Zahvaljujem, predsednice.
Uvaženi ministre i gosti iz Ministarstva i BIA, pogledajmo zaista zakon o BIA. Zaista, najmanje problem u ovome, a ministar Vulin izgleda pridaje najviše značaja tome, ja sam gospodine Vuline, po obrazovanju osnovnom, lingvistkinja, pa, hajde malo kada ste već ušli u lingivističke začkoljice, da vidimo šta zaista piše u ovom Predlogu zakona koji nam je Vlada poslala 30. avgusta 2017. godine, pre čini mi se, osam meseci, a već u tom momentu je Zakon o BIA godinu i po dana kasnio sa usvajanjem.
Dakle, kaže se, čitam celu rečenicu, da ne bi bilo zamene, ako želite vi nama često ovde držite predavanja kao da smo u nekoj školi, možemo kako se to kaže na časovima srpskog jezika, deo po deo analizirati i određivati službu reči u rečenici, i videti šta ona zapravo znači.
Dakle, Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona koji je potpisala Ana Branabić, nam na osmoj strani Predloga zakona o BIA, saopštava sledeće – Predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila ovedena u pitanje mogućnost BIA, da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana i ostvarivanje i zaštitu njihovih sloboda i prava.
Daću vam za pravo, gospodine Vulin, da se drugi deo rečenice od zapeta, zaista nalazi u potencijalu. Možda vam je poznato da je potencijal složen i ličan glagolski oblik kojim se izriče želja, mogućnost ili namera, da se nešto desi, tako da možemo uzeti da je ovaj drugi deo rečenice bio u potencijalu.
Nažalost, prvi deo rečenice iznosi tvrdnju, rečenice u kojima se iznosi tvrdnja, gospodine Vulin se zovu izjavne rečenice i ovde sada se kaže – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije. Drugim rečima ova rečenica se može čitati i ovako – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, jer će u protivnom biti dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije.
Mi gospodine Vulin, ne znam da li ste primetili, ovaj zakon nismo usvojili po hitnom postupku, kako je to predložila Ana Branabić, već ga usvajamo osam meseci kasnije.
Pitanje za vas, pošto smo mi postupili suprotno od vašeg predloga, da li je u međuvremenu dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije? Ako nije, zbog čega ste vi ustvrdili da će to da se desi, ako mi ne usvojimo ovaj zakon po hitnom postupku? Ovde niste stavili da će to biti mogućnosti, vi ste u prvo delu ove rečenice, ovog obrazloženja nama rekli, da ako mi ne budemo usvojili ovaj zakona, ovaj predlog po hitnom postupku da će mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije biti dovedene u pitanje.
Gospodine Vulin, da li smo mi doveli u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje ili ne daj bože bezbednost Republike Srbije? Molim vas recite nam ako smo to uradili, pa da razgovaramo među sobom zašto mi vas nismo poslušali, zašto ovo nismo uradili po hitnom postupku ili ako nismo da li ste samo tako rekli da bi ovo bio još jedan zakon koji prolazi kroz skupštinsku proceduru ili je ovo jedan od onih zakona koji sada već poslovično nose oznaku hitnosti, što bi zapravo značilo, kako bih to rekla, da je Vlada Republike Srbije obmanula Narodnu skupštinu?
Ono što je već rečeno nekoliko puta, vidim da kolege odbijaju da o tome govore i da raspravljaju, nekoliko stari je u ovom zakonu zaista interesantno. Naime, član 1. kojim se propisuje da je naravno ministar taj koji donosi aktuelno uređenje i sistematizaciji radnih mesta u Agenciji, dosta u stavu 2. detaljno obrazlaže šta sve taj akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta podrazumeva ali nigde nema naravno i da on mora urediti ova pitanja na takav način da se može utvrditi individualna odgovornost u obavljanju poslova. Ovo nije prvi zakon koji nam dolazi da imamo takvu nameru, da imamo takvu odredbu, da zapravo niko nije odgovoran za one stvari koje krenu po zlu, a već u članu, odnosno u stavu 3. istog člana, se kaže kako neki misle protivno Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja se kaže da su svi podaci u tom aktu tajni podaci i time ste vi zapravo unapred utvrdili da u svi ti dokumenti tajni.
Dokumenti, gospodine Vulin, ne mogu biti unapred označeni i u celosti označeni kao tajni. Naš zakon je vrlo jasan u tom pogledu. Ja shvatam fascinaciju onih koji vode državu silom i policijom, osobito tajnom policijom, ali verujte da čak i u radu tajnih službi, obaveštajnih službi, postoje zakoni Republike Srbije koji se moraju primenjivati.
Naravno, vi ne smatrate da se na BIA primenjuju zakoni, smatrate da ona može biti jača i od sudova. To se vidi u onom čuvenom članu 20v. Neke od mojih kolega su već govorile o tome.
Naime, direktor BIA ima ekskluzivno pravo da čak i u slučaju da sud nekog vrati na posao, odluči da tu osobu ne primi na posao, a sve pod plaštom nekakvih bezbednosnih provera za koje vidimo da ne znaju ni kako teku.
Gospodine Vulin, pravosnažne sudske odluke se mogu osporavati. One se mogu osporavati, ali vanrednim pravnim lekovima u sudskom postupku, a ne pojedinačnom odlukom nekakvog direktora, nekakvog organa ili administrativnim operativnim radnjama državnih organa.
Vi ste ovde direktora BIA, vi ne volite da spominjemo njegovo ime, stavili iznad sudova u ovoj zemlji. Još jedna interesantna stvar kada je u pitanju direktor BIA, osim neverovatnih ovlašćenja koje ovim zakonom dobija, jeste da iako se ove izmene zakona bave ljudskih resursima u BIA, mi ovde ne vidimo ni jedan jedini uslov i kriterijum koji osoba koja treba da bude izabrana za direktora BIA treba da ispuni.
Za razliku od ovoga, kada govorimo o VOA, o VBA, tamo se propisuje da direktori ovih institucija i njihovi zamenici mogu biti isključivo lica koja su završila generalštabno usavršavanje, koji imaju najmanje devet godina radnog iskustva na obaveštajno-bezbednosnim poslovima u sistemima odbrane.
Da li mi za BIA nismo mogli da propišemo neku uslov, eto, makar da taj mora imati neko iskustvo na tom poslu? Očigledno je da nismo, budući da je zaista koleginica Videnović rekla, pa se gospodin Arsić ljutio, našeg direktora BIA trenutno je preporučilo samo to što je godinu i po dana, nakon prostakluka koje je izrekao jednoj novinari, izdržao bez funkcije.
Ako bismo mi stavili bilo kakav uslov za direktora ili njegove zamenike, gospodin Gašić ni u snu ne bi mogao da bude direktor BIA, pa makar čekao na funkciju godinu i po dana ili 15 godina.