Zahvaljujem se, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, dakle, kada je u pitanju ovaj amandman koji su podneli Marko Đurišić zajedno sa svojim kolegama i maločas diskusije koje su vodile druge kolege u Skupštini Republike Srbije, hteo bih samo da preciziram tačno o čemu je ovde reč i još jednu stvar bih samo dopunio, pored toga što se brišu javni beležnici na mala vrata, kao što su moje kolege rekli, se uvode kao pravosudne profesije.

Dakle, Ministarstvo pravde obavlja poslove stručnog usavršavanja nosilaca pravosudnih funkcija i pravosudnih profesija. Da li to znači da se na ovaj način Ministarstvo pravde osposobljava da vrši stručno usavršavanje i advokata, jer je i advokatura pravosudna profesija? Šta znači ovo za advokate i na koji način će se stručno usavršavati od strane Ministarstva pravde, advokatske kancelarije ili advokati koji kako jesu ili nisu bliski vlasti i šta to znači kada bi mogao ovo predlagač da nam ovo objasni, ali verujem da ni on sam ne zna šta je predložio, šta to znači za jednu profesiju?

Da li se na ovaj način kažnjavaju oni advokati koji su imali organizovani otpor pravosudnim reformama koje su više nego skandalozne u vremenu kada se blokirao ceo pravosudni sistem Srbije i tadašnji ministar pravde Nikola Selaković, koji nije imao nikakav odgovor na stanje koje je proizveo i koje je trajalo nekoliko meseci, koje se i dan danas oseća i građani ga osećaju na svojoj koži?

Da li se na ovaj način kažnjavaju advokati i da li će na ovaj način ministarstvo moći da ih kontroliše i zbog čega i kako i na osnovu čega?

Dakle, hoću da vam kažem da ovo ovako ne može da prođe. Iskreno me zanima zbog čega izvršna vlast Republike Srbije, advokaturu kompletnu u Srbiji stavlja pod svoju kontrolu? To je pitanje za predlagača ovog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, postavljam pitanje predsedniku Vlade, odlazećem predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, šta je to kvalifikovalo Bratislava Gašića da postane direktor Bezbednosno-informativne agencije? Šta je tačno parafrazirano značila izjava – jadan bata Gašić, evo čeka strpljivo već godinu i po dana na svoje postavljenje? Šta tačno znači strpljivost, u ovom slučaju, godinu i po dana, nakon svih skandala, kada je bivši ministar odbrane smenjen, vređajući novinarku u Srbiji, imajući na stotine afera? Šta tačno znači strpljivo čekao godinu i po dana? strpljivo čekaju i penzioneri na svoje penzije, strpljivo čekaju i prosvetni radnici na svoje plate, strpljivo čekaju i vojnici i policajci da im se vrati dostojanstvo, strpljivo čekaju poljoprivrednici na svoje subvencije, porodice nastradalih u helikopterskoj nesreći čekaju pravdu, a te pravde nema.

Istraga za helikoptersku nesreću nije ni započeta, sramno se tužilaštvo ponelo u tom slučaju, a predsednik Vlade Republike Srbije na osnovu nekog ličnog dojma prema Bratislavu Gašiću, očigledno postavlja njega na čelo Bezbednosno-informativne agencije.

Ako uzmemo u obzir, maločas što smo čuli, predavanje na Fakultetu za bezbednost, Aleksandra Vučića, onda sam sasvim siguran, ako je predsednik Vlade svestan koliko sistem bezbednosti u Srbiji ugrožen, postavljanjem Bratislava Gašića na čelo jednog tako osetljivog sistema.

Bezbednosno-informativna agencija, nekada državna bezbednost, koja je bila na lošem glasu zbog nekolicine ljudi koji su je vodili tokom 90-ih godina, zbog onih koji su zloupotrebljavali svoje uloge i funkcije unutar te službe, služba je došla na veoma loš glas, ali nakon reforme, nakon 2000. godine Bezbednosno-informativna agencija ima pripadnike koji časno i pošteno rade svoj posao. Taj posao je veoma ozbiljan, odgovoran, zahteva veliku spremnost i stručnost, a to Bratislav Gašić nema.

Ne znam po kom zakonu predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, postavlja partijskog činovnika na čelo Bezbednosno-informativne agencije, ako i sam zakon govori da pripadnici Bezbednosno-informativne agencije ne mogu da budu članovi ni jedne političke partije. Kako ni jedan pripadnika ne može da bude, a direktor Agencije može da bude? U čemu je ta paranoja i taj strah da na čelo jedne ovako važne Agencije bude partijski poslušnik koji je u prethodnoj Vladi bio poznat samo po veoma velikim gafovima i aferama? Tragedija sa vojnim helikopterom je jedna od najvećih sramota koja se dogodila tokom njegovog vođenja Ministarstva odbrane, gde je sistem potpuno, potpuno urušen, gde su se čak avioni poklanjali iz Ministarstva odbrane Kruševcu gradu, kako bi Bratislav Gašić imao MiG-29, postavljen kao maketa u svom gradu, gde su bili i obilovali sukobi sa Zaštitnikom građana.

Setimo se krivične prijave, majorke Helene zbog diskriminacije, setimo se gradskog novca iz budžeta privatnoj televiziji Bratislava Gašića, setimo se izgradnje zgrada trulim gvožđem, setimo se afere oko lažnih investitora iz Britanije, setimo se lažnih diploma, setimo se aparata za prisluškivanje i da ne idem dalje.

Šta to kvalifikuje Bratislava Gašića da stane na čelo jedne, ovako važne institucije koja se brine o bezbednosti države i u kojoj meri će bezbednost Republike Srbije i njenih građana biti ugrožena postavljanjem Bratislava Gašića, nedostojnog političara u Republici Srbiji, nedostojnog za vršenje bilo koje funkcije u ovoj zemlji, a kamoli da bude na čelu Bezbednosno-informativne agencije.

Naravno da je bilo.

Zahvaljujem.

Ono što je tema ovde, jeste malo smešno, pre svega, situacija da ministarka Brnabić ne može tačno da odgovori na pitanja koji narodni poslanici iz opozicije postavljaju Vladi Republike Srbije, po pitanju kredita, odnosno garancije za kredit za energetsku efikasnost, odnosno za povećanje energetske efikasnosti.

Ono što je veoma čudno, jeste da je ispred Vlada Republike Srbije dobila ovlašćenje ministarka da danas priča o ovoj garanciji, a da pri tom, očigledno ili ministarka nije pročitala ovaj zakon, predlog zakona ili je nama došlo neko potpuno drugo rešenje, koje nije dobila ministarka koja ima ovlašćenje.

Dakle, piše - da se provizija za organizovanje posla od 0,75%, da je gotovo, naravno, identično dogovoreno i kamatnoj stopi. Naše pitanje je – kome se plaća ova provizija? Dakle, 0,75% plaćamo onima od kojih pozajmljujemo? Administrativni troškovi su u visini dogovorene kamatne stope.

Druga nejasnoća je vezana za konsultantske ugovore. Kome se ovde plaćaju konsultantske usluge? Dakle, ne znamo koliko se od ukupne garancije plaćaju radovi, a koliko konsultantske usluge. To ne piše ovde, zato što kao što su rekli naše kolege iz opozicije – ne postoji ugovor koji mi možemo da pogledamo i na osnovu čega danas da demantujemo. Dakle, ne znamo od ukupne vrednosti garancije, koliko se plaćaju radovi, a koliko se plaćaju konsultantske usluge i kome. Gospodine Orliću, vi sigurno nemate pojma o ovome, ali i te kako čekate da odgovorite.

Važno je da građanima kažemo – pod kojim uslovima uzimamo kredit, kome plaćamo konsultantske usluge i kome ovu visoku proviziju za ugovaranje posla. Evo, i gospodin Krasić, koji klima glavom se slaže. Situacija je vrlo dramatična, ako na ovaj način pokušavate nešto da sakrijete, a sa druge strane piše – da nekome plaćate konsultantske usluge i proviziju, a ne piše kome. Zbog čega uz Predlog zakona nismo dobili i sa Sporazum? To je jedna stvar.

Druga stvar, rekli ste i sami ministarka, da EPS ima na računu 500 miliona evra, ukoliko se ne varam. Zašto ako imamo 500 miliona evra na računu onda pozajmljujemo novac? Ja znam da vi ne razumete, ne razumeju ni građani Srbije. Ne, zato što na ovaj način punite budžet, a onda se sa druge strane zadužujete da bi povećali energetsku efikasnost. Zašto iz svojih sredstava ne možete da EPS finansira, to je ekonomski sumanuto, a nije sumanuto da se pozajmljujemo i nije sumanuto da plaćamo na osnovu ovoga, nečije konsultantske usluge. To nije sumanuto. Sumanuto je da na osnovu sredstava koje postoje u EPS-u, EPS to ne može sam da uradi. To je sumanuto, a ovo nije sumanuto. Dobro, u redu. Samo mi je logika malo čudna, ali logika Vlade Republike Srbije je veoma, kako da vam kažem, više nego smešna.

Postoji novac koji se očigledno troši na plate i penzije i on puni republički budžet, a sa druge strane taj novac koji vi već imate, pozajmljujete sa druge strane da bi navodno, energetska efikasnost bila veća. Da treba da bude veća to nije sporno, to govorimo i mi, ali način na koji vi pozajmljujete ovaj novac i kome sve plaćate proviziju i konsultantske usluge, a da pri tom narodni poslanici ne znaju ništa o tome, i da nemaju papir u ruci, to je sramota, to je bezobrazluk.

Ne znam zašto vaši savetnici, ili vaše kolege iz Vlade su vas poslali ovde sa pola informacijama, koju vam tako došaptavaju kada vas mi nešto pitamo, pa vi u trenutku govorite kome plaćamo, kome smo dužni, da izađemo u susret itd. Veoma je važno, 0,75% plaćamo proviziju, koja je, maltene identična visini kamatne stope, to je sramota, da neko govori da je to ekonomski suludo postavljati jedno takvo pitanje i isto tako po 10% ponavljam – kome se plaćaju konsultantske usluge i u kojoj meri?

Drago mi je što je tu gospodin Antić, pa evo on, možda zna nešto više na ovu temu. Ministar Vujović se nikada ne pojavljuje kada su ovako škatljive stvari u pitanju, pošto ekonomska nelogičnost njemu nije svojstvena, pa onda izbegava da dođe u Narodnu skupštinu i da odgovori na pitanja poslanika. Ova stvar se tiče finansija, a ne energetske efikasnosti, ali hajde, sada nema ni veze, dakle, stvar je u tome što imamo pitanja na koji ministri koji su prisutni nemaju odgovor, a Vlada je mudro poslala ministre koje ne znaju odgovor na ova pitanja, a ministar Vujović, koji bi eventualno znao odgovor na ova pitanja, naravno nije danas u Skupštini Republike Srbije.

Toliko novca na računu, toliko se pozajmljujemo i dalje i toliko dajemo garancije na navodno uspešna preduzeća, a s druge strane dug Srbije je sve veći i veći?

Postavljamo i poslednje pitanje sa početka, odnosno ponavljam koliko se od ukupne garancije plaćaju radovi, a koliko konsultantske usluge i, u odnosu na tu srazmeru, kome se plaćaju te konsultantske usluge?

To, ministre Antiću, niste dostavili narodnim poslanicima, što nije u redu i nije u skladu sa zakonom o tome da narodni poslanici kontrolišu vaš rad, rad ministra Vujovića, rad predsednika Vlade, Aleksandra Vučića. Ako mislite da će opozicija samo da ćuti na zakone koje vi servirate ovde narodnim poslanicima, vašoj vladajućoj većini i da ćete građanima da predstavite kako je to nešto dobro i u njihovu korist, onda se grdno varate da ćemo mi zaista ostati nemi i da ćemo se praviti ludi kao da ovakve stvari ne postoje.

Ono što je vaš problem jeste da se često dogodi da stvari koje pokušavate da provučete ispod tepiha ili stola, nekako izađu na videlo zato što precizno čitamo vaše predloge.

Na dva pitanja već dva dana pokušavamo da dobijemo odgovor i nikako da taj odgovor dobijemo - kome se plaćaju konsultantske usluge, u kojoj meri i zašto je ovolika provizija, koja je u visini, maltene, kamatne stope? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Prethodnog govornika niko nije razumeo najbolje u sali. Ono što je veoma simptomatično, što su njegove kolege iz Srpske radikalne stranke rekle da ga nisu ni primili kad je došao da se učlani pre 20 godina, ali, dobro, šta je – tu je.

Ono što je važno jeste da je ministarka Brnabić pobegla iz ove sale, očigledno nervozna… (Isključen mikrofon.)

I meni je bilo čudno da se neko boji, zato sam i rekao.
Pričali smo i u sred rasprave je ministarka odlučila iznenadno da napusti sednicu, da tako kažem. Znači, nije pobegla nego je iznenada napustila.
Dobro, najavila je u sred diskusije da će da napusti.
Ne želim da odgovaram na uvrede koje mi je stavila na račun, meni i mojim kolegama, ne bih se spuštao baš na taj nivo, ali, primetna je nervoza, zato što već drugi dan nismo dobili odgovor na jedno veoma jednostavno pitanje koje je – koliko od ukupne garancije, koliko se plaćaju radovi a koliko konsultantske usluge i u odnosu na tu srazmeru, kome se plaćaju konsultantske usluge? Dakle, jednostavno pitanje na koje mi, kao narodni poslanici, imamo pravo.
Zašto sumnjamo da se ovde krije nešto što nije u duhu dobre prakse? Zato što je i sam premijer najavio da će nabavka za energetsku efikasnost ići po nekim bržim procedurama, ako želite, mogu i da ga citiram, kada je u pitanju i „Kolubara“ i kada je u pitanju energetski sistem u Srbiji, da se neće poštovati tender već da ćemo imati neke ubrzane procedure, da ćemo imati skraćeni postupak, šta god to značilo i da ćemo neke stvari moći mnogo brže da pred očima javnosti provučemo. Dakle, iz tog razloga se brinemo da niste možda i vi posegli za nečim sličnim ovaj put.
Imamo konsultantske usluge i pitamo – kome i koliko? Jednostavno je. Nema potrebe da se vređaju narodni poslanici zato što pitaju kome i koliko plaćate konsultantske usluge. Neđo, jel sam u pravu? Jesam. Hvala.
Zašto je visoka provizija od 0,75%, koja je gotovo identična dogovorenoj kamatnoj stopi, a ovde se hvalimo da EPS ima 500 miliona evra na računu? To su ogromne pare.
Sad pokušavamo dva dana da uspostavimo samo pitanje logično prvo, zašto se zadužujemo ako možemo to i iz svojih sredstava da radimo? Nije ni prvi, ni poslednji put da neka uspešna firma, preduzeće javno, državno itd, iz svojih sredstava investira. Imali smo, vi ste bili predsednik Skupštine grada, koliko se sećam, pa se sećate tog dobrog primera da smo imali situaciju da je npr. preduzeće „Vodovod“ iz svojih sredstava napravio „Makiš 2“ bez dinara kredita, pozajmice iz budžeta itd. To smo sada mogli da radimo i ovog puta. Dobro, Orlić je mlad, pa ne zna, ali ste vi bili tu, pa znate.
Hoću da vam kažem da to može da se dogodi. To je logika koja je bila čak i vama svojstvena kao socijalisti i to ste primenjivali u Beogradu, pa me čudi zašto sad to ne primenjujemo ovde. To je nekako logično. Evo, i Krasić govori da jeste.
Ono što je važno, da nemamo ni hitne, ni skraćene, ni olakšane postupke, već da sve radimo po zakonu i onda u skladu sa zakonom da možemo da postavimo jedno logično pitanje – kome i zbog čega plaćamo konsultantske usluge, to koliko košta? To nije napad nikakav ni na vas, ni na bilo koga, nego samo kad nam dva dana ne odgovorite na to pitanje, onda mi sumnjamo i onda dođe do ovoga.
Sada, kada ministarka Brnabić ne zna odgovor, onda vređa. Nema potrebe za tim. Hajde da razgovaramo kao ljudi i da odgovaramo na pitanja poslanika, pošto su poslanici tu da kontrolišu vlast i Vladu, a ne Vlada da kontroliše narodne poslanike i da im govori kako da se ponašaju. Mislim da to zaista nema smisla. I vi, gospodine Arsiću, takođe, radite ono što često predsednica Skupštine ne radi, vodite računa o tim stvarima. Ako već Maja Gojković ne vodi računa o dostojanstvu ovog doma, vodite vi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Koliko mi je ostalo od ovlašćenog predstavnika, izvinjavam se?

Hvala.

Ono što je veoma važno jeste da podvučemo kakva su očekivanja Vlade Srbije od narodnih poslanika. Vi očekujete da mi ministru Vujoviću, koji je pročitao ovaj sporazum, i ustanovio da je on u redu, da vam verujemo na reč. Mi vama ništa ne verujemo na reč. Sve što ste rekli u poslednjih pet godina, ispostavilo se da niste. Svako obećanje koje ste dali, nije bilo isto. Dakle, ne verujem vam na reč, a niste nam dali sporazum da ga i mi pogledamo. Kako onda ne možemo da dođemo do onoga što je i predlog ovog amandmana.

Jeste da postavljamo jedno logično pitanje – kako je moguće da firma koja je kreditno sposobna i ima 500 miliona evra na računu, kako je moguće da, vi sada nas ubeđujete, da je jeftinije da se zadužimo, nego da ta sredstva uložimo, investiramo iz sopstvenih sredstava i onda plaćate kamatu i dajete garanciju za kreditno sposobno preduzeće? Zato što vi nemate nameru da vraćate te kredite, to je suština. Vi hoćete da kredite vraćaju građani. Sa 500 miliona, to ćete videti već da li ćete popuniti rupe u budžetu, davati plate i penzije, itd, itd, i na jedan neracionalan način trošiti ova sredstva, samo zato što, očigledno, nemate nameru da vraćate one kredite za koje vi danas tražite garancije od ovog Parlamenta.

Nikada ovih 45 miliona ne postoji šansa da se vrate, odnosno namera nije da se te pare vrate, već da taj novac vraćaju građani Srbije. Iskreno vam govorim, još jednu stvar, da smo već jednom imali situaciju u kojoj smo iz sopstvenih sredstava gradili velike sisteme. Mi danas, kao glavni grad u Srbiji, imamo najkvalitetniju vodu u Evropi, zato što je tadašnji direktor Cvijo Babić, vi to vrlo dobro znate gospodine Antiću, iz sopstvenih sredstava firme, četiri godine izdvajao sredstva, investirao i iz sopstvenih sredstava napravio najmoderniju fabriku vode u Evropi. E, to su rezultati, a mi nismo se ni jedan jedini dinar ili evro zadužili za tu stvar. To je velika stvar za Beograd.

Zašto tako velike stvari ne možemo da napravimo na nivou Srbije? Tvrdite da imate 500 miliona evra na računu, možda i nemate 500 miliona evra na računu, možda su to samo bajke i priče. Onda u redu, kažete nemamo, pa pozajmljujemo. Ne kažete imamo dovoljno, 20 puta više od toga, ali pozajmljujemo. Dakle, ili nemate ili imate. Ako imate investirajte iz sopstvenih sredstava, ako nemate, onda morate da nam kažete zašto ste nas lagali da imate i zbog čega nemate na kraju. Kako možete da tvrdite da je to uspešno preduzeće, a da nema ni jedan jedini dinar?

Samo je važna ona osnovna logika, pošto građani žele da znaju, šta je zapravo ovde vaš cilj. Da li se mi zadužujemo da bi nekome plaćali konsultantske usluge, što bi rekla ministarka Brnabić proviziju koja je unapred ugovorom po kreditu dogovorena? Tom koji pozajmljujemo mi njemu odmah dajemo i proviziju.

Kako da vam kažem jednu stvar, ne možete tako da se igrate sa parama građana Srbije. Ne možemo na taj način da se odnosimo neodgovorno prema novcu koji ni oni nemaju, a očigledno nemate ni vi. Dakle, hajde da vidimo zbog čega se zadužujemo ako imamo novca, da li taj novac imate nameru da vratite? Zašto iz sopstvenih sredstava ne možemo da investiramo? Zašto bismo se zaduživali? Deset milijardi evra i više, jedanaest je dug Srbije više i ne znamo koliko je.

Svaki put dođete u Skupštinu sa neki novim zakonom, hajde da se zadužimo još, zato što je to važno zbog efikasnosti ove ili one. Na šta ste potrošili ovih 10 milijardi? U čemu je to Srbija efikasnija za tih 10 milijardi? To nam apsolutno nije jasno. Želimo, dakle, provizija i konsultantske usluge na novac koji pozajmljujete u ime građana Srbije, iz njihovog džepa se on finansira i plaća, imaju pravo da znaju kome te pare idu u džep za konsultantske usluge i kome ide provizija. Hvala.

Zahvaljujem.

Ono što me raduje jeste da postoji jedan pozitivan primer koji može da napravi jednu pozitivnu praksu da ona uspešna preduzeća koja su pokušala i smogla snage da investiraju, iz svojih sredstava, i završe jedan tako veliki projekat da možemo da to radimo na nivou Republike svaki put kada se za to ukaže prilika. Prvo se ne zadužujemo, drugo jeftinije je, treće efikasnije i brže, ne moramo na ovaj način da razgovaramo u Parlamentu, imamo čak i mnogo važnijih tema, ali je strašno bitno da pokušamo da promenimo ekonomsku logiku i da u periodu kada je Srbija visoko zadužena, još ukoliko povučemo kredite koji su dogovoreni u Kini, na poslednjem putovanju predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića sa svojim saradnicima.

Molim vas, zamolite ga da više ne putuje, jer kad god se vrati donese još neki kredit, više nećemo moći da otplatimo sve.

Iz godine u godinu 10, 11, 12 milijardi evra smo dužni da to ni sam Bog više zna. Dakle, ako povučemo još i tih tri, tri i po milijarde, mi ćemo doći u 90% BDP-a. Sa 90% BDP-a mi smo u bankrotu, onda više nećete imati od čega da isplaćujete penzije.

Dakle, hoću da vam kažem da je to ekonomska logika koja je pogrešna. Hajde da je promenimo zajedno i dramo mi je i hvala vam na ovoj diskusiji ministre Antiću. Ono što je veoma važno jeste da i vi u skladu sa svojim programom i mi u skladu sa svojim uverenjima možemo da ponudimo neku alternativu i neki drugačiji koncept razvoja. Ne moramo uvek za svaku sitnicu, slažem se sa vama, potpuno ste u pravu, svaka škola, svako obdanište, ali to nisu profitne, kako bih vam rekao, organizacije, one nemaju na svom računu novac, ali EPS ako ima, onda možda može i on sam to da isfinansira i to je razlika.

Nije trošak ulagati u obrazovanje, u škole, u obdaništa, u fakultete, u srednje škole. Nije trošak ulagati u zdravstvo, to vam se vrati, nije trošak ulagati u nauku, ali je trošak ulagati na projekte za koje imamo novac na računu ili za projekte za koje nemamo novac na računu, a koji nisu isplativi, a takvih projekata na žalost u poslednjih pet godina je sve više i više.

Počeli ste od tog kanala Morava - Egejsko more itd, pa ste shvatili da je to zaista onako i za vas previše, zamislite tek kako je nama i za vas je to bilo previše. E, sad ste to shvatili, pa ste onda to malo modefikovali, pa sad svaki naredni projekat isto megolomanski, sad ćemo „Beograd na vodi“ milijardu evra uložimo…

Ne, samo govorim o ekonomskoj logici koja je u skladu sa ovim amandmanom. Dakle, da vidimo kako i na koji način mi trošimo sredstva građana Srbije, zato što će oni na kraju sve to otplatiti. Nema narod para, to morate da razumete. Nema narod para za svako obećanje koje dajete svake godine.
(Aleksandar Martinović dobacuje.)
Košta vaše ostajanje na vlasti. Koštaju vaše funkcije gospodine Martinoviću. Kako ne? Pa, mislim toliko plata, toliko direktora, toliko kola…

Dobacivao mi je, iz tog razloga sam poklekao, izvinjavam se.

Hvala vam ministre Antiću, ali očigledno je promenjena logika, posebno onih koji su nekada bili u SRS, sad su u SNS.

Menjaju ekonomsku logiku.

Vidite, kako da vam kažem, nekad su trošili na ratove, a sad troše na propale projekte. Kako nema, gospodine Arsiću? Naravno da ima.
Hvala vam na ovoj diskusiji ministre Antiću i nadam se da ćete usvojiti nešto od predloženih rešenja.

Zahvaljujem.

Ja ću da objedinim repliku i gospodinu Martinoviću i prethodnom govorniku.

Pominjati u tom kontekstu i predsednika DS i DS je veoma smešno, posebno kada se pominje privatizacija „JAT-a“. Dakle, vi ste poklonili „JAT“. Preuzeli na sebe dugove i građani su plaćali još nekoliko puta po par stotina miliona evra da bi on mogao da funkcioniše kako ste vi zamislili. Direktor platu od nekoliko desetina hiljada evra uz naravno sve ostalo što se dešavalo, a čitali smo u javnosti.

Dakle, ne možete govoriti o „Beogradu na vodi“ zato što treba da vas bude sramota da pričate o novcu koji ste u ime građana potrošili da bi svom partneru iz UAE stavili pare u džep. Treba da vas je sramota za to.

Tu nema apsolutno nikakvog razvoja. Plaćali ste jedno radno mesto 150 hiljada evra za radnika koji prima platu na tom gradilištu 20 hiljada dinara. Kako je to moguće, da vam je to razvojni projekat i pravite sada stanove koje će da kupe tako neki tajkuni po Beogradu, iz UAE…

(Aleksandar Martinović: Ja ću da kupim.)

Pa imate novca za to. Imate pet plata.

Situacija je takva da ste tamo izgradili kafanu koju vodi vrh SNS. Izgradićete hotel koji će voditi vrh SNS. Izgradićete šoping mol gde ćete verovatno da imate prodavnice kao vrh SNS i to vam je kao projekat za razvoj Beograda. Pri tom ste doneli zakon o tom „Beogradu na vodi“ i pričali da je tu ne vaš interes nego javni interes u pitanju, da je tu kultura, da je tu umetnost itd. Jeste tu umetnost kako vi sebi da uzmete pare i stavite u džep, ali nikakvog javnog interesa nema osim toga da vi postanete sve bogatiji i bogatiji u ovako siromašnoj zemlji.