Ako mislite da urušavam ustavne nadležnosti lokalnih samouprava time što postavljam pitanje i vama kao predsedavajućem i ministru kulture i predsedniku Republike Srbije i predsednici Vlade Republike Srbije i svima onima koji prave od života građana Srbije jedan svojevrstan rijaliti…

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Nadam se da vaša nervoza ovoga puta neće uticati na to da li ću govoriti do kraja ili ne. Hvala vam.

Dakle, predložio sam Zakon o glavnom gradu da se promeni u onim godinama koje nisu izborne. Nije ovo ni izborna godina za grad Beograd, pa evo ja vas pozivam da promenite Zakon o glavnom gradu i da dozvolite Beograđanima da neposredno biraju gradonačelnika Beograda, da znaju građani za koga glasaju, da znaju građani da će određena ličnost politička uticati na to da li će njihov kvalitet života biti bolji ili lošiji, ali da sami mogu o tome da odluče, a ne da u njihovo ime odlučuje predsednik Republike Srbije.

Dakle, veoma je važno da dozvolimo ljudima na lokalu u celoj zemlji da biraju svoje lidere u koje imaju poverenja da vode njihove opštine, da vode njihove gradove, na kraju da vode glavni grad u Srbiji, grad Beograd.

Jutros sam upravo i tom prilikom postavio pitanje, za koje mi gospodin Arsić nikada nije dozvolio da završim, pitanje je upravo bilo posvećeno načinu na koji se danas vodi grad Beograd, s obzirom da mi nemamo uređen sistem koji podrazumeva da određeni pojedinac snosi svoju odgovornost.

Mi imamo zamenika gradonačelnika gospodina Vesića koji glumi gradonačelnika Beograda, imamo gradonačelnika Beograda koji glumi nekog funkcionera SNS, imamo sijaset drugih direktora koji ne snose odgovornost za ono što rade u gradu Beogradu. Iz tog razloga je veoma važno da imamo odgovornu gradsku upravu na čelu sa gradonačelnikom kojeg će izabrati direktno građani Beograda.

Imali smo situaciju pre nekoliko dana da jednostavno pojedini direktori, u pitanju je nacionalni teatar Narodno pozorište, budu bez ijedne jedine reči smenjeni, a da npr. gradonačelnik Beograda ili zamenik gradonačelnika, koji je vršilac dužnosti gradonačelnika, gospodin Vesić o tome ne kažu nijednu jedinu reč. LJudi koji su, poput Hubača, zadužili sve nas u ovoj sali, i gospodina Arsića koji se smeje, a ne znam tačno da li zna gde je nacionalni teatar, jednostavno, ispalo je da neki ljudi koji su imali određenu ulogu u ovom društvu, određene rezultate u ovom društvu, njih apsolutno ne ceni niko, samo iz razloga što se ne zna ko vodi sistem, ne zna se ko vodi grad Beograd, ne zna se ko odlučuje u ovoj zemlji, a s druge strane izbori su na godinu dana.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Svedoci smo ponovnih obećanja po ko zna koji put u poslednjih šest godina o tome da će pripadnicima bezbednosti, onima koji brinu o odbrani naše zemlje, onima koji su pripadnici MUP biti izgrađeni stanovi po takvim uslovima da oni sa tim platama mogu i da ih kupe.

Ono što je simptomatično jeste da se do sada svaki put to obećanje davalo neposredno pred raspisivanje nekih novih izbora. Ne znam da li je opet istim povodom to obećanje dato, ali u svakom slučaju, to su ljudi kojima se šesti put u ovih šest godina obećava da će svake naredne biti započeta gradnja jeftinih stanova, subvencionisane cene za one koji rade u službi pet, deset ili petnaest godina ili više godina.

Ono što je veoma sramotno jeste da pripadnici Vojske Republike Srbije ne samo da imaju mala primanja, u ovom slučaju, nego nemaju ni osnovnu opremu za rad i u to smo nekoliko puta do sada upućivali. Veoma je važno da ljudi koji brinu o bezbednosti zemlje imaju barem opremu sa kojom mogu da funkcionišu i da svakodnevno rade. Ne samo da su dnevnice ukinute, ne samo da su plate smanjene, nego nemaju osnovna sredstva za rad, a kada je u pitanju stanogradnja onda je makar potrebno da onaj koji obećava možda iz sedmog puta ispuni to obećanje, pa da se zaista pripadnicima Vojske, policije obezbede stanovi po subvencionisanim cenama.

Kako neko ko živi i radi preko 20 godina u nekom gradu ili u nekoj opštini, ne može svoju porodicu da obezbedi i reši stambeno pitanje i to je sramota za ovu zemlju. Mnoge pare su se potrošile na kojekakve projekte besmislene, na projekte koji su gurali pare u džep privatnim investitorima, a ovo osnovno pitanje za pripadnike snaga bezbednosti u Srbiji nije rešeno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, postavljam pitanje predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Brnabić. Pre nekoliko dana učestvovala je na jednom tzv. bezbednosnom kvorumu koji je organizovala Nacionalna avangarda, organizacija za koju se ne zna pouzdano ko je finansira i za koju se pouzdano ne zna, ko stoji iza nje.

Na jednoj od cesija pred predsednicom Vlade Republike Srbije, gospođom Brnabić čovek koji je došao iz BIA koji je visoko pozicioniran u istoj, Marko Parezanović rekao je sledeće – da je najintenzivnija pretnja Srbiji prikrivena od delovanja spoljnog faktora koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi. Na taj način se vrše određene zloupotrebe i stavljaju se u funkciju pojedinci iz redova opozicionih političkih partija, pojedinih delova medija, deo nevladinog sektora, a svi zajedno utiču na sindikate.

(Aleksandar Martinović: Sve je tačno.)

Pošto gospodin Martinović kaže da je sve tačno, ja bih pitao gospođu Anu Brnabić da nam ona kaže imena i prezimena iz BIA koji su to opozicionari koji predstavljaju opasnost po Republiku Srbiju i njenu bezbednost? U kojim strankama se tačno oni nalaze? Da li se prisluškuju? Da li se prate?

Želimo da znamo na osnovu čega neko iz Nacionalne avangarde i BIA tvrdi da je loš uticaj na Srbiju od strane pojedinaca iz opozicije, a da sa druge strane apsolutno se dopušta da jedna organizacija koju je formirao gospodin Uzelac, koji je na Bezbednosno diplomatskoj akademiji u Moskvi finansiran od strane Ministarstva unutrašnjih i spoljašnjih poslova Ruske federacije? Kako to nije uticaj spoljnog faktora na Srbiju, a jeste uticaj spoljnog faktora na Srbiju ako ste opozicija u Srbiji?

Želim da mi gospođa Brnabić odgovori, koja je sedela u tom trenutku pored Parezanovića, zbog čega je ćutala i zašto se prećutno saglasila sa njim? Zato što građani imaju prava da znaju otkud ovakav način borbe od strane vladajućeg režima prema opoziciji, koji nas vraća u devedesete godine?

Moje drugo pitanje jeste za tužiteljku Višeg javnog tužilaštva, takođe za sve ministre u Vladi, uključujući i gospođu Brnabić. Nataša Krivokapić, tužiteljka Višeg tužilaštva koja je postupala u predmetu Savamala, koja je postupala u predmetu helikopter, svi znamo kako se tužilaštvo sramotno ponelo prema tim predmetima, izjavila je, dobro zapamtite to ime – Nataša Krivokapić, izjavila je da je izgubljena krivična prijava protiv Nikole Šešelja koji je pretio smrću Đorđu Žujoviću, javno, sakupljao novac kao nagradu ako mu se nešto dogodi i ako mu neko, citiram - skrati za glavu.

Ta ista tužiteljka Nataša Krivokapić, koja je učestvovala u svim ovim predmetima, sada tvrdi da je izgubljena krivična prijava protiv Nikole Šešelja. Dakle, zbog čega je ta osoba i dalje na svom poslu? Zbog čega ta osoba i dalje obavlja tako važnu funkciju i ulogu u ovoj zemlji?

Đorđe Žujović je inače jedan od zaposlenih u ovoj Skupštini i ne bi apsolutno bilo zgoreg da se makar jednom u ovoj sali pokaže elementarna solidarnost prema zaposlenom u Skupštini Republike Srbije. Preti mu se smrću javno, a Nataša Krivokapić koja je postupala u predmetima, ponavljam Savamala i helikopter očigledno gubi krivičnu prijavu i ne želi apsolutno da po službenoj dužnosti postupa u ovom slučaju. To je sramota i želim da Ana Brnabić i tu odgovori.

Pod broj jedan – zbog čega se opozicija smatra neprijateljskim faktorom u zemlji i pod broj dva – zbog čega je Nataša Krivokapić i dalje na svom poslu? Hvala.

Povreda Poslovnika, član 103. i 107.

Gospodine Milićeviću, navedite mi tačno gde piše u Poslovniku da se raspisuje pauza, a posle pauze da ne možete da tražite povredu Poslovnika šta je bilo svega pet minuta ranije.

Dakle, recite mi tačno gde to piše? Dakle, ovo je u pitanju ista sednica, vi ste zloupotrebili mogućnost da saopštite da je pauza, a nakon toga ste prešli na dnevni red iako smo sve vreme govorili da je povreda Poslovnika u pitanju evidentna.

Dakle, morate da poštujete Poslovnik. Ne smete da ga zloupotrebljavate da bi se dodvoravali SNS, nego morate da, posebno kada su u pitanju koleginice koje su prethodno govorile, ispoštujete kao predsedavajući, dame koje su tražile povredu Poslovnika, a vi se pravili da niste to čuli.

Samo da mi tačno kažete, kada je pauza ta koja određuje da se ništa ne važi šta je bilo pre toga? Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Kolege narodni poslanici, uvaženi građani, ovo je predlog koji traje već više od godinu i po dana. Mi smo ga predložili kao poslanički klub i ja lično kao deo poslaničkog kluba Demokratske stranke iz prostog razloga što je red da Beograđani znaju na izborima za koga glasaju i to je ono što je bila namera naša i pre beogradskih izbora, dakle, da imamo izbore za koje građani znaju kada su raspisani i ko je njihov kandidat za gradonačelnika.

Imali smo situaciju pre nekoliko dana da je jedan od čelnika u gradu Beogradu, Goran Vesić, izjavio da su Beograđani glasali za određene radove koje grad Beograd vrši kako u centru Beograda, tako i na rubnim područjima, ali u svakom slučaju manje više u svakoj opštini u gradu Beogradu. Radove sa kojima se ne slažu građani Beograda, radovi koji remete život građanima Beograda. Samo jedan od njih, od tih radova dešava se i u samom centru Beograda, u ulici Topličin venac, koji su počeli pre nekoliko dana.

Jako je značajno da Beograđani znaju ko je odgovoran za radove koji su plaćeni njihovim novcem iz budžeta grada Beograda, 60 miliona dinara je opredeljeno za ulicu koja nije duža od pedesetak metara, za jedan parkić koji nije veći nego ovaj dom gde se održava sednica Narodne skupštine, ova sala, pardon.

S druge strane je veoma čudno zato što ti radovi ne podrazumevaju ni građevinsku dozvolu, čak nemaju ni projekat, a čak nemaju ni lokacijske uslove koji su neophodni za projekat. Dakle, očigledno nenamensko trošenje sredstava, bez ikakvih dozvola, gde naravno inspekcija danima ne izlazi na zahtev građana da zapravo vidi o čemu je reč. Prosto je neverovatno da vodovod i kanalizacija ne mogu već nedelju dana da utvrde gde je tačno kvar u raskopanoj ulici koja ima svega pedesetak metara.

Dakle, ako se na taj način pere novac, ako se na taj način izvlači novac, građani moraju da znaju ko je za to i odgovoran. U pitanju je njihov novac, u pitanju je budžet Republike Srbije i budžet grada Beograda koji upravo pune građani između ostalog i iz tog dela Beograda.

Ceo Beograd se pretvara u jednu betonsku ploču koja se besumučno finansira njihovim novcem, a građani ne znaju ko je za to kriv.

Mi smo upućivali u nekoliko navrata koliko je loše stanje vojnika Srbije. Kada pričamo o odbrambenoj moći, ako već neodgovorno ministri iz Vlade Republike Srbije, a pre svega ministar odbrane, daju neodgovorne izjave, kada predsednik podiže borbenu gotovost zbog marketinških razloga, kada se zvecka oružjem a štetu isključivo imaju građani Srbije koji žive na KiM, građani Srbije koji žive na jugu Srbije, ono što je veoma sramotno jeste da 2018. godine imate vojnika Vojske Jugoslavije koji nema stan, čija primanja nisu dovoljna da prehrani svoju porodicu, imate vojnika koji apsolutno nema opremu, čizme, uniformu i sve što je potrebno za svakodnevno obavljanje dužnosti.

Vojnik Srbije koji nije zadovoljan svojim imovinskim stanjem, a koji vidi šta se dešava oko njega, gde direktori imaju desetine hiljada evra platu, a vode i u vezi su sa javnim preduzećima u Srbiji kada vidi koliko se novca troši na projekte koji ne postoje, koji nemaju apsolutno nikakvu građevinsku dozvolu, projekti koji nikada nisu dobili upotrebnu dozvolu, projekti koji ne postoje a troši se novci iz budžeta koji pune građani Srbije, a onda sa prosečnom platom apsolutno ne može da odškoluje decu, niti da im obezbedi sigurnu budućnost, kako onda možemo da govorimo o bilo kakvoj strategiji odbrane, kako možemo da govorimo o zakonskim aktima koji se ne upotrebljavaju, koji se ne sprovode, kako možemo da govorimo o tome da želimo da ovo bude sigurna zemlja i da trošimo na stotine miliona evra na opremu vojnu, na avione, a vojnik Srbije nije zadovoljan ni svojim doručkom kada je u pitanju njegov život.

To je stvar o kojoj ne vodite računa zato što isključivo vodite računa o marketinškim razlozima, o svojoj popularnosti, o demagogiji, o naslovnim stranama u vašim tabloidima.

Vojnik Srbije danas predstavlja odbrambenu moć Srbije, a ona je na najnižem mogućem nivou u poslednjih šest godina zato što vojnici pre svega nisu zadovoljni sa onim načinom na koji ova Vlada tretira njih i njihov život.

Zahvaljujem.

Evo, prošlo je nekoliko godina od kada se dogodilo to čuveno rušenje u Savamali. Do dana današnjeg svetski mediji su zainteresovani za ovu temu, ali nisu zainteresovani poslanici većine u ovom Domu. Mi smo tražili Anketni odbor da ne bi svet na nas gledao kao da smo neka luda zemlja u kojoj neko može preko noći da poruši nečije privatno vlasništvo, ili nečiji javni objekat, a da sa druge strane apsolutno niko za to ne odgovara.

Dakle, ako su fantomi rušili Savamalu, onda moramo da znamo ko su, imenom i prezimenom, ti ljudi i zašto Tužilaštvo ništa ne radi da ih stavi iza rešetaka? Moramo da saznamo čiji bageri i čija oprema, koje građevinske kompanije, bliske ovoj vlasti, je učestvovala i pozajmila mašine u rušenju Savamale? Moramo da znamo šta je tačno izjavio jedini svedok koga su vezali, mučili, maltretirali tokom rušenja Savamale, koji je svega nekoliko dana nakon toga, pod veoma nerazjašnjenim okolnostima, preminuo u bolnici na VMA? To je ono što je sramotno za građane Srbije, a pre svega za vas koji apsolutno nemate nameru da pokažete ni jedan trenutak pažnje na nečiji izgubljeni život, na nečije nezakonito ponašanje, na razbojništvo koje se dogodilo u Savamali.

Fantomke koje su ostale simbol jedne beogradske vlasti koju vodi SNS će ostati zauvek simbol SNS, pre svega, koja ima većinu u Beogradu i koja ima većinu u ovom Parlamentu. Ukoliko bilo ko od vas ima hrabrosti, ima kičmu da ustane i da zaštiti ustavni poredak u ovoj zemlji, zakon u ovoj zemlji, onda neka glasa za ovaj Predlog.

Ako niste kukavice, pritisnite mimo zvonceta dugme i recite da stojite iza toga, da je to kriminal, da je to mafijaški poduhvat i da se toga stidite. U suprotnom, vaša imena i prezimena, svih vas koji gledate u telefone, jer nemate hrabrosti da pogledate u lice ovome ko vam priča, imena svih vas će zauvek biti zabeležena kao jedne većine koja je učestvovala u tom razbojničkom poduhvatu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ovaj zakon, i to želim da naglasim, koji je predložio bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac, zakon koji govorio o tome, i Predlog koji govori o tome da se registrovanim nasilnicima u porodici oduzme njihovo legalno stečeno naoružanje. I, mi smo predložili zajedno ovaj Predlog zakona. Pre svega, Dragan Šutanovac, ali s obzirom da nije narodni poslanik, Predlog obrazlažem ja u ime poslaničkog kluba.

Dakle, onaj ko je registrovani nasilnik u porodici, onaj koga policija zavede kao nasilnika, po ovom zakonu treba po sili zakona da mu oduzme i oružje ukoliko ga ima. To legalno stečeno oružje za koje nasilnik ima dozvolu. Predlog zakona smo uputili iz razloga što policija registruje nasilnika, ne oduzme mu oružje, on se vrati u svoju kuću i ubije ženu, ubije decu, izvrši krivično delo i posle je svima apsolutno nebitno zašto nismo na vreme reagovali, zbog čega nismo mogli da spasimo jedan život tako što ćemo ovaj zakon staviti na dnevni red.

Mi smo se odrekli da o ovom Predlogu zakona, ukoliko ga usvojite i stavite na dnevni red, apsolutno i diskutujemo. Mi smo želeli da ovaj Predlog, predsednice Skupštine, predložimo vama, ako ga usvojite, da to bude zajednički Predlog koji ćemo usvojiti svi zajedno. Zato što smo mogli da spasimo na desetine i desetine života, da smo na vreme doneli ovaj zakon. Ni sada nije kasno i nikada nije kasno, dok god možemo da spasimo makar jedan život.

Od dana kada smo predložili ovaj zakon, do danas, preko 40 života je izgubljeno zato što policija nije imala na osnovu čega da oduzme legalno stečeno oružje, registrovanih nasilnika u porodici. Da je imala na osnovu čega da oduzme oružje, spasili bi na desetine života. Ja vas molim da spasimo svaki život koji će izgubiti nečija supruga, nekog nasilnika, i to je veoma lako ukoliko donesemo ovaj Predlog zakona i usvojimo ga danas i stavimo na dnevni red. U suprotnom, bićete odgovorni za svaki naredni slučaj u kojem nečija supruga izgubi život i neka žena pogine zato što nije ovaj zakon usvojen, ili stavljen na dnevni red. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Imali smo pre nekoliko dana situaciju u kojoj je jedan od ministara Vlade Republike Srbije rekao da želi da Ujedinjeni Arapski Emirati budu strateški partner, specijalni strateški partner Srbije. Pretpostavljam da nije znao koliko su Ujedinjeni Arapski Emirati specijalni partner Srbije, s obzirom da imaju status ovlašćene države, odnosno povlašćene nacije.

Dakle, nije normalno da Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju Sporazum koji će na kraju dozvoliti da zemlja poljoprivredna u Vojvodini bude, po specijalnim zakonima i pod specijalnim uslovima, predata u ruku tzv. arapskih investitora koji tu zemlju niti obrađuju, niti imaju odnos prema njoj, a koja je na neki način oduzeta i paorima i ostalim seljacima koji su do sada vršili obradu te zemlje i na kraju živeli od nje.

Nije normalno da taj specijalni odnos postoji i taj poseban ugovor između Srbije i UAE zato što se desilo da smo pod specijalnim uslovima predali celokupno zemljište centra Beograda, jednog dobrog dela centra Beograda arapskom investitoru Alabaru i firmi „Igl hils“ koja je imala osnivački kapital od 100 dinara. Milijardu evra vrednosti zemljišta smo predali bez ijednog dinara nadoknade. Dali smo im javno finansiranje koje plaćaju građani Srbije svaka ne rođena beba u Srbiji je već dužna zato što su milijarde i milijarde predviđene da se potroši kako bi se tom specijalnom arapskom prijatelju obezbedili uslovi da on tamo ima svoje kupole, svoje stanove, svoje poslovne prostore, na kraju smo i predali objekte javne namene, hotel „Bristol“, Železničku stanicu i mnoge druge objekte.

Pitam vas šta Srbija i šta građani Srbije imaju od toga? Šta svako dete koje se u Srbiji rodi ima od toga? Nema apsolutno ništa. Imaju samo dugove i troškove. Svaka novorođena beba u Srbiji je preko 2.500 evra dužna da isplati arapskom investitoru zato što ste vi smislili da neko mora da dobije specijalni status samo zato što je prijatelj predsednika Republike Srbije. To jednostavno nije normalno i mi se ovim predlogom zalažemo da se raskine taj specijalni odnos i da se građani Srbije oslobode dužničkog ropstva.

Zahvaljujem.

Ovaj predlog je popularno nazvan „zakon o zapošljavanju mladih“. To je predlog zakona koji je u Skupštini već dve godine, predlog zakona koji na neki način omogućava svakom mladom čoveku, bez obzira odakle dolazi, bez obzira da li su mu roditelji funkcioneri u ovoj zemlji ili ne, bez obzira da li su mu roditelji stranački orijentisani ili ne, bez obzira da li imaju vezu ili ne, daje jednaku šansu i priliku da dođu do posla.

Nije normalno da deca funkcionera u ovoj zemlji imaju prednost pri zapošljavanju, a da deca ostalih građana Srbije nemaju istu tu mogućnost.

Dakle, ovo je predlog zakona koji omogućava svakome jednaku šansu da dođe do posla. Ako znamo da se preko 85 hiljada građana godišnje odseli iz ove zemlje, onda zamislite samo koliko je mladih ljudi koji su u najboljim svojim godinama, koji imaju životnu energiju, koji imaju svoje znanje, koje će upotrebiti neka druga zemlja, neka druga država, neki drugi deo sveta, a da to nije Srbija.

Veoma je važno, da se bez obzira na nacionalnu pripadnost u Srbiji, dešava da građani masovno odlaze. Isto tako i Mađari, isto tako i Albanci, isto tako i svi drugi u ovoj zemlji, kao i građani srpske nacionalnosti, odlaze trbuhom za kruhom, a to su pre svega mladi ljudi, mladi ljudi koji nešto znaju, mladi ljudi koji su moderni, mladi ljudi koji su sposobni za život, mladi ljudi koji jedva čekaju da svoju energiju ulože u nešto vredno, kako bi ova zemlja postala modernija i bolja nego što jeste.

Vi očigledno nemate sluha za njih, zato što oni iz godine u godinu u sve većoj meri odlaze odavde, a vi jednostavno nećete da im dozvolite ni jednake mogućnosti. Imali smo uštedu od penzija za ove četiri godine, i vi ste rekli da se zaposlilo nekoliko desetina hiljada ljudi. Pitam vas, da li su se zapošljavali unuci i unuke tih penzionera, ili su se samo zapošljavali unuci i unuke, sinovi i ćerke, funkcionera SNS? To je nešto što ova država nikada neće moći da vam oprosti, mlade ljude koje na ovaj način terate iz Srbije i terate iz ove zemlje, zato što vam nisu po volji i zato što nemate poverenja u njih. NJih ne možete da slažete, njih ne možete da prevarite, oni jesu budućnost Srbije i mi ćemo ovaj zakon, kao prvi, usvojiti u nekom narednom sazivu, u parlamentu kada budemo većina. Hvala.

Ovo je drugi deo Zakona o zapošljavanju mladih. On u praksi radi u Holandiji, koja ima sličan način kako da podstakne zapošljavanje najmlađih. Dakle, progresivna stopa doprinosa je predviđena za one najmlađe od 15 godina, sve do završetka studija, odnosno 29 i 30 godina. Dakle, što ste mlađi to ste jeftiniji za kompaniju gde konkurišete za posao.

Sa druge strane ovaj zakon predlaže i na neki način obavezuje mlade ljude da što pre završe svoje obrazovanje, da ne odugovlače sa studijama , da ne odugovlače sa praksama, da ne odugovlače sa srednjoškolskim obrazovanjem.

Na ovaj način stavljamo u brzi voz one koji su vredni i nagrađujemo to što su redovni studenti, to što su najbolji učenici i na ovaj način ih stimulišemo da što pre završe svoje obrazovanje i da steknu diplomu, da bi mogli sutradan da budu konkurentniji na tržištu radne snage. Ovaj zakon važi do 30 godine, od 30 godine je stopa za obavezno socijalno osiguranje kao i za sve ostale.

U pitanju je pozitivna diskriminacija, kada su u pitanju mladi ljudi zato što su mladi ljudi budućnost. Ako oni odu iz Srbije, Srbija će postati zemlja starih ljudi. Dakle, ovaj zakon je smišljen da bi mladi ljudi ostali u zemlji i da bi ih Srbija zadržala u ovoj zemlji.

Ono što je takođe važno, jeste da onaj ko zaposli mladog čoveka on sa jedne strane ima jednu vrstu olakšice, i državi na neki način, kada uplaćuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje, taj radnik jeste jeftiniji. S druge strane, država je predvidela u ovom Predlogu zakona, da svaki mladi čovek koji ima želju da uči i radi, da ima želju pored obrazovanja da stekne i neku praksu, da mu država za to obezbedi jedan džeparac, na taj način što će mu obezbediti troškove prevoza i toplog obroka, i to je nešto što bi nekog mladog čoveka zaista stimulisalo da nema troškove ukoliko pored studiranja ili srednjoškolskog obrazovanja želi da ide na neku praksu.

Mi mislimo da je ovo zakon koji se dokazao u praksi u Holandiji. On košta 50 miliona evra. Mislim da je 50 miliona evra da bi zadržali mlade u Srbiji veoma malo, s obzirom koji novac je ova država i ova vlast spremna da troši, pre svega, na pogubne projekte o kojima smo imali prilike da slušamo.

Mi smo protiv „Beograda na vodi“ zato što smatramo da je to ruženje Beograda i diskontinuitet sa istorijom Beograda, sa njegovim vizuelnim identitetom, sa njegovom kulturom, sa njegovom istorijom.

Zašto smo protiv „Beograda na vodi“? Zato što je prljav, zato što je sumnjiv, zato što je koruptivan, zato što mu nije tu mesto, zato što menja simbole ovog grada, zato što arhitektonski ne pripada području Savskog amfiteatra, zato što obezbeđuje zaradu stranom investitoru koji je vaš prijatelj, a ne obezbeđuje bilo kakvu pogodnost građanima Beograda.

Mi smo protiv tog projekta zato što svako rođeno dete u Srbiji, preko dve hiljade evra treba da plati po Ugovoru o izgradnji „Beograda na vodi“, iz budžeta da se izdvoje sredstva za investitora koji je osnovao firmu u Srbiji „Igl Hils“, sa kapitalom od 100 dinara. Sa 100 dinara ne možete da kupite kafu u Srbiji. E, toliko je bilo potrebno da se uloži da bi neko dobio milijarde evra na raspolaganju od strane Srbije i Grada Beograda. Sto dinara, firma „Igl Hils“ sa osnivačkim kapitalom, a sa druge strane poklonjeno zemljište u vrednosti od milijardu evra. Privatni investitor ima sto dinara troškova, a Srbija mu poklanja Železničku stanicu, hotel Bristol i daje mu mogućnost da izgradi milion i 700 hiljada kvadrata. To zaista nema nigde. To je toliko smešno da apsolutno ne vredi čak ni trošiti reči na to.

To što se svako od vas pravi „Toša“, pa ne želi da pogleda istini u oči, to ne znači da jednog dana neko neće odgovarati za ovaj prljavi posao. To pranje novca i to pranje para koje se dešava na „Beogradu na vodi“ koji ste otvorili, podelili ključeve, a niko i dalje ne živi tamo, je posebna smejurija i o tome piše, ne ceo region, nego se cela Evropa bavi time. Istraživačko novinarstvo, koje je na niskom stupnju razvoja u Srbiji, može da se ugleda na istraživačko novinarstvo EU koja o ovom projektu piše sa takvim podsmehom i cinizmom da ćete, dragi prijatelji, ostati upamćeni kao ljudi koji su glasali za taj projekat.

Ovo je još jedan zakon koji govori o regulativi koja nije usklađena kada je u pitanju Vojska Republike Srbije. Mi smo se zalagali za to da kuću gradimo od temelja, ne od krova, da reformišemo obroke vojnika, da reformišemo njihov svakodnevni život, da im obezbedimo mesto gde će da stanuju, da im obezbedimo uslove za normalno funkcionisanje njihove porodice, da im obezbedimo osnovnu opremu, čizme i uniformu, kako letnju, tako i zimsku, a tek nakon toga da uđemo u ono, što se kaže, nabavku teškog naoružanja.

Mi smo krenuli otpozadi. Kupili smo neke avione za koje ministar tvrdi da su generacija četiri plus, koji nikad nisu postojali u Srbiji, a sa druge strane smo ih platili toliko da su isti ti avioni bili duplo jeftiniji u Ukrajini, koja prodaje iste te migove, sa istom mogućnošću, da dobiju opremu i budu generacija četiri plus. Zbog čega je Srbija bacila tolike pare na neke kante koje je posle morala ponovo da renovira, reparira i da ih popravlja, to nikome nije bilo jasno.

Kupili smo avione kao jedina zemlja u regionu koji nisu bili u voznom stanju, u stanju letenja. To je, ja mislim jedinstveni primer u istoriji strategije odbrane jedne zemlje da je kupila avione koji nisu došli tako što su sletali na aerodrom, nego su došli drumskim saobraćajem, tako što su prevoženi u delovima. E to je ono što je sramota kada pričamo o stanju u Vojsci Srbije i to je ono što je sramota kada pričamo o tome kako i na koji način se danas Vojska Srbije suočava i sa kakvim problemima.

Vaše je da, naravno, kao i sve što ste uradili u prethodnih šest godina, vaše je da raspodeljujete sredstva na način na koji vi mislite da treba, ali mi ćemo uvek upućivati da to nije u skladu sa javnim interesom i da to nije u skladu sa lečenjem dece u inostranstvu. To nije u skladu sa interesima porodica koji svoju decu nemaju kako da izleče. Nemaju novca a država u taj fond ne uplaćuje dovoljno sredstava, ali s druge strane, kupuju se avioni koji ne mogu da lete, pa posle još toliko novca treba da damo za te avione da bi uspeli da polete.

Kako da vam kažem, to je zamena teza, to je demagogija u kojoj mi ne učestvujemo, ali u svakom slučaju, opet kažemo, svaki od ugovora će biti prečešljan prvog dana kada budete pali sa vlasti i neko će morati da odgovara za to.

Predložili smo formiranje anketnog odbora da bi znali kako se finansirate, da znamo gde se to sretnu dvojica u kafani, pa šapuću jedan drugom na uvo, evo uplatiću po 800 evra, da vidimo ko su ti ljudi i odakle im novac. Ko im je dao keš da uplate, s obzirom da po zakonu jedini mogući način finansiranja jeste upravo taj.

Međutim, vi krijete ono što Agencija za borbu protiv korupcije smatra da nije u skladu sa zakonom. Vi krijete spiskove ljudi, pod broj jedan, koji su uplaćivali po 40, 50, 100 hiljada dinara, a sa druge strane, ne govorite odakle taj keš koji ste dali tim ljudima, hiljadama njih, da uplate na račun SNS.

Dakle, bavite se politikom kao stranka u Srbiji SNS, koja krije svoje izvore finansiranja, koja krije način na koji nabavlja novac, koji se posle uplaćuje na račun SNS. To kaže i vaš predsednik, to ne kažem ja. Dakle, ja sam predložio anketni odbor da bih pomogao Aleksandru Vučiću, da pronađe način na koji vi koruptivno skupljate novac za vašu kampanju, jer je prosto neverovatno kako se npr. tužilaštvu nije setilo da proveri ili pita nekog odakle tebi šefe kao nekome ko prima socijalnu pomoć 50.000 dinara, da uplati SNS pred izbore? Šta si to prodao, koji je to novac uplaćen i odakle, kakvo je njegovo poreklo itd. itd? To vas apsolutno ne zanima, ali to je nešto što bi trebalo da zanima svaku državu kojoj je stalo do vladavine prava.

Ja mislim, ako je predsedniku Republike Srbije, stalo vladavine prava, i da poštovanja zakona, on prvo treba da reši korupciju unutar SNS. Kako je moguće da su svi iznosi isti. Nekoliko hiljada, desetina hiljada iznosa po 50.000 dinara. Toliko se građani onako su se dogovorili, da svi uplate isti iznos.

Dakle, potpuno je smešno govoriti o finansiranju SNS zato što je očigledno u pitanju crni novac koji vi ne znate kako da objasnite.