Da li mogu da završim pošto imam još par minuta.

Obrazloženje zašto mi ne želimo da ova izmena i dopuna uopšte bude izglasana u ovoj Skupštini.

Da, samo o ovom članu, on je suštinski zato što se nameće ovim članom novi namet kada je u pitanju električna energija. Novi namet građanima Srbije. Ja znam da vas to boli, zato što to direktno radi SNS, pa mi ne date da završim, ali mi dopustite da završim. Građani treba da znaju, sa ko god nivoa dolazi neko poskupljenje i povećanje to radi SNS.

Moraćete da mi nadoknadite ovo vreme.

Naravno da, da, nije ovo vaša Skupština, gospodine Bečiću.

Tako je i zato mi dopustite i u njihovo ime da pričam.

Građani su nezadovoljni, gospodine Bečiću zato što država ne ide u dobrom smeru. Ne ide iz prostog razloga zato što ministri iz Vlade Republike Srbije tvrde kako nam ide dobro, a očigledno misle na sebe, a ne misle na one koji su ih izabrali. Oni su prevareni zato što su na izborima glasali za 20% nižu cenu električne energije, a dobili su poskupljenje od 12 koma nešto više i to su novi nameti, sve u cilju navodno strukturni reformi koji građani na svojim leđima više ne mogu da podnesu i ne mogu jednostavno da plate, nemaju od čega da plate. 
Ono što se danas u nekoliko navrata pominjalo, jeste, kako je moguće da se to isto događalo 2008. i 2010. godine. Da li neko misli da na osnovu tih argumenata će danas građanima biti bolje. Neće. Tada se povećavala cena električne energije zato što se i živelo bolje, a danas se živi neuporedivo gore nego pre nekoliko godina.
Kada govorite o tome da su strukturne reforme takve da podrazumevaju da građani prežive sa ono malo resursa koje imaju, govori vam o tome da ćete vrlo brzo ostati bez građana. Sto dvadeset hiljada ljudi je od 2012. godine do danas ostrišlo iz Srbije i vi kažete da nisu zbog cene električne energije zato što je najniža u regionu, ali i najniže su plate u regionu, najniža su primanja u regionu, najgori je standard u regionu. E, to je ono što je problem kada su u pitanju građani Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, poštovani građani, gospodine Vujoviću, u ime Vlade Republike Srbije i pretpostavljam SNS, rekli ste da su građani nagrađeni zbog novih nameta, kada je u pitanju cena struje. Što se nagrada tiče, samo da vas podsetim na sve one koje je Vlada Republike Srbije i SNS, građane, već imala prilike da obraduje, nagrade, kada su u pitanju povećanje poreza na imovinu, povećanje cene struje, zatim dodatno povećanje nameta kada je u pitanju električna energija, što vi danas predlažete Skupštini Republike Srbije, a ukinuti su besplatni udžbenici, povećan je takođe PDV za osnovne životne namirnice, smanjene su, s druge strane, plate i penzije, lokalne samouprave su ukinule socijalna davanja, uključujući i Grad Beograd, povećana je cena lekova, na kraju smo došli do toga da imamo i veliku nestašicu istih.
Kažete da to nije povezana stvar i da sva ova povećanja cena i povećanja nameta nisu povezane stvari. Lično mislim da građani više ne znaju sa kojih nivoa SNS opterećuje njihove novčanike, kućne budžete sa nekim novim nametima jer oni više ne mogu da povežu od 1. do 30. u mesecu, gospodine ministre.
Govorite kako nam dobro ide. A kome to dobro ide? Vama, kao ministrima iz Vlade Republike Srbije, vašem poslovnom okruženju koje podržava SNS? Kome to dobro ide? Ne mislim da bilo kome u Srbiji ide dobro, a da to nije direktno povezano sa foteljama iz Vlade Republike Srbije.
Smanjujete, kažete, deficit u državnom budžetu, a ne razumete ili nećete da razumete da time povećavate deficit u kućnim budžetima građana Srbije. Građani više nemaju novca i vi nam konstantno iznosite neku statistiku, kao da neko u Srbiji živi u nekoj tabeli nekog finansijskog analitičara. Vi ćete možda i uspeti da smanjite deficit u državnom budžetu, samo vas upozoravam da je potpuno moguće da mi ostanemo bez građana, gospodine Vujoviću, jer oni neće imati gde da žive, oni neće imati čime da plate struju, čime da plate osnovne životne namirnice, oni neće na kraju imati priliku da zajedno sa nekim drugim generacijama koje dolaze u Srbiji formiraju život u ovoj zemlji.
Govorite o tome da je tzv. akciza, a to je samo još jedan dodatni namet, potrebna da postoji kada je u pitanju struja, struja koja se svakodnevno u Srbiji upotrebljava za osnovne životne potrebe, to nije ni luksuz da bi se dodatno oporezivao. Struja u Srbiji nije ni alkohol, ni duvan pa da ima posebnu akcizu, to nisu ni naftni derivati koji se uvoze, da bi postojala ta posebna akciza, odnosno posebno povećanje cene. Zašto je onda struja akcizna roba i zašto onda podleže novom razrezivanju poreza?
Kažete da je tako sa članicama EU. Uvek kada ne postoji dodatni argument, pozivamo se na EU. Srbija, sa ovim tempom, narednih 20 godina neće ući u EU. Pola članica EU nema namet kada je u pitanju električna energija. Evo, Rumunija i Bugarska imaju pro forme radi, ona je nula procenata, a siguran sam da to vi znate. Zašto onda Srbija sa 12% dodatno opterećuje građane, i pored toga što je povećala porez na imovinu i PDV i mnoge druge stvari koje opterećuju budžet građana, a smanjene su plate i penzije, gospodine Vujoviću? Kakve su to nagrade koje delite građanima Srbije, u trenutku kada se Srbija bori da ne završi na ivici siromaštva, kao mnoge zemlje trećeg sveta? To je smer u kom ide vaša ekonomska politika i finansije Vlade Republike Srbije.
Završavam sa tim tako što ću podsetiti i Vladu Republike Srbije i SNS da je u programu sa MMF-om dogovoreno poskupljenje struje ne samo za 2015. godinu, nego i novo poskupljenje za 2016. godinu. Kakva je to onda Vlada koja je podlegla i pokleknula pred pritiskom MMF-a, a u suprotnosti sa interesima građana?
Mislim da je totalni debakl doživela ova Vlada. Smatram da su građani ti koji su oštećeni i vaša ekonomska politika će definitivno dovesti do toga da samo jedan procenat ljudi u Srbiji ima sredstva da dostojanstveno živi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ono o čemu je govorio gospodin Šutanovac u prepodnevnom delu današnje sednice, jeste da pored svih onih agencija koje je Vlada Republike Srbije obećala da će usled krize i usled manjka sredstava u budžetu ukinuti, to se na kraju nije ni dogodilo. Dakle, 140 agencija i dan danas postoje. Mi smo ovim predlogom i ovim amandmanom želeli da uvedemo jednu koja će zaista sprečiti svake godine onu štetu koju proizvodi grad.
Dakle, ono što se dogodilo ove godine, a tu štetu ne mogu da obračunaju ni MUP, ni Ministarstvo bez portfelja, ni Ministarstvo poljoprivrede, ni lokalna samouprava, ni RHMZ, dakle ono što jeste suština ove agencije, jeste da bi se na jedan sveobuhvatan i lakši način rešilo ovo pitanje. Dakle, sve što u Srbiji nije urađeno kako treba u prethodne četiri godine jeste odgovornost SNS. Za ono što će se u budućnosti događati, jer mi smo tu i u raspravi u načelu govorili, dakle, vaša odgovornost je sve ono što će ubuduće predstavljati otežavajuću okolnost i za poljoprivrednike i za sve one koji su pretrpeli štetu od grada.
Mislimo da je ovaj vaš predlog zakona nesveobuhvatan i da je prebacivanje odgovornosti sa ministarstva na RHMZ veoma loše. Mi mislimo da nije ni bilo potrebno da vaše ministarstvo i vi lično, gospodine Stefanoviću, dođete i obrazlažete ovaj predlog zakona, zato što smatramo da je to možda više pozvanija bila da uradi ministarka poljoprivrede. Međutim, ono što jeste suština je da se potrudimo svi zajedno da sprečimo svaki naredni slučaj ove prirode i da pomislimo da li će ti građani koji danas slušaju ovu raspravu, a pretrpeli su od 50 do 70 miliona evra štete u maju mesecu ove godine, da li će oni razumeti da mi zapravo imamo ovde potrebu da razgovaramo na dnevno političke teme, da se prepucavamo oko raznih stvari koje zaista ne čine život u Srbiji. Mislim da ovim amandmanom mi zapravo rešavamo njihove probleme. Demokratska stranka je zato predložila ovu agenciju. Ta agencija bi podrazumevala i sredstva, ali sredstva koja bi bila neuporedivo manja od štete koju je grad izazvao samo u maju ove godine.
Dakle, mislimo da vredi i mislimo da je značajno da se ovaj problem reši na ovakav način. Prebacivanjem odgovornosti sa MUP, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva bez portfelja, zapravo Vlade Republike Srbije na RHMZ, mislimo da time neće niko ko je pretrpeo štetu imati zaista ništa, nikakav benefit i njima neće biti ništa bolje. Ono što jeste suština, jeste da se ovaj amandman prihvati. Mislimo da je ovo agencija koja zaista vredi da postoji u Srbiji, iako imamo preterani broj zaposlenih u javnom sektoru. To je, naravno, na vašoj Vladi da taj problem reši. Ali, mislimo da je ova agencija ta koja pored svih onih koje postoje, a nemaju neku veliku svrhu, sem da zapošljavaju neke partijske radnike, jeste agencija koja može preventivno da reši ovaj problem.
Smatramo da je ovo dobro rešenje i zaista bih voleo, ukoliko nađete za shodno, da zajedno usvojimo ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, nakon izjava gradonačelnika Beograda i direktora još uvek državnog, odnosno preduzeća u vlasništvu države „Beograd na vodi“, došli smo do potpuno novih saznanja i podataka kada je u pitanju ugovor do kojeg ne možemo da dođemo.
Hiljadu puta smo apelovali i pitali u čemu je problem da javnost bude obaveštena šta je potpisano u ugovoru između „Igl Hilsa“ i Vlade Republike Srbije i o kakvom strateškom projektu za Grad Beograd i Srbiju se uopšte i radi.
Komisija za zaštitu konkurencije je pre svega tri nedelje dala saglasnost na taj ugovor. Komisija za kontrolu državne pomoći će to uraditi u narednih nekoliko nedelja, ali nam nije uopšte jasno zbog čega javnost još uvek nema uvid u potpisan ugovor o „Beogradu na vodi“?
Ugovor je potpisan u maju. Potpredsednica Vlade Republike Srbije Zorana Mihajlović i predstavnici „Igl Hilsa“ nakon izjava gradonačelnika i direktora preduzeća „Beograd na vodi“ saznali smo da ne postoje tri i po milijarde evra investicija kao što su najavljivali premijer i predstavnici Vlade kada su branili „leks specijalis“ u Skupštini Republike Srbije. Saznali smo da je samo A1 faza izgradnje, faza gde će investitor uložiti svega 150 miliona evra.
Zatim, 150 miliona evra pozajmiti zajedničkom preduzeću, odnosno sebi samom i 130 miliona evra pozajmiti Vladi Republike Srbije pod komercijalnim uslovima za čišćenje terena i pripremu i uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Špekuliše se da će država Srbija imati svega 32% udela u novoformiranom preduzeću „Beograd na vodi“, 68% „Igl Hils“ koji je poznat po tome što je osnovao firmu i čiji je osnivački kapital u Srbiji svega 100 dinara.
Saznali smo da će projekat trajati 30 godina, što je potpuno u suprotnosti sa izjavama premijera i gradonačelnika Beograda, da će to trajati prvo četiri, a onda i deset godina. Kada se milion i 800 hiljada kvadrata podeli sa 30 godina dobijemo svega 60 hiljada godišnje. Ne znam da li zna Vlada Republike Srbije da je to 6% od svega onoga što se u Beogradu svake godine inače izgradi bez bilo kakvih velikih investicija, a to je predstavljeno kao veliki zamajac privrede i kao veliki zamajac građevinske industrije.
Zašto je ugovor o „Beogradu na vodi“ sakriven? Šta krije Vlada Republike Srbije od građana Srbije? Ko će da vrati 130 miliona evra kredita za jednu privatnu kompaniju? Ko će da vrati 150 miliona evra pozajmice zajedničkom preduzeću i pod kojim uslovima i kolika će da bude kamatna stopa?
Pitanje je da li će reagovati pravobranilaštvo na vreme i da li će ovaj slučaj biti otkriven pre pravosnažnosti ugovora? Pitanje Zorani Mihajlović upućujem direktno, zašto se od građana Srbije krije ugovor koji predstavlja, kako ste rekli, strateški razvoj Srbije, zamajac srpske privrede, građevinske industrije sa zapošljavanjem na desetine i desetine hiljada ljudi? Zašto Vlada Republike Srbije ne objavi ugovor o „Beogradu na vodi“?
Ponavljam, 150 miliona evra, a nema tri i po milijarde kao što su govorili premijer i ministri kada su branili leks specijalis, 150 miliona evra pod sumnjivim uslovima pozajmica zajedničkom preduzeću i 130 miliona evra kredita koji će se vraćati iz budžeta sa kamatama koje će plaćati građani Srbije, ne oni koji će živeti u tim kulama na Savskom amfiteatru, nego oni kojima su smanjene plate i penzije.
Zato tražimo od Vlade Republike Srbije da što pre objavi ugovor o „Beogradu na vodi“, da vidimo šta to Vlada Republike Srbije krije od svojih građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, pitanje koje danas postavljamo kao poslanički klub DS i u svoje lično ime jeste, da li postoji strategija za razvoj domaćeg turizma? Malo smo zbunjeni najavama premijera Srbije, zato što se najavljuju poreski podsticaji za domaći turizam, a još uvek nikome nije jasno kako i na koji način će to biti sprovedeno u delo.
Takođe nam nije jasno zbog čega premijer najavljujem poreske podsticaje, a sa druge strane Ministarstvo finansija od 14. aprila 2015. godine po prvi put tumači, citiram, – Kada poslodavac na teret sopstvenih sredstava zaposlenima obezbeđuje učestvovanje u aktivnostima koje za cilj imaju jačanje timskog duha tzv. „tim bilding“, takvo primanje predstavlja činjenje pogodnosti zaposlenima koje podleže oporezivanju porezom na dohodak građana na zaradu i plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu zarade.
Drugim rečima, preko 80% kapaciteta vanprivrednih centara u Srbiji koji predstavljaju naravno, pre svega, veliki gradovi Srbije, u unutrašnjosti Srbije 80% turističkih aktivnosti, hotelijerstva i kapaciteta popunjavaju se isključivo preko toga što poslodavac ili poslodavci u javnom ili privatnom sektoru šalju radnike na tzv. „tim bilding“ u cilju poslovne edukacije, u cilju uspostavljanja bolje organizacije u poslovanju, u cilju razvijanja timskog duha, u cilju poslovnih radionica.
Ono što jeste naše pitanje je zbog čega Ministarstvo finansija ovim tumačenjem zapravo radi potpuno suprotnu stvar u odnosu na onu koju je predložio premijer Srbije, jer će ova odluka Ministarstva finansija u krajnjoj liniji onemogućiti dalji razvoj turizma, što samo govori da strategija za razvoj domaćeg turizma u Srbiji apsolutno i ne postoji?
Kada su u pitanju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Republike Srbije, kada su u pitanju radnici iz privatnog sektora oni ubuduće neće od strane poslodavaca biti slati na tzv. „tim bilding“ iz prostog razloga što se troškovi uvećavaju za 60% od vrednosti organizacije samih putovanja.
Dakle, u koliko 70 hiljada dinara po osobi se bude ubuduće izdvajalo moraće biti uplaćeno još šest hiljada dinara poreza zato što Ministarstvo finansija ima posebno tumačenje po prvi put u svojoj istoriji.
Na kraju, turizam u Srbiji zbog nekoliko vaučera od pet hiljada dinara neće zaživeti. Na ovaj način Ministarstvo finansija doprinosi tome da unutrašnjosti Srbije van privrednih centara će potpuno zamreti turistička aktivnost. Ono što je do sada bila praksa da oni hotelijeri koji su živeli od korporativnih, jednodnevnih ili višednevnih putovanja to sada više neće biti slučaj zato što se troškovi uvećavaju za 60% kada su u pitanju porezi.
U odnosu na 2011. godinu kada je Ministarstvo finansija to primanje zaposlenog oslobađalo od plaćanja poreza na zaradu, sada je to, ponavljam, 60% više što će za 80% smanjiti aktivnost kada je u pitanju turizam vanprivrednih centara u Srbiji.
Ono što je takođe važno jeste pojašnjenje poreskih podsticaja za razvoj domaćeg turizma, iz prostog razloga što na ovom primeru, kada je u pitanju premijer Republike Srbije i kada je u pitanju Ministarstvo iz iste Vlade, imaju potpuno suprotno viđenje razvoja domaćeg turizma što će u potpunosti doprineti tome da kolizijom propisa i najava zbune, pre svega, građani koji će možda želeti da ostanu ovog leta u Srbiji, da letuju u Srbiji, to neće učiniti iz prostog razloga što nije jasno kako i na koji način će poreski podsticaji biti omogućeni onima koji se budu odlučili na ovaj postupak. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, uvaženi gospodine Babiću, ono vreme iz 90-ih se, na sreću, više nikada neće vratiti. Polako mislim da su intencije Vlade Republike Srbije da se vrati na velika vrata, ali to ćemo sprečiti.
Teško mi je, gospodine ministre, da se fokusiram baš na ovu temu u trenutku kada se sve ovo dešava u Mladenovcu što se dešava, ali daću sve od sebe. Od 1992. godine postoji pravna praznina i vrlo sam dobro i pažljivo danas slušao i pratio sve što ste pričali. Mislim da je od 1992. godine do dana današnjeg nedopustivo da se protivgradna zaštita stavlja pod ingerencije Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Pominjali ste integrisanje protivgradne zaštite i smatram da ste tu u pravu i nije mi teško da priznam kad jeste. Govorili ste o nabavci raketa koju vrši MUP i govorili ste o angažovanju strelaca, da je to opet nešto što je podeljeno između Republičkog hidrometeorološkog zavoda i lokalne samouprave i na kraju Republički hidrometeorološki zavod koji prati klimatske promene. Mislim da je tu previše različitih organa kada je ova jedna stvar u pitanju. Tu su opet ugovori o privremenim, a pretpostavljam i povremenim poslovima za strelce koji su angažovani samo u jednom delu godine i naravno da vaše ministarstvo nema nikakve veze sa strelcima. I to je takođe više nego jasno. Sa tim nekim stvarima zaista mogu da se složim.
Ono sa čim ne mogu i ono sa čim nismo načisto, jeste da nam se čini da pored ovog rešenja, koje negde ima potpuno smisla, integrisati sve u jedno. Mislimo da je na taj način lakše rukovoditi celokupnim sistemom protivgradne zaštite. Ali, sa druge strane, imamo nekakav osećaj i da se prebacuje odgovornost sa ministarstva koje je do sada isključivo nabavljalo rakete, ukoliko nisam pogrešio. I do sada vi niste imali određenu odgovornost kada je ova stvar u pitanju. To jeste potpuno istina i ja se sa tim potpuno slažem. Međutim, nekako pokušavamo kao da vruć krompir sa ministarstva prenesemo potpuno na Republički hidrometeorološki zavod. Čini mi se da se ovo radi da bi Vlada Republike Srbije rekla – evo, mi kao ministarstvo više nikakve veze nemamo sa ovim, a i sami ste sigurni, u to sam potpuno uveren, odnosno znate da će se ovakve situacije dešavati, kao što su se dešavale pre nekog vremena kada su u pitanju ove opštine u Srbiji, da će se takve situacije ponavljati i ponavljati, kao što su, naravno, bile i 2003. godine, vi ste i rekli to, kao što su bile i 90-ih godina i kao što su bile u poslednjih nekoliko godina.
Dakle, ne znači da će biti ili neće biti grad od toga da li Vlada dobro radi ili ne radi, to je viša sila i stvar klimatskih promena, ali mi se nekako čini da odgovornost za svaku narednu sličnu situaciju kada je u pitanju grad Ministarstvo skida sa sebe i reći će – evo, mi ćemo sada i zakonski doneti nešto što će definitivno pripasti kao vruć krompir Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Oni, sa druge strane, nisu do kraja zadovoljni jer smatraju da je nabavka raketa nešto što će njima oduzeti ogromna sredstva za koja su se oni trudili da ih omoguće, odnosno da nađu i kada je u pitanju dalje finansiranje njihovih osnovnih delatnosti, a i kada je u pitanju dalje usavršavanje i ulaganje u nove tehnologije.
Ono što buni zaposlene u Republičkom hidrometeorološkom zavodu jeste što oni smatraju da je ova stvar vrlo loša jer vide u tome isključivu odgovornost za sve što se bude dešavalo u narednom periodu. Ne može Republički hidrometeorološki zavod imati apsolutnu odgovornost, a da sa druge stane imamo situaciju u kojoj je potrebno osam miliona evra godišnje da do ovih situacija nikada više ne dođe i da mi imamo dobru preventivu, na vreme kupljene rakete, na vreme plaćene strelce. Dakle, osam miliona evra, i to sami znate da je potrebno da se ova stvar definitivno namesti onako kako je potrebno. Međutim, obezbeđeno je u budžetu svega tri miliona evra. Onda oni ljudi iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda smatraju – aha, vi ste nama prebacili odgovornost, ali niste nam zato prebacili budžet i niste nam prebacili sredstva. Mislim da to nije fer.
Dakle, Vlada Republike Srbije kao i u prethodnim godinama… Ja se sada ne bih uopšte nadmudrivao sa vama da li smo mi kao DS ili kao nekadašnji DOS ili u određenim situacijama kao neka kohabitaciona Vlada uradili nešto u određenim trenucima u Srbiji, da li je to uradila Vlada Vojislava Koštunice, da li je to uradila prva, druga ili treća Vlada SNS-a, ili one vlade 90-tih godina, zato što mislim da je bolje da se zakon koji ovo dobro reguliše donese kad tad. Dakle, bolje sad nego sutra, bolje danas nego sutra. Dakle, što pre, to bolje i to nije uopšte sporno.
Hajde da vidimo šta mi možemo da uradimo i kao poslanici opozicije da kada dođe rasprava o amandmanima kako i na koji način možemo da predupredimo da neke stvari budu lakše i Republičkom hidrometeorološkom zavodu kada je ova stvar u pitanju, da ni njih ne stavljamo u procep, da im ne kažemo – evo vam sva odgovornost za sve naredne situacije koje će se dogoditi kada je u pitanju grad, ali Vlada Republike Srbije nema zapravo nikakvu, pa čak ni političku odgovornost kada je ova stvar u pitanju.
Takođe nas brine to što Vlada ovoga puta nije blagovremeno reagovala. Dan nakon te velike štete koju je napravio grad Vlada je reagovala. Ispostavilo se da je kasno. Vlada je reagovala zato što je znala da nedostaje 700 hiljada evra koje su bile potrebne da se ova stvar predupredi. Međutim, propalo je oko 100 miliona evra vrednosti robe koja je uništena u ovom poslednjem gradu. Dakle, od 700 hiljada koje Vlada nije uspela da obezbedi, napravljena je šteta od 100 miliona. Dakle, to nam je za nauk za svaki sledeći put. Ja sam iskreno verovao da ćemo ovoga puta doneti rešenje da nikada nam više ne nedostaje 700 hiljada evra. U ovom rešenju, mi ćemo opet biti sledeće godine u situaciji, možda opet još uvek i ove, ne daj Bože, da nam opet fali 700 hiljada evra zato što nema u budžetu Republike Srbije dovoljno sredstava koje je određeno za protivgradnu zaštitu. I opet ćemo i sledeće godine doći u situaciju da imamo 100 miliona jer ćemo reći – to je odgovornost RHMZ-a.
Mislim da to nije dobra praksa. Smatram da, iako ste vi sa pravne strane potpuno čisti i potpuno ste u pravu kada ste pokušali da integrišete ovaj sistem i vaš argument stoji, međutim mislim da, šire gledano, od strane odgovornosti koju Vlada Republike Srbije mora da preuzme, kada je u pitanju protivgradna zaštita, nismo odmakli apsolutno nijedan jedini korak. Biće lakše sve to integrisati na jednom mestu, ali ćemo opet imati problem sa tim da li ćemo naći osam miliona evra da pratimo strelce ili nećemo jer je sada obezbeđeno tri miliona evra, pa ćemo biti u situaciji da imamo rakete, da nema ko da ih ispali, pa da opet bude načinjena šteta nesrazmerno veća u odnosu na troškove koji su potrebni da do toga ne bi došlo. Dakle, to je ono što je i osnovna, hajde da kažem, zamerka ili sumnja, kada je u pitanju ovaj zakon.
Još imam, evo, dva pitanja što se tiče verzije zakona koju ste nam dostavili i o kojoj danas raspravljamo. Ne vidi se da li je on u potpunosti usaglašen sa Zakonom o vazdušnom saobraćaju. Dakle, to jedna stvar. Ukoliko jeste, evo, igrom slučaja sam morao u nekoliko momenata da budem i van sale.
Drugo jeste pitanje - da li je u članu 14. finansiranje koje je ostalo da se finansira iz dela premija od osiguranja? Dakle, ovo jeste stav negde u suprotnostima sa zakonima Evropske unije. Osiguranje se bazira na dobrovoljnoj osnovi. Dakle, da li ćemo biti u situaciji da nekome oduzmemo 10% od zarade ili ne, to je nešto što ne predstavlja praksu u zemljama Evropske unije i o tome, evo, na primer, još možemo i u formi amandmana da diskutujemo ili eventualno da nađemo neko rešenje koje neće biti na štetu onih poljoprivrednih proizvođača koji zaista dožive nešto ovako kada, evo, neko npr. nije uplatio osiguranje, pa jednostavno danas ima robu koja u potpunosti više ne postoji, koja je propala i koju više ne može da iskoristi na tržištu.
Ja bih sa svim ovim primerima završio. Zamolio bih ministra, ukoliko nađe vremena, da odgovori na ova pitanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri i poštovani gosti, podneli smo amandman na član 1. gde se reči „2013. godina“ zamenjuju rečima „2014. godina“.
S obzirom da znate da je poslednji rok 31. decembar 2015. godine za završetak procesa privatizacije, ono što nije jasno jeste ovog trenutka kada ste ispoljili hrabrost i ušli u brod koji tone, vi ste kao veliki patriota pokušali da nekim svojim iskustvom i znanjem doprinesete da privreda Srbije koliko-toliko oživi.
Zašto ne kažete do kraja istinu građanima? Privatizacija neće biti završena u ovom roku, to je vama već potpuno jasno iako ste uspešno oprali ruke od svog prethodnika, gospodina Vujovića, mislim da bi gospodin Vujović bio izuzetno zahvalan danas DS da su prihvaćeni od strane većine amandmani koje ste pre devet meseci dobili od strane poslaničkog kluba DS, ove danas izmene ne bi bile potrebne i mislim da bi zajedno mogli da donesemo bolje rešenje kada je u pitanju završetak procesa privatizacije.
Ovako ostaje nejasno da li Vlada Republike Srbije uopšte ima snage i da li uopšte ima znanja da ovaj proces sprovede do kraja, duboko verujem da ne. Vi mislim da verujete da nema, iako u vašu nameru kao ministra ne sumnjam i mislim da ste se suočili iako ste bili na čelu Privredne komore Srbije i znali ste u kakvom je problemu srpska privreda. Mislim da ste tek saznali u kakvom je problemu onog trenutka kada ste postali ministar privrede.
Smatram da iz tog razloga ovaj amandman bi bilo potrebno usvojiti da bi što jasnije i preciznije pred građanima Srbije izašli sa nekim planom koji je donela Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, pošto se mali broj članova dopunjuju, odnosno menja, samim tim ima mali broj amandmana, ono što smo želeli da kažemo manje-više je prisutno u svakom od amandmana koje smo predložili.
Pored toga što je ovo četvrta godina mandata i pored toga što ja razumem vas da se devet meseci nismo pomerili sa mrtve tačke i negde mogu da vas razumem zbog prethodne tri godine pogubnog vođenja zemlje i privrede i od strane vaših prethodnika, mislim da je vaša situacija utoliko teža i utoliko po vas lično gora, ali ko će preuzeti odgovornost za ove prethodne tri godine? Ulazimo u četvrtu godinu mandata Vlade, bez obzira što vi četiri godine niste bili ministar, ali četiri godine građani Srbije očekuju neki boljitak. Četiri godine je prošlo, a po statistici NBS 45 hiljada građana manje radi nego što je radilo 2012. godine.
Dakle, imamo veliki problem da objasnimo građanima Srbije, odnosno vi kao Vlada, gde je zakočen ovaj proces. Očigledno je da ne govorimo građanima apsolutnu istinu, 25 hiljada građana radi u preduzećima 17 strateških, koje je odredila Vlada. Pitanje je – da li se odlaže na ovaj način primena stečaja na posle vanrednih parlamentarnih izbora? Da li se odlaže primena stečaja u ovim preduzećima, zato što 25 hiljada glasova SNS očekuje na izborima, a dan posle vanrednih parlamentarnih izbora ovi ljudi će ostati bez posla?
Da li možemo da u međuvremenu pronađemo strateško rešenje za ove firme i ova preduzeća? Da li možemo da ponovo pokrenemo preko ovih preduzeća privredu? Da li vi kao ministar imate sposobnosti za to ili samo odlažemo, odlažemo, odlažemo u nedogled do nekih narednih izbora kada će ovi radnici morati da glasaju za vas, a onda ćemo dan nakon, kao što je to Kori Udovički pre nekoliko dana saopštila, saopštiti da ipak postoji višak zaposlenih i da te zaposlene moramo da otpustimo?
Kao što je govorio gospodin Vujović pre devet meseci, evo ovde je transkript, pre devet meseci svega da 800 miliona evra trošimo na ova preduzeća, odnosno, kako je on tada rekao, bacamo nepovratno ova sredstva, da bi zaštitili neka radna mesta.
Pošto ste rekli da Vlada štedi, da ovog puta nemamo dovoljno sredstava, da li to znači sasvim izvesno da će i ovih 25 hiljada radnika ostati bez posla? Kako oni mogu da budu sigurni da ćete naći nekog strateško partnera, ako to niste uradili za prethodnih devet mesec, ili vaš prethodnih to nije mogao da uradi za prethodne tri godine? Hoću da vam kažem da je poverenje u ovaj plan veoma nisko kod građana Srbije. Toliko.

Zahvaljuje, gospodine Bečiću.
Mislim da sam imao pravo na repliku, ali dobro. Vi procenjujete…