Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo kao što je moja prethodnica govorila, ovaj zakon je pripreman nekoliko godina i mi pozdravljamo njegovo donošenje. To je materija koja je inače veoma teška za kodifikaciju i slične zakone ima relativno mali broj zemalja, kako i u okruženju, tako i članica EU.
Demokratska stranka se snažno zalagala da iz korena promeni politiku koja se odnosila prema ovakvim stvarima i razumevanju osoba sa invaliditetom i kada je upitanju dominirajući, pre svega, medicinski koncept, zalagali smo se da se osobe sa invaliditetom, pardon, konačno tretiraju sa stanovišta pre svega ljudskih prava i socijalne uključenosti.
Ovaj predlog zakona sigurno unapređuje ljudska prava osoba sa oštećenim sluhom i uvećava njihove mogućnosti za svaki vid socijalnog uključivanja. Mi uvek kažemo kada podržavamo neki zakon, kada je on dobar i temeljit, kada je on dobro i temeljito napisan. Kao što je moja prethodnica rekla, neke stvari bi se i mogle unaprediti amandmanima i samog Odbora i to je nešto što, u ovom trenutku i pozivamo i Vladu Republike Srbije, ali i Odbor koji je zadužen za ova pitanja, da ukoliko o ovome što je govorila poslanica Gordana Čomić možemo da nešto bolje učinimo, da onda to učinimo svi zajedno kako bi ovu ionako dobru stvar još više unapredili.
Međutim, uvek kažemo i kada nešto nije u interesu građana Srbije. Iz tog razloga, kada je upitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranja za slučaj nezaposlenosti, mi mislimo da taj zakon ima velikih nedostataka i velikih problema. Izmene koje ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona se ovde donose, one jesu pre svega izmene kozmetičkog karaktera i ne mislimo i ne smatramo da je on suštinski i da će na bilo koji način smanjiti broj nezaposlenih u Srbiji, već naprotiv, imamo najavu i resornog ministra i Vlade Republike Srbije u nekoliko navrata da će broj nezaposlenih skakati i biti sve veći i veći u narednom periodu.
Predlagač sam navodi da o izmenama zakona ove prirode nije bilo uopšte javne rasprave i da su se vodili razgovori sa zainteresovanim licima, iako u obrazloženju se ne navodi koja su to zainteresovana lica. Na taj način smo grubo zanemarili ulogu kao država Srbija Socijalnoekonomskog saveta. Socijalnoekonomski savet predstavlja institucionalni okvir kada je upitanju usaglašavanje interesa i Vlade Republike Srbije i poslodavaca i, naravno, radnika, odnosno sindikata. To govori samo o činjenici da nadležno ministarstvo i Vlada Republike Srbije ne razumeju i ne žele istinski socijalni dijalog, što ovu stvar dodatno komplikuje.
Neubedljivi su, takođe, razlozi koji govore o tome zašto nam je potreban uopšte hitan postupak u ovom slučaju. Kao glavni razlog se navodi taj očekivani broj, povećani broj onih koji će ostajati bez posla u narednom periodu zbog, kako se kaže, završetka procesa privatizacije. Ako se pljačkaškim privatizacijama nazivalo sve što je Vlada Vojislava Koštunice privatizovala, samo zato što su radnici ostajali bez posla, a vi najavljujete ovde istu stvar, onda nisam ni siguran kako možemo da nazovemo i kojim rečnikom ovu privatizaciju.
Pod geslom ušteda mi ovde imamo urušavanje Socijalno-ekonomskog saveta, i ovom prilikom čestitam i Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu, šampioni su u ovom slučaju koji se odnosi na urušavanje nezavisnih institucija u Republici Srbiji. Svaka nezavisna institucija smeta ovoj Vladi, smeta onima koji žele da na jedan volšeban način uvedu neke kriterijume koji su isključivo u interesu onih koji sede u foteljama i koji su na vlasti. Mislim da na ovaj način ne možemo pomoći onima koji će u narednom periodu, već ove godine, kako se navodi u ovom obrazloženju zakona ostati bez posla i mislim da će to biti veoma veliki izazov za svaku narednu Vladu Republike Srbije, kako će i na koji način sve one koji uz najavljenu privatizaciju budu ostajali bez posla pospešiti njihovo zapošljavanje, ako znamo kakvi su ekonomski ili makro-ekonomski pokazatelji u Srbiji, ako znamo da je 10 milijardi već dug, ako znamo koliko su teški i mukotrpni oni napori koji pokušavaju da dovedu neke strane investitore ili strane investicije, kojih naravno nema već evo četvrtu godinu.
Razgovarali smo o otvaranju novih radnih mesta i pokušali smo ovde da predstavimo građanima da donosimo zakone koji će njima pospešiti ili olakšati da nađu neko svoje zaposlenje. Do toga neće dolaziti, od projekata nema ništa, predlažu se oni koji su unapred osuđeni na propast, kao što je „Beograd na vodi“.
Kada su upitanju članovi ovog zakona, mislim da neću imati vremena da idem od jednog do drugog, reći ću samo o nekolicini članova. U članu 1. se pod geslom ušteda smanjuje broj članova Upravnog odbora NSZ sa devet na sedam. Pri tom, Vlada ne smanjuje one koje ona predlaže, ali se smanjuju oni koje je predložio Socijalno-ekonomski savet i ovde se samo radi o pukom preglasavanju u svakom narednom i narednom slučaju.
Mislim da je veoma loše to što se kao argument koriste, time završavam, doprinosi za PIO koji su povećani, pa sada ovde možemo da pričamo o tome koliko je eventualno skočila…