike ministara i državnih sekretara? To je skandalozno. Da li znate da nemamo koordinatora službi bezbednosti? Da li znate da nemamo šefove VOA i VBA? Nemamo. Šta će nam? Da li znate da smo jedina država u Evropi koja nema obaveštajni segment? Da li je ikog briga što u Ministarstvu spoljnih poslova i odbrane nemamo pomoćnike ministara, nemamo državne sekretare? Koga je to briga? Znate zašto? Zato što se za sve pita jedan čovek. Vi ste predstavnik važnog segmenta Vlade koji je u apsolutnoj paralizi ako taj čovek, a ja znam da on to ne radi, recimo, zaspe. Pošto on to ne radi, to je za sada nemoguće, ali i on je čovek o krvi i mesa. Vi to predstavljate ovde.
Vi ste stručna žena. To je nesporno. Mi smo za vas glasali čak iz Bodruma. Toga se sećate. Vi ste potomak jedne sjajne porodice. Ovo govorim bez trunke ironije. Lazar Udovički je bio veliki čovek. Ne znam šta bi on rekao da vas vidi u ovoj Vladi. Mislim da ne bi bio srećan, ali to je moje mišljenje. Ovo nemojte shvatiti lično. Ovo je obzervacija u znak poštovanja prema njemu.
Ono što hoću da vam kažem, načelnici okruga, dame i gospodo, postaju funkcioneri u zemlji u kojoj već imamo gomilu funkcionera. Svaki ambasador Republike Srbije je funkcioner i mi smo krivi za to. Mislim na prethodnu, prethodnu, prethodnu vlast, pošto je ovo već treća ista vlast. Funkcionera koliko voliš, a zašto? Koji segment rada načelnika okruga će biti politički? To mi recite. Šta je to politički u koordinaciji, recimo, inspekcijskih službi u okrugu? Zašto taj čovek postaje funkcioner, a ne državni nameštenik ili službenik? Zašto je neophodno da krenemo korak unazad, umesto da ih biramo na konkursu, kako predlaže EU na koju se često pozivate, ne vi lično, nego i gospoda iz većine, a onda ih sada postavlja Vlada?
Kako ćemo vršiti ocenjivanje? U čemu je razlika u ovom ocenjivanju državnih službenika u odnosu na ono što je bilo pre? Nikakva. Ocena „ne zadovoljava“ je postojala i ranije, ali je problem što je niko nikada nije upotrebio. Verovali vi to ili ne. Kada je upotrebe sud ih vrati na posao. Šta ćemo sada? Načelnik službe kaže – onaj tamo mi je žuti, daj da mu napišem „ne zadovoljava“. Da li je to moguće? Jeste. Hoće li se to dešavati? Hoće. Šta ćemo onda? Znate li vi šta znači „ne zadovoljava“?
Zamisliću dva radnika državne uprave, obojica naprednjaci. Ovog jednog ne voli zato što je za Tomu, a ovaj je za Vučića ili je ovaj za Nebojšu Stefanovića, pa sada ovaj kaže njemu – sad ću ja njemu da napišem da „ne zadovoljava“.
(Vučeta Tošković, sa mesta: Ne spominjite SNS.)
Govorim to hipotetički, kao primer. Nemojte se ljutiti. Nije mi namera da se svađam.
To ostavlja prostora za dosta zloupotreba, jer to nije precizno navedeno. Kriterijumi ocenjivanja su i dalje opšta mesta i dalje pravni standardi i dalje se spominju reči „savesnost“ i dalje se spominju reči „ako naruši ugled institucije“. Šta to znači „ako naruči ugled institucije“? Recimo, u Skupštini Srbije, ja redovno narušavam ugled institucije kada spomenem ime prečasnog, nadpolovičnog premijera, pa oni hoće da me kazne zbog toga. Spominjem ime. Razumete? To ostavlja širok prostor za zloupotrebu. Meni se to ne sviđa.
Voleo bih da se to precizno navede, a čini mi se da još uvek nije precizno, a siguran sam da vi razumete šta ja sada pokušavam da kažem, iako je moj govor obojen politikom, jer sam političar. Vi ste političar. Vi ste u Vladi SNS.
Niste član SNS. Vi ste stručnjak, kao i gospodin Vujović, kao i gospodin Tasovac, ministar Verbić. Oni svi vole da kažu – mi ne puštamo struju, mi samo pravimo dalekovode. Svi ste deo iste ekipe.
Nemojte misliti da vas to na neki način spašava što nemate dodir sa nekom drugom štetnom politikom u nekom drugom segmentu. To je moje mišljenje i mišljenje moje stranke.
Nejasno mi je zašto ovo radite sa načelnicima okruga. Nejasno mi je kako ovo, osim u delu koji ograničava javni konkurs da se završi za devet meseci. To podržavam. Samo moram da vas podsetim da je ovo već nekoliko u nizu sličnih odredbi koje se usvajaju u ovoj Skupštini, a nikako da se primene. Apsolutno ne aboliram ni našu pretprošlu, pretprošlu, pretprošlu vlast, ali isto tako moram da vam kažem šta je to što vas osigurava u uverenju, a i nas da će se ovaj put to stvarno desiti. Dakle, kada znamo da je ova većina ovde, uvažena ministarka, donela Zakon o javnim preduzećima, koji se ne primenjuje. I dalje su partijski kadrovi ti koji vode preduzeća.
Vi ste takođe ministar državne uprave i lokalne samouprave. Vi takođe dobro znate da, recimo u nekom okrugu, sada ćete postaviti načelnika okruga od strane Vlade na određeni rok, mislim da je četiri godine ako se ne varam, pa na primer uzmete Majdanpek. A u Majdanpeku u okviru vaše nadležnosti juče osam stranaka na opštinskoj izbornoj komisiji kaže – mi tražimo da se ponovo štampaju listići, jer su štampani u privatnoj štampariji gde je izgleda vlasnik član SNS. Ljudi traže, svi sem SNS da se štampaju ponovo listići u štampari „Službenog glasnika“. Jedanaest od 18. Šta ćete uraditi kao ministar po tom pitanju? Da li ćete pomoći da stvar vrati u zakonske okvire? Da li vi znate šta oni tamo rade u Majdanpeku? Da li vi znate da oni organizuju preglede, da oni prave stvari koje su protivzakonite.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel to tema dnevnog reda?)

Dozvolite gospodine predsedavajući, zahvalan sam na intervenciji, jer sam upravo postao svestan da sam skrenuo sa teme.
Moram da kažem da ovi zakoni neke stvari menjaju na bolje, ali smatram da je moglo mnogo više, smatram da se na kraju sve svodi, na žalost, na pitanje načelnika okruga i pitanje minulog rada, gde stavljate ljude iz lokalne samouprave, državne uprave u položaj onoga što u Zakonu u radu se zove povezana preduzeća. Time pokušavate s jedne strane da ih izjednačite sa Zakonom o radu, a u nekim drugim elementima ih i dalje razlikujete u odnosu na Zakon o radu koji je većina ovde usvojila, a mi smatramo da je taj zakon užasno loš.
Dakle, mene zanima šta će to značiti u praksi. Da li će to značiti da ste vi predložili kriterijume za savetnika, višeg savetnika itd, u okviru ovih zakonskih predloga, gde ne piše nigde da onaj što konkuriše mora da zna engleski jezik i mora da zna da radi na računaru. Zašto to ne piše? Mi smo to predvideli u amandmanu. Znam da se slažete sa mnom da u 21. veku u okviru evropskih integracija Srbiji, svega ostalog, mora da postoji taj kriterijum. Apsolutno mora, po nama. Zašto ne piše i šta je loše u predlogu opozicije? Mislim da nije ništa.
Ali opet s druge strane, ja vas razumem, kada nam ministar spoljnih poslova ne govori engleski, kada nam predsednik države ne govori engleski, kada nam gomila drugih funkcionera ne govori, pa što bi onaj u državnoj upravi. E, vidite tako kreće kapilarno propast jednog sistema, bilo kog. Vi vodite, tj. vi ste nadležni da budem ispravan za jedan segment naše države koji je od ogromnog značaja, jer to je temelj svake državne uprave. Apsolutno, uz naravno nastavnika i učitelja. Ako to nemate i ako nemate poreznika, a nemamo, imamo mislim četvrtog za godinu dana ili dve godine, imamo četvrtog ministra privrede. Ja se nadam da vas opet neće šetati.
(Aleksandar Marković, s mesta: Kakve to veze ima?)
Ima sve veze.
Smatram da vi treba da se zaista potrudite da stvari dublje promenite, da precizirate kriterijume za situaciju kad neko treba da ostane bez službe. Da bude preciznije, da budete svesni, da onaj što ocenjuje nekog je njegov kolega koji najčešće sedite sa njim u istoj kancelarije. Vi mislite da će on njemu da kaže nezadovoljava. Pa nema nikakve šanse da se to desi, osim ako je žuti, onda hoće, recimo. Ja ne bih voleo, ali čuo sam da se to dešava.
Dakle, mene interesuje zašto to niste dublje i preciznije uradili? Zašto niste izbacili tu nepotrebnu standardizaciju izraza? Zašto ste ubacili „narušava ugled institucije“? Šta znači narušava ugled? Zašto ste ubacili „nečiji rad je štetan po rad“? Šta znači nečiji rad je štetan? To pokušavam da objasnim. Može to precizno da se odredi. Može da se kaže – nije dolazio na posao toliko i toliko, nije radio to što treba, nije izvršio radne zadatke, konkretno koje radne zadatke, u kom broju. Moramo tako, jer inače arbitrernost će da zavlada ovom državom u kojoj inače, na žalost vlada u svim segmentima.
Iskreno, mnogo više sam očekivao. Ovo je stvar kojom je samo zagrebano nešto. Ponavljam, kada se sve skloni sa stola, čini mi se da se na žalost sve svodi na te nesrećne načelnike okruga i svodi se na minuli rad. Ovo ostalo ostaje neprecizno. Ostaje zaista nedorečeno i ne mogu ovde kao neke druge kolege koje uvažavam, da ustanem i da pričam o važnosti državne uprave. Nismo na kursu.
Znamo da je državna uprava bitna, znamo da je puno loših stvari rađeno ranije ili nisu rađene uopšte.
(Vučeta Tošković, s mesta: Što niste?)
Da izbegnem raspravu, ne želim da se svađam sa bilo kim, a pogotovo sa uvaženim kolegom. Mislim na vas u poslednjoj klupi.
Ali zaista dajte nam neki precizan odgovor ako možete, zašto i u kojoj meri ove stvari nisu rešene, zbog čega? Da li je moguće da se isprave, da li je moguće da mi kroz amandmanski proces pomognemo da se one preciziraju? Da li imate političke snage da prihvatite amandmane DS koji su zaista čini mi se na liniji poboljšavanja ovog teksta? Ponavljam, po nama, ovo su najveće zamerke, državni službenici se stavljaju u jedan vrlo čudan položaj. Stavljaju se u položaj da se u mnogo čemu njihov položaj ne menja, a mislim na one koji ne rade. Oni koji rade nisu dovoljno precizno izdvojeni i neće dovoljno precizno biti ocenjeni. Samim tim neće biti nagrađeni. Opet uravnilovka.
Nema razbijanja uravnilovke u državnoj upravi, uvažena ministarka, ako precizno ne napišete šta je šta. To znam, dugo sam radio u državnoj upravi i znam šta znači ocena – nezadovoljava, za nekog kolegu. To se ne dešava, potpisujem, ne dešava. Suviše je široko postavljeno. To morate precizno utvrditi.
Šta će da radi načelnik okruga? Šta će da radi funkcioner Vlade Srbije? Hoće li uskoro funkcioneri biti direktori obdaništa? Da li znate šta znači funkcioner? Načelnik okruga, koja su mu ovlašćenja povećana? Šta će to konkretno da radi? Politički, funkcioner je neko ko je politički funkcioner.
Šta znači funkcioner? Premijer je i onako zabranio automobile. Šta će mu to? Da koordinira rad inspekcijskih službi, npr? Šta je tu politika? Sumnju budi ta odredba. Možda je politika to da se neke firme inspekcijski češljaju jer su politički nepodobne. Možda je zato funkcioner. Mi to ne bismo voleli.
Molim vas da se vratimo na ono što smo počeli teškom mukom u reformi državne uprave koja nikada nije sprovedena, da se stvar otvori za građane Srbije i da ljudi mogu da konkurišu, bez političkog uticaja. Dajte da to pokušamo, molim vas.
Opet Vlada uzima dizgine. Sada će odrediti ko je tamo, kako bih nazvao, neki boljar, lokalni vlastelin koji nema jasna ovlašćenja, ali će biti funkcioner. Šta se jača time, ko se time jača? Čemu to služi? Ova odredba po meni je vrlo problematična. Nejasna mi je pozadina i politička, a naročito stručna. Molim vas da mi objasnite vezu između toga da si funkcioner i toga da vodiš okrug. Pod znacima navoda vodiš, jer u Srbiji to niko ne vodi, jer nam je na žalost, kao što znate lokalna samouprava u užasnoj situaciji.
Sva ovlašćenja su doneta, odnosno preneta. On nema ništa izvorno, zašto zaslužuje da je funkcioner, zašto zaslužuje da je isti kao recimo uvaženi gospodin Bečić, koji jeste funkcioner kao potpredsednik Skupštine, po meni? Ne vidim vezu.
Gospodine Bečiću, treba da se zabrinete, možda ćete sutra biti načelnik okruga. Hvala.

Uvaženi gospodine predsedavajući, niste mogli da me kaznite nijednom rečju nisam nikoga uvredio. Uvažena ministarka Udovički ima svo moje poštovanje, ja nikada nigde, to možete u stenogramu proveriti nisam rekao da ona treba nečega da se stidi, molim vas. Dakle, to mi je jako važno.
Inače, vi ste malopre dali jednom kolegi sa Vračara da on koristi institut povrede Poslovnika, da replicira moje malenkosti. Zamolio bih ga, a vi ga zamolite da nastavi da kupuje odbornike po Vračaru bolje se time može posvetiti.

Ono što je suština i drago mi je da mi je ministarka odgovorila, da se vratim na to, a i zbog poslanika koji ima nedoumice, dakle, primljen sam na javnom konkursu, bez političkih bilo kakvih, tada nisam bio član Demokratske stranke, primljen sam, moram pošto je to pitano…
(Vučeta Tošković, s mesta: Sa koliko godina?)

Dakle, primljeno nas je 28 od 1.500 kandidata. Diplomirao sam u 28 godini na Pravnom fakultetu u Novom Sadu na šta sam ponosan.
Dakle, apsolutno mi smo znali, ne mi, nego ta vlast posle 2000. godine, znalo je da napravi konkurs gde su profesori univerziteta ocenjivali kandidate. Ne, ljudi iz stranaka kao danas, nego profesori univerziteta, kao pokojni Vojin Dimitrijević i ostalo.
Ali, ono što je suština nesporazuma oko načelnika okruga i time završavam, u stvari imam 23 sekunde duže od dva minuta, jeste da načelnici okruga nemaju izvorna ovlašćenja, izvorno ovlašćenje je ono koje daje političku snagu ili kako ste lepo primetili u okviru savetu. Tačno je da će on razgovarati i morati da utiče na ljude koji su birani, ali im dajte izvorno ovlašćenje na osnovu kojeg će on imati tu snagu.
Slažem se sa vama da je potrebna snaga, ali vi kroz ove izmene vi njemu ne dajete tu izvornu snagu, to je problem. Vi samo kažete koga bira, koga postavlja, ništa drugo. Vi treba da mu date šta će taj čovek da radi, da bi ljudi koji su birani recimo u tim opštinama mogli njega da dožive kao autoritet. To je moje mišljenje i smatram da ste njima deo ovlašćenja trebali da oduzmete, a da date njemu. Tako biste ojačali načelnika. Ovako ne, jer on nije biran i on čovek ne može biti funkcioner.

Gospodine predsedavajući, nije moguće da načelnik okruga bude funkcioner a da odlučuje u prvom stepenu. Razumete, to ne ide. Njega postavlja Vlada i on odlučuje u prvom stepenu. Molim vas, on vrši inspekcijski nadzor. Ne može da ostane ovako kako ste predvideli član 38. O tome se radi. To je recimo jedan od problema ovih predloga promena zakona na koje mi pokušavamo da ukažemo bez želje da se ovde svađamo sa većinom zato što mislim da za to nema razloga. Vrlo su precizna pitanja. Možda smo neuki. Možda ne razumemo koncept Strategije  razvoja i promene i reforme državne uprave. Možda mi to ništa ne shvatamo, ali tu je ministarka da nam odgovori i ona je, čini mi se, to učinila malopre i ja sam zahvalan na tome.
Pokušavam da tu dobijem odgovor kako ćemo to da nekako ujednačimo. Jeste, diplomirao sam sa 28 ali, uvaženi kolega, treba da zna da sam imao mali intermeco zbog njihove vlasti od dva rata u kojima sam učestvovao. Hajde i to da malo računamo. Mislim da bi to bilo fer, gospodine Bečiću da klimnete potvrdno glavom znajući vaša patriotska osećanja. Nemojte to da mi oduzimate kao…

Završio sam.