Nadam se da neće.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne želim, dogovoreno.
Ono što je važno samo da se odgovori i da se zna, bilo bi bolje da pričamo o „Beogradu na vodi“ za koje i Vlada Republike Srbije kaže da će možda biti realizovano.
Dakle, ulazimo u investiciju građana Srbije od 3,5 milijarde evra sa možda će posle dve zgrade investitor otići i time trošimo novac iz budžeta i na ono da mi optužujemo bilo koga ili da mi pretimo bilo kome, to uopšte nije istina. Mi samo govorimo da smo protiv ovog zakona za dobro onih koji su neke novce iz budžeta grada, iz budžeta sutradan Republike trošili na ovaj projekat bez ugovora o gradnji „Beograda na vodi“, bez predugovora gradnji „Beograda na vodi“ samo smo rekli da će jednog dana pravosudni organi imati pune ruke posla, a da mi to ne želimo.
Iz tog razloga mi ne možemo da pružimo ruku za ovaj posao zato što on nije u interesu građana, nije ni u interesu vas. Dakle, ono što je vezano za fascinaciju rezultatima gospodina Pajtića sa 100 hiljada zaposlenih više, sa 80% od ukupnih investicija 80% investicija je u Vojvodini, sa nagradama i međunarodnim priznanjima koje je dobila Vlada AP Vojvodine kao evropska regija najpovoljnija za ulaganje, sa programom samozapošljavanja, sa školama, domovima zdravlja i svim ostalim stvarima koje su opremljene i obnovljene za vreme vlade Bojana Pajtića.
Ono što, i time završavam, želim još da podvučem, jeste da ne treba da ovde pretvorim ovu raspravu u hajku na pojedine članove DS, mislim da je veoma važno da govorimo o onome što je istina, što Vlada i ministri izbegavaju, a to je „Beograd na vodi“ i o štetnosti tog projekta na budžet Republike Srbije.

Replika na gospodina Martinovića. Zahvaljujem.
Ono što je važno, a da se vratimo na temu…

Tako je.
Dakle, imamo gradove u regionu, na primer Zagreb. Zagreb ima takođe jednu ideju o projektu „Zagreb na Savi“, duplo veći plac je u pitanju, odnosno parcela preko 250 hektara. Međutim, tamo se sve dešava u saglasnosti sa svim onim pravilima koji važe za sve evropske metropole…
(Ninoslav Girić, s mesta: O čemu ovo?)

Možete samo da mi vratite vreme, molim vas?

Zahvaljujem.
Dakle, Zagreb želi da takođe razvije jedan projekat „Zagreb na Savi“, ali uz međunarodni konkurs, ali u svu transparentnu koju očekuje naravno javnost, uz sve ono što se tiče evropskih i svetskih metropola i svih onih pravila koje čine dignitet jednog ozbiljnog rada. Ja sam zaista verovao u to i Grad Beograd od strane onih koji ga danas vode.
Dakle, ono što se nekada zahtevalo od Vlade Republike Srbije, a to je projekat „Vodeni Beograd“ gospodina Beka. On je želeo takođe da mu građani Srbije investiraju izmeštanje luke, a da on lično izgradi „Vodeni Beograd“, tako se zvao njegov projekat i mi smo to odbili.
To danas Vlada Republike Srbije hoće da uradi sa investitorom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, da građani Srbije plate sve što treba da se izmesti da bi on zaradio na tom projektu. To je isto i to nećemo dozvoliti. Zahvaljujem.

Ovaj projekat je čista korupcija.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, dakle, i ovaj amandman je – briše se, iz prostog razloga što mi želimo da poništimo celokupan predlog Vlade Republike Srbije, da se nečiji privatni interes proglasi javnim.
Ovde smo u ovoj debati imali nekoliko stvari da zaključimo. Prva stvar je građanima Beograda se uzima pravo na lokalnu samoupravu. Građanima Beograda se uzima pravo da njihov grad formira i izglasava urbanističke planove. Dakle, sve na sebe je preuzela Vlada Republike Srbije na ovaj način i jedan krajnje sumnjiv projekat i od strane Agencije za borbu protiv korupcije i od strane Transparentnosti Srbije i međunarodne, stručne i domaće stručne javnosti proglašen je za planom za 22. vek. Neki poslanici, ministri govore da je Abu Dabi ono što treba Beogradu, mi mislimo potpuno drugačije, zato što smatramo da stanovi od 100, 200 i 500 kvadrata ne trebaju Beogradu, da su to stanovi, a ministar Vujović zna kakvo je stanje na tržištu, da ti stanovi apsolutno nisu predmet onoga što je potrebno danas građanima Beograda koji će, na primer, ako su prosvetni radnici u pitanju narednih 100 godina otplaćivati najmanji stan od 80 ili 90 kvadrata koji se planira na tom području, uz to da ne potroši nijedan jedini dinar na bilo što drugo u svom životu, nego na otplaćivanje tog kredita. I to jeste sramota i to govori da nije u interesu nijednog stanovnika Beograda i Srbije. Neće se ovde otvoriti nova radna mesta. Ovde će samo jedan investitor zaraditi na leđima građana Srbije i građana Beograda. Zahvaljujem.

Dakle, zašto se mi duboko ne slažemo sa Vladom Srbije kada je u pitanju ovaj zakon? Iz prostog razloga što se do sada 80 miliona potrošilo na raščišćavanje zemljišta iz budžeta Grada Beograda.
Dvesta sedamdeset miliona evra, po izglasavanju ovog zakona, potrošiće se dalje na sve ono što treba da bude preduslov za investitora. Još 3,2 milijarde evra građani će platiti izmeštanje svih železničkih, autobuskih, Lastinih stanica, izgradnju mosta, izmeštanje železničkih koridora, infrastrukturno opremanje zemljišta, izgradnju metroa, jer se koridori železnički izmeštaju i na taj način se dovodi u pitanje dalji razvoj glavnog grada. Naravno, Vlada o tome nije vodila računa. To je i ne zanima.
Zbog čega? Da li postoji ugovor o izgradnji „Beograda na vodi“? Nismo dobili odgovor na to pitanje. Da li postoji predugovor o izgradnji „Beograda na vodi“? Iako viču da poslanici SNS, ipak još uvek građani nisu videli ni predugovor.
Da li postoji maketa? Postoji, ali ne zna se ko je autor. Isto tako, postoji nekoliko rešenja koje je stranka bivših radikala ponudila. Jednu u kampanji 2012. godine, „Beograd na vodi“ je izgledao ovako. Zatim, 2013. godine, svega godinu dana kasnije, „Beograd na vodi“ je izgledao ovako. Danas nam kažu da će „Beograd na vodi“ izgledati ovako. Ne zna se ko je ni jednu, ni drugu, ni treću maketu pravio, ali ključno pitanje – da li postoji projekat o „Beogradu na vodi“ Projekat o „Beogradu na vodi“, gospodo, ne postoji.
Da li postoji garancija da će investitori izgraditi sve što smo imali prilike da vidimo na ovim fotografijama? Ne postoji. Da li postoji garancija za obeštećenje, ukoliko građani pojedinačno daju 2.000 evra investitoru za ovaj projekat da će nakon dve ili tri svega izgrađene zgrade nastaviti da gradi i ostalo? Ne postoji obeštećenje. Zašto? Zato što ne postoji ugovor.
Zato je ovo mutan projekat. Zato je ovaj projekat loše ocenjen od strane Agencija za borbu protiv korupcije, a vi i pored toga poklanjate zemljište investitoru u vrednosti od pola milijarde evra. To je tržišna vrednost i to zemljište, gospodine Vujoviću, koliko god se trudili da pokažete da nije tako, pripada građanima Beograda, a ne pripada ni Vladi Republike Srbije, ni pojedinačno nekom ministarstvu, ni gospodinu premijeru. To pripada isključivo građanima Srbije i građanima Beograda.
Za kraj, građani nemo posmatraju kako ministri Vlade Republike Srbije, kako premijer, kako gradonačelnik Beograda više vode računa o interesima investitora „Igl Hilsa“, nego što vode računa o interesima građana Beograda i građana Srbije. Zato smo mi protiv „Beograda na vodi“, jer mislimo da je ovo projekat koji će biti udar na džepove osiromašenih građana tokom ove tri godine Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Skupštine. Iako sam pomenut od strane gospodina Jovičića i od ministra, mislim da sam imao pravo na repliku, ali uredu, kako god kažete, tako će biti. Na kraju, vi ste predsednica Skupštine.
Dakle, ono što me čudi ovde jeste što poslanici većine govore i o gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, ali i o gospodinu Antiću, za koliko sam ja razumeo neke propuste da ste vi gospodine Antiću ostavili neki krš i lom na području Savskog amfiteatra. Ja se sa tim ne slažem zato što je to zemljište još uvek pod ingerencijom Republike, ako se dobro sećam, a mislim da se dobro sećam, pošto sam i ja kao i vi bio u nekoliko mandata odbornik Skupštine grada.
Sada, ono što me čudi od vas jeste da za projekte koji su preduslov ulaganja jednog privatnika a koštaju tri i po milijarde evra, te projekte neće platiti ni Grad Beograd, ni Vlada već građani i Beograda i Srbije i oni u Doljevcu i oni u Smederevskoj Palanci, ali i oni u Novom Sadu i Novom Kneževcu.
Dakle, to jesu preduslovi, vi se pozivate na nešto što ne može da stoji, kao što vrlo dobro znate kao predsednik nekadašnje Skupštine Grada Beograda, kada je ta Skupština grada zaista bila reprezentativno telo jorgan, nije moglo da se dogodi da neko zemljište Grada Beograda po ugovoru iz 1974. godine između Branka Pešića i Železnice, to vam je sigurno poznato, besplatno dodeljuje investitoru, a ovde Vlada o tome pokušava da građane obmane time što im to neće reći, nego na mala vrata gura zemljište građana Beograda, investitoru u džep, a to je ako se slažete pola milijarde evra.
To je trošak. Zbog čega? Zato što ovo nije razvojni projekat gospodine Antiću i vi ste toga svesni. Nije razvojni projekat zato što je ovo privatni projekat prijatelja premijera koji ni jednom prilikom nije pokazao spremnost da uloži tri milijarde evra sem priče i pustih obećanja, jer kao što i vi i ja znamo, u Srbiju nije ušao ni jedan jedini evro. Ušlo je samo 100 dinara kao osnivački kapital „Egl hilsa“, a ovde imamo Vladu Republike Srbije…

Ali, ja se ovde obazirem na ono što jeste amandman briše se, jer se mi ne zalažemo za ovaj zakon…

Dopustite mi, molim vas.
Budimo parlamentarni makar danas.

Makar kada je interes građana, dopustite.

Poslednja rečenica.