Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dakle, došli smo i do trećeg amandmana, koji su podnele kolege opozicioni poslanici i predlažu da se briše. Mi ih podržavamo u tome, iz prostog razloga što i dalje nemamo sporazum, što niko ne želi iz Vlade Republike Srbije da dostavi sporazum narodnim poslanicima da vidimo šta u njemu piše. Jer, ako odlučujemo o nečemu, moramo da odlučujemo na osnovu činjenica i na osnovu toga šta piše u sporazumu, a ne na osnovu toga što je neko nama dao reč. Neko nam je dao reč i rekao – verujte mi na reč, ovde je sve u redu. Ne verujemo vam ništa na reč.

Ono što sam postavio kao pitanje ministru Antiću jeste da sve više kako diskusija odmiče sumnjam u to da 500 miliona evra EPS ima na računu. Da li 500 miliona EPS zaista ima na računu? Zašto se onda zadužujemo ako ima 500 miliona na računu? Dakle, možda nemamo 500 miliona na računu. Da li će snositi odgovornost ko je rekao da imamo 500 miliona na računu? Dakle, ako imamo pare, besmisleno je da glasamo za zaduživanje. Ako nemamo novac, nemojte onda da govorite građanima da imamo konstantno novca i da imitirate i oponašate predsednika Vlade Republike Srbije u svakoj izjavi koju date. Čujete da je on nešto u Kini izjavio i onda vi to ponavljate na sav glas da vas svi razumeju i čuju – eto, sve je u redu, imamo novca, skupilo se, sada ćemo da vratimo plate i penzije itd.

Znači, nemoguće je da Srbija ima novca, a da nema za subvencije, a da nemate za penzije, da nemate za plate, da nemate da vratite razliku koju ste ljudima smanjili. Nemoguće je, jer da imate novac, pretpostavljam da bi to uradili. Ali, vi očigledno nemate novac, čim se zadužujete, što znači da onda i EPS nema novac na svom računu.

Dakle, ne možemo da vodimo državu na način na koji vi zamišljate da je treba voditi, da sve što zaradi neko preduzeće koje je profitabilno vi zapravo trošite na plate i penzije, na subvencije propalim javnim preduzećima, vašim direktorima koji imaju desetine hiljada evra primanja, desetine hiljada evra primanja …

(Aleksandar Martinović: Ko?)

Desetine hiljada evra primanja! Znate vi ko, gospodine.

(Aleksandar Martinović: Ko? Ne znam.)

Hoću da vam kažem da su to stvari na koje se troše novci građana koji su se navodno uštedeli smanjenjem penzija. Onda ste nekome oduzeli pravo da da svom unuku neki dinar ili svojoj unici, a s druge strane dajete direktorima preduzeća desetine hiljada evra primanja.

Ne bih se mešao u vašu koaliciju unutar Vlade Republike Srbije, a ako želite da se javite i polemišete sa mnom, javite se za repliku, pa ćemo razgovarati. Dopustite mi da sada pričam o amandmanu 3. i zašto sam za to da se on briše, da se ovaj član Predloga zakona obriše. Iz prostog razloga što imamo 500 miliona na računu, a vi se zadužujete 45 miliona. To je potpuno neracionalno, nelogično i nema nikakve veze sa matematikom.
Ministarka Brnabić koja je najavila da će izaći iz ove sale, izašla je baš u trenutku kada sam joj postavio to pitanje. Dobro, možda je negde i žurila, ali u svakom slučaju ne možete da pobegnete od toga. Možete da odlazite, možete da ne slušate građane, možete da ne polemišete sa narodnim poslanicima, ali ne možete da ne čujete nas koji ćemo uvek pričati i nećemo dozvoliti da ovakva pitanja postavljamo, a da ne dobijemo na njih odgovor. To su suštinska pitanja.
Kakva je logika kada imate novac na računu da taj novac ne trošite u investiranja, nego se dodatno zadužujete? Za preduzeće koje navodno ima 500 miliona nije potrebna garancija, zato što je kreditno sposobno. Ni jedno preduzeće danas u Srbiji nema taj novac na računu. Ko ima? Možda imaju tako neki vaši tajkuni, ali niko od državnih preduzeća nema taj novac na računu. Onda tražite još garancije. Ne znam kome vi vređate ovde inteligenciju, nama ne sigurno. To radite građanima koji će sutra morati da plate i taj kredit.
Konsultantske usluge koje se plaćaju uzimanjem ovog kredita …
Da li možete samo da …?

Znači, imaju pravo da me prekidaju dok govorim? Ne čujem sebe pošto dobacuju i vređaju. Vama to ne smeta? U redu.
Dakle, čuli smo u nekoliko navrata da se nabavke vrše po hitnom postupku, da se ne sprovode tenderi, da zbog hitnosti i efikasnosti energetskog sistema neke stvari ćemo raditi po skraćenim procedurama. Ne verujemo ni jednom ministru Vlade Republike Srbije na reč. Nije nam dao niko sporazum da pročitamo, a na to smo imali pravo. Građani imaju pravo da to znaju. Dok god ovaj Dom postoji, pričam u ime građana, građani imaju prava da znaju šta piše u tom sporazumu. Nemojte da očekujete od nas da glasamo za ovako pogubna rešenja. Važno je ulagati u EPS, važno je ulagati u efikasnost, mi nismo protiv toga i mi želimo da taj sistem bude efikasniji, ali da nam tačno kažete, a ne da krijete …

Hvala vama, predsednice Narodne skupštine.

Zahvaljujem.

Pokušaću da postavim ponovo pitanje koje sam pokušao i prošle nedelje, ali sam bio sprečen u tome. Interes javnosti preteže nad interesima Vlade Republike Srbije da ne odgovori na jednostavno pitanje – zbog čega je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović stao na stranu Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića, a ne stranu policajca Dalibora Karanovića, časnog policajca koji je jedan od najvećih boraca protiv narkotika u policiji danas, u Srbiji.

Iza Dalibora Karanovića stala su dva policijska sindikata, 90 njegovih kolega ga je podržalo potpisima podrške, tražeći od nadležnih organa da reaguju, od Tužilaštva takođe da reaguje. Dalibor Karanović je policajac kome su pretili dileri narkotika iz Bačke Palanke. Dalibor Karanović časni srpski policajac je podneo krivičnu prijavu po kojoj se ne postupa i pitam Vladu Republike Srbije – kako je moguće da se ne postupa po krivičnoj prijavi za ugrožavanje bezbednosti službenog lica? Zbog čega je ta krivična prijava u fioci?

Krajem prošle godine desilo se to da je po dojavi građana nekoliko lica navodno prodavalo narkotike maloletnim licima u Bačkoj Palanci. Dalibor Karanović je izašao na lice mesta i tražio od prisutnih da se legitimišu. Jedan od njih, sin Zvezdana Jovanovića je to odbio da uradi. Po pravilima službe i Zakona o policiji, priveden je na svega 10 minuta da bi se identitet utvrdio.

Ove godine 13. februara, Zvezdan Jovanović piše pismo Nebojši Stefanoviću u kojem policiju naziva besnim psima. Pitam Nebojšu Stefanoviću drugo pitanje - kako je moguće da nije reagovao na pisanje Zvezdana Jovanovića koji časnu srpsku policiju naziva besnim psima?

Dana 14. februara, dakle odmah sutradan, Nebojša Stefanović reaguje tako što iz Kabineta ministra, Sektor unutrašnje kontrole, po prijavi Zvezdana Jovanovića se nalaže da se časni policajac Dalibor Karanović kazni, on se suspenduje i dalje nastavlja da se vodi hajka protiv njega. Svedoci koji su davali iskaze, Sektor unutrašnje kontrole im je podmetnuo lažne iskaze koje su oni potpisivali, za koje su rekli da su lažni nakon toga kada su davali svoje lične izjave pred Tužilaštvom, Osnovnim javnim tužilaštvom u Bačkoj Palanci i Novom Sadu.

Postavljam treće pitanje Nebojši Stefanoviću - zbog čega je Sektor unutrašnje kontrole u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova podmetao lažne iskaze časnom policajcu Daliboru Karanoviću? Da li je to zato što je to od njega tražio Zvezdan Jovanović? Da li je moguće da imamo ministre koji između ubice Zorana Đinđića i časnih policajaca koji se bore svakog dana da se deci na ulici ne prodaje droga, izaberu Zvezdana Jovanovića? Kako je moguće da Vlada Republike Srbije ima i dalje ministre koji su u veoma bliskim odnosima bili ili jesu sa „Zemunskim klanom“ i do kada će ta situacija biti u Srbiji? Očigledno da je Zvezdan Jovanović šef mnogima u Vladi Republike Srbije, da govori i kadruje srpskom policijom, da govori kada i ko treba da bude suspendovan, smenjen, eventualno da kaže Tužilaštvu kada će pokrenuti krivičnu odgovornost protiv časnih srpskih policajaca koji rade svoj posao.

Od dana kada je suspendovan, i ovim završavam, Dalibor Karanović sa svog radnog mesta u policijskoj stanici Bačka Palanka ima nula zaplene narkotika i ovim je otvoreno tržište narkotika u tom delu Srbije, blizu granice sa Hrvatskom gde je promet narkotika ogroman. To je sve na čast ministru Stefanović i želim da odgovori i postavljaću pitanja dok god ne odgovori zbog čega se stavio u odbranu Zvezdana Jovanovića, a ne časnog srpskog policajca? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, predložili smo da se registrovanim nasilnicima u porodici oduzme legalno stečeno naoružanje onog trenutka kada se registruju kao nasilnici u policijskoj stanici. Kao što i sami znate, ovaj predlog je predložio Dragan Šutanovac u prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije i za divno čudo nikada nije dobio podršku da se nađe na dnevnom redu, iako smo govorili o tome da ćemo da se odreknemo bilo kakvih zasluga i da smo ponudili zapravo rešenje vama da vi kao vladajuća većina donesete jednu korisnu stvar da se nasilnicima u porodici oduzme legalno stečeno naoružanje zato što se dešavalo kada se registruju u policijskoj stanici oni se puste, vrate se u svoj dom, vrate se na neko slavlje, uzmu svoje naoružanje koje imaju legalno stečeno i onda se desi da pobiju pola porodice, da pobiju pola neke svadbe, to se dešavalo u Srbiji u prethodnih nekoliko godina. Ono što je važno jeste da smo mogli na ovaj način da spasimo na desetine i desetine žena koje su pre svega i u najvećem broju bile žrtve ovakvog tipa nasilja, a da ne pričam o porodicama, da ne pričam o prijateljima, o komšijama koje smo mogli da spasimo, samo da smo usvojili ovaj predlog zakona.

Ovde nema nikakve politike. Onaj ko se registruje kao nasilnik, policijski službenik mu traži legalno naoružanje i on mu ga istog trenutka oduzme. To je jedna mera čijim usvajanjem se na svaki mogući način štiti sutra ili smanjuje rizik da neko izvrši krivično delo tako što će to oružje da upotrebi na svoju suprugu, na svog komšiju, na svoju porodicu, kao što se u Srbiji dešava u poslednje vreme, a to možete da čitate, naravno, u dnevnoj štampi. Mislim da je ovaj predlog zakona mimo svake politike važan da kao društvo reagujemo na sve veći porast nasilja u porodici, a da preko ovakvih stvari sprečimo da neko ko ima legalno naoružanje da ga iskoristi u trenucima nekog svog ludila i možemo da spasimo nečiji život.

Zato vas pozivam da stvarno zajedno stavite ovo na dnevni red. Mi se odričemo rasprave, mi nećemo raspravljati o ovom zakonu, samo da ga stavimo na dnevni red i da ga usvojimo, ako se slažete.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo od početka tvrdi da ovde nema javnog interesa, da nečija privatna kafana ne može da bude javni interes, da nečiji privatni hotel ne može da bude javni interes i da nečiji stanovi od 3,5 hiljade evra po kvadratu, ne mogu da budu javni interes.

Ono što je suština jeste da jedno zajedničko preduzeće formirano na osnovu toga što Srbija ulaže nekoliko milijardi evra posredno ili neposredno, a sa druge strane strateški partner za izgradnju „Beograda na vodi“, svega 150 miliona zajedničko kredita, za koji garantuju naravno i građani Srbije. Ono što je vlasnički udeo Srbije u ovom zajedničkom preduzeću jeste 32% sa milijardama evra, a sa svega nekoliko desetina miliona evra strateški partner ima 68% udela u zajedničkom preduzeću.

Ovo se zove izdaja, ovo se zove vređanje inteligencije građana i zdravog razuma, zato što na ovaj način pokušavate preko skupštinske većine da opljačkate građane Srbije i da resurse Srbije opljačka. To je ono što je bila naša zamerka od samog početka. Tamo se ne gradi nikakav „Beograd na vodi“, tamo se grade stanovi tajkunima koji će ih kupiti za tri i po hiljade evra po kvadratu. Ko danas u Srbiji ima novca da kupi stan od dvesta kvadrata čiji je jedan kvadrat tri i po hiljade evra po kvadratu.

Dakle, hoću da vam kažem da je cela stvar urađena da bi se oni koji su privilegovani u ovoj zemlji, obogatili još više, da bi oni mogli da imaju neke svoje kafane, neke svoje šoping molove, a sa druge strane sve to garantuju svojim novcem građani Srbije i građani Beograda. Nikada niste imali hrabrosti, a pozivali smo vas da raspišete referendum, šta građani na području Savskog amfiteatra ili uopšte Beograda misle o „ Beogradu na vodi“. Da li to menja izgled i duh Beograda i da li je to na bilo koji način za građane prihvatljivo, ali to vas na kraju nije bilo briga.

Preko sto hiljade evra po radnom mestu smo dali na ovaj način. ima svega nekolika radnika koji su na gradilištu, a stotine miliona evra koji su uložene. Nećemo se naravno nikada povući i uvek ćemo stati. Idu beogradski izbori, na beogradskim izborima ćemo pokazati da građani neće ovako pljačkaški, korupcionaški ugovore i projekte koji samo važe za vrh SNS. Bićemo protiv toga i raskinućemo ovakve ugovore.

Zahvaljujem.

Dakle, dame i gospodo, prema članu 84. Ustava Republike Srbije, stav 1, svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

Zabranjeni su, naravno, akti kojima se suprotno zakonu ograničava slobodna konkurencija stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

Dakle, ovaj sporazum stavlja jednu privilegovanu nekolicinu stranih državljana u povlašćen položaj u odnosu na sve domaće privrednike, na domaće građane u Srbiji u privilegovan položaj.

Suština ovog zakona jeste da je on prethodio ugovoru, odnosno „leks specijalis“ i ugovoru na kraju ovog „Beograd na vodi“ i hoćemo državu koja radi za sve u ovoj zemlji, za sve njene građane, za sve naše građane. Nećemo državu koja radi za privilegovanu nekolicinu koja se bogati, a koja je samo u vrhu jedne partije u Srbiji.

Dakle, hoćemo državu koja će imati jednake aršine za svakog privrednika, za svakog građanina, a ne državu koja samo vodi isključivo računa o privilegovanoj nekolicini u vrhu SNS.

Ovo što se dalo njihovim partnerima, njihovim prijateljima koji su došli iz UAE, to nijedna zemlja koja drži do sebe ne bi uradila. To znači da njihove investicije plaćamo mi, a da zarađuju oni, pa zar nisu dovoljno osiromašeni građani Srbije, da još dovodite ljude sa strane koji će zarađivati na našem siromaštvu i na našoj nesreći.

I zato je ovaj Sporazum između Srbije i UAE, takav da isključivo daje mogućnost zarade onima koji se predstavljaju kao prijatelji premijera, prijatelji ministara iz Vlade Republike Srbije, a ne daje mogućnost istu takvu jednaku koja je Ustavom zagarantovana uslovom Srbije koji vi ne poštujete i domaćim privrednicima.

Zašto domaći privrednici Srbije ne bi imali istu ovakvu mogućnost kao što imaju neki vaši prijatelji iz UAE i zato je strašno važno da ovaj zakon stavimo van snage i da ukinemo i onda da ukidamo i „leks specijalis“ i onda da ukinemo i Ugovor o „Beogradu na vodi“, jer to su projekti koji isključivo postoje da bi nekolicina zarađivala, a da sve to građani svojim smanjenim platama i penzijama plate.

Dakle, toga je dosta i to mora da prestane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, moj kolega Marko Đurišić i ja smo predložili odmah nakon prošlih parlamentarnih izbora Anketni odbor zato što se u noći brojanja glasova desio jedan kriminalni čin organizovan od strane RIK, u kojem su učestvovali mnogi ministri iz Vlade Republike Srbije, mnogi iz vrha gradske vlasti, naravno i premijer Republike Aleksandar Vučić, koji je, ili naredio rušenje objekata u „Savamali“ ili je prećutao krivično delo, odnosno prikrivao krivično delo.

Kad tad , gospodo, ćete odgovarati za ovo što ste uradili. To što mislite da ste iznad zakona, da ste iznad Ustava, nikada vas neće abolirati krivice. Znam da sa ovom trenutnom većinom koju ste na jedan sumnjiv način stekli na prošlim izborima, znam da vas sada ni malo sada ovo ne dotiče, ali menjaju se vremena. Menjaju se vremena i u regionu, menjaju se u Evropi, menjaće se i u Srbiji. Onog trenutka kada se promene vremena u Srbiji, ništa neće biti smešno kao što vam je sada smešno, mnogi od vas će pred pravosudnim organima davati izjave za ovo što ste uradili, od toga da su čak neki ljudi iz kriminogene sredine učestvovali pod fantomkama u vezivanju ljudi, u kidnapovanju nekih, u rušenju privatne imovine, a sve se završilo, naravno, tragičnom smrću jednog od čuvara koji je doživeo ogroman stres prilikom tog čina.

Mislim da ćete pred građanima Srbije, ali ono što je najvažnije, pred zakonima ove zemlje, odgovarati za ova krivična dela i nikada niko sa ove strane, nikada neće sa vama ući u bilo kakvu političku konstalaciju, bilo kakav politički dogovor, zato što ste ljudi koji krše osnovna ljudska prava, sve članove Ustava Republike Srbije i zato vam se u nekoj skorijoj budućnosti ne piše dobro.

Nije samo politička odgovornost u pitanju, ovde je i krivična odgovornost u pitanju.

Možete da se smejete, gospodine Martinoviću, ali to vaše šefove očekuje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dakle, dame i gospodo, ovo je takođe još jedna od sramota koja se dogodila, ne samo u našoj zemlji, a Ustavni sud samo u Srbiji nije reagovao na ovakvu sramotu.

Kada su se umanjivale penzije u nekim evropskim zemljama i kada su se umanjivale penzije u nekim zemljama u regionu, takođe su mnoge Vlade pribegavale ovakvim populističkim koracima, zato što takođe nisu znale kako da smanje deficit ili kako da popune rupu u budžetu.

Oni su pokušali da na ovaj način uspostave neku finansijsku konsolidaciju.

Međutim, ono što je važno jeste da su svi ustavni sudovi u regionu i u Evropi doneli jedinstvene odluke da je penzija stečena imovina i stečeno pravo i da ne možete umanjivati ničije stečeno pravo, zato što su radnici pošteno radili ceo svoj život, uplaćivali poreze i doprinose i na taj način stekli pravo da dobiju svoju penziju.

Penzija može samo da se povećava, ali ona nikada ne može da se smanjuje.

Dakle, sa druge strane, trošite novac na neke vaše privatne televizije funkcionera SNS, trošite novac na neke partnere iz UAE, na stotine miliona evra, a ovih 50 ili 100 miliona koje ste uštedeli, otimajući nekome privatnu imovinu, time ste pogazili svaki moral i svaku nadu da će ikada u ovoj zemlji živeti bolje.

Godine 2000. samo da vas podsetim da smo vraćali penzije, odnosno stranke Demokratske opozicije Srbije, koje su tada došli na vlast, vraćale su takođe penzije koje ste vi zajedno sa SPS ostali dužni građanima.

Vratiće se te penzije ponovo sa svim razlikama koje ste umanjili, ali pitanje je da li će neki od naših sugrađana da dožive to.

Zato je važno da ova vlast bude smenjena što pre, kako bi što pre vratili penzije i kako bi što pre vratili onu razliku koju ste otimali ljudima iz svojih džepova, da bi napunili, pre svega, džepove vaših tajkuna, vaših prijatelja iz inostranstva, koji grade njihovim novcem, penzionera Srbije grade sebi šoping molove, kafane i hotele. To je sramota ove Vlade Srbije, a naravno i Ustavnog suda, koji se pravi mrtav na ovakvu jednu skandaloznu odluku Vlade Republike Srbije, jer ne sme, očigledno pod pritiskom Vlade i izvršne vlasti da presudi da ova stvar nije ustavna, pre svega i da ova stvar nije zakonski moguća. Iz tog razloga smatram da će neke buduće generacije, takođe sa ovim dugom dodatno koštati. Zahvaljujem.

Ovaj zakon se popularnije naziva Zakon o zapošljavanju mladih ljudi. Dakle, prošle godine je 60.000 građana napustilo Srbiju. Po procenama OECD ove godine je 80.000 po procenama. Ukoliko se taj tempo bude na ovaj način uvećavao, iz godine u godinu, mi ćemo za desetak godina ostati bez bezmalo milion stanovnika.

Ono što je hitno za sve nas, jeste da donesemo zakon koji bi mlade ljude sa svojim znanjem i svom energijom zadržali u Srbiji, a ne u nekoj drugoj zemlji. Vrlo je važno da oni koji su završili srednje škole, oni koji su završili neki zanat, oni koji su završili fakultete, oni koji su magistrirali ili doktorirali, da svoje znanje i svoju energiju upotrebe u ovoj zemlji, a da niko to ne rade u nekoj drugoj zemlji u EU ili negde drugo na zapadu.

Zato smo predložili zakon o zapošljavanju, gde bi na ovaj način jednom stepenastom stopom doprinosa koja je najmanje za najmlađe, a onda se povećava sa godinama života, učinili te najmlađe ljude koji na vreme završe srednje škole i fakultete, konkurentnijima na tržištu radne snage. Ovo je predlog koji košta 50 miliona evra. Mislim da posle svih troškova koje plaćate razno-raznim svojim partnerima i lažnim investitorima, da je ovo minimalno što možemo da uradimo za mladost ove zemlje.

Ovo je predlog koji su podržali poslodavci i njima je lakše da oni koji su neformalno zaposleni kada oni moraju da izvlače keš na crno i da im daju da im je mnogo lakše da su oni jeftiniji za poslodavca, da im uplaćuju poreze i doprinose i da onda na taj način iz neformalno zaposlenog sektora prebacimo mlade u formalno zaposlene.

Na taj način oni mogu da imaju osiguranje, oni mogu da imaju socijalno, zdravstveno, oni mogu da podižu kredite, oni onda mogu od svog rada zaista nešto i da urade. Na ovaj način tretiramo ih kao robove i građane drugog reda i onda se oni opredeljuju da pobegnu iz ove zemlje. Možda je to nekome u interesu političkom, da mladi ljudi ne budu ovde, da ne mogu da se bune, da ne mogu da protestuju, ali ono što je važno, jeste da onda neće biti ni Srbije.

Da bi bilo naše zemlje, i da bi Srbija imala budućnost, ovaj mlad svet mora da ostane ovde. Dajte da donesemo jednu meru, koja će ih možda pokolebati i dati im mogućnost da se zaposle u Srbiji. Jer ako ne uradimo baš ništa za njih, onda ni oni nama ne duguju bilo kakvu lojalnost da ostanu u ovoj zemlji. Mislim da je ovo veoma važno pitanje koje pokreće sto drugih pitanja, ali je prvi korak ka rešenju koje je najveći problem u ovoj zemlji.

Zahvaljujem.

Kada je tema zapošljavanja mladih ljudi u pitanju, najveći problem sa kojim se danas mladi suočavaju jeste to kada završe fakultet ili srednju školu, poslodavac im kaže da ne mogu da budu primljeni, pošto za razgovor za posao je neophodno da imaju neko radno iskustvo. Ovo je predlog kako bi uveli obavezne prakse, u srednjim školama i na fakultetima i na višoj, naravno školama, tako što bi srednjim školama to bilo tri meseca, da ne bi bilo zloupotrebe, a šest meseci za one koji studiraju. Na taj način oni bi imali neko radno iskustvo i bili bi ponovo, tvrdim konkurentniji, čak i u odnosu na svoje vršnjake u regionu. Za taj rad, od tri ili šest meseci, oni bi imali džeparac u vidu toplog obroka, u vidu troškova prevoza, a u istoj toj količini i od poslodavca i od države. Dakle, to ne bi bio ni tako veliki, a ne ni tako beznačajan novac za njih i on bi ih dodatno stimulisao, da na jedan odgovoran i ozbiljan način tu praksu kao ozbiljni i zainteresovani građani, zaista nešto na toj praksi i nauče, steknu neko iskustvo, steknu neko znanje i zaista postanu mnogo vitalniji na tržištu radne snage, nego što su to naši mladi ljudi danas.

Smatram da je ova izmena i dopuna Zakona o radu neophodna da bi se na ovaj način omogućio još jedan podsticaj tim mladim ljudima i njima se prenese poruka da država zaista misli njih i da su nam oni zaista važni.

Imate danas ljude koji osvajaju međunarodna takmičenja, imate mlade ljude koji su iz godine u godinu sve bolji, pre svega u debatama o nauci, u olimpijadama nauke. Matematička gimnazija je proslavljena po tome što medalje iz godine u godinu stižu na našu adresu.

Suština je – hajde da im malo izađemo u susret, a ne samo kada kao pokušate da im date neku stimulaciju time što ih pozovete da dođu na balkon Skupštine grada, pa im onda otkažete u poslednjem trenutku zato što, eto, nisu oni toliko popularni među građanstvom, pa gradonačelnik neće sa njima da se slika, itd. Hajde da im makar na ovaj način pokažemo da nam je zaista kao društvu stalo do njih. Hajde da im pokažemo da su nam oni važni i da na svaki mogući način ovo društvo brine o svojoj, pre svega, budućnosti, da ne bi sutra bili društvo starih, iznemoglih, gunđala, već da zaista ovo društvo bude visprenih, mladih i pametnih ljudi i da se razvijamo u skladu sa onim zemljama koje danas imaju najveće stepene razvoja u svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju brisanje ovog člana, predložili smo ga iz prostog razloga što nikome ne može da bude jasno da zaista neko smatra da može pravde da bude u Srbiji koju pokušava da uspostavi Aleksandar Martinović.

Kakav je način i kome se to žuri da zakon stupa na snagu dan posle usvajanja? Koga će to ti predsednici sudova, kao što rekli u anketi gospoda sudije i gospođe sudijke, koga će to predsednici sudova u narednom periodu da opominju i na koga će da vrše pritisak, ako je to danas praksa, ako znamo da danas oni imaju mnogo veća ovlašćenja i ako znamo da partijski kadrovi Aleksandra Martinovića dozvoljavaju ne samo da se krši Ustav, ne samo da se krše zakoni, nego ukoliko neko bude poslušan na toj funkciji, njemu će moći da se obnovi mandat? Je li to nezavisno sudstvo? Da li je to nešto što predstavlja pritisak na nezavisno sudstvo ili je to poštovanje Ustava i zakona gde sudstvo mora da bude nezavisno?

Da li zaista neko misli da će na ovaj način zaštiti sve one koji su poslednjih pet godina radili tako da su se ogrešili o zakon? U pet godina, da li neko misli da će za ovih pet godina oni predsednici opština i oni gradonačelnici koji su se ogrešili o zakon na ovaj način biti zaštićeni? Da li neko misli da će bilo koji ministar za ovih pet godina biti aboliran od odgovornosti, ma iz koje stranke dolazio? Da li neko misli da će bilo koji direktor javnog preduzeća koji je besomučno pljačkao pet godina Srbiju na ovaj način biti zaštićen? Mislim da neće. Mislim da je to vaša velika zabluda.

Znam da vam se žuri, gospodine Martinoviću, i znam da vam je sve to smešno, ali neće vam biti smešno zato što…

U pet godina se krše zakoni i takva je situacija danas, gospodine Arsiću. Od sutra će se Ustav poštovati. Sutra će se poštovati zakoni i ovo što se radilo danas, za to će neko odgovarati već sutra. Ničija nije gorela do zore, pa neće goreti ni vaša. Nećete na ovaj način moći da upravljate Srbijom, niti da delite pravdu, niti sa tog vašeg mesta na kojem sedite, niti neki predsednici sudova koje pokušavate da postavite ili ohrabrite da nastave da krše zakon i Ustav i da se ponašaju samo u skladu sa interesima partije na vlasti.
Ne može pravda da postoji u Srbiji tako što će je uspostaviti Srpska napredna stranka po njenim aršinima. Pravda mora da postoji za sve ili je nema. Danas je u Srbiji nema. Danas u Srbiji najviše odgovaraju i pate po zakonu oni koji imaju najmanje, koji se o zakon nisu ogrešili, koji uglavnom nemaju da plate neke svoje račune. Danas u Srbiji pate oni koji pošteno i časno rade svoj posao…

Pa predsednici sudova su tema.