GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik
Poslednji put ažurirano: 02.12.2020, 13:45

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka
  • Novi Sad
  • Novi Sad
  • 16.06.1958.
  • drugo
    • Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem.
Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti je na Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, društveni dijalog i na Vladi Republike Srbije da bude pred vama po rokovima, po proceduri sa najširim mogućim uključenjem svih zainteresovanih u društvu od struke i poslanika u krajnjoj liniji preko javnih slušanja, preko civilnog društva do onih koji se akademski bave ovom temom.
Dakle, na nama je da taj predlog pripremimo po rokovima Zakona o planskom sistemu, a na vama će biti da odlučite da li ćete biti na dnevnom redu sednice Skupštine i kako će rasprava teći sa kojim amandmanima.
Srž ovog novog Predloga zakona su upravo odredbe koje je narodna poslanica citirala, a to je da zabranimo ponašanje zasnovano na predrasudi i to vam je društvena, institucionalna, zakonodavna borba protiv diskriminacije.
Ne može vam niko objasniti samo po sebi da nemate pravo da prema nekome zbog njegovog ili njenog ličnog svojstva postupate na poseban način, da ga povređujete, da ga omalovažavate, da mu šta god hoćete radite samo zato što on ima to lično svojstvo. Tako da će deo Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti i u raspravi i u ex-ante analizi, kao i budućeg izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije predstavljati i dijalog koji treba da traje u ovoj sali o tome da li smo, kakvi smo i koliko smo društvo koje je sklono diskriminaciji kada su razne društvene grupe u pitanju, zašto nam se to dešava i kakve nam odredbe trebaju da bi ponašanje takve vrste bilo zabranjeno u društvu, jer takvo ponašanje čini sve nesrećnim i one koji su žrtve diskriminacije i one koji diskriminišu.
Želja nam je da Zakon o rodnoj ravnopravnosti vašom voljom stavlja na dnevni red i vašom voljom pozitivno sa glasovima „za“ usvojen.
Kada stupi u pravni sistem Republike Srbije doprinese većem kvalitetu i žena i muškaraca. I samo ilustracija zašto je to važno? Zato što moramo da gledamo kako žive i žene i muškarci i ovaj virus koji nam je nasilno naneo promene ponašanja jasno je pokazao da nije ni rodno slep, ni rodno neutralan. Nije rodno slep, jer nam više umiru muškarci. Na svakih 100 tragičnih smrti 70 njih su muškarci, 30 su žene.
To je na nauci da da odgovor, ali ono što vidimo svakodnevno je da je pandemija pala na žene, ne samo u Srbiji, širom planete, da su žene u svim sektorima gde ekonomija, brige i mislim da će nama zajednička briga biti šta za budućnost da osmislimo kao Vlada i Skupština kao institucije, kao mere kojima ćemo pomoći da se sav mentalni i fizički napor koji su žene Srbije uložile u ekonomiju brige bar oceni kao vidljiv, ako ne budemo imali nekakve mere kojima ćemo se posebno obratiti poput ovih koje Vlada Srbije ima i za građane i za privredu već za koji mesec. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.
Dugujem odgovore na primedbe, opaske, komentare i kritike narodnog poslanika Enisa Imamovića i počeću sa najlakšim, sa vašim opaskama o razlici kako je to u Vojvodini, kako je to na teritoriji cele Srbije i podeliću sa vama anegdotu iz mog života. Ranih 90-ih ovih prazničkih dana, ne božićnih, nego uskrsnih sam bila u Kruševcu i desilo se tada da se poklapaju datumski Uskrs koji slavi i Rimokatolička crkva i Uskrs koji slavi Pravoslavna crkva. I, rekla sam – e, šteta ove godine samo jedan Uskrs i ljudi oko mene su me gledali nerazumevajući šta pričam.
Zato što je mnogo bolje kada imaš dva Uskrsa, jer dva puta ideš u goste, dva puta dobiješ kolače, dva puta dobiješ poklon. Dva Božića moraš da imaš.
Kako kaže jedan vrsni novinar – u Srbiji sezona Božića i Uskrsa u Vojvodini vam je ilustracija za samoobavezivanje da poštuješ i uvažavaš onog drugog i da razumeš koliko je bogatstvo da onaj drugi bude različit.
To je primena delom istorije, delom viševekovnog vojvođanskog duha kada nas je puno šarenih i jedini način da živimo skladno je da živimo jedni sa drugima. No, nezavisno od toga, pravo na primenu zakona imaju jednako svi, bez obzira da li žive u Vojvodini ili bilo kom drugom delu Srbije.
Onda o primeni zakona. Vaša primedba koja se odnosi na nedostajuće zakone ili predloge zakona po preporukama bila je tema sastanka sa nacionalnim savetima 24. novembra 2020. godine, gde smo predlagali nacionalnim savetima i koordinaciji da do kraja ove godine o najmanje tri teme razgovaramo o otvorimo i društveni dijalog.
Prvi je tema popisa 2021. godine, da bude izveden i sproveden tako da nacionalne manjine, nacionalni saveti ne da nemaju nikakve primedbe, nego da razumemo da je to proces koji nama svima treba, da znamo koliko čega ima, koliko ljudi ima, koliko svega, da to bude na jezicima, da bude uz učešće manjina itd.
Drugi predlog nacionalnim savetima je da otvorimo dijalog i slušamo rešenja kako će biti sprovedeni izbori 2022. godine. Dakle, da sami nacionalni saveti kažu ovo nam smeta, ovo bismo popravili, ovo na ovakav način itd. i to do kraja 2020. godine.
Treće je, predlozi nacionalnih saveta kako da budu zastupljeni na programima javnih servisa, pre svega RTS, pošto RTV ima po zakonu koji važi i za jedan i za drugi javni servis ono što je informativni, kulturni i svaki drugi program manjina.
Reprezentativnost pripadnika nacionalne zajednice Ministarstvo će evo do kraja godine i zvanično imati državnog sekretara čija će isključiva nadležnost biti primena prava nacionalnih manjina na lokalnom nivou, pošto je to tamo gde život počinje.
Dakle, nije reprezentativnost pripadnika nacionalnih manjina samo broj, on pokazuje da em hoćemo da živimo zajedno, em imamo zakon koji nam omogućava da živimo zajedno, pa onda treba da bude i predstavnika nacionalnih manjina ne samo u administraciji državne uprave, nego u svim sektorima života i nacionalnih manjina koje teritorijalno žive relativno kompaktno i drugih nacionalnih manjina koje su rasute po teritoriji cele Srbije.
Imamo jednaka prava, etnička različitost, nacionalno poreklo ne sme biti uzrok i razlog diskriminacije, ne primenjivanje zakona je odgovornost Ministarstva i Vlade, a vi ste tu da kažete kako se ne primenjuje, ako se ne primenjuje.
Zakon o zabrani diskriminacije. Radne grupe u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Zakon o istopolnom partnerstvu i za izmene i dopune ili novi Zakon o zabrani diskriminacije je u toku. Zbog toga što postojeći predlozi podrazumevaju skoro 49% odredbi da se menjaju i onda nam treba jednog društvenog dijaloga da vidimo hoćemo li poštovati jedinstvena metodološka pravila Narodne skupštine pa davati novi predlog zakona ili ćemo ipak ići samo kroz izmene i dopune. I u tome treba da učestvuju nacionalni saveti, ja bih volela da učestvuju i narodni poslanici.
Status ratnih zločinaca koji su odslužili svoje kazne po pravosnažnim presudama. Mogu da se složim sa vama da tema ratnih zločina nije tema o kojoj se u Srbiji priča činjenično o kojoj se priča bez strasti i o kojoj se priča u skladu sa kulturom ljudskih prava na kojoj je izgrađen naš Ustav i sve ono što smo iz Ustava posle pretočili u zakone.
Ono što moram da vam odgovorim, a mislim da vi to znate, ne postoji propis, ne postoji zakon kojim možete zabraniti licu koje je pravosnažno odslužilo svoju kaznu da se bavi bilo kojim poslom. Kakvu to poruku šalje? To može da bude tema društvenog dijaloga.
Razumela sam da će biti inicijativa za društveni dijalog osim onog koje će Ministarstvo graditi. Ja ću vrlo rado videti vaš predlog o tome šta da bude tema, ko da budu učesnici, koliko to da traje, šta da budu preporuke i zaključci i vi ste dobrodošli u Ministarstvo sa takvim predlogom.
Poslednja tema koju ste spomenuli je usaglašavanje između Okvirne konvencije o ljudskim pravima Saveta Evrope, onoga kako manjinska prava prati EU i onog što Srbija radi. Mogu samo da se složim sa predsednicom Odbora narodnom poslanicom Elvirom Kovač da je Srbija, ako poredite druge zemlje koje su u istoj fazi pristupanja ili sličnoj i poredite zemlje koje su u regionu ili poredite Evropu uopšte da ne odustajemo od primene zakona o standardima zajedničkog života između pripadnika većine i manjine.
To je očitost koja je navela nas u ministarstvu da pokrenemo građenje političke volje da kroz Berlinski proces ili kroz saradnju Odbora za ljudska i manjinska prava zemalja članica Berlinskog procesa pokrenemo taj evropski duh kojim inače menjamo društvo, sa ciljem da se razgovara i usvoji kao zajednički regionalni dokument ondašnja Mala povelja ili Povelja o ljudskim i manjinskim pravima koju je državna zajednica Srbija i Crna Gora donela februara 2003. godine da time kao region govorimo zajedno o jedinstvenom dokumentu kojim želimo sami sebe u regionu da obavežemo na poštovanje manjinskih prava u okviru korpusa univerzalnih ljudskih prava.
Ponavljam da ste dobrodošli u Ministarstvo. Razumela sam da ne želite da učestvujete u ovom procesu. To je vaše pravo, koje branim ja lično i institucionalno. Ne želite da učestvujete u Nacionalnom savetu, isto vaše pravo. Bez obzira, ako vaš odgovor bude da ne želite da učestvujete u izgradnji društvenog dijaloga, ja ću opet reći – vaše pravo i, verovali ili ne, ponavljaću poziv u ovoj Skupštini za vaš dolazak i izgradnju dijaloga dokle god i vi i ja budemo u ovoj sali. Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.12.2020.

Zahvaljujem.
Dodatna informacija narodnom poslaniku Mijatoviću. Tiče se jednog od tri dijaloga koji će biti organizovano neprekidno vođen za sledećih godinu dana u okviru Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i delimično i odgovor na neprekidne primedbe u izveštajima Evropske komisije o tome da smo mi društvo bez dijaloga. Tamo gde treba da bude dijaloga ima monologa, tamo gde treba da bude razmene o temi ima ogovaranja teme ili ogovaranja ljudi.
Dakle, održivi razvoj i Agenda 2030. biće tema za dijalog društveni koji će voditi ministarstvo. Meni će biti jako drago da to bude neprekidno učešće i Narodne skupštine u tom dijalogu, uz ljude iz izvršne vlasti, civilnog društva, struke, građana u najširem smislu, dakle svih onih koji su zainteresovani za neku od tema.
Imala sam zadovoljstvo da sa vama poslaniče sarađujem u fokus grupi u prethodnom sazivu Narodne skupštine i želimo da dvonedeljno, mesečno da Srbija razgovara o tome kako želi da izgleda 2030. godine. Koliko to košta? Ko će to da plati? Šta treba da promenimo da bi se saglasili o tome kako želimo da živimo 2030. godine? Bićete dobrodošli i vi i svako ko je zainteresovan da u takvom dijalogu gde se, bez obzira da li se podnosimo ili ne, ali zajedničkim znanjem dolazi do rešavanja problema i povoljne slike Srbije za sve nas za deset godina od danas.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -