Prijavljujem povredu Poslovnika član 87. st. 1, 2. i 3. Po našem Poslovniku sednice Skupštine se održavaju od 10,00 do 18,00 časova i do 16,00 časova je moguće odlučiti da će sednica trajati posle 18,00 časova. Mi smo počeli nakon 16,00 časova i očekujemo da će sednica danas trajati samo do 18,00 časova u skladu sa našim Poslovnikom.
Molim vas da o tome povedete računa i da se sednica danas završi do 18,00 časova, kako je predviđeno našim Poslovnikom.

U skladu sa članom 97. stav 3, predlažem duže vreme pretresa za poslaničke grupe, s obzirom da imamo dva vrlo važna zakona na dnevnom redu,…

S obzirom da nema nikakvih razloga za hitnost…

Dopuste mi da obrazložim.

Ali, s obzirom da želimo da unapred ukažemo na ono što je važno za rad na ovoj sednici, molim vas, predsedavajući, da imate u vidu da ne postoji nikakva razlog za hitnost, za delovanje i za rad Narodne skupštine danas. U skladu sa tim, mi ćemo iskoristiti sva naša poslovnička prava.

Obrazloženje, pošto ste me prekinuli prošli put. Znači, mi tražimo produženo vreme za načelnu raspravu o ova vrlo važna dva pitanja, iz razloga što nas niste ubedili niti da postoji razlog za hitnost, niti da postoji bilo kakva mogućnost da će nastupiti štetne posledice. Mi, evo, prihvatamo da radimo tokom vikenda, zbog toga što smo odgovorni prema građanima koje predstavljamo i zbog toga želimo da o ovim važnim zakonima razgovaramo u produženom vremenu. Ne postoji nijedan razlog, osim taj što Vlada loše radi, da mi moramo početi sednicu u pet popodne i raditi za vikend. Razlog što mi ovo radimo je što je Vlada juče podnela zakone u poslednji čas.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Reklamiram povredu Poslovnika člana 107. i 108. - povreda dostojanstva parlamenta.
Gospodine predsedavajući, povredili ste Poslovnik zbog toga što niste opomenuli gospođu ministarku da ne može na jedan uvredljiv način da se obraća poslanicima. Da li smo imali vremena ili nismo imali vremena da po jednom hitnom postupku proučimo tekst zakona, bilo bi bolje da ima više samokritičkih tonova, u tom pogledu da su poslanici morali zaista u jednom vrlo kratkom vremenu da se upoznaju sa zakonom. Nije na ministru da poslanicima drži predavanja, niti da im daje ocene o njihovom radu.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Hvala, gospođo predsednice Skupštine.
Pre svega, moj kolega iz Srpske napredne stranke morao bi znati jednu stvar, opoziciju čine oni koji na nacionalnom nivou ne učestvuju u Vladi, jer na nivou nacionalne politike vodi se, dakle, na nivou države vodi se nacionalan politika, a ne vodi se nacionalna politika ni na lokalnu, ni u Pokrajinskoj skupštini. To je lokalna vlast, pokrajinska vlast. Dakle, opozicija je ovo što mi jesmo vama ovde u Skupštini Republike Srbije.
Ali, što se tiče glavnih stvari koje ste rekli, kako se usuđujete, kolega Babiću, da takve kritike iznosite na račun Pokrajinske vlade i predsednik pokrajinske Vlade Bojana Pajtića, kada se zna da je Pokrajinska vlada dobila od vrlo kompetentnih međunarodnih institucija ozbiljna priznanja, ozbiljne ocene koje govore o tome koliko se dobro upravlja i investicijama, na koji način se privlače strane investicije u AP Vojvodini? Vi znate za to, to smo već više puta govorili, „Financial times“ itd.
Sa druge strane, kada pogledamo rezultate vaše Vlade i kada vidimo šta je „Global competitiveness report“ rekao za 2015. godinu, kako je merio 140 zemalja u svetu, vidi se da smo 139. od 140, odnosno da smo drugi na svetu po teškoći da privučemo talentovane ljude. Po tome kako se oslanjamo na profesionalni menadžment, vaša Vlada je na 131. od 140, Srbija je po poštovanju prava svojine, dakle, za vreme vaše Vlade, na 128. mestu od 140 zemalja.
Pokrajina Vojvodina je pre nekoliko dana pokrenula jednu vrlo veliku akciju transparentnosti. Mi bismo vrlo mnogo voleli da i Vlada Republike Srbije krene u tom pravcu i da pokaže na koji način se troši odgovorno novac iz budžeta Republike Srbije. Naša ubeđenje je da se to ne čini na pravi način, a o tome govori i ovaj izveštaj koji sam malopre citirala, jer je po tom izveštaju Republika Srbija na 129. mestu od 140 zemalja, po nesavesnom trošenju budžetskih para od strane Vlade.
Prema tome, kada kritikujete AP Vojvodinu i Vladu AP Vojvodine, bilo bi bolje da se pozabavite onim što se dešava na republičkom nivou i na nivou Vlade Republike Srbije.

Repliku.
Dakle, meni je poznato kao i svim građanima Srbije, da se SNS potpuno neodgovorno bavi proizvođenjem raznih afera koje nemaju nikakv svoj kraj u sudovima, zbog toga što za njih nema pravnih razloga. Mi se nećemo time ovde baviti, ali hoćemo da se bavimo time kako žive građani Srbije. I, vi nas ovde prozivate da Vlada AP Vojvodine jeste odgovorna što građani Srbije, odnosno građani Vojvodine žive loše i žive sve teže.
Vi ste na vlasti, dragi kolega, na ovaj ili ona način, četiri godine, i ono što mi svakog dana od vas slušamo jesu obećanja šta će se dobro desiti građanima, prvo je bilo u 2014. pa u 2015. sada već obećavamo poboljšanje u 2017, 2018. godini. Dakle, ono što slušamo iz dana u dan, je odlaganje onih obećanja koja ste dali pre tri ili četiri godine. Za to vreme građani žive sve lošije i njihov džep je sve prazniji i prazniji. Nikakve statistike i „Duing biznis“ liste tu ne pomažu. To svaki građanin i građanka ove zna, bez obzira da li živi u Vojvodini ili živi u Beogradu, ili u užoj Srbiji. Dakle, tu niti pomaže niti odmaže Pokrajina Vojvodina, s obzirom na to šta vi činite na nivou privrede, na nivou ekonomije ove zemlje.
Što se tiče legitimiteta, mi smo osvojili izbore u pokrajini Vojvodina, kada su tamo bili pokrajinski izbori i to ćemo učiniti ponovo na predstojećim izborima. Mi ćemo takođe osvojiti glasove građana i imaćemo takođe uticaj na politiku u pokrajini Vojvodina.

Sa velikim zadovoljstvom odgovaram na vaše primedbe o Bodrumu i odete u istoriju 2000. godine, 2001. godine, 2002. godina i tako dalje. Ali, uvaženi kolega, toliko ima pitanja koje bi mogli da postavimo u odnosu na politički istorijat, dakle, na političko iskustvo i na doprinos politički vaših kolega.
Hajde samo da se pitamo, ko je to bio recenzent onih čuvenih knjiga o Karli Delponte? Ko je bio član pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja tokom prethodnih godina? Šta ste sve pisali u onim magazinima i novinama „Velika Srbija“ među kojima su mnoge vaše kolege bile. Dajte, malo da se vratimo, da postavimo pitanje o principijelnosti politike koju vodimo, a vi se vraćate stalno na 2000. godinu potpuno neosnovano. A tek kada bismo hteli da se vratimo u 90-te, ne bi kraja bilo, ali to nema svrhe jer ovi građani žive sve gore, žive sve teže, a mi se ovde dobacujemo raznim doskočicama ko je više kriv.
Na vlasti ste četiri godine, podnesite izveštaj građanima Srbije zašto žive sve lošije i lošije. To je ključno pitanje.

Hvala, predsedavajuća.
Da bi građani razumeli o čemu razgovaramo i zašto me je kolega Babić podseća na ono što sam juče rekla. Ja sam povodom rasprave o Predlogu zakona o javnim preduzećima rekla Vladi Srbije, odnosno predstavniku Vlade Srbije u ovoj raspravi, da ova Vlada ne zna šta bi radila kada ne bi bilo budućeg vremena zbog toga što sada Predlogom zakona o javnim preduzećima obećava brda i doline, profesionalizaciju javnih preduzeća, departizaciju, depolitizaciju itd.
Ali, da bi trebalo nakon dve,tri, četiri godine na vlasti da se bavi prošlim vremenom, odnosno da kaže uradili smo to, to i to, a naročito u ovoj oblasti Zakona o javnim preduzećima, zbog toga što je jedan zakon donet pre tri-četiri godine i Vlada je po tom zakonu imala obavezu da depolitizuje, departizuje, izabere direktore, dakle, na konkursima do, čini mi se, juna 2013. godine. To niste uradili po zakonu koji ste vi doneli.
Vi ste na vlasti četiri godine. U tom kontekstu ja sam rekla da ova Vlada, da nema budućeg vremena i da nema mogućnosti da nam obećava šta ona to želi, kako vidi Srbiju u budućnosti, jer nema nikakvih rezultata i ne može da govori o prošlosti, ne bi imala šta da nam govori.
Dakle, kolega Babiću, mi ovde treba da govorimo o amandmanima na Zakon o javnim preduzećima zato što su oni kvalitetni kako su podneti od strane cele opozicije i ovom raspravom mi onemogućavamo građane Srbije upravo da čuju kako mi konkretnim merama predlažemo da se poboljša ovaj Zakon o javnim preduzećima, što je ministar juče tražio u raspravi u načelu i mi smo obećali da ćemo u raspravi o pojedinostima dati konkretne predloge. Ja verujem da je u obostranom interesu da se pozabavimo tom raspravom.

Mi smo, odgovorni ljudi, kolega Babiću i mi se politikom bavimo zbog toga što imamo program i zbog toga što predstavljamo građane Srbije koji taj program podržavaju. Mi se ne bavimo emocijama u politici i mi ne mrzimo Aleksandra Vučića. Nije to emocija koju smo gajili ni prema Slobodanu Miloševiću, koji je mnogo štete naneo ovoj državi, a nismo se bavili tim emocijama ni prema nekim vašim ranijim liderima, ali tu priču o emocijama, uneo je u politički život Aleksandar Vučić, time što želi da ga svi vole. To je ambicija koja nije prikladna jednom premijeru i mi ne razumemo zbog čega na taj način treba o politici da razgovaramo.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući ministre danas ovde, a naročito ministra Sertića, meni se nameće pitanje – šta bi ova Vlada radila da nema budućeg vremena. Mi ćemo ovo, mi ćemo ono, mi želimo ovo, mi ćemo uraditi ono, mi ćemo departizovati javna preduzeća, mi ćemo stvoriti uslove za javno-privatna partnerstva, mi ćemo uraditi… Sve to isto slušamo mi već četiri godine. Znači, bilo bi sada, posle četiri godine, mnogo adekvatnije da slušamo prošlo vreme. Dakle, uradili smo ovo, uradili smo ono, profesionalizovali smo javna preduzeća, stvorili smo put za nove investicije, za nova javno-privatna partnerstva, dakle, to bi bilo neko normalno i očekivano ponašanje Vlade danas nakon četiri godine. Mogu da razumem da su bile dve vlade, ali istog sadržaja, istog sastava, manje ili više, ista koalicija je na vlasti od 2012. godine.
Evo mi danas razgovaramo, pre svega, vrlo važno da kažem zbog građana, mi danas imamo sednicu zakazanu u subotu za ponedeljak sa 14 tačaka dnevnog reda. Retko koja između njih ima međusobne veze i neke sličnosti po temi, problematici koju obrađuje. Zakazana je hitno. Neki zakoni su stigli u Skupštinu tek u subotu popodne, tako reći, petnaestak, dvadesetak minuta pre nego što je saziv poslat narodnim poslanicima. I sada naravno građani koji gledaju ovu našu sednicu i kojima je u interesu da saznaju, da budu obavešteni, to je njihovo pravo, kako će ovi zakoni uticati na njihov život i rad, oni sada slušaju naizmenično naše govore i o javnim preduzećima i o javnom zdravlju i o zaštiti od zaraznih bolesti i o metrologiji. Manje smo se bavili ovim međunarodnim sporazumima čija je ratifikacija takođe predviđena ovim dnevnim redom.
Dakle, to onemogućava da građani ostvare svoje pravo, da budu dobro obavešteni o tome šta radi Narodna skupština. Ova rasprava koja će trajati danas od 14 tačaka dnevnog reda, nije dobra. Nije dobra na način na koji radi Vlada, na način koji radi Skupština i način na koji mi svi zajedno tretiramo građane Srbije.
Naravno, ona nije dobra ni za odnos vlasti, odnosno većine i opozicije, zbog toga što se na ovaj način želi opoziciju onemogućiti da se blagovremeno i kvalitetno spremi za ove zakone. Naravno, Vlada raspolaže mnogo većim stručnim aparatom i to je uvek prednost na njenoj strani po tom delu.
Međutim, mi smo radili tokom ovog vikenda izuzetno mnogo i podneli smo više od 150 amandmana na sve ove zakone. Naravno, da ćemo glasati protiv svih ovih zakona, jer smatramo da ovo nisu dobri zakoni.
Ono što možemo očekivati i mislim da je građanima važno reći, to je da u narednih nekoliko nedelja ili dve, do očekivanih raspisanih izbora za Narodnu skupštinu, možemo očekivati da će svako ministarstvo sada pokušati da vrlo brzo na hitan način, dovrši sve ove nacrte zakona na kojima je radilo. Očigledno dosta sporo tokom narednih proteklih meseci i sada će ih ubaciti u Skupštinu da na brzi način, po hitnom postupku, sa što manje očiju kontrole, ovi zakoni sada prođu. Evo, danas mi razgovaramo o javnim preduzećima i o svim ovim drugim tačkama dnevnog reda.
S obzirom na to, da za neke tačke objektivno nismo imali mogućnosti da sa svojim stručnjacima, analiziramo neke zakone, mi smo morali da pribegnemo čak i praksi onog što se zovu protesni amandmani, što ne volimo kao praksu, ali je to odgovor na jednu praksu lošu, parlamentarnu praksu, da po hitnom postupku, preko noći dobijemo jednu grupu zakona i odmah otvorimo raspravu o tome.
Morala bih još nešto da kažem gospodine predsedavajući, mislim da je na vama da o tome malo vodite računa i sledeći put, kad ministri već dođu u Skupštinu da predstave svoje zakone predstavnicima građana i građanima koji nas gledaju, bilo bi dobro da svojom prezentacijom zakona koji predlažu, malo doprinesu izgradnji dostojanstva Skupštine time što će te prezentacije biti dobro pripremljene, pomoći poslanici, ali pre svega građanima da ih dobro prate, da dobro razumeju o čemu se radi. Ne mislim na ministra Sertića, on moram da kažem, dobro prezentuje svoje zakone, koje na žalost, kao suština nama nisu dobri, ali o tome ćemo sada govoriti.
Dakle, prelazim sada na govor o Zakonu o javnim preduzećima. Ko pamti 2013. godine mi smo usvojili ovaj Zakon o javnim preduzećima, to je bio zakon, takođe, ove većine, samo drugog premijera.
Tada se govorilo da je to jedan istorijski Zakon o javni preduzećima, koji će dovesti do profesionalizacije, depolitizacije, departizacije, itd. Ja sam pronašla u svojoj arhivi nekoliko naših opozicionih govor sa te sednice Narodne skupštine. Verujte mi da gotovo 80% može da bude ponovo primenjeno i danas, naročito u onom delu koji se tiče departizacije, odnosno depolitizacije javnih preduzeća.
Ono što je naše glavno pitanje – zašto se Vlada nije pridržavala odredbi Zakona koje je sama donela 2013. godine. Znate ministre, ne možete vi nama više danas prebacivati krivicu za stanje u javnim preduzećima, kada četiri godine imate priliku da u ovom ili onom sastavu, možda vi lično niste bili tu, ali računamo da ova koalicija ima neki program rada već od 2012. godine, dakle, ništa niste preduzeli da se stanje u javnim preduzećima popravi. To je ono što je za nas ključno pitanje.
Vlada je imala obavezu po tom zakonu da do 30. juna 2013. godine sprovede konkurse za izbor direktora. Zašto to nije uradila? Mi smo znali da nećete to uraditi i onda smo vam rekli – ne očekujemo da nećete to uradi. To se, naravno, pokazalo kao tačno. I, sada kažemo – neće ovaj zakon dovesti do departizacije, niti do profesionalizacije upravljanja u javnim preduzećima i videćemo se posle novih izbora, sa možda novim sastavom Vlade i videćete da se ništa neće promeniti. Znači, nejasne su namere ovog zakona i upitni potpuno efekti ovog novog zakona.
Ono što nas dodatno brine – zašto se ovaj zakon donosi, tako važan zakon, donosi se bez javne rasprave? Ja sada vidim u obrazloženju Ministarstvo je postalo obrazloženje da je samo smatralo da nema potrebe da se održi javna rasprava. Evo, neki zaključak je bio 24. decembra. Pogledajte sada sledeće, još nam dajete u obrazloženju – 30 decembra, znači, ponavljam datum, naglašavam, 30. decembra 2015. godine Ministarstvo je predstavilo Nacrt ovog zakona Privrednoj komori Srbije. Naglašavam datum, svi znamo kakvo je raspoloženje, naročito radno 30. decembra u Srbiji. Dakle, ne verujem da je to bio neki mnogo plodotvoran sastanak, a očigledno je bilo da je Ministarstvo radilo na brzinu i da nije htelo da sasluša sve one bitne aktere, sve one zainteresovane strane, koje bi imale šta da kažu na ovakav jedan Nacrt zakona.
Ono što je, danas je ministar rekao i to potvrđuje ono što sam malopre rekla da ovim Predlogom zakona treba da se isprave loša rešenja iz prethodnog zakona, odnosno nedorečenosti, itd. Mi to potvrđujemo, ali sa ovim Predlogom zakona neće ništa naročito promeniti, a potvrđuje se da smo onda imali 2013. godine pravo kada smo kritikovali prethodni zakon. Tako će se i sada potvrditi isto.
E, sada, da konkretno kažem nešto o nekim ključnim odredbama ovog zakona. Pre svega, nama se čini da je vrlo nejasno i nedorečena definicija delatnosti od opšteg interesa, kako je ona definisana članom 2.
Vrlo nam se čini zabrinjavajuća odredba, kao jedna vrlo netransparentna, koja stvara mogućnost velike politizacije, odnosno političkog odlučivanja, oko mogućnosti ulaganja kapitala i osnivanja drugih preduzeća koja se ne bave delatnošću od opšteg interesa. Ne razumemo šta je tu namera Vlade, ali nam se čini da to nema neku veliku zasnovanost.
Vrlo su nejasne, nedovoljne i nestručne odredbe koje bi trebalo da vode departizaciji transparentnosti i profesionalizaciji. Ja tu moram da se konkretno referišem na određene članove, pre svega, na kriterijume koji su potrebni za izbor direktora.
Pre svega, zahteva se, to su govorili 2013. godine, zahteva se visoko obrazovanje na osnovnim studijama, isključivo. Nije jasno šta znači da kandidat mora da ima tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća. Kako se to utvrđuje šta su poslovi koji su povezani sa poslom jednog preduzeća.
Sledeći kriterijum je, da kandidat mora da poznaje oblast operativnog upravljanja. Kako se to dokazuje, ko poznaje oblast korporativnog upravljanja? Takođe, mora da ima radno iskustvo u organizovanju rada i vođenju poslova. Krajnje proizvoljna odredba, koja ne daje nikakvu garanciju da će se zapravo ozbiljno prići profesionalizaciji i izboru najbolji kadrova u izboru direktora javnih preduzeća.
Naravno, sve će ti biti precizirano merilima, ali ja sam čitala i ovu sadašnju uredbu o merilima i složićete se da je s obzirom na zahteve koje ona dodatno precizira, a imajući u vidu kako je sastavljena komisija za izbor takva komisija nije u stanju da procenjuje ove kriterijume. Dakle, tu se radi o vrlo konkretnim stvarima.
Smatra se da je veliki napredak time što je dato da direktor bira izvršnog direktora, odnosno ih praktično imenuje. Istina neki kriterijumi su ovde precizirani. Smatramo da to nije najbolje rešenje, da bi bilo bolje da tu postoji neka korelacija i sa nadzornim odborom.
Takođe, kod nadzornog odbora, gotovo je groteskna odredba kojom se kaže – da predsednika i članove nadzornog odbora javnog preduzeća, čiji je osnivač Republika Srbija, imenuje Vlada na period od četiri godine, od kojih je jedan član nadzornog odbora iz reda zaposlenih, a jedan član mora biti nezavisan član nadzornog odbora. Od čega nezavisan? To je toliko jedna groteskna odredba da prosto se postavlja pitanje da li je treba dalje komentarisati.
I naravno ima jedna odredba koja se u praksi pokazala vrlo loša, a pokazaće se i ubuduće, a to je član 58. oko raspodele dobiti, gde javno preduzeće i društvo kapitala dužno je da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije po završnom računu za prethodnu godinu, a visina i rok za uplatu dobiti utvrđuje se zakonom, odnosno odlukom o budžetu za narednu godinu. Ovo uvodi jedan vrlo visok stepen nepredvidljivosti u radu svakog javnog preduzeća, zato što javno preduzeće nikad neće znati na koji način će moći da usmeri svoju dobit, u kom pravcu, jer ga na kraju svake godine može sačekati, iznenaditi odluka o budžetu umesto da uloži u razvoj u infrastrukturu itd, na taj način će biti onemogućeno da u punoj meri ostvari svoj plan.
Ima tu još raznih odredbi. Recimo, oko ovog plana poslovne strategije. Recimo, javno preduzeće treba tim planom poslovne strategije da definiše sredstva, odnosno način na koji će se davati pomoć, organizovati sportske aktivnosti, propaganda, reprezentacija, itd, što je vrlo interesantno zbog čega se baš sportske aktivnosti izdvajaju kao neka posebna aktivnost. Nama se čini važnijim da se tu na drugačiji način precizira izdvajanje za pomoć i zajednici bilo lokalnoj, bilo široj zajednici.
Dakle, ono što mi želimo da naglasimo kad govorimo o ovom zakonu, to je da ne očekujemo da će ovaj zakon ovako kako bude donet na bilo koji način od javnih preduzeća učiniti politički manje zavisne, više profesionalne, ka uspehu usmerene i orjentisane, preduzeća i korporacije, već da će se zadržati ono što je i sada njihova karakteristika, a da je to u stvari jedan partijski plen u kome se posle izbora zapravo raspodeljuju uticaji ili delovi.
I ono što je naravno vrlo važno, bez obzira na to što postoje danas odredbe i propisi o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, javna preduzeća su meka za partijsko zapošljavanje i mi to svi znamo i to znaju svi građani Srbije, u svakoj opštini, u svakom gradu, i naravno, na nivou Republike.
Mi smo govorili o tome i kada je bilo reči o budžetu da je negde oko 130 miliona evra u budžetu namenjeno zaključivanju raznih ugovora o delu, o privremenim poslovima, itd, čime se zapravo omogućilo partijsko zapošljavanje za nekih 20 do 30 hiljada ljudi i time se naravno narušava i svaka priča o tome da gradimo neku efikasnu upravu, odnosno da pokušavamo da uticaj države u privredi ograničimo kako bi to bila stvarna tržišna privreda.
Dalje ću govoriti kratko samo o ovom Predlogu zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima privrednog društva za proizvodnju i preradu čelika „Železara“ Smederevo. Nama je ovaj zakon potpuno nejasan. Vrlo je interesantno da je ovaj zakon stigao u Skupštinu u skoro 16 i 30 u subotu. Dakle, nešto što je očigledno bilo u nacrtu na Vladi tog dana. Ovaj Predlog zakona je tako formulisan da on predstavlja pravni osnov za sticanje prava svojine, ali nigde nije precizirano koje svoje svojine.
Rekao nam je ministar da mi ne znamo šta je imovina Železare Smederevo, što je za nas potpuno začuđujuće, s obzirom da je Železara Smederevo bila predmet jednog pravnog posla sa US Stilom, kada je US Stil to kupovao u privatizaciji, a i posle toga kada je to Vlada Srbije otkupljivala od US Stila. Da li je moguće da danas imamo zaista takvo obrazloženje?
Mi smo svojevremeno, DS dok je bila u Vladi, donela je Zakon o javnoj svojini, kojim je bilo inače cilj da se upravo takve stvari spreče.
Vidite, Predlog zakona predviđa da svim javnim preduzećima, čiji je osnivač Republika Srbija, prestaju upisana prava na katastarskim parcelama, na kojima se nalaze isključivo objekti Železare. A nigde se ne navode podaci kojim javnim preduzećima, kako će se to odraziti na stanovnike Smedereva, koja to upisana prava prestaju, kakve su posledice upravo za opšti interes jer javna preduzeća obavljaju delatnosti od opšteg interesa valja, o tome pričamo pod tačkom jedan ovog dnevnog reda.
Tu ima jako mnogo drugih problema, za nas je vrlo interesantno da vidimo da li je u izradi ovog predloga učestvovala država, pravobranilaštvo Republike Srbije, kao državni organ koji štiti imovinska prava i interes Republike Srbije, ali ima i savetodavnu neku funkciju, te nas zanima kakvo je njegovo mišljenje o ovom Predlogu zakona.
Neću govoriti o javnom privatnom partnerstvu, o tome će moje kolege, javno zdravlje i ako ministar nije tu, javna rasprava o ovom zakonu je održana. Izgleda da je bila vrlo sadžajna i to je nešto što je dobra praksa. Ministarstvo je čak vrlo detaljno obrazložilo i sadržaj javne rasprave toliko da je čak u nekim trenucima groteskno obrazloženje svih elemenata koji su vodili Ministarstvo do toga da neki predlog u javnoj raspravi prihvati ili odbije.
U tome da li će se zadržati naziv zakona „javno zdravlje“ ili će biti „narodno zdravlje“, Ministarstvo je dalo jednu vrlo detaljnu, čak englesku lingvističku elaboraciju termina, što je vrlo dobro i mi to podržavamo, ali bi smo voleli da zamolimo Ministarstvo da i u srpskom jeziku koji koristi, a daje nam ga u obrazloženju zakona, vodi računa o pravopisu srpskoj jezika, te da Ministarstvo ne bude nosioc nego nosilac aktivnosti i javne rasprave o ovom Predlogu zakona.
Moje kolege će u daljoj raspravi govoriti o drugim predloženim zakonima. Naši amandmani na ove zakone su brojni, mi ćemo glasati protiv svih ovih zakona. Zahvaljujem se na pažnji.

Drago mi je za pravobranioca.
Vidite, gospodine ministre, vi mene očigledno niste razumeli. Nije dobra formulacija biti nezavistan član. Trebalo je da definišete od čega i na koji način nezavistan. Ja, naravno, jesam za nezavisnost, ali govorim o sledećoj stvari. I ovi članovi koji su po političkoj liniji bi trebalo da budu stručni, kvalitetni, kompetentni, jer jedino na taj način mogu da štite interese Republike Srbije i Vlade Republike Srbije u nadzornom odboru. O tome nema ni reči u Zakonu o javnim preduzećima, kako će se Vlada ophoditi pri izboru tih članova. A, način na koji ste formulisali to da jedan član treba da bude nezavistan, to apsolutno nije razumljivo od koga nezavistan. To je ono što sam rekla, i način na koji je to formulisano jeste grotekstan.
Što se tiče Zakona o „Železari“, ja sam vrlo jasno precizirala na koje odredbe mislimo.
Što se tiče vaše primedbe da mi treba ovde da damo konkretne, ja mislim, gospodine ministre, da vi možda niste razumeli da mi danas imamo načelnu raspravu. U načelnoj raspravi se govori o tome, pre svega, da li su zakoni potrebni. Mi imamo pravo kao narodni poslanici da kažemo da li je ovaj zakon potreban, nije potreban, prethodni nije primenjen itd. Ovo je načelna rasprava. Podneli smo, kao što sam rekla, 150 amandmana na ove zakone i o svim konkretnim predlozima za poboljšanje tekstova, mi ćemo imati prilike da razgovaramo za dva dana. Hvala.

Gospodine predsedavajući, vi ozbiljno vređate dostojanstvo parlamenta i funkciju predsedavajućeg ove Skupštine.