Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se suštinski ne razlikuje od amandmana gospodina Marka Đurišića, jer smo se i mi dvoumili da li bi pre sačuvali snagu Socijalno-ekonomskog saveta u ovom upravnom odboru, koji ministar pokušava da anulira ovim izmenama i dopunama zakona, ili, sa druge strane, da li je u pitanju racionalizacija troškova i ovde smo rekli da je 10.000 evra zaista velika cifra i da se SNS, Vlada, Ministarstvo zalažu za uštedu od 10.000 evra. Mislimo da se tu ne radi o racionalizaciji, već pukoj demagogiji.
Kaže gospodin Pavićević da se ovde nadmećemo dosetkama, ali mislim da je ovde u pitanju zamena teza. Marko Đurišić je rekao da 30.000 ljudi živi i sedi u pojedinim upravnim odborima širom zemlje, a da to nikome ne smeta kada je u pitanju ušteda ili kada je u pitanju politika racionalizacije.
Ovde se radi o nečem drugom. Ovde se zamenjuju teze kako bi se uloga Socijalno-ekonomskog saveta, kao institucionalnog okvira za dogovor između poslodavaca, radnika i države, potpuno stavila u drugi plan, kako bi se Socijalno-ekonomski savet preglasavao u Upravnom odboru Nacionalne službe za zapošljavanje i onda se postavlja pitanje - ako će sve upravni odbor raditi po nalogu ministra, zašto onda taj upravni odbor uopšte postoji?
Ne radi se ovde ni o kakvim uštedama od 10.000 evra. Da se radi o uštedama, ne bi se pre dva dana pola milijarde evra poklanjalo investitoru iz UAE, a sa druge strane obećavalo da će iz džepa građana 2.000 evra biti izdvojeno za taj projekat.
Mislimo da je ovde stvar potpuno jasno. Ovim amandmanom smo, pokušavajući da osnažimo Socijalno-ekonomski savet, pokušali da predložimo nešto što bi glasilo na sledeći način: ne četiri člana upravnog odbora da ima Vlada, već Socijalno-ekonomski savet, a Vlada da ima tri. To je onda fer. To je onda suštinski ono za šta se zalaže i sam ministar i Vlada Republike Srbije, ali ovde se ne radi o tome. Ovde se zapravo radi o preglasavanju, o slabljenju Socijalno-ekonomskog saveta i, na kraju, o demagogiji da se pod geslom ušteda sva moć i sva kontrola stavlja u ruke ministra Vulina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, narodni poslanici, upravo kao što je i rekao prethodni govornik, podržaćemo naš predlog i glasaćemo za ovaj amandman iz prost razloga zato što ojačava socijalno ekonomski savet, makar u jednom delu koji se tiče kontrole. Sa devet je smanjeno na sedam pod izgovorom ušteda članova upravnog odbora, a zapravo je ministar Vulin smanjio one koje predlaže Socijalno ekonomski savet, a one članove upravnog odbora koje predlaže Vlada naravno njihov broj nije promenjen i tu nikakvih ušteda apsolutno nema.
To je demagogija, to je nešto što predstavlja najblaže rečeno zamenu teza. Mislimo da je ovo stvar koja se zove, kao što je rekao šef poslaničkog kluba SNS da je definicija za ovo bahatost. Definicija za ovo jeste zapravo nešto sasvim drugo.
Pre dva dana smo dali pola milijarde evra, a ovde se argument koristi da se šteti 10.000 evra. To je smešno i to je ono što predstavlja cirkus kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna zakona. Definicija stoga nije bahatost, definicija je „Beograd na vodi“ i mislimo da treba da usvojite ovaj amandman kako bi pokazali minimum razumevanja prema stvarnosti u kojoj živite. To nije stvarnost vaših fotelja, vaših automobila, vaših radnih mesta, zaposlenih članova SNS. Realnost je sasvim drugačija i ako ovde popustimo kao društvo ili kao država, Socijalno ekonomski savet izgubi svoju jačinu i svoju moć, verujte mi da ništa dobro neće ispasti od celog ovog posla.
Mislimo da je veoma važno da se uštede prave na onim stvarima koje su realne, da se ne uzima građanima 2000 evra po svakom zaposlenom da bi se dalo nekom investitoru iz UAE, već da se na ovakvim stvarima istinski štedi, a ne zarad toga da ministar Vulin ima apsolutnu većinu i da može da preglasava Socijalno ekonomski savet i da sve institucije koje postoje u ovoj zemlji se sruše, u tome ste šampioni i to smo vam rekli u raspravi u načelu.
Smatramo da ćete biti upamćeni kao ministar koji je možda govorio više neistina, nego onda u onoj Vladi JUL-a i SPS-a. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo kao što je moja prethodnica govorila, ovaj zakon je pripreman nekoliko godina i mi pozdravljamo njegovo donošenje. To je materija koja je inače veoma teška za kodifikaciju i slične zakone ima relativno mali broj zemalja, kako i u okruženju, tako i članica EU.
Demokratska stranka se snažno zalagala da iz korena promeni politiku koja se odnosila prema ovakvim stvarima i razumevanju osoba sa invaliditetom i kada je upitanju dominirajući, pre svega, medicinski koncept, zalagali smo se da se osobe sa invaliditetom, pardon, konačno tretiraju sa stanovišta pre svega ljudskih prava i socijalne uključenosti.
Ovaj predlog zakona sigurno unapređuje ljudska prava osoba sa oštećenim sluhom i uvećava njihove mogućnosti za svaki vid socijalnog uključivanja. Mi uvek kažemo kada podržavamo neki zakon, kada je on dobar i temeljit, kada je on dobro i temeljito napisan. Kao što je moja prethodnica rekla, neke stvari bi se i mogle unaprediti amandmanima i samog Odbora i to je nešto što, u ovom trenutku i pozivamo i Vladu Republike Srbije, ali i Odbor koji je zadužen za ova pitanja, da ukoliko o ovome što je govorila poslanica Gordana Čomić možemo da nešto bolje učinimo, da onda to učinimo svi zajedno kako bi ovu ionako dobru stvar još više unapredili.
Međutim, uvek kažemo i kada nešto nije u interesu građana Srbije. Iz tog razloga, kada je upitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, mi mislimo da taj zakon ima velikih nedostataka i velikih problema. Izmene koje ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona se ovde donose, one jesu pre svega izmene kozmetičkog karaktera i ne mislimo i ne smatramo da je on suštinski i da će na bilo koji način smanjiti broj nezaposlenih u Srbiji, već naprotiv, imamo najavu i resornog ministra i Vlade Republike Srbije u nekoliko navrata da će broj nezaposlenih skakati i biti sve veći i veći u narednom periodu.
Predlagač sam navodi da o izmenama zakona ove prirode nije bilo uopšte javne rasprave i da su se vodili razgovori sa zainteresovanim licima, iako u obrazloženju se ne navodi koja su to zainteresovana lica. Na taj način smo grubo zanemarili ulogu kao država Srbija Socijalnoekonomskog saveta. Socijalnoekonomski savet predstavlja institucionalni okvir kada je upitanju usaglašavanje interesa i Vlade Republike Srbije i poslodavaca i, naravno, radnika, odnosno sindikata. To govori samo o činjenici da nadležno ministarstvo i Vlada Republike Srbije ne razumeju i ne žele istinski socijalni dijalog, što ovu stvar dodatno komplikuje.
Neubedljivi su, takođe, razlozi koji govore o tome zašto nam je potreban uopšte hitan postupak u ovom slučaju. Kao glavni razlog se navodi taj očekivani broj, povećani broj onih koji će ostajati bez posla u narednom periodu zbog, kako se kaže, završetka procesa privatizacije. Ako se pljačkaškim privatizacijama nazivalo sve što je Vlada Vojislava Koštunice privatizovala, samo zato što su radnici ostajali bez posla, a vi najavljujete ovde istu stvar, onda nisam ni siguran kako možemo da nazovemo i kojim rečnikom ovu privatizaciju.
Pod geslom ušteda mi ovde imamo urušavanje Socijalno-ekonomskog saveta, i ovom prilikom čestitam i Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu, šampioni su u ovom slučaju koji se odnosi na urušavanje nezavisnih institucija u Republici Srbiji. Svaka nezavisna institucija smeta ovoj Vladi, smeta onima koji žele da na jedan volšeban način uvedu neke kriterijume koji su isključivo u interesu onih koji sede u foteljama i koji su na vlasti. Mislim da na ovaj način ne možemo pomoći onima koji će u narednom periodu, već ove godine, kako se navodi u ovom obrazloženju zakona ostati bez posla i mislim da će to biti veoma veliki izazov za svaku narednu Vladu Republike Srbije, kako će i na koji način sve one koji uz najavljenu privatizaciju budu ostajali bez posla pospešiti njihovo zapošljavanje, ako znamo kakvi su ekonomski ili makro-ekonomski pokazatelji u Srbiji, ako znamo da je 10 milijardi već dug, ako znamo koliko su teški i mukotrpni oni napori koji pokušavaju da dovedu neke strane investitore ili strane investicije, kojih naravno nema već evo četvrtu godinu.
Razgovarali smo o otvaranju novih radnih mesta i pokušali smo ovde da predstavimo građanima da donosimo zakone koji će njima pospešiti ili olakšati da nađu neko svoje zaposlenje. Do toga neće dolaziti, od projekata nema ništa, predlažu se oni koji su unapred osuđeni na propast, kao što je „Beograd na vodi“.
Kada su upitanju članovi ovog zakona, mislim da neću imati vremena da idem od jednog do drugog, reći ću samo o nekolicini članova. U članu 1. se pod geslom ušteda smanjuje broj članova Upravnog odbora NSZ sa devet na sedam. Pri tom, Vlada ne smanjuje one koje ona predlaže, ali se smanjuju oni koje je predložio Socijalno-ekonomski savet i ovde se samo radi o pukom preglasavanju u svakom narednom i narednom slučaju.
Mislim da je veoma loše to što se kao argument koriste, time završavam, doprinosi za PIO koji su povećani, pa sada ovde možemo da pričamo o tome koliko je eventualno skočila…

Izvinjavam se, imam osam minuta, znači još minut i osam sekundi.

Poslednja rečenica, dakle sa 12 na 14% je povećano. To nije povećanje od 2%, i danas je resorni ministar govorio o tome, to je povećanje od 16% i to je nešto što sasvim sigurno opterećuje sve one koji su zaposleni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dakle, reklamiram član 104. i ako mi dozvolite da obrazložim. Upravo zato što se vodi polemika o jednoj veoma važnoj stvari po državu Srbiju i po građane Srbije, gospođo Vukomanović je upravo rekla nešto što se odnosilo na izlaganje prethodnog govornika gospodina Pavićevića. Mislim da je zaista važno da ako već to nismo mogli pre dva dana da razgovaramo o „Beogradu na vodi“ kao temi koja je bila na dnevnom redu, hajde sada da razgovaramo kada su u pitanju amandmani.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, na osnovu izlaganja ministra pravde, gospodina Selakovića, ja u svojoj ruci držim jednu presudu Ustavnog suda, koja je 31. oktobra 2012. godine doneta, koja se poziva na načelo jedinstva pravnog poretka, utvrđenim članom 4. Ustava, kao što ministar pravde vrlo dobro zna, imajući u vidu da ustavno načelo jedinstva pravnog poretka nalaže da osnovni principi i pravni instituti predviđenim zakonima, kojim se na sistemski način uređuje jedna oblast društvenih odnosa, budu poštovani i u posebnim zakonima, gospodine Selakoviću.
U ovom slučaju, sistemski zakon jeste Zakon o eksproprijaciji, gde se krši član 20. Zakona o eksproprijaciji, koji decidno govori šta je javni interes. Dakle, ovde Vlada Republike Srbije želi da na narodne poslanike prenese odgovornost kršenja Ustava Srbije. Krši se Ustav Srbije u članu 4. gde se govori o jedinstvu pravnog poretka, a u članu 58. gde se predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenim zakonom, a u ovom slučaju zakon je Zakon o eksproprijaciji i prekršen je član 20. Uporno pokušavate da šoping-mol proglasite javnim interesom u Republici Srbiji. Neće građani imati interes od šoping-mola, i to ova Vlada vrlo dobro zna.
Šta je još ovde suština? Suština je da se Vlada sa svojom poslovnom mahinacijom sa investitorom zaštiti iza većine u ovom domu Narodne skupštine, i to sigurno neće proći, kad tad, i vi ste toga svesni. Neko će zbog ovoga odgovarati pred pravosudnim organima Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, ovde se radi o nečemu što Vlada Republike Srbije pokušava uporno da predoči javnosti, a to jednostavno nije istina.
Član 58. Ustava, gospodine Selakoviću, očigledno da vi niste pročitali, pa evo iskoristiću priliku, predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu Zakona o eksproprijaciji u članu 20.
E, sada javni interes je 0,8% javnih objekata izgrađenih na teritoriji Savskog amfiteatra na 177 hektara, Da li je to javni interes? Vi možete gospodine Selakoviću da pred ovu Skupštinu, pošto imate apsolutnu većinu, da stavite da je danas 13. avgust i da Narodna skupština utvrdi to i kažete – jeste, javni interes je da mi sada privatizujemo Narodnu banku Srbije i da je privatizuje gospođa Jorgovanka Tabaković, ali to nije javni interes. Vi ga možete tako proglasiti, ali to nije to.
Vi na osnovu većine pokušavate da vređate zdravu pamet građana Srbije.
Nema javnog interesa u 0,8% objekata javne namene, pri tom nemamo u ugovoru da se investitor obavezuje i na tih 0,8% objekata javne namene, jer ugovor nemate.
Kažete da će on uložiti tri milijarde evra direktno na područje Savskog amfiteatra i onda ste rekli pre dva dana da svako ko uloži tri milijarde evra za njega ne treba da važe Ustav i zakoni Srbije. Zato što je Bog dao da Abu Dabi bude u centru Beograda. To se sigurno neće dogoditi.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Šta fali?)

Pet stotina miliona evra košta zemljište građana Beograda. Vi ga bez bilo kakvog ugovora o gradnji „Beograda na Vodi“ poklanjate investitoru. Zbog toga ste došli danas u Narodnu skupštinu da poklonite pola milijarde evra investitoru koji je prijatelj vašeg premijera i verujte mi na reč jednog dana će pravosudni organi imati pune ruke posla kada je ova stvar u pitanju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prethodni govornik je imao prilike da kaže što-šta, kome repliciram…
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Kome replicirate?)
…što-šta na temu kako se vodio Beograd ili kako se na neki način…

… Vlada Republike Srbije ophodi danas prema svojim građanima.
U ruci držim ugovor iz 1974. godine, ugovor između Branka Pešića kao nekadašnjeg gradonačelnika Beograda i „Železnice Srbije“. U ovom ugovoru Beograđani su samodoprinosom platili 57% stanice Prokop, kao investicije između grada Beograda i tadašnje „Železnice“. Dakle, na osnovu ovog ugovora, Beograđani će platiti Prokop, a za uzvrat će im se dati zemljište savski amfiteatar, koje je do skoro pripadalo „Železnici“ i nikada se ovaj ugovor nije ispoštovao. Po ovom ugovoru, građani Beograda su vlasnici 500 miliona evra tržišne vrednosti savskog amfiteatra koje vi poklanjate kao Vlada Republike Srbije investitoru i to proglašavate javnim interesom. To je sramota, zbog toga će neko odgovarati pred pravosudnim organima ove zemlje.
Kada smo govorili o tome da je ovo presedan, investitor koji je prijatelj predsednika Vlade mora da zna da svaki dinar koji se ulaže, ulaže se uz izvesnu dozu pravne nesigurnosti, jer Ustavni sud je u svojim presudama i do sada uzimao u ozbir ove stvari. Ovo će pasti na Ustavnom sudu, a mi ćemo, naravno, uputiti žalbu. Zahvaljujem.

Repliku sam ja tražio? Tražio sam repliku na izlaganje gospodina Babića.

Znači, ne date mi pravo na repliku.

Onda se izvinjavam.

Gospodine Arsenoviću, ja vam se onda izvinjavam.