Član 107. predsednice Narodne skupštine.

Ja mogu da trpim uvrede na svoj račun, ali to što vi ne sprečavate da me vređaju lično govori o vama. Vi predsedavate, vi ste predsednica ove Skupštine. To je jedna stvar.

(Aleksandar Martinović: Da li si ti mama?)

Druga stvar, ja vas molim da gospodina Martinovića opomenete svaki sledeći put kada kaže da ima nešto protiv majki u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, kada su u pitanju penzije 24. septembra 2000. godine su se dogodili izbori, izbori koji su prelomili da će Srbija ići ka Evropi, da se neće zatvarati u sebe i da će onima kojima je dugovala sve svoje dugove vratiti, da će sa svojim susedima obnoviti odnose i da će ponovo postati deo sveta.

Tadašnja koalicija koju je predvodio Slobodan Milošević zajedno sa SRS, dugovala je 12 penzija penzionerima, 18 poljoprivrednih penzija i 24 socijalne pomoći. Ono što je suština jeste da se nakon 24. septembra 2000. godine, nakon pobede DOS sve vratilo penzionerima do poslednjeg dinara sa zateznom kamatom, kao i sa usklađenom stopom inflacije, sve što se do tada dugovalo.

Ovde pred građanima Srbije i pred kolegama narodnim poslanicima dajemo obećanje da ćemo ponovo vratiti sve što ste oteli penzionerima u ove četiri godine sa zateznom kamatom i sa usklađenošću sa stopom inflacije zato što je penzija imovina zarađena tokom radnog veka svakog od penzionera koji ima pravo na nju.

Devedesetih godina, i zaista mi je žao što nisam imao prilike da neke zapisnike, neke prijave, lične prijave penzionera iz 90-ih godina donesem danas u Narodnu skupštinu kako bih vam pokazao koliko desetina i desetina fizičkih napada i nasrtaja se dešavalo i događalo na penzionere koji su u redovima ispred poštanskih štedionica čekali na svoju penziju tokom tih godina.

Kada su dobijali penziju, čekajući na nju, delili su je na tri ili četiri dela. O tome svedoče zapisnici. Stavljali su je u tri ili četiri džepa da ako ih neki razbojnik susretne na ulici i pokuša da im otme penziju i ako im nađe penziju, makar da samo jedan deo daju, a da ostatak penzije ipak nekako sačuvaju. Na razne načine su se dovijali penzioneri 90-ih godina da bi sačuvali ono što su mukom zaradili.

Od 2014. godine do danas penzijama se na isti takav način otima, samo u belim rukavicama, ne fizičkom prinudom, ali nepoštovanjem zakona i Ustava i penzioneri sada nisu mogli da jedan deo svoje penzije čak ni sačuvaju, već se zakonom propisalo kako i na koji način će im se ta penzija umanjiti, odnosno oteti.

Iz toga razloga nema neke velike suštinske razlike između 90-ih i danas i to je ono što je suština mog obraćanja, ali isto tako kao što smo 24. septembra 2000. godine, pre 18 godina, obećali i ispunili i danas obećavamo da ćemo kao prvu stvar, nakon smene režima Aleksandra Vučića, vratiti penzije penzionerima zato što su to njihove zarađene penzije koje predstavljaju njihovu ličnu i personalnu imovinu.

Čemu pismo penzionerima ukoliko smatrate da je ta politika opravdana? Čemu pismo za milion i 700 hiljada penzionera ako mislite da ste uradili stvar onako kako je potrebno i kako treba i kako razum i pravda nalažu? Milion i 700 hiljada pisama i dobio sam ponudu od raznih agencija koje se bave dostavom pisama, milion i 700 hiljada pisama koje će predsednik Republike napisati, pošto je po jednom pismu minimum 18 dinara. Ja pretpostavljam da to neće raditi kao predsednik Republike Srbije, već kao predsednik SNS, pošto je SNS ta koja je imućna u zemlji, jedina stranka koja ima pozamašne svote novca na svom računu, ali tih 250 hiljada evra, ja vas pitam - da li smo mogli da upotrebimo pametnije? Da li je to dovoljna količina novca za jedno pet ili desetoro dece koja se leče sms porukama da SNS taj novac iskoristi na taj način?

Posebno pitanje je odakle spiskovi adresa onih kojima će se ta pisma slati i to je jedna veoma važna stvar ako želimo da ostanemo u okviru vladavine prava i vladavine zakona?

Pomoćnik ministra, Zoran Milošević, pretpostavljam da danas nije sa ministrom Đorđevićem u Skupštini, izjavio je pre nekoliko dana na odboru skupštinskom kako se 2014. godine doneo Zakon o umanjenju, odnosno prinudnoj isplati na način takav da se taj novac nikada ne može vratiti penzionerima.

Ponavljam, 2014. godine ste svesno doneli zakon takav da sve ono što je u međuvremenu oduzeto penzionerima, da nije po zakonu više da im se vrati. To je svojevrsna podvala koju ste pričali i koju ste ovde u skupštinskim salama pronosili kao neku veliku politiku koja će preporoditi Srbiju.

Šta je preporođeno od tog novca? Šta smo dobili od tog novca za koji su penzioneri bili uskraćeni? Ko se zaposlio od tog novca? Da li postoji ćerka, sin, unuk ili unuka bilo kog visokog funkcionera SNS da nema posao? Nema. Da li postoje unuci i unuke koji su se zaposlili od penzionera kojima su smanjene penzije? Ja takođe mislim da nema. Dok su se neki odlučili da trajno i zauvek napuste ovu zemlju.

Mislim da je taj novac utrošen isključivo na vrh države i na vrh SNS jer je suština ovih šest godina da samo vi živite bolje i vaše porodice, dok porodice penzionera, 700 hiljada njih su jedva sklapale kraj sa krajem i otimana im je imovina u ove četiri godine.

Neću dužiti zato što ću drugi deo svog izlaganja posvetiti takođe i zakonima iz obrazovanja. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se danas čudimo raznim fenomenima u društvu. Jedno od tih je i privatizacija PKB. Mislim da je najskandaloznija privatizacija PIO Fonda koji će od danas voditi SNS na način da će po svom nahođenju i svojoj milostinji deliti penzije od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, smanjivati ih i povećavati ih onako kako to ni Slobodan Milošević nije smeo da uradi.

Nema više pravne sigurnosti ni za jednog penzionera, ni za one penzionere kojima nisu smanjivane penzije, milion i 200 hiljada njih, ni za one penzionere kojim se hvalite da im penzije nikada nisu bile veće. To su one ispod 20 hiljada dinara. Zato smatram da ta pravna sigurnost će dovesti do toga, odnosno pravna nesigurnost, da će buduće generacije zaobilaziti ovako ojađeni PIO Fond i da će doprinose uplaćivati u privatnim penzionim fondovima.

Da li ste svesni da ste vi ovim Predlogom zakona zauvek rasturili jedan fond koji je postojao desetinama i desetinama godina i u najvećim krizama uspevao da odoli svim iskušenjima i da penzije budu kakva-takva izvesnost?

Privatni penzijski fondovi će biti ti koji će zarađivati i biti ti koji će biti pravno izvesni, a PIO fond je postao fond Srpske napredne stranke, koji služi da se pred svaki izborni ciklus nešto obeća i da, a da se nakon završenih izbora nešto naravno uzme, odnosno otme.

Investicije kojima se hvalite neće biti dovoljne da se obezbedi uredna isplata penzija iz PIO fonda u narednih 20 godina. To, naravno, i vi znate ali vas nije briga, jer tada sasvim sigurno nećete biti na vlasti.

Ali, ne možete da imate politiku da mladi odlaze iz zemlje, da imate investicije sa platama od po 200 evra na nekim trakama, a da smatrate da ćete na taj način imati dovoljno sredstava da isplatite penzije za 1.700.000 penzionera. Na taj način će Srbija postati kineska menza, u kojoj neće biti ni penzija, a plate će biti tolike da od njih neće moći da se živi.

Ono što je, za kraj, ostalo više nego sramota, kada je u pitanju ovaj zakon, jeste to čuveno dostizanje finansijske stabilnosti. Od finansijske stabilnosti zavise penzije, a ne od toga koliko je ko radio i uplaćivao u fond. To je ono što je najveća smetnja za nas kada je u pitanju ovaj zakon. Finansijska stabilnost zavisi, kao što znate, i od Jorgovanke Tabaković, zavisi delimično i od mnogih ministara u ovoj Vladi, zavisi, naravno, i od onih investicija sa kojima ste se hvalili, poput „Er Srbije“, ulagali stotine miliona evra, a na kraju smo dobili lou kost kompaniju koja naplaćuje flašicu vode svojim putnicima. Dakle, finansijska stabilnost u Srbiji nije izvesnost, što znači da ni penzije od sada neće biti izvesnost.

Mislim da je veoma važno da ponovimo da su ruke režima ovim zakonom duboko u džepovima penzionera i da će se od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa milostinjom deliti ono što je neko svojom mukom i svojim mukotrpnim radom zaradio.

Sasvim sigurno, i time završavam, i Ustavni sud i zakoni nisu u skladu sa vašim predloženim rešenjem. Od toga će, naravno, zavisiti i vaša politička i svaka druga sudbina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre svega, pomešali ste nekoliko bitnih stvari, ali to me i ne čudi, pošto nemate dobru nameru. Dragan Đilas devedesetih godina nije radio uopšte u Srbiji, nego sve što je stekao, stekao je u inostranstvu. To možete da proverite vrlo jednostavno i lako. I mislim da rizikujete da budete tuženi. I već ste u nekoliko stotina hiljada dinara isplaćivali kazne. Tako da, mislim da vam se to ne isplati.

Do 2004. godine nije bio aktivni politički akter, tek nakon 2004. godine, tako da nema veze sa 5. oktobrom 2000. godine.

Ono što je važno, da ne odgovaram na ostale uvrede koje nemaju veze sa životom, ono što je važno jeste da morate da znate i da budete svesni toga, mi znamo da vas boli to što ste ojadili 700.000 penzionera, barem to kako kažete. Ali, sa druge strane, niste uradili ništa da im taj novac vratite. Mi smo predložili zakon. Ja sam imao tu čast da ispred svih opozicionih grupa budem ovlašćeni predlagač zakona, da se tim penzionerima, 700.000 njih, vrati sve što ste im uzeli za ove četiri godine.

Pa, nemojte za druge da govorite da su tajkuni, kada imate tajkune u svojim redovima.

Još jedna stvar. Da li je bilo od 5. oktobra 2000. godine, da li je bilo ljudi koji su se na ovaj ili onaj način obogatili? Jeste, i danas su funkcioneri i članovi SNS, a ne opozicije. Iz tog razloga nemate prava da blatite, pre svega, nekog ko nije u ovom parlamentu, da iznosite neistine, a s druge strane, da niste uradili ništa da vratite novac onima kojima ste taj novac oteli.

Vaša politika je – otimaj dok sam na vlasti, što više. To će se završiti.

Dakle, ponoviću samo, opet ne reagujem na uvrede, pošto sam navikao već nekoliko godina i zaista nemam vremena da se time bavim.

Dvanaest penzija i hvala vam što ste rekli da ste bili i da ste ponosni na to zato što vaše dojučerašnje kolege iz SNS ćute na to. Ne znam da li su oni ponosni. Dvanaest penzija ste ostali dužni. Kada su bili izbori 24. septembra 2000. godine, 18 poljoprivrednih penzija, 24 socijalne pomoći. To smo mi vratili, a vi kažete da se ponosite time. Dakle, posle 2000. godine, kada se zemlja oporavljala i kada se punio budžet države, vi ste tada govorili da smo mi izdajnici, a danas govorite, prvo, da sam tada imao devet godina, a onda sa tih devet godina me optužujete da sam učestvovao u pljačkaškim privatizacijama. Dakle, to je sve što vi možete da kažete, jer politiku nikakvu nemate.

Sedamsto hiljada penzionera je ostalo bez penzija zato što ste im vi penzije oteli. Možete sada da me vređate, ali to je istina, pitajte njih, nemojte mene. Sedamsto hiljada ljudi je opljačkano. To je njihova imovina. Dešavalo se da neko nekome nešto uzme i u onom periodu komunizma, pa vam to smeta, a ne smeta vam kada vi za ove četiri godine uzimate ljudima ono što su mukotrpnim radom stekli.

Dakle, možete da vređate koliko god hoćete, možete da pominjete te gluposti o letovanjima, možete da se bavite čime god, ali je činjenica da ono što ste u radili narodu 90-tih godina, pre svega penzionerima, radite i danas, i to je ista koalicija, jer ste isti vi bili i onda u parlamentu i onda na vlasti. Hvala vam.

Čl. 106, 107, 108. i 109. ste prekršili, gospodine Arsiću. Zato što ste, pre svega, ćutali na uvrede koje je upućivao i meni lično, a i gospođi Aleksandri Jerkov.

(Aleksandar Martinović: Izađi da narod vidi kako si obučen.)

Ne znam zbog čega se ne sviđa kako sam obučen gospodinu Martinoviću i zašto zagleda u mene. Malo sam vidno potrešen. Zašto mu je stalo kako se ja oblači, zašto me prati, snima, da li mi je kravata vezana, ovako ili onako? Veoma je važno da vi njega opomene, gospodine Arsiću svaki put kada iznese neku mržnju, neku neistinu, neku laž na moj ili račun bilo koga od vas. To pod broj jedan.

Pod broj dva, a zbog čega sam se javio za povredu Poslovnika, jeste da drugi put čovek replicira, a Aleksandra Jerkov se nije javljala u međuvremenu. Dakle, permutovao je nešto. Očigledno je vidno potrešen onim što je Aleksandra Jerkov govorila za njega i njegovih plagiranih pet naučnih radova, pa se uznemirio.

Molim vas opomenite ga i recite mu da sedne, da ne pravi cirkus od ovog parlamenta.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Član 27. reklamiram zato što smatram da je nervoza koja postoji u redovima SNS tolika da bez obzira što ste vi član SNS, vi ste u ovom momentu predsedavajući Narodne skupštine, jel tako?

Vi morate, ne da opomenete, ali morate da upristojite ovu raspravu. Prvo, tako što nećete mene vređati sa tog mesta, kada ja ne mogu da vam odgovorim. Pod zaista čudnim okolnostima ste mi rekli da se ne oblačim kako dolikuje ovoj Narodnoj skupštini iako imam kravatu, košulju, sako i cipele, ne znam šta je tu čudno, a nije vam čudno kada ste svi zajedno dolazili u majicama Vojislava Šešelja u Skupštinu i to vam je bilo sasvim uredu.

Dakle, Aleksandar Martinović, šef poslaničkog kluba SNS je u nekoliko navrata pokazao veliku nervozu, ne znam uopšte zbog čega gospodine Martinoviću, ne znam zašto ste toliko zabrinuti, vređate na ličnoj osnovi, potpuno van teme dnevnog reda, pričamo o penzijama koje ste uzeli penzionerima, a sa druge strane, vređate me da li sam se obukao ovako. Nemojte da me zagledate, verujte mi da mi je neprijatno. Pustite me na miru, obučen sam, mislim pristojnije nego mnogi koji sede tu pored vas, ali uopšte ne ulazim u to, to je stvar nekako i kućnog vaspitanja i nekog odnosa prema ovom poslu.

Samo vas molim gospodine Arsiću, da vređanje Aleksandre Jerkov koja je inače osudila ono što je gospodin Veselinović napisao u nekom tvitu i onda optuživati žene iz DS da su prećutale to, na to takođe morate da reagujete, vi pratite ovu sednicu.

(Vladimir Orlić: Ko predsedava savezom ovog jutra?)

Dakle, ovo što viču preko puta iz nedostatka argumenata, kako da vam kažem, pokazuju nedostatak karaktera, to je njihov problem. Ali, hajde da vidimo na koji, i naravno poslanički klub to osuđuje, što kaže gospodin Ćirić, to se podrazumeva, ali hajde da se vratimo na temu dnevnog reda i da razgovaramo kako ćete i na koji način da objasnite, 700 hiljada penzionera imate kojima ste nešto uzeli i nemate nameru da im vratite. To je tema dnevnog reda i hajde da se vratimo na to.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107. Meni je tužno to što je izgleda SNS, kao što vidite, bitniji partijski sastanak od penzionera kojima je potrebno vratiti penzije…

Stvar je samo u tome što niste napravili pauzu. Neka završe sastanak, pa da se vrate, pa da razgovaramo ozbiljno. Siniša Mali nije tu. Ministar Šarčević zaista jeste. Ima dva poslanika, čini mi se, SNS od 120 i ne znam koliko ih ima. Dakle, hoću da kažem da je važna tema.

Mislim da građani očekuju od nas jednu kvalitetnu raspravu. Mislim da oni očekuju da dobiju povećanje penzija, kao što im je neko obećao, ali ne može to da se radi tako što ne postoji niko u skupštinskoj sali. Odbijaju da govore po redosledu, kao što i sami uviđate i onda bez bilo kakve pauze, ostali su samo poslanici opozicije, naravno, dva ministra i, kako da vam kažem, neće se usvojiti ono što mi predlažemo, naravno, nego što predlažu oni koji nisu danas u Skupštini. Hajde da vidimo ili da proglasimo pauzu dok se ne vrate sa partijskog sastanka, ali da ne kažemo da je prioritet glavni odbor SNS, a ne Zakon o vraćanju penzija.

Napokon. Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Morao sam da se javim, s obzirom da građani gledaju. Možete da vređate Dragana Đilasa koji nije u ovom parlamentu i to zaista nije u redu, ali morate da znate jednu stvar. Možete da vređate i bilo koga od nas, i mene lično. To ste radili više puta danas.

Sve što smo uradili ili sve što je Dragan Đilas uradio ostavlja utisak da je bio ne samo sjajan gradonačelnik, nego kao i direktor Narodne kancelarije je uradio mnogo i za mlade u Srbiji i za Srbiju.

Nikada nećete biti u stanju, verujte mi, gospodine Orliću, da napravite jedan kokošinjac, a kamoli jednu školu ili jedno obdanište ili neki most, ni vi, ni vaš predsednik.

Prema tome, nemojte tako olako da govorite o ljudima, nisu u ovoj sali, a tako olake reči upotrebljavate, koje će zaista na kraju završiti na sudu. Tri stotine hiljada dinara ste pre nekoliko nedelja morali da platite Draganu Đilasu zato što ste iznosili neistine i vi opet to radite. Stičem utisak da vi ne znate šta ćete sa parama, kada vas apsolutno nije briga.

Dakle, vi ste na glavnom odboru, vas ne zanimaju penzioneri i penzije, blatite i Dragana Đilasa i Maju Videnović i Aleksandru Jerkov i mene, a s druge strane, apsolutno nemate nikakvu ideju kako ćete vratiti ljudima ono što ste im oteli, 700.000 njih ima. Nije to šaka nekoliko ljudi, pa i da jeste i njima morate da vratite, ali ovde u pitanju 700.000 penzionera kojima ste oteli penzije. Ne znate kako to da uradite i onda vređate Dragana Đilasa. Pa, nije vam valjda on kriv zato što ste vi ukrali penzionerima? Hvala.

Član 107.

U pitanju je dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine Marinkoviću, morate da upozorite ministra. Drugi put u pet minuta mu se dogodilo da ima veoma neprijatan ton prema poslanicama, u ovom slučaju opozicije, mada apsolutno nema nikakve razlike između poslanika vlasti i opozicije kada je u pitanju ponašanje bilo kog ministra.

Dakle, veoma je važno da kažete ministru, ako njemu smeta odnos i osuđuje, kao što i mi osuđujemo odnos prema predsednici Vlade od pomenutog čoveka koji je citiran danas jedno milijardu puta, onda ni ministar Đorđević, koji je bio ministar odbrane, nije mu prvi put da sedi u parlamentu, pa da zna sa kakvim tonom treba da razgovara sa poslanicima.

Dakle, ovde su poslanici ti koji pitaju, a ministri su ti koji odgovaraju. Ne možete vi da govorite nekome da li je neko nešto shvatio ili ne, jer vi niste nikome razredni starešina. Morate da budete pristojni i da odgovarate na postavljena pitanja narodnih poslanika, sviđala se vama ili ne. Vi ste iz tog razloga danas ovde. Nemojte da se ljutite. Nema ovde ništa lično. Ovo je samo pravilo ove kuće i dostojanstvo ove kuće, koja je centralna politička institucija u Srbiji. Naopako bi bila da dolaze ministri i da preslišavaju narodne poslanike.

Kada to pričam o Oleni Papugi ili Aleksandri Jerkov ili Maji Videnović, isto takođe mislim i o poslanicama SNS. Ne zaslužuje niko da se na taj način ophodi ili ponaša prema njemu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine Marinkoviću, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, ponoviću samo još jednom.

Dana, 24. septembra 2000. godine, pre 18 godina, bili su izbori kada je Slobodan Milošević, zajedno sa SRS nastupio na tim izborima i izgubio te izbore i Srbija se okrenula integracijama, pomirenju u regionu i Evropi.

Ono što je ostalo da se duguje penzionerima jesu 12 penzija svakom penzioneru u Srbiji, 18 poljoprivrednih penzija i 24 socijalne pomoći. Dakle, dve godine se nisu socijalne pomoći uplaćivale.

Među onima koji su tada vršili vlast, mnogi od vas su i tada sedeli u ovom domu i podržavali tu većinu. Mi smo predstavljali jednu nadu, jednu snagu, koja je uspela da nakon 24. septembra 2000. godine vrati do poslednjeg dinara sa zateznom kamatom i stopom inflacije sve penzionerima, uključujući i staru deviznu štednju. Mislim da to građani Srbije vrlo dobro znaju.

Iz tog razloga mi obećavamo još jednom građanima Srbije i penzionerima Srbije pod punom odgovornošću da ćemo ponovo vratiti svaki dinar koji je ova vlast uzela u ove četiri godine penzionerima Srbije. U pitanju je 700.000 penzionera Srbije.

Ministar Đorđević je u nekoliko navrata danas govorio o tome kako će penzije već za koji dan biti veće nego što su bile ikada. O tome je govorio i dr Siniša Mali. Govorili su i premijerka i predsednik Republike Srbije.

Ja ovde imam izjavu jednog oficira Vojske Srbije. Oficir Vojske Srbije, koji je u penziji, koji je rekao da onog dana 2014. godine, kada mu je umanjena penzija, do danas, kada će navodno dobiti povećanje, da mu se duguje 616.000 dinara.

Ne znam ko govori neistinu, ministre, vi ili on i da li je istina da se oficiru Vojske Srbije duguje 616.000, a da vi, s druge strane, tvrdite da će njegova penzija biti veća nego ikada?

Ko će mu vratiti ovih 616.000 dinara? U pitanju je samo jedan penzioner, a 700.000 njih, ko će njima vratiti penzije? Tu smo se potpuno negde usaglasili, vi ne želite i nećete, vaš pomoćnik je rekao da je to čak i protivzakonito, on je to tako rekao na Odboru za rad i socijalna pitanja, a mi vam garantujemo da ćemo prvom prilikom, kada budemo imali poverenje, vratiti penzije za 700.000 penzionera u Srbiji i ove četiri godine koje nedostaju i kada im je oduzeta starost, kada im je oduzeto ono što su zaradili i stekli tokom svog radnog veka. Mi to obećavamo i to podvlačim još jednom i, evo, poslednji put, mi to obećavamo.

Ono što se govorilo danas u ovom parlamentu jesu ocene da će od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, mimo bilo kakvih formula, penzionerima biti povećavana i smanjivana penzija. To znači da su ruke vaše duboko u džepovima penzionera i da zapravo voljom svojom vi na neki način određujete njihovu sudbinu i to koliko ćete im dati ili uzeti.

Fiskalni savet, kao jedna veoma važna institucija u Srbiji je rekla da to Srbiju zapravo upućuje na one zemlje koje postoje u Africi ili negde na Dalekom istoku u kojima ne vlada nikakva pravna izvesnost, niti vladavina prava i to je slika i prilika Srbije danas. Više nema pravne izvesnosti.

Siguran sam da će i moja generacija, sasvim sigurno ću ja, uplaćivati u buduće u neki privatni penzioni fond doprinose, zato što više nemam poverenja po zakonu koji vi predlažete. Ne želim da mi se mešate u ono što je moja imovina. Ja lično neću više biti u situaciji da uplaćujem svoje doprinose u PIO fond zato što je on privatizovan od strane SNS.

Još jedna jako važna stvar. Gospodine Šarčeviću, kao ministar obrazovanja vi i ja smo imali prilike u nekoliko navrata da čak i dobro sarađujemo i pomogli smo studentima koji nisu bili po starom programu, nego su bili oni prvi bolonjci da na neki način se izađe u susret.

Ja vas molim, vi najbolje znate koliko su teška vremena i koliko je teška situacija, da se taj novac na neki način njima uštedi i da im se i ove godine da mogućnost da se to studiranje produži. Obećavate? Hvala vam.

Još jedna stvar. U članu 14. i članu 18. imamo upis na studije bez uslova. Imamo u članu 18. preko 2.000 doktorata koji su na neki način sporni, a koji će na ovaj ili onaj način možda moći da ostanu validni i da se dalje koriste u nekom obrazovnom sistemu.

Molim vas samo jednu stvar, pošto više nemam vremena. Obećali ste prvog dana kada ste došli u parlament strategiju obrazovanja. Imamo strategiju koja je izvanredno napisana. Hajde da radimo po njoj i hajde da napokon reformu obrazovanja sprovedemo zajedno, jer od toga zavisi sva budućnost u ovoj zemlji.

Čini mi se da mi je vreme isteklo.

Gospodine Marinkoviću, hvala i vama na današnjoj diskusiji.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Pitanje postavljam predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i Tužilaštvu za organizovani kriminal Republike Srbije.

Pre izvesnog vremena ubijen je jedan od kriminalaca, kažu da je bio jedan od najperspektivnijih u ovim tabloidnim medijima, izvesni Sale Mutavi, koji je ubijen a predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je to svojevrstan napad na državu. Pre nekoliko dana imali smo oslobađajuću presudu za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, a slavodobitno je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao da je to svojevrsna odbrana države, s obzirom da je sudstvo, koje perfektno funkcioniše, bilo u ovom postupku veoma nezavisno i da on kao predsednik Republike Srbije nema nameru da komentariše sudske presude.

Postavljam pitanje – ako smo već imali prilike da čujemo u prošlosti šta su određeni političari govorili kada je u pitanju pobuna Jedinice za specijalne operacije, koja je bila svojevrsni uvod u ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Zašto Tužilaštvo za organizovani kriminal, a u presudi jasno piše – konstatuje se da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je pobune uopšte i bilo, nije pozvalo Vojislava Koštunicu da da izjavu, kao jedan od onih koji je politički podržao i opravdao oružanu pobunu Crvenih beretki, što je bila stvar koja se na kraju završila time da je ubijen Zoran Đinđić?

Citiram Vojislava Koštunicu iz 2001. godine: „Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koje imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća.“ Zbog čega Vojislav Koštunica nikada nije pozvan od strane Tužilaštva za organizovani kriminal da da izjavu pred sudom, na šta je tačno mislio, zbog čega je podržao političku pobunu Jedinice za specijalne operacije?

Ako samo bacimo pogled na proces suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, zašto Vojislav Šešelj nikada nije odgovarao, a najavljivao je ubistvo Zorana Đinđića? Zašto Tomislav Nikolić nikada od Tužilaštva nije bio pozvan da da izjavu, s obzirom da je rekao da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom? Zbog čega predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i dan danas u Vladi Republike Srbije drži prijatelje zemunskog klana, jedan od njih je ministar Lončar, koji je bio veoma veliki prijatelj i visoko rangirani prijatelj Dušana Spasojevića, vođe zemunskog klana?

Vučić može da bude ponosan na državu što ovako besprekorno funkcioniše, na sudije, na koje svako ima uticaj, osim njih samih, osim zakona, ali, da bi sudstvo bilo nezavisno, presude ne smeju da imaju bilo kakav uticaj sa strane i one moraju da budu nezavisne.

Sudstvo se odreklo svoje nezavisnosti na ovaj način zato što je presudilo Đinđićevim ubicama da su bili u protestu, a ne u oružanoj pobuni, a građani Srbije su to imali prilike svojim očima da vide. Na ovaj način se zataškava politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Na ovaj način oni koji su se radovali kada je Zoran Đinđić ubijen, imaju prilike da se raduju i danas. Neki od njih sede u Vladi Republike Srbije. Aleksandar Vučić je danas odgovoran za to. Nekada je tu političku kamarilu vodio Vojislav Šešelj, zatim posle njega Tomislav Nikolić, danas je vodi Aleksandar Vučić.

Možemo da razgovaramo o podelama grana vlasti do sutra. U jednoj od njih sedi Vojislav Šešelj, u izvršnoj, drugoj, sedi Zoran Lončar, a svi oni koji su politički podržavali, poput Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića napad na Zorana Đinđića i najavljivali njegovo ubistvo, oni su danas slobodni građani i apsolutno ne snose nikakvu odgovornost.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je smešno kada je u pitanju ova rasprava i uopšte ovaj predlog zakona jeste činjenica da svaki zakon koji predlažete u poslednjih nekoliko meseci služi da bi se bildovao taj patriotski kapacitet, koji je nestao i istopio se onog momenta kada je vaša lista SNS podržala Ramuša Haradinaja da postane predsednik kosovske vlade. Od tada do danas sve što predložite služi isključivo u marketinške svrhe.

Vi ste se malopre pozivali na to da je sa republičkog nivoa dovoljno velika briga kada je u pitanju zaštita spomenika kulture, dovoljno velika briga prema svemu onome što u Srbiji jeste na neki način i deo kulturnog nasleđa.

Evo, na primer, u Kuršumliji, ne znam da li znate, dok predlažete ovaj zakon spomen-kosturnica je puna smeća, a psi iznose kosti iz kosturnice. Dakle, to je suština i slika i prilika stanja u koje ste doveli Srbiju.

S druge strane predlažete, jer bi ste isto tako da se odužite malo herojima sa Košara, s jedne strane, pa da im napravite spomen-memorijal zato što su tragično izgubili svoje živote u tom ratu, a s druge strane, ne znate baš kako da im objasnite da su uzalud dali svoje živote u ratu, pa hoćete malo da im se na ovaj način odužite što ćete nekome da sagradite spomenik, jer je izgubio život u vašoj pogrešnoj politici.

Iz tog razloga je ova rasprava više nego smešna i patetična, sa vaše strane do kraja neiskrena, jer sve što smo čuli jeste žuto preduzeće s jedne strane, a s druge strane, sve što radite je da blatite one koje ste unesrećili devedesetih godina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući, na ovoj replici.

Dakle, ono što je pogodilo, očigledno, pošto je istinito, vladajuću većinu danas u Skupštini, jeste da je pogrešnom politikom SNS dovela do toga da neko strada, da neki mlad čovek izgubi život, da je njegova porodica ostala unesrećena, a onda 10 godina nakon toga, kada se podrži isti onaj dželat koji im je oduzimao živote prvo na Košarama, onda i nakon Košara i kada ga SNS podrži da dođe na vlast, da postane predsednik kosovske vlade, kao optuženi da je civile slao u „žutu kuću“, vadio im organe, građanima nealbanske nacionalnosti na Kosovu, prevashodno Srbima, e, onda razumem što vas to toliko boli i razumem što koristite i zloupotrebljavate pravo na repliku, da se na neki način osvetite ili da uvredite, mene lično, vi ne možete, u to budite sigurni.

Ali, velika je mrlja ostala i ostaće istorijska na vama zato što sa jedne strane želite da se odužite ovim zakonom onima koji su zbog vaše pogrešne politike izgubili život, a sa druge strane, ne razumete da ste doveli do toga da se i spomen kosturnica u Kuršumliji danas tretira na način da je puna smeća, da psi raznose kosti iz nje.

To je slika i prilika vaše vlasti i vašeg poštovanja žrtava iz drugog rata, i ne samo iz drugog, nego i iz prvog rata, pa i iz svih ratova koji su nastupili u međuvremenu, a za neke ratove ste, naravno, isključivo odgovorni vi.

Neki od vas imaju pet plata, pa im ne pada tako teško da se prave i govore o tome, a ne znam kako neki imaju obraza, s obzirom da nemaju, zapravo, ništa od ove vlasti, a da brane vas i vaše stavove.

Predsednice, hvala vam što ste mi dali reč.

Ponovio bih samo još jednom ono što su moje kolege i ono što sam govorio u prvom delu ove sednice.

Ono što je vrlo važno jeste da imamo jedan tragičan događaj koji se dešava ovde ispred skupštine. Dakle, neki ljudi štajkuju glađu, neki su od njih postavljali jedan od memorijala na ceradama, koje se valjaju po blatu kada pada kiša, a na dnevnom redu je zakon koji se upravo tiče ratnih memorijala i koji, kako vi govorite, će poboljšati i ekonomsko stanje u zemlji i prilike finansijske građana.Ono što je veoma loše jeste da se na taj način SNS očigledno ne odriče svoje politike devedesetih, za koje smo zaista bili sigurni da, ako ništa drugo, sve one žrtve ratne, da će se neko u ime vladajuće većine danas makar izviniti tim porodicima i reći – ne, to je bila pogrešna politika, ta politika je dovela do žrtava, danas im se na ovaj način mi negde odužujemo.

Ne, vi i dalje tvrdite da su ti ratovi bili ispravni, da je ta politika bila ispravna, a s druge strane, donosite zakon kako bi se na neki način odužili, jer su, eto, potpuno bespotrebno svoje živote dali zarad neke i nečije pogrešne politike.

Ovako izgledaju memorijalni centri, spomen-kosturnica u Kuršumliji, o kojoj smo malopre čuli da se tamo slikaju, jel tako, turisti, da se grad Kuršumlija ponosi …