Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7601">Aleksandra Jerkov</a>

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka

Govori

Suština mog amandmana …
(Zoran Babić dobacuje sa mesta.)
Možete li gospodina Babića da nekako upristojite, molim vas?
Suština amandmana nije u tome da zaposleni u obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine treba da imaju pet puta manje plate, nego da Vlada RS ne treba da u budžet AP Vojvodine stavlja plate prosvetnih radnika koji prema osnovama Zakona sistema obrazovanja i vaspitanja jesu isključiva nadležnost RS.
Jedine plate koje treba da budu u budžetu AP Vojvodine jesu plate za zaposlene u visokom obrazovanju.
Ja sam prva, gospodine Arsiću, koja će prihvatiti da RS više ne treba da puni budžet AP Vojvodine. To se uradi vrlo jednostavno. Date izvore finansiranja AP Vojvodini i ona sama onda puni svoj budžet. Ja verujem da bi to bio mnogo pošteniji sistem od ovoga koji imamo sada u kom Vojvodina puni republički budžet sa više od 30%, a vraća joj se, kako vidimo, dva do 3%.
Ali investicijama i o privlačenju investicija, ja molim, zaista je tragikomično da neko iz SNS bilo kome iz AP Vojvodine govori o privlačenju investicija jer više od 80% investicija koje dolaze u Srbiju uprkos naporima Vlade RS završi u AP Vojvodini, o čemu govore, dozvolićete, malo veći autoriteti u svetskoj ekonomiji od ovde prisutnih poslanika SNS.
Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Vrlo me raduje ovo što ste malo pre rekli, jer upravo u tom pravcu ide moja intervencija. Savetovala bih vam da pročitate član 116. Poslovnika Narodne skupštine - Odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuju se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine.
Gospodin Vujović se ovde ceo dan podsmeva narodnim poslanicima…
(Isključen mikrofon)
Zahvaljujem.
Dvadeset dva kredita „Srbija gasa“ i šest kredita „Air Srbija“, ni jedan manji od deset miliona evra i uglavnom svi su oko 30, a neki bogami i do 60 miliona evra, gde ja predlažem da ta preduzeća, posebno „Air Srbija“, za koju slušamo da je najbolja avio-kompanija u novijoj istoriji sveta, može valjda, kada je tako uspešna, sama da vraća te svoje kredite, a ne Republika Srbija da to čini umesto nje.
Kada je u pitanju „Srbija gas“, molim vas, gospodin Bajatović isplaćuje svojim radnicima 500 evra novogodišnje nagrade. Ja, evo imam nešto protiv, da te kredite „Srbija gasa“, koji isplaćuje svojim radnicima 500 evra nagrade, plaćaju prosvetni radnici koji dobijaju 50 evra nagradu i još ih Vlada ubeđuje kako treba da budu beskrajno srećni zbog toga.
Ovaj član 3. je izuzetno interesantan zato što govori o kreditima. Gospodine Vujoviću, molim vas da nam još jednom objasnite, ako uzimate nove kredite da biste pod povoljnijim uslovima isplaćivali stare, kako je moguće da raste i kamata i glavnica? Ili vi nešto dobro ne radite, ili vi, ne znam, kako može da se kaže, gospodine Bečiću, ne govorite istinu? To ne vređa nikoga ovde? Recimo…
Ne govorite istinu, eto tako da kažem…
… da vas ne uvredim. Recite nam jedan kredit koji ste refinansirali. Ne tri, ne pet, ne dva, jedan i zbog čega vam raste i kamata i glavnica, ako uzimate nove kredite po povoljnijim uslovima da bi ste isplaćivali stare?
Nema nikakvih tajni, osim što je tajna koji ste kredit refinansirali i zašto vam raste i glavnica duga i kamate za dugove.
Zahvaljujem predsednice, samo ja sam se javila po Poslovniku kada je trebalo da se javim, a vi mi niste dali reč kada je trebalo da mi date.
Ne, to je bilo pre nego što ste mu dali reč, no nije važno.
Nije bitno, u nekoliko navrata ste prekršili član 103. Poslovnika. Najpre ste gospodinu Zoranu Babiću dozvolili da replicira umesto da obrazlaže o čemu mu se čini da je načinjena povreda. Zatim, meni niste dali reč odmah kada sam zatražila i na kraju ste pogrešno i protivno onome što piše u Poslovniku narodnom poslaniku Draganu Šutanovcu odgovorili zbog čega smatrate da nema pravo da ukaže.
Naime, pročitaću stav 2. člana 103 – Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano. Molim da mi kažete gde u Poslovniku piše da ne može da se ukaže na povredu istog člana Poslovnika? Ja sad ne znam više kojim rečima da kažem, sednica teče u nekakvom realnom vremenu i u tom realnom vremenu je moguće da vi načinite više povreda Poslovnika i da prekršite isti član Poslovnika. Nigde u Poslovniku ne piše da se ne može ukazati predsedniku na povredu istog člana Poslovnika, nego na istu povredu Poslovnika na koji je već neki narodni poslanik ukazao.
Inače, sam se kao narodna poslanica obraćala narodnom poslaniku Martinoviću kao predsedniku nadležnog odbora da nam da tumačenje ovog stava. Mislim da je to neobično važno za način na koji mi radimo. Ili da je važno da vi sada nama kažete da možemo da se organizujemo. Ako se odnosi na isti član recite nam koliko dugo ta zabrana traje, pet minuta, deset minuta, do kraja dana, nikada više, prosto da se dogovorimo da znamo kako radimo. Hvala vam.
Prijavila sam se za reč gospodine Bečiću zato što želim reč. To obično tako funkcioniše. Ne znam da li ste upoznati sa tim.
Nisam se predomislila.

Ja prvo, pošto je ovako dosta govornika govorilo o poligrafu, pa se to držalo da je u vezi sa budžetom, ja bih samo jednu rečenicu o toj magičnoj spravi rekla, Nije doktore ministre Stefanoviću, problem u poligrafu. Problem je u tome što vi saopštavate rezultate poligrafa …
Jel opet treba da kažem, vi ne pratite diskusiju uopšte gospodine Bečiću. Tri puta me pitate da li želim da govorim.
Dobro. Molim vas, da mi ne oduzimate vreme više.
Hoćete prestati da mi oduzimate vreme, molim vas? Možete da mi ne oduzimate vreme više?
Da predsednik Vlade nije govorio tri sata, bilo bi tri sata manje.
Dalje siromašenje građana, dalje povećanje troškova države, prikrivanje troškova i lažno predstavljanje podataka, iznošenje neistine o nekakvoj tobožnjoj štednji države o kojoj vidim u budžetu zapravo nema reči i bajke o boljem životu, ja bih rekla da su to reči koje opisuju i našu današnju raspravu i ovaj budžet o kom danas razgovaramo.
Građani treba da znaju da ako im je do danas bilo teško da se zaposle, da će im od danas biti još teže da se zaposle, zato što su smanjena sredstva za zapošljavanje.
Isto tako treba da znaju da ako im je do danas bilo teško da se leče ili da stignu na red da se leče, da će im od danas biti još teže zato što se smanjuju sredstva za zdravstvo. Gde to vidimo gospodine Lončar? To vidimo u budžetu koji ste nam ovde ponudili na usvajanje.
Treba da znaju da ako je poljoprivrednicima do danas bilo teško, biće im još teže, zato što se smanjuju subvencije za poljoprivredu. Treba da znaju da ako im je bilo teško da školuju svoju decu, da će im biti još teže to da rade, ako su se osećali nebezbedno da će biti još nebezbednije, zato što se na svim tim pozicijama smanjuju izdaci.
I to ne govorimo mi, to govore vaši podaci. S obzirom na to, gospodin Vulin ima teškoća da prati ono što govorimo, molim sve članove Vlade da otvore stranicu 203. budžeta Republike Srbije koji ste nama dostavili. Neko je govorio o nekakvom zvaničnom budžetu, ne znam šta je zvanični budžet. Ovo što smo mi dobili, ja pretpostavljam da je validna verzija, mada mi se ponekad čini da govorimo o različitim dokumentima.
To je jedna čudesna tabela br. 5 rashodi i izdaci budžeta. Nema fus note, ne pominju se nikakvi tranzicioni fondovi, ništa što vi posle nama čitate, i tu se poredi budžet iz 2015. godine sa budžetom iz 2016. godine. Šta mi vidimo u toj tabeli? Vidimo da rastu rashodi za zaposlene, da rastu rashodi za korišćenje usluga i roba, da rastu rashodi po osnovu otplate kamate, što je posebno interesantno s obzirom na to, da ja koliko shvatam, vi uzimate kredite kako bi kamata bila jeftinija, a sada opet i kamate rastu, da rastu subvencije, ali državnim preduzećima, da rastu donacije stranim vladama, dotoci međunarodnim organizacijama, a jedino što pada su transferi organizacijama za obavezno socijalno osiguranje i socijalna zaštita iz budžeta.
To mi vidimo iz Predloga budžeta koji nam je dostavio Aleksandar Vučić, to vidimo iz dokumenata koje nam je pripremila radna grupa za budžet, koja postoji u ovoj Skupštini.
Tako da, vi to što ste pokušali gospodine Vujiću, pa ste se posle još i uvredili kada ste rekli da možda niste na najbolji način objasnili. Vi kada ste govorili da građani žive bolje, vi ste govorili da oni to mogu videti zato što ste uspeli da održite agregatnu tražnju. Pa vi recite onom sutra ko ne bude imao da kupi deci za patike da on živi bolje zato što smo održali agregatnu tražnju, verujem da je to vama interesantno. Ne znam šta radite sada.
I onome ko sutra ostane bez posla da bi se zaposlio neki član SNS na njegovo radno mesto, vi mu recite da se zapravo radi o redefinisanju potrebnog broja zaposlenih u državnoj upravi. Tako da sa puno lepih reči pokušali ste da prikrijete suštinu koja je vrlo jednostavna. Vi ili ne živite u istoj zemlji kao građani ili veoma svesno obmanjujete sve te građane, a u oba slučaja zaista ne znam šta je gore od ta dva.
Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Pitanje bi, pretpostavljam, trebalo da uputim gradonačelniku Novog Sada, Milošu Vučeviću, međutim nisam stigla da bi on bio u mogućnosti i imao kapaciteta da odgovori na njega, tako da ću pitanje umesto toga uputiti ministru Sertiću uz preporuku da se konsultuje sa Gradom Novim Sadom kada bude davao odgovor na njega.
Moje pitanje je koliko će ukupno građane Novog Sada koštati investicija koju je u ovoj sali najavio gospodin Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Republike Srbije, o dolasku nekakve misteriozne kompanije u Novi Sad, što bi bila najveća, a zlobnici bi rekli i jedina investicija u Novi Sad u prethodne četiri godine od kako je SNS, kao treće plasirana na lokalnim izborima, došla do vlasti u Novom Sadu.
Naime, ono što se može videti iz dokumentacije koju je objavilo Javno preduzeće Zavod za izgradnju grada, to je da Novi Sad, radi dolaska te kompanije, ima nameru investitoru da ustupi zemljište koje je, kada ga je Novi Sad dobio od strane Republičke direkcije za imovinu, procenjeno na 12,5 miliona evra.
Osim toga, Grad Novi Sad, isto tako iz te zvanične dokumentacije, ima nameru da uloži milijardu dinara u opremanje tog zemljišta i tri milijarde dinara za izgradnju hale u kojoj će taj investitor misteriozni da obavlja nekakve poslove. To znači da će Novi Sad da uloži u ovaj posao više od 40 miliona evra prema onome što mi za sada o tome znamo.
Neki kažu da će to biti američka kompanija „Lir“ koja je na svojim sajtovima za pronalaženje posla raspisala konkurs za određene poslove u Novom Sadu. Ono što je nesreća, gospođo Gojković, što je jedini uslov za taj posao da radnici mogu da stoje osam sati. Ako se podeli ta suma, ogromna, koju Novi Sad daje da bi se ta fabrika otvorila, na broj radnika koji je najavljen da će biti zaposlen, a to je 1.500, dođe se veoma lako do toga da će Novi Sad radno mesto u ovoj fabrici, investitoru plaćati oko 30.000 evra ili 3.600.000 dinara.
S obzirom na to da jedini uslov za te ljude koji će biti zaposleni u toj fabrici da mogu da stoje osam sati, pretpostavljam da njihove plate neće baš biti visoke, odnosno da će biti minimalne, što znači da će Grad Novi Sad ovom investitoru omogućiti da u narednih 12 godina besplatno radi u Novom Sadu. Ja molim ministra Sertića da nam objasni na koji način je to investicija u Novi Sad, a ne u tog investitora?
Ja znam da naš gradonačelnik, a i vi znate gospođo Gojković, u investicije ubraja dve nadstrešnice za bicikle, semafor i jedno gradilište za semafor koje još uvek nije otvoreno, jednu točionicu goriva na pumpi, klupu, dva drveta i ginekološki sto koji je otvorio juče, te razumem u tom smislu potrebu SNS da stvori nekakav privid investicija u Novom Sadu.
Ono što bih ja molila Aleksandra Vučića i Vladu Republike Srbije i SNS je da Milošu Vučeviću investicije u Novi Sad plaćaju od svojih para, a ne od para građana Novog Sada, a ne od para građana Republike Srbije.
To nije jedini slučaj da mi imamo lažne investicije, a zbog kojih se zapravo Republika Srbija zadužuje. U Obrenovcu, koliko možemo da čujemo, se pravi isto tako nekakva lažna investicija u koju će Republika da uloži 40 miliona evra, odnosno 20 miliona Republika, 20 miliona Grad, investitor 20 miliona evra, a taj investitor će da otvori 250 radnih mesta.
Nije tačno da ima štednje. Štedi se samo na građanima, a za vaše prijatelje, za investitore uvek ima para i kojih nema.