Zahvaljujem.
Nekoliko odgovora uvaženom narodnom poslaniku i zato što je on predsednik Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova i kao takav onaj ko neposredno nadzire i kontroliše rad ministarstva. Drago mi je da smo ostali čvrsto na tome da razumemo koliko je EU prevashodno mirovni projekat. Čvrstina našeg uverenja će pomoći Evropljanima koji su to nekako pozaboravljali usput, pa se bave raznim temama koje su se udaljile od ključne ideje na kojoj je EU nastala i od ključne ideje koju mi hoćemo da učinimo živom svakodnevnicom u Srbiji, a to je da ljudi dijalogom grade mir i demokratiju i da tako grade poverenje u društvu nikada ne zaboravljajući da se mora slušati kritika, da se mora slušati drugačije mišljenje i da se mora razgovarati, da se mora razgovarati upravo o svim temama o kojima govori i Izveštaj Evropske komisije koji je pred nama.
Odgovor vama zato što smo pre godinu dana, kao ministarstvo, došli pred vas i obećali smo godinu dana plana, tražeći u stvari odobrenje od članova Odbora i vas da li želite da imate ministarstvo koje je spremno da uradi sve da se ocena Evropske komisije poveća za 20% i da bude 2,64, s obzirom da smo sada čuli da je 2,8, hvala vam na poverenju da mi to možemo.
Mislim da može Srbija mnogo više i naravno da ćemo imati predloga kako to Srbija da uradi i mnogo više.
Stvari koje smo bili dužni odboru je bio podnošenje Izveštaja o radu Ministarstva, što smo uradili 19. novembra ove godine i podnošenje Plana za 2022. i opet smo imali istu razmenu pitanja i odgovora. Predsednik je pitao i prošle godine – a što samo za godinu dana? Mi smo rekli – zato što ako ne umemo da uradimo ovo za godinu, za dve sigurno nećemo.
Zašto opet samo za godinu dana? Iz istih razloga. Korak po korak. Jedno po jedno, proverljivo, dobrovoljno se podvrgavajući parlamentarnom nadzoru. To je jedini način da uspe i drago nam je da smo imali u Odboru i kritičara i saradnika i nekog ko je uvek bio spreman na dijalog o svemu što u Ministarstvu treba da se desi. Tako je bilo i sa predstavljanjem plana rada koje je odobrilo Ministarstvo, kao i izveštaj.
Mi ćemo da radimo 2022. celu godinu na donošenju strategije ljudskih prava u Srbiji i to zato da, slažući se sa opaskama gospodina Bačevca, da u razgovoru s ljudima pokažemo koliko je Evropska unija životan, svakodnevni, rutinski projekat, osim što je mirovni projekat. Koliko je sve to što piše u ovom izveštaju nešto što je duboko prožeto kroz našu svakodnevnicu i kako je to povezano sa ljudskim pravima, sa željom da o ljudskim pravima odlučujemo, da ljudska prava merimo i da o ljudskim pravima imamo dijalog na lokalnom nivou, jer je to mesto gde se skoro 70% svih zakona sa „akia“, sa onim kako se usaglašavamo, sa EU, donosi.
Tome služi Strategija ljudskih prava i mi se nadamo saradnji tokom ove godine, kako Narodne skupštine, tako i poslanika, poput narodne poslanice Snežane Paunović koja je podnela zahtev pred naše Ministarstvo hoće li neko da se pobrine za mentalno zdravlje nacije tokom dve godine epidemije, hoćemo li popričati o tome koliko smo izbudaljeni, koliko smo u strahu, koliko smo u neizvesnosti.
Mi smo organizovali društveni dijalog, jer je to Narodna skupština od nas tražila. I obavezujuće postupanje preuzelo Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete i jedan vid tog dijaloga će teći i kroz dijalog koji ćemo imati o starenju. Koliko je tuge više u najstarijim među nama a rekli smo, kad gledamo najstarije među nama, ne gledate njih, gledate sebe u budućnosti. Ako već ne umemo drugačije da razumemo koliko je važno da sve to razumemo da je to EU.
Tako da smo započeli rad na izradi Strategije ljudskih prava i da ćemo raditi i dijalog o jednom velikom zakonskom projektu, Zakonu o civilnim žrtvama rata i Zakonu o rodnom identitetu, kao zakonima koji se tiču ljudskih prava i da ćemo biti podrška dijalogu za primenu Zakona o nestalim licima, kao što smo podrška i za izradu zakona. To su sve ljudsko-pravaški zakoni koji trebaju ovom društvu da bi se, kako je narodni poslanik Samir Tandir rekao, govorilo o javnom diskursu koji se menja i kao što je narodna poslanica Elvira Kovač kazala šta su sve preporuke Evropske unije da se u polju ljudskih i manjinskih prava radi bolje, efikasnije, da bi sledeće godine u sledećem izveštaju bili izmereni sa još 20% većom ocenom. Dakle, da pređemo grupu vrlo dobrih trojkaša.
Mada ja mislim, ako se potrudimo, ako nas budu pitali iz Evropske komisije, sledeće godine – kako ste, da mi kažemo – vrlo dobro, služimo narodu, pa da je to 3,51. Nije to nemoguće, ako se ljudi slože da razgovaraju o tome šta ko treba da uradi, koliko to košta, ko će to da plati da bi se u ovoj istoj sali u decembru razgovaralo na takav način.
Gospođa Elvira Kovač je rekla koje su to preporuke koje mi treba da vodimo računa da budu primenjene iz izveštaja a tiču se ljudskih i manjinskih prava i do nas je da sa vama u komentarima Izveštaja podelimo i kako smo to uradili.
Mi smo obišli sve upravne okruge, u njihovim sedištima, u proleće ove godine. Počeli smo ove jeseni drugi obilazak. Do sada smo obišli Toplički, Pčinjski, Jablanički i Nišavski okrug zato što duboko verujemo u to da se EU, da se ljudska prava brane, grade, unapređuju, o njima razgovara na lokalnom nivou.
Verovali ili ne, to radi. Samo da vam dam jedan primer. U prethodnom obilasku, na primer, mi smo sve pitali da li imaju savet za međunacionalne odnose, pošto je to prostor u kome gradite dijalog među različitima. Nije važno da li su samo međunacionalni ili savet za bezbednost. Imate to u zakonodavnom okviru, u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ako nema novaca, ima ko da asistira, ima saradnje međunarodnih organa, organizacija i institucija, što nemamo savete? Onda se dogodilo da smo sada u drugom krugu obilaska, recimo u Nišu, informisali da je formiran i odmah smo rešili jedan ljudsko-pravni problem na licu mesta pošto je predstavnica makedonske nacionalne manjine kazala – da, ali mi nismo u savetu, pošto zakon kaže mora da bude 1% manjine. Mi smo pitali – da li brani ako je manje od 1% da bude član? Ne brani.
Tako se grade ljudska prava. Ljudi moraju da se slušaju, moraju da se čuju i moraju da razumeju da su ljudska prava tkivo svakodnevnog života.
Obišli smo i sve nacionalne savete u njihovim sedištima i evo opet primer kako primenjujemo preporuke. Poslednji nacionalni savet kojem smo bili u gostima je Nacionalni savet albanske nacionalne manjine u Bujanovcu. Na njihovu inicijativu je organizovan društveni dijalog. Mi smo rekli šta je problem, šta je to što ministarstvo može da uradi. Oni su rekli – obrazovanje, hoćemo obrazovanje kao temu, nemamo prevodioca, kasne nam udžbenici, četvrti i osmi razred, kasne nam licence. Mi smo rekli – vi kažite ko treba da učestvuje u tom dijalogu, hoćete u Beogradu, hoćete u Bujanovcu, oni hoće u Bujanovcu, molim lepo.
Taj dijalog je naša podrška Ministarstvu prosvete, jer je ministar Branko Ružić uradio lavovski deo posla, ali treba nam neko mesto gde će ljudi da se skupe da razmene o tome informacije, kao što je to bilo mesto i društvenog dijaloga koju je tražila koordinacija nacionalnih saveta o Strategiji obrazovanja 2030. godine za njihove zahteve. Opet je Ministarstvo prosvete kazalo – dobro, dolazimo, hajde da razgovaramo. Rešili smo sporne delove strategije na opšte zadovoljstvo.
To su dokazi za ono što smo gospodinu Bačevcu rekli prošle godine, 16. novembra, mi, Ministarstvo, mi smo alat. Mi smatramo da je to suštinska uloga svakog iz budžeta plaćenog, imenovanog, postavljenog, izabranog lica. Mi smo alat za promene i tako smo poslužili kao alat kako nacionalnim manjinama, tako i Ministarstvu prosvete i tako smo spremni da radimo i dalje.
Da li to radi s obzirom da je društveni dijalog bio pod najvećim svetlom ruganja – šta ti je to, koješta i to se ne upotrebljava, šta imaš ti da pričaš, lupi rukom. Tako se demokratija ne gradi. Dok ne naučimo da razgovaramo, imaćemo svakodnevni problem sa tim da neko ugrožava naša prava, a da mi nemamo gde da kažemo ko je to, šta ko treba da uradi drugačije i kako da se svi ljudi u Srbiji osećaju bolje nego što se trenutno neki od nas osećaju ili većina ako ih pitate za ekonomsko stanje, ako se pitate za strah od lečenja ili ako ih pitate generalno za atmosferu društvenu, o čemu je gospodin Samir Tandir govorio za javni diskurs.
Dakle, na prethodnom dijalogu koji smo opet organizovali na inicijativu civilnog društva, taj dijalog je imao temu civilno društvo i mediji. Javila se pozvana predstavnica Sindikata novinara Srbije i rekla – zašto samo pričamo o medijima kao kada je sloboda govora u pitanju, zašto ne govorimo o socio-ekonomskom položaju novinara?
Mi smo rekli – hajde, obratite se Ministarstvu, mi ćemo organizovati društveni dijalog gde će tema biti socio-ekonomski položaj novinara, jer je to važno. Koliko ti je važno da imaš slobodu rada kao profesionalni novinar, toliko je važno i da znaš da ćeš imati čime da nahraniš decu ako imaš kod kuće ili sebe ili šta god da imaš kod kuće. Mislim, ta navika da se jede je dosta neizbrisiva.
Taj dijalog je održan 30. novembra. Došli su svi predstavnici, došli su Javni servis, RTV, privatne televizije, dva udruženja, NUNS i UNS i posledica je da će verovatno već sledeće nedelje oni samostalno dalje nastaviti svoje zahteve prema Vladi Srbije, prema Ministarstvu kulture i informisanja, koje je takođe bilo prisutno kao Ministarstvo rada za svoj granjski kolektivni ugovor. To su posledice izgradnje društvenog dijaloga.
Rekli smo 16. novembra prošle godine biće 12. Evo sada 10. decembra na dan ljudskih prava biće 22, pošto ćemo 8. decembra imati 21 dijalog. Planirali smo sledeću godinu 24 dijaloga na teme koje ljudi od nas traže.
Zašto delim ove informacije? Zato što slušajući sada vas iz svoje nadležnosti mi ćemo pitati, pre svega, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova - da li hoće da nam budu partneri do kraja decembra organizovanom društvenom dijalogu o ishodima i prirodi Zakona o referendumu?
Ako je već tako važno da znamo šta tačno u tom zakonu piše, hajmo da sednemo oko stola svi oni unapred znaju da Zakon o referendumu ne valja, svi mi koji smo ga pročitali pa znamo da valja, ali ne znam šta sve mogu da budu ishodi. To je vladavina prava. Tako gradimo obavezujuća postupanja za sve nas koji želimo da se Srbija drži vladavine prava.
Sve to što se tiče primedbi koje je spomenula poslanica Elvira Kovač, dakle, popis i obrazovanje su postupci u toku, kao i finalizacija tri strategije koje će do decembra biti pred Vladom Srbije - Strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva, revidirana Strategija za uključenost Roma i Romkinja i Strategija o prevenciji diskriminacije ili kako mi to kažemo antidiskriminaciona, zbog toga što je važno da imamo ta dokumenta, kao da imamo i akcione planove koji će iz toga proisteći. Sve to će biti, naravno, pred vama kada budemo pratili primenu tih dokumenata.
Ono što je gospodin Tandir još govorio o javnom diskursu o tome na koji način možemo i kojim alatima da omogućimo da bude u našem svakodnevnom životu ono što nam je zapisano u dokumentima. Na svu atmosferu neprijateljstva i nečije volje da diskriminiše i vređa, mi smo već u javnosti i na internet stranici ministarstva kazali da postoje dva načina da dobrog javnog diskursa bude. Jedno je da ljudujemo i da se sami uzdržavamo od toga da koristimo verbalno smeće jedni sa drugima u komunikaciji i da čitamo. Ako hoćemo da budemo kritičari rezultata ili ako hoćemo da budemo kreatori promena, u oba slučaja moramo da čitamo. Prečesto, na našu veliku žalost, niko ništa ne čita, jer svi sve znaju.
Naš odgovor o javnom diskursu je sveden na primenu člana 387. Krivičnog zakona Republike Srbije, koji se ima primenjivati kada nema po nama prirodnog stanja da se sami uzdržavate od toga da propagirate bilo šta u ovom društvu što je Krivičnim zakonikom kažnjivo, a to znači isključivo kaznom zatvora.
Član 387. kaže – ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajamčene opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Mi ćemo za sledeće proleće planirati jedan društveni dijalog o primeni člana ovog zakona. Ako već postoji, zašto se ne primenjuje? Da li ga treba menjati i da li nam je dovoljno dobar za sve oni koji neće dobrovoljno i čovečanski da se uzdrže od toga da rade radnje koje policija može da utvrdi, a tužilačkom istragom da se provere, pa da se podigne optužnica? Kažu zemlje koje su naprednije od nas da je jako uspešno za vladavinu prava kada neko prekrši ovakve članove zakona pa dobije kaznu zatvora.
Drugo, kaznom iz stav 1. ovog člana kazniće se svako ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. Ovo tačka člana 387. koji će se u Strategiji ljudskih prava pretvoriti u čitav odeljak o braniteljima ljudskih prava.
Dalje, ko širi ideju superiornosti jedne rase nad drugom ili propagira rasnu mržnju ili podstiče na rasnu diskriminaciju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideje ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv bilo kojeg lica ili grupe lica zasnovanih na rasi, boji kože, verske pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Tačka 5. – ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti ili raznog zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su takva krivična dela utvrđena pravosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodno-krivičnog suda, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.
Tačka 6. – ko javno preti da će protiv lica ili grupe lica zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkom poreklu ili zbog nekog drugog ličnog svojstva izvršiti krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora veća od četiri godine zatvora kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Čitanje ovog člana je da bude ilustracija rečenici koju je ispravno ponovila Elvira Kovač o tome da Srbija ima odličan normativni okvir za izgradnju i unapređenje ljudskih prava, ali da postoje slabosti u primeni i o tome ćemo razgovarati.
Na kraju želim da prosto izrazim svoje duboko uverenje da je količina sumnje spremnosti na podsmeh i nepoverenja, da je moguće da je Srbija stvarno posvećena vladavini prava, ljudskim i manjinskim pravima, koja je podeljena u tom javnom diskursu 2020. godine u novembru, sada verovatno i veća i želim da vam kažem da je to dobra vest i da ćemo i u ovoj godini tražiti i od sveta i od Srbije samo dobrobit sumnje jer je dobrobit sumnje ono što vam stvara prostor za dijalog.
Kažete u sebi – neću da pričam sa ovim ni o čemu, ne podnosim ga, a onda kažete – a, možda ipak i tako počinje demokratija i tako počinje vladavina prava.
Tražili smo dobrobit sumnje zato što je dobrobit sumnje osnovni stub vladavine prava. Na njemu se zasniva nezavisno pravosuđe. Na njemu se zasniva dijalog. Na njemu se zasniva kultura političkih kompromisa i tražićemo ih i na dalje. Ne tražimo nikakve olakšice, ne tražimo kredite, ne tražimo da nam bilo ko gleda kroz prste. Tražimo da sledeći sastanak sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u decembru i novembru 2022. godine da se završi sa pitanjem – i kako smo, vrlo dobro, služimo ljudskim pravima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem na podeljenim i precizno čitanim podacima iz izveštaja. Pre nego što dam odgovor šta je to što smo uradili, jer smo to čitali kao preporuku, samo da podsetim sve nas, izveštaj koji je pred vama prave se na osnovu podataka koje mi dajemo. To se često zaboravlja u javnosti i naravno, ono što se kaže, podaci iz senke ili konsultacije sa alternativnim davaocima podataka o tome šta se u Srbiji desilo za godinu dana. Onda kroz nekoliko nivoa konsultacija dolazi do dokumenta koji je usvajan, pa je sada pred vama i mi svi imamo prilike da u nekoj od faza ili učestvujemo ili komentarišemo ono što državni organi daju podatke.
Državni organi Srbije prave taj izveštaj davanje podataka, zato je dobro da mnogo više radimo na podacima i u tome je odličan rezultat koji je postigla Strategija digitalizacije koju je premijerka pokrenula još pre ovog mandata Vlade.
Dakle, to što je zamerka je u dijalogu sa direktorom RTS pokrenuto i čekamo rezultate, kao programska redakcija na RTS, ne na RTV gde će biti jezici kojih inače nema u redakcijama Javnom servisu Radio televizija Vojvodine, kao što su albanski, romski, bugarski i vlaški itd. Najdalje su otišli dogovori o tome sa romskom nacionalnom manjinom, bugarskom nacionalnom manjinom i albanskom nacionalnom manjinom i čekamo još uvek finalizaciju u okviru Javnog servisa RTS, kao i razgovor o tome šta nacionalne manjine imaju kao predlog ili kao komentare u odnosu na programe na jezicima manjina.
Dakle, i u terminu kada se reaguju i u samoj tematici, to je koordinacija nacionalnih manjina, zaista sam postigla saglasnost koja smatra da je mnogo važnije da većina dobrim informativnim programom stekne dovoljno informacija o nekoj manjini koja živi u Srbiji.
Mi smo u obilascima čak imali iskustvo da su, na primer, dobili smo pitanja zašto su Rusini došli u Srbiju? Na šta smo mi kazali verovatno ni oni ne znaju, ali su došli odavno, kao i Slovaci ili Mađari koji su tu oduvek. Dakle, prosto imate taj nedostatak informacija koje bi većina trebalo da dobija kroz informativne programe na manjinskim jezicima koji su titlovani ili prenošeni.
Zbog toga je Javni servis RTS važan da se ne svede informisanje o manjinama na to kako sjajno kuvaju, još bolje pevaju ili igraju. To delimo svi zajedno kao zajedničko kulturno nasleđe. To je otprilike objašnjenje. Za proces je zadužen državna sekretarka Olena Papuga u Ministarstvu i ona održava redovnu komunikaciju sa RTS da bi zaista se podigao nivo informisanja i na drugim jezicima koji tradicionalno, rutinski imaju redakcije na RT Vojvodini. To nam je cilj, da se kroz različitosti što bolje upoznamo i da vidimo koliki ogroman deo istorije delimo. Generalno je to ono što smatramo pravom iz Zakona o nacionalnim savetima na informisanje, na obrazovanje, na kulturu, na službenu upotrebu jezika i pisma, da je to nešto što treba dijalogom, da zajednički korist napravimo na bolje.
Potpuno se sa vama slažem, pažljivo treba čitati, pažljivo pratiti i pažljivo videti kakvi se podaci daju, jer jednom kada date podatak, onda će on ući u izveštaj zato što je podatak iz zemlje o kojoj se izveštaj pravi. Zato su ovakve rasprave koje ste vi organizovali dragocene, zbog toga što to prate ljudi koji pišu izveštaje i onda prave korekciju svog pristupa ili načina skupljanja podataka za sledeći izveštaj. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se ovaj zakon menja.
Za početak izlaganja osnovnih izmena i dopuna o kojima treba da razmenimo argumente, ali važnije od toga da građani i građanke Srbije i neposredni korisnici ovog zakona budu jasno, tačno i nedvosmisleno informisanje o tome šta ih čeka jednom kada vašim glasovima izmene i dopune zakona stupe na snagu.
Digresiju delim o situaciji kada je prvi put donesen Zakon o privrednim društvima i kada je trajalo jako dugo da se relativno uobičajene odredbe i pravne norme u EU uvedu i u Srbiju, a jedna od najilustrativnijih tema je bilo čuveno ukidanje čuvenih pečata, koji su zakonom ukinuti, a trajali još dobrih 10 godina posle toga. Dakle, i kada izgleda da nije inovacija, ovakvi propisi donose duboke izmene i promene u oblasti koju regulišu.
Cilj ovih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da se otklone postojeći problemi u praksi i to zbog fiktivnih lažnih adresa sedišta privrednih društava i preduzetnika i postojanja onoga što se u uobičajenom govoru zove fantomska firma.
Da li je prethodni zakon to mogao da predvidi? Jeste ili nije? U eks post analizi smo sada nepobitno utvrdili da prosto postoji jedan prostor ne primenjivanja zakona koji maštovitim ljudima koji smatraju stilom svog života kršenje zakona omogućava postojanje fantomskih firmi i ove izmene i dopune pokušavaju da to uklone iz naše ekonomske i pravne prakse.
Sledeća izmena i dopuna je uvođenje obaveze za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave. Generalno, koristiti digitalni svet uvek ide teško, sporo. Kasnimo nekoliko godina ili deceniju za svetom koji je to počeo da radi. To nije ništa neobično. Ljudi, po prirodi stvari, nisu skloni promenama. Daću vam primer. Da danas dođete kući u svoje domove i da uđete u prostoriju i vidite da je promenjen raspored nameštaja, i to na bolje, da je mnogo udobnije, da je kvalitetnije, isti nameštaj ali raspored bolji, prva reakcija će biti da ne valja zato što nije onako kako ste navikli.
To uvođenje elektronske uprave, korišćenje i uvođenje digitalne prakse je više nailazilo na taj otpor – nemoj da mi menjaš, pusti kako je bilo, papir je super, nego što je zaista bilo problema da Srbija stigne razvijene evropske države po tome. Sada imamo obavezu za privredne društva da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave.
Sledeća izmena i dopuna je definisanje nenovčanog uloga u društvo u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica. Kasnije ćemo objasniti još. Jedna važna izmena i dopuna koja bi trebalo da otkloni probleme koji su eks post analizom primene dosadašnjih odredaba ovog zakona uočene u praksi. Precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, odnosno prinudna likvidacija privrednog društva, odnosno preduzetnička.
Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koje se tiču takođe zaštite prava manjinskih članova je preciziranje odredbi o prinudnoj likvidaciji i usaglašavanje sa propisima EU, sa Direktivom 828 iz 2017. godine Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od 17. maja 2017. godine o izmeni Direktive 36 iz 2007. Evropske zajednice. To sve u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara, što podrazumeva politiku naknada u javnim društvima, identifikacija akcionara, institucionalni investitori, rukovodioci imovinom i savetnici za glasanje.
Kako se rešava adresa sedišta, odnosno pravni okvir kojima nudimo da Skupština odluči da li procenjuje da će ukloniti ovaj problem iz naše prakse? Dakle, precizirano je šta obuhvata adresa sedišta društva, odnosno preduzetnika. Podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar. Da li vam ovo garantuje da će praksa fantomskih firmi definitivno i zauvek nestati iz našeg privrednog života? Iskreno bi bilo reći ne, ali će biti smanjena, pa ćemo pratiti kako se primenjuje zakon i ako treba doći i do novih izmena i dopuna zakona.
Uvodi se mogućnost da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva ako lice ima pravo svojine, ako nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Ovo će verovatno biti jedno od najosetljivijih tema i u javnosti, a verovatno i među vama narodnim poslanicima, jer se radi o nenadoknadivoj i neophodnoj ulozi pravosuđa u primene ovog zakona, a uz očuvanje svih prava koja ima registrovana firma i lice koje podnosi tužbu nadležnom sudu.
Praksa je obično da ovde javni prostor više zauzme tema o tome kako se to može zloupotrebiti, nego kako to možemo učiniti da efikasnom primenom zaista pomogne da se ta tužba nadležnom sudu kojom se zahteva brisanje registrovane adrese dogodi na korist ako hoćete i opšteg i javnog interesa, a naravno na korist vladavine prava.
Generalno, ako pogledate debate o zakonima, češće se kod nas govori o tome kako se sve neke odredbe mogu zloupotrebiti, sa primerom iz prakse kako se to dešava, nego što se govori o tome kakva je čija procena o punoj primeni zakona i odgovornosti svih onih koji su za primenu zakona nadležni.
Dalje, uvodi se da ako društvo u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva. To je druga, uslovno govoreći, osetljiva odredba koja će verovatno izazvati komentare i koja će verovatno biti predmet rasprave ovde među vama, sa ciljem da zajedno napravimo najbolju moguću procenu da li su predložena rešenja ono što želimo da bude ambijent u kome će privredna društva raditi.
Privredna društva i preduzetnici kao korisnici usluga e-uprave. Uvodi se obaveza za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, dakle, korišćenje elektronskih dokumenata organa državne uprave, organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. To je u skladu sa konceptom e-uprave, osim u slučaju kada je posebnim zakonom pripisan drugačiji način dostavljanja elektronskih dokumenata, kao u slučaju sudova ili Poreske uprave.
Procena je da je naša navika da koristimo digitalni svet da bi štedeli vreme, da bi štedeli novac i da bi skraćivali vreme potrebno da se neki posao obavi dokazala koliko je dobra za ekonomsko okruženje, za rad privrede, koliko je dobra za naše svakodnevne poslove koje imamo kao građani i koliko još uvek treba raditi na tome da ona zaista postane sasvim rutinska.
Ta obaveznost korisnika usluga upravo podrazumeva i efikasniji sistem komunikacije državnih organa i organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja sa privredom i privrednih subjekata među sobom. Od tog nedostatka komunikacije se među ljudima, među građanima, javlja onaj čuveni – fali ti jedan papir, kojim ti niko nije rekao da ga doneseš ili da ga pošalješ, ili u elektronskoj komunikaciji ide nedovoljno jasno objašnjeno šta je to što se od vas zahteva, kao korisnika ovlašćenja bilo kojih putem elektronske uprave. Treba samo malo volje, malo strpljenja, malo više čitanja i malo više svesti o tome koliko je elektronska uprava dobra za sve nas. Mislim da će ovi članovi izmenjeni najlakše proći, osim naravno debate, koju će verovatno neki privredni subjekti pokrenuti zašto se radi o obaveznosti, iz prostog razloga što kad je dobrovoljno, onda se bira da se ne menja dosadašnji način poslovanja. Dakle, time se stvaraju preduslovi za eliminaciju papirnog poslovanja i za smanjenje troškova, kako za privredu, tako i za državu.
Ja sam razumela da ste juče ili prekjuče ovde vodili debatu o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju zagađenja životne sredine i to mi je povod da kažem da bi bilo jako zanimljivo da se izračuna koliko je ušteđeno vode, drveta, energije, zbog toga što ne postoji toliko papira više u opticaju u sistemu države, u privredi, u našim ličnim životima i koliko je to dobro za životnu sredinu.
Opet jedna digresija. Generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović će se setiti, to je bila naša ideja i pokušaj i 2009. godine, kada je kao jedan vid političke borbe, skoro pa legalan, sigurno i legitiman, bila proizvodnja amandmana sa preko 3.700 amandmana i sad to sve pomnožite sa 250 poslanika i svih drugih lica, koliko je papira potrošeno za nešto što je moglo da se uradi i elektronski. Nije nevažan taj podatak koliko će privreda doprineti zdravlju planete, uštedi energije i očuvanju onoga svega od čega bi se inače pravio papir, ako prihvati ovu obaveznost elektronske uprave kao normalnu, zdravu i prirodnu za 21. vek.
Sledeća izmena je nenovčani ulog u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica. Ovde se radi o usaglašavanju sa odredbama Zakona o stečaju i rukovodstvenom praksom i propisuje se da se nakon prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital u vrednosti plaćene kupoprodajne cene. Možda zvuči uvetu nenaviklom na jezik komplikovano, ali je u suštini jedna uobičajena rutinska usaglašavajuća odredba. Istovremeno, kao izmena radi očuvanja zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala, u zavisnosti od pravne forme kupljenog društva, uvedena je obaveza da društvo u slučaju kada bi vrednost kupoprodajne cene bila manja od minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za tu pravnu formu, s tim da je kupac društva dužan da u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala. U suprotnom se nad društvom pokreće postupak prinudne likvidacije.
Da li će ovo potpuno urediti oblast kupoprodaje, način prometa osnovnog kapitala, bilo bi naivno reći da neće biti nikakvih smetnji i problema, neće biti sumnjivih transakcija, život tvrdi drugačije. Ali ono što smemo da tvrdimo je da će toga biti znatno manje, da će usaglašenost sa zakonom omogućiti da se postupci skraćuju i da eventualna šteta kada je u pitanju, na primer, javno privredno društvo bude manja po društvo.
Što se tiče prinudne likvidacije preduzetnika, precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, a to je slučaj oduzimanja, odnosno prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju ili slučaj kada je pravosnažnom presudom utvrđeno da se preduzetnik ne nalazi na registrovanoj adresi sedišta, a preduzetnik u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta.
Kada je prinudna likvidacija u pitanju, takođe se daje mogućnost preduzetniku da izbegne brisanje iz registra ako u propisanom roku registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je ta mera izrečena, odnosno registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju kada mu je izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, zatim da registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju njegove delatnosti ili da registruje promenu registrovane delatnosti, odjavi delatnost, odnosno dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, a u slučaju prestanka i dozvole i licence i odobrenja i saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani.
Prinudna likvidacija preduzetnika pored toga, kao i kod privrednih društava, predlaže se objavljivanjem obaveštenja na internet strani APR-a da su se stekli razlozi za brisanje preduzetnika iz registra po sili zakona, sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra.
Detaljnije se govori o pravima i obavezama tokom prinudne likvidacije preduzetnika. Mi smo svesni da će i ovo biti tema i javnih rasprava i tema neposrednih korisnika ovog zakona, kao nadam se i vaše pojašnjavanje o tom dobrom pravnom institutu, uvođenju reda. Red je dobar kada je u pitanju prinudna likvidacija, umesto da se na nejasne odredbe ili sa propustima, kao u dosadašnjim članovima kojima se oni preciziraju, dozvoljava da vam nekakva delatnost stoji, da ne možete da sa tim ni imovinom ni vlasnikom i ništa da radite, jednostavno vam stoji u sistemu kao divlje meso, što je kod zdravog tkiva.
Što se tiče zaštite prava manjinskih članova, propisana je sadržina obaveštenja koje lice koje ima posebne dužnosti prema društvu dostavlja nadležnom organu društva radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Vrsta, odnosno pravna priroda pravnog posla ili radnje, detaljni opis predmeta pravnog posla ili radnje, vrednost, odnosno cenu predmetna tog posla ili pravne radnje, rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Vrlo precizno da bi otklonili svaku sumnju o tome šta je pri zaštiti prava manjinskih članova neophodno u sadržini obaveštenja da bi se otklonila svaka sumnja ili mogućnost da se izostave detalji koji su potrebni da bi se prava manjinskih članova zaista zaštitila.
Fer vrednost stvari ili prava koji su predmet pravnog posla, odnosno pravne radnje, u kojoj postoji lični interes lica koji imaju posebne dužnosti prema društvu uređuju se u skladu sa međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja osnova fer vrednosti.
Zatim, imate zaštita prava kod manjinskih članaka da se izveštaj o proceni fer vrednosti stvari ili prava i obaveštenje iz člana 65. su sastavni deo odluke kojom se posao odobrava.
Dakle, to je jedan napor da se otkloni svaka sumnja tokom dostavljanja same odluke o odobrenju posla da bi jednostavno i tu ugradili zajednički napor za vladavinu prava i otklonili mogućnosti kojima smo svedočili i kojima eks analize dosadašnje primene zakona jasno govori.
D.o.o. i a.d. dužni su da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla za koji je potrebno odobrenje koje sadrži: detaljan opis tog posla ili radnje, lično poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav. 2. ovog zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojim se odobrava pravni posao ili pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.
To je ona čuvena imenica transparentnost, koja nikako da nam se zalepi za svakodnevni rečnik, dakle, javnost, potpuna jasnost rada i da za neobjavljivanje ovakvih informacija je definisan privredni prestup.
Uvodi se takođe obaveza da društvo u godišnjim izveštajima ako je tokom poslovne godine zaključivala pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes, za koju je potrebno odobrenje navede podatke o vrsti i predmetu pravnog posla, radnje, vrednosti ili ceni predmeta pravnog posla ili radnje, procentu udela, odnosno akcija koje lice poseduje u društvu, kao i pravnog lica, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje ili pravna radnja preduzima i svojstvo statusa, odnosno funkcije koju lice ima posebne dužnosti prema društvu, obavlja u društvu kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, a pravna radnja preduzima.
Mnogo je reči koje, verovatno, običnom slušaocu proizvodi utisak – šta sad to sve znači. Znači, pojednostavljeno, kako da bude reda i kako da ne bude korupcije, nemojte krasti i lagati. Na to, na te dve rečenice su naslonjeni u eks ante analizi svi ovi članovi, da se obezbedi pravni okvir u kojima će biti onemogućeno i ljudima koji bi krali, lagali i varali da to učine a da se jako ne pomuče.
Da li će biti i po donetim ovim izmenama slučajeva? Naravno. To je pitanje ljudske prirode i šarene ljudske baše ali će onda biti i novih izmena i dopuna zakona kada utvrdimo da su i ove izmene i dopune nedovoljne da bi sami sebi učinili napor da nam bude red u oblasti privrednih društava.
Zaštita prava manjinskih članova takođe podrazumeva tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje i naknadu štete protiv lica koje ima lični interes u tom poslu može se podneti i u slučaju kada je pribavljeno odobrenje a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti.
Takođe se precizira da ako nadležni sud u postupku po tužbi donese odluku kojom izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana Nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, registra privrednih subjekata po dostavljenoj sudskoj odluci briše to lice iz nadležnog registra.
Propisuje se i krivična odgovornost lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu i u slučaju kada je to lice pribavilo odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti. Uvodi se obaveza da društvo čuva i celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno pravne radnje sa ličnim interesom.
Propisuje se takođe da u slučaju pokrenutog spora u skladu sa ovim zakonom po tužbi akcionara ili ranijeg akcionara, Odbor direktora, odnosno izvršni odbor što je upravljanje ako je upravljanje društvom dvodomno, dužno da sve akte i dokumente iz člana 464. ovog zakona, osim podataka o adresama direktora i članova Nadzornog odbora, a koji su neposredno vezani za predmet spora stavi na raspolaganje akcionaru, odnosno ranijem akcionaru na njegov pisani zahtev podnet u skladu sa članom 81. zakona radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku tokom radnog vremena za potrebe vođenja parnice, kao i da izuzetno o odredbama pomenutog člana 81. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u pisanom zahtevu ne moraju biti tačno precizirani bitni podaci o aktivnim dokumentima u vezi sa predmetom spora, već je dovoljno da oni budu odredivi.
U okviru zaštite prava manjinskih članova isključiva nadležnost skupštine a.d. za donošenje odluke o izdavanju odobrenih akcija, tako da skupština više ne može preneti ovlašćenje za izdavanje odobrenih akcija na Odbor direktora, odnosno Nadzorni odbor.
Uvodi se i obaveza za akcionarsko društvo koje nije javno i za d.o. da na zahtev akcionara, odnosno člana koji poseduje akcije ili udele koji predstavljaju najmanje pet procenata osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana, od dana prijema zahteva istom omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora izvršnog, direktora i člana Nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Privredni prestup za društvo i odgovorno lice u društvu ukoliko na zahtev akcionara ne učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora ili izvršnog direktora i člana Nadzornog odbora.
Ispratila sam da postoje komentari u javnosti o tome da se ovim zadire u lične podatke, da se ostavljaju ljudi izabrani u direktore ili izvršne direktore bez ikakvih prava osim izlaganja potpunih informacija o svojim ličnim interesima i naš odgovor bi bio da je to jedino normalno i jedino prirodno, jednako kao i za izabrana, imenovana ili postavljena lica koja se plaćaju iz budžeta.
Da napomenem da u slučaju smanjenog prava na privatnost svih vas, svih nas, svih oni koji se bave javnim novcem ili žive od javnog novca je i presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju austrijskog kancelara, jer vas niko ne tera da stupanjem na javne poslove, a jedan od javnih poslova jeste i ovaj kojim se bave ljudi u akcionarskim društvima, niko vas ne tera da se time bavite. Onog trenutka kada stupate na javnu scenu, vi se odričete dobrovoljno dela prava na privatnost. To uključuje obavezu, u ovom slučaju zakonsku na dostupnost svih dokumenata, svega što je na raspolaganju kada je u pitanju vaš lični interes.
Prinudna likvidacija - to će biti zanimljivo, pogotovo preduzetnicima, mada postoje i društva koja bi bilo vrlo zanimljivo pregledati, šta je sad to što je novost u zakonu, što podrazumeva prinudnu likvidaciju, jer se propisuje koje razloge za prinudnu likvidaciju nije moguće otkloniti, kao i postupak prinudne likvidacije za sve navedene slučajeve. Dakle, stečajni postupak.
Zanimljiva tema biće verovatno i rasprave u javnosti, a i među vama, da li je dobro odmereno i da li je dobro procenjeno da se propisuje da ako se u toku postupka prinudne likvidacije jedan otvori prethodni stečajni postupak, da se postupak prinudne likvidacije prekida, a ako se otvori stečajni postupak, onda se postupak prinudne likvidacije ne obustavlja.
Na kraju, usaglašavanje sa propisima EU. Javno akcionarsko društvo je u obavezi da ima politiku nagrada direktorima i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. To je onaj deo koji govori o javnosti posla koji imate kao direktor i izvršni direktor. Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada, propisuje se sadržina politike naknade i objave za objavljivanje politike naknade na internet stranici društva, privredni prestup za kršenje obaveza društva u pogledu obaveza objavljivanja politike naknada.
Nadležni organ društva mora bar jednom godišnje da sačini jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je skupština svojim odlukama namenila nadzornim odborima i izvršnim telima.
Izveštaj o naknadama mora biti objavljen na internet stranici društva. Ne sme da sadrži posebne vrste podataka o ličnosti i privredni prestup za kršenje obaveza društva propisanih u pogledu obaveza objavljivanja izveštaja o politici naknada.
Dakle, što se usaglašavanja sa propisima EU tiče, propisano je da društvo ima pravo da identifikuje svoje akcionare. Detaljno se uređuje postupak informisanja akcionara i društva, imajući u vidu da se akcije često drže preko složenih lanaca posrednika, što otežava ostvarivanje prava akcionara i može delovati kao prepreka angažovanju akcionara. Cilj je da se poboljša prenos informacija duž lanca posrednika, kako bi se olakšalo ostvarivanje prava akcionara.
Što se tiče usaglašavanja sa propisima EU, za primenu od dana pristupanja Republike Srbije EU, definisani su pojmovi - institucionalni investitor, rukovodilac imovine i savetnik za glasanje, definisane su njihove obaveze kao i sadržina politike i angažovanja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovine.
S obzirom da je za ove izmene i dopune navedeno da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije EU, možda nam se čini da je prerano da bude sada uvršeno u izmene i dopune zakona. Podsetiću vas time na čuvenu kinesku poslovicu. Njima kada neko kaže - nikad nije kasno, oni odgovore - uvek je kasnije nego što mislite. Nikada nije dovoljno rano da usaglasite svoje propise potpuno sa obavezama koje ćemo imati kada Srbija bude punopravna članica EU.
Toliko o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. U toku rasprave ja ću izložiti i Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške. Vi već znate da su to rutinske tačke koje prosto moraju da dođu na ratifikaciju u Skupštinu, pa ćemo o tome na vaša posebna pitanja. Hvala vam na strpljenju.

Zahvaljujem.
Kratke uzvratne opaske na izlaganja svih vas koji ste se obratili građanima Srbije i komentarima o oba predloga zakona, dakle, Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Prvi utisak je da su u načelu oba teksta potpuno nesporna, nekonfliktna, da naravno da sasvim sigurno ima detalja koji se mogu precizirati, dodatno razgovarati, ali da smo se razumeli da je Vlada dobro reagovala i prateći akcioni plan i evropske integracije Srbije kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, ali i blagovremeno potvrđivanje izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.
Potrošiću nekoliko minuta vašeg vremena samo da podsetim da je cilj dovođenja ovog sporazuma u vezu sa Odlukom Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije broj 1 iz 2021. godine o izmeni i dopuni Protokola B, uz Sporazum o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije u vezi sa definicijom pojma proizvodi sa poreklom i metode administrativne saradnje koje je Narodna skupština potvrdila već u julu ove godine, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i države EFTA.
Naime, taj sporazum je zaključen u Ženevi, 17. decembra 2009. godine. Stupio je na snagu 1. oktobra 2010. i sastavni deo Sporazuma je Protokol B o definiciji pojma proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje, koji je u međuvremenu izmenjen, pa će vašim glasovima, a na predlog Vlade Republike Srbije, biti usaglašeno.
Dakle, Republika Srbija je sa svakom državom EFTA, koju čine Švajcarska, zajedno sa Lihtenštajnom, Islandom i Kraljevinom Norveškom, zaključila Sporazum o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi, koji čine deo instrumenta za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA.
Predviđeno je da izmena Sporazuma sa Kraljevinom Norveškom stupi na snagu istog dana kada i Odluka Mešovitog komiteta između država EFTA i Srbije, kako bi se obezbedilo da se ovaj sporazum poziva na ažurirani Protokol B uz Sporazum o slobodnoj trgovini.
Odluka koju ćete svojim glasovima omogućiti govori ne samo o rutinskom ažuriranju sporazuma, nego i o tome da racionalno pristupamo kako poslovima svojih evropskih integracija, tako i saradnji sa zemljama koje nisu članice Evropske unije, ali se po standardima poslovanja, po standardima vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, vrednosnih sistema koji se neguju u Kraljevini Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj ne razlikuju od zemalja Evropske unije i Srbija ovim pokazuje spremnost da bude uklopljena u takav sistem vrednosti.
Deo toga su i vaši komentari o Predlogu izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima, jer su se izdvojile nekako najčešće spominjane dve od nekoliko ponuđenih izmena. Jedno je unapređenje zaštite prava manjinskih članova društva, a drugo usklađivanje sa odredbama Direktive Evropske unije iz 2017. godine 828 i ranije iz 2007, uz sve ostalo što nismo doveli u pitanje tokom ove rasprave, dakle, uključujući obavezno članstvo u elektronskoj upravi, uključujući sve što se tiče registracije, likvidacije i pojašnjenja iz pravnih okvira koji smeštaju privredna društva, akcionarska društva, d.o.o preduzetnike u pravni okvir.
Zašto je očigledno da nas najviše zanimaju zaštita manjinskih članova društva i potpuno usklađivanje sa direktivama EU, bez obzira što će stupiti na snagu kad Srbija postane članica EU? Zato što imamo nepodeljenu svest o tome šta je strateški, šta je taktički i šta je definitivan i nepovratan pravac razvoja ekonomskog okruženja u Srbiji i koliko je važno da o tome sasvim jasno, nedvosmisleno, blagovremeno i tačno informišemo građane.
Zašto je još važno da imamo svest o tome da izmene koje su pred nama, koje će vašom voljom, uz izmene koje ćete vi predložiti, stupiti na snagu, da će za neki period pred nama dočekati nove izmene i dopune? Zato što nam jedan od ovakvih zakona, kao što je Zakon o privrednim društvima, ključan za uređenje poslovanja razvoja, privređivanja jednog društva, pokazuje i nudi šansu da popričamo i o tome koliko nam se brzo promene dešavaju. Nama, našoj generacija, koja je sada živuća, za samo sto godina, ako pogledate, to su tri generacije, sve se tako korenito promenilo da ne možete da prepoznate planetu. To se nije desilo za sto godina 19, 18. ili 17. veka.
Ako danas nemamo svest o tome da i ovakva dokumenta i strateška orijentacija društava proizvodi posledice, ne za sto godina, nego za sedam ili deset, jer je takav tok civilizacije vremena u kojem živimo, onda ćemo propustiti šansu da zaista razvijamo naše društvo.
Daću vam samo jedan primer, koji vam ne izgleda vezan za ove izmene i dopune zakona koji su pred vama, a to je buduća proizvodnja medicinskih sredstava, vakcina i drugih medicinskih sredstava kao jedna od verovatno ključnih grana privrede i na to će se odnosi i ovaj zakon.
Pre 25 godina retko ko je mogao da predvidi da će pola radne snage boraviti na internetu i da će poslovi koji su poslovi softvera, razvoja digitalizacije polako preuzimati primat. Da bi shvatili koliko je važno držati korak, onda moramo znati značaj toga što se usklađujemo sa EU, sa direktivama. Zbog toga što su počeli da drže korak sa budućnošću pre nas. Zbog toga što su izmislili svoju budućnost pre nas. Zbog toga što su nam prijatelji i partneri nezaobilazni budući u članstvu u EU.
Jednako tako je važno da ne ispuštamo iz vida neophodne kritike na primenu postojećih propisa i da ne ispuštamo iz vida šta kroz tu kritiku možemo i za ovaj Zakon o privrednim društvima da predložimo da načinimo boljim.
To se može jedino ako narodni poslanici slušaju one na koje se zakon neposredno odnosi i ako mi iz izvršne vlasti slušamo narodne poslanike. Kada se izgradi temeljito takav razgovor, kada jedni druge budemo slušali i čuli i razumeli, onda ćemo dokazati i u 21. veku da je tačna stara narodna poslovica - Loša uprava, gotova potreba, dobra uprava, dobro vreme i za ljude i za zemlju.
Hvala vam na dosadašnjim izjavama i na dosadašnjim opaskama, kritikama i predlozima, komentarima koje ste imali o ovom zakonu. Pažljivo ćemo slušati i u popodnevnom delu, sa nadom da će se naš zajednički posao okončati tako da ćemo imati potpuno jasnu i eks-post analizu prethodnog zakona i dobro procenjenu eks-ante analizu potrebe odredaba koje su pred vama za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
U ime Vlade Republike Srbije i ministarke privrede, pred vama smo danas da odbranimo ideju o izmenama i dopunama zakona, koji bi trebalo da dokažu da je Srbija čvrsto, kako na putu transformativnog sveukupnog transformativnog posla, kada su u pitanju evidencije, kao što je Agencija za privredne registre ili zajednička borba protiv korupcije, pranja para, kao što je Centralni registar vlasnika, ali tako i o „pametnim brojilima“, znači o svojevrsnoj digitalizaciji, koja bi trebala da bude naša svakodnevna kućna, rutinska osobina u mesecima i godinama pred nama.
To je suština ova tri predloga izmena i dopuna zakona, kao i Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji „pametna brojila“, između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Kako i na koji način je došlo do toga da Vlada usvoji ove predloge izmena i dopuna zakona, na osnovu primene Zakona o planskom sistemu, odnosno dobrovoljne obaveze Vlade u primeni zakona, da se eks-spost analizom, tj. temeljnom analizom šta valja, a šta ne valja, od primene postojećih i važećih propisa, nađu razlozi zašto je primena loša, nađu načini da se predlože rešenja kojima će ta primena biti bolja i naravno, da se onda pred vama, narodnim poslanicima, izađe sa argumentima, u raspravi kojom ćemo, nadam se, na kraju i načelne rasprave i rasprave u pojedinostima, učiniti mnogo jasnijim u javnosti Srbije i građanima Srbije, zbog kojih sve ovo radimo.
Zašto je dobro imati ugovor između Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke o pametnim sistemima merenja, zašto je dobro menjati Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, i zašto je potrebno pojasniti odredbe u Zakonu o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Dakle, sa svešću tome da je ova skupština temeljna i kroz matični odbor, inče razmatrala šta valja i šta ne valja i da ćemo tokom rasprave, od vas čuti, sve ono što bi možda i poboljšalo postojeće predloge izmena i dopuna zakona, najkraće što možemo o sva tri akta, koji su pred vama.
Dakle, ugovor o zameni uređaja, odnosno ugovor o pametnim sistemima merenja.
Svi mi, koji smo, kako je moj deda govorio, „odavno“, kad god mu kaže neko da je mator, on je rekao – konj je mator, a mi smo odavno, dakle mi svi koji smo odavno, znamo koliko je problema među građanima, kada su u pitanju očitavanja elektronskih brojila, koliko je problema ustanoviti moderno upravljanje elektro distributivnim sistemima, koliko je posla pred nama, kada je u pitanju zamena energetskih izvora i sve ono što se tiče energetske efikasnosti, što smo preuzeli, kao obavezu, zbog boljeg i zdravijeg života svih nas, zbog jeftinijeg, nadam se, nabavke električne energije i koliko je važno da se na jednostavan način digitalnim tehnologijama svakom građaninu, korisniku električne energije omogući dnevni uvid u potrošnju, u obaveze i način na koji mu se električna energija dostavlja.
To je u suštini ugovor koji je u vrednosti od ukupno 80 miliona evra, u dve faze, pred vama na odobrenje. Dakle, da se sa ciljem poveća efikasnost, upravljanje i kontrola distribucije.
Samo anegdotski da dodam, zašto ovo nisu tek neke reči koje uvek ljudima zvuče, kao fraza, zato što smo mi, koji smo odavno, sedeli često sa raznima koji su u EU, pomagali i znanjem i sredstvima da se unapredi sistem elektrodistribucije, što su svašta mogli da razume, da se prevede na bilo koji jezik, ali nisu mogli da razumeju šta su to divlji priključci, niti smo mi mogli da im objasnimo, niti su mogli da razumeju šta su to neispravni strujomeri.
To je zato što je razlika između uređivanja ovog sektora u društvu između nas i njih, možda nekoliko decenija ili manje, ali to nije razlog da mi nastavimo da kasnimo, nego je razlog upravo da ih što pre stignemo i da govorimo istim jezikom kada je u pitanju efikasnost i upravljanje i kontrola distribucije. Pametna brojila trebalo bi da svima nama omoguće sigurniju potrošnju, veći uvid u to šta i kako trošimo i naša je nada da će to pomoći i da svako u svom domaćinstvu razmišlja, a kako bi mogao da uštedi energiju ako je svestan da je troši možda više nego što je neophodno.
Daću vam samo primer bez pametnih brojila, da smo letos svi podobijali račune za struju koji su bili znatno veći zbog neophodne potrošnje uređaja za hlađenje, ali je to tako dramatično kada vidite. Upotreba pametnih brojila omogućiće vam da štedimo svaki dan, jer je to nama na korist u svakom domaćinstvu, ali sa svešću da tako štedimo i za ukupan energetski bilans celog društva.
Drugi cilj jeste smanjenje gubitaka, koje se sada javlja, a treći cilj je smanjenje operativnih troškova.
Sa nadom da ćemo razumeti i kao Vlada i kao Skupština, da je to važan posao, mi očekujemo i vaše opaske, kritike, možda bolja rešenja sa uz konsultacije, nadam se i prihvatanje onog što je posle eks analize posle napravljeno kao previd.
Drugi akt koji je pred nama su izmene i dopune o postupku registracije u APR-u. On ukupno ima nekoliko grupa promena, izmena ili dopuna. Dakle, radi se o proširenom krugu lica ovlašćenih za podnošenje prijave. To je još jedna od odredbi koja je proizašla iz eks-post analize, dakle, šta se javljalo kao primedba onih koji su korisnici usluga APR, ali i same struke koja radi u APR-u.
Drugi cilj je usklađivanje sa Zakonom o upravnom postupku i to je jedan od ciljeva koji će se vrlo često u našoj Skupštini događati kao opisani cilj, zbog toga što ne možemo istovremeno da izmenimo i dopunimo sve zakone, nego imamo neke zakone koji se odnose na materiju, kao što je Zakon o upravnom postupku, koji će iziskivati izmene i dopune drugih zakona.
Da napravim digresiju, za zakone iz nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog biće niz zakona koji će biti menjan zbog vašom voljom usvojenog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ono što želimo da postignemo izmenama i dopunama koje su pred vama je da imamo unapređenje uslova za početak poslovanja. To je vrlo često bila ozbiljna primedba i onih koji nam mere kako se ponašamo prema ljudima kao administracija, kao državna uprava, prema ljudima koji žele da otpočnu poslovanje, da li je tu prijateljsko okruženje ili nije. Jedna od ovih odredbi je upravo pravljena sa ciljem da se unaprede uslovi za početak poslovanja.
Drugo je da se usklade odredbe zakona sa već postojećim zakonima o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja i da time harmonizujemo ono što je inače proces digitalizacije u ovoj oblasti.
Već sam rekla da mi koji smo odavno, znamo šta su bile i početne teškoće i velike prepreke kod digitalizacije, kod elektronske komunikacije kod APR-a, ali i šta su prepreke koje dolaze iz naših navika. I to je sve potpuno normalan proces. Događao se i u drugim društvima dok nisu zaokružile svoj sistem elektronskog poslovanja i poslovanja od poverenja, tako da, svako onaj ko želi da koristi usluge APR-a, da se oseća da je u prijateljskom okruženju, da svoje poslove obavi kako treba i da tako, učeći od drugih, ali koristeći i kreativni potencijal struke koja se inače sada bavi APR, nezavisno od toga ko je u kom Ministarstvu, dakle da postignemo ono što je cilj transfomativnog energije u državi, a to je da za sve u državi napravite prijateljsko okruženje, za onoga ko pristupa APR-u, za onoga ko pristupa zahtevu pravdi, za onoga ko pristupa saobraćaju. Dakle, vladavina prava vam se mahom svodi na to da imate prijateljsko okruženje za sve korisnike o kojima mi brinemo i danas u ovoj sali, želeći najbolji mogući pravni okvir za ispunjenje njihovih usluga.
Poslednji akt koji je pred vama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je jedan od zakona koji je knjiški primer šta to znači transformisati društvo uz pomoć evropskih integracija, planirajući i mereći sve ono što se dešava kroz eks-post analizu postojećih pravila i pokušavajući da napravite eks-anter analizu šta to da donesemo kao zakonski okvir da bi zaista bili ispunjeni svi ciljevi koji se tiču sadržaja Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Dakle, radi se delom o merama iz Akcionog plana „2020–2022“, kada je reč o prekršajima u slučaju osnivanja i radi se sa ciljem da se spreči unošenje u registar imovine bilo koje imovine stečene kriminalom.
Za kraj, kao i zakoni koji su pred nama, tako i bilo koji drugi zakon ne nosi sa sobom zlatna i nepogrešiva rešenja i ne stvara prijateljsko okruženje za vladavinu prava, bez napora svih nas, na svakom mestu, iz budžeta plaćenih da se to zaista i dogodi.
S nadom da ćemo sva tri zakona danas kroz pretres poboljšati vašim doprinosom, vašim idejama i vašim radom, zahvaljujem na strpljenju i saradnici i ja vam stojimo na raspolaganju za svako pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Kratka opaska. Zahvaljujem narodnoj poslanici Aleksandri Tomić. Saradnici su me upozorili da sam napravila lapsus lingve sa 80 miliona projekta. Od toga su garancije 40 miliona. Zahvaljujem i ispravno je onako kako je narodna poslanica Tomić kazala.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem narodnom poslaniku na opaskama o kulturi odgovornosti i ustavnom ponašanju kada je u pitanju izvršna vlast i zakonodavna vlast. Narodni poslanici, Narodna skupština može, svi mogu kako hoće, a za izvršnu vlast se zna kako mora.
Ono što je moja želja je da vas informišem da bi ministarka Anđelka Atanasković i ja bile srećnije da je ona ovde, ali nije se još uvek oporavila od bolesti i to je ključni razlog. Ovim putem joj želim da što pre zauzme svoje mesto ovde pred vama, odgovarajući na sva vaša pitanja.
Postoji trivija za bar jedan zakon, pošto u ovom slučaju imate pred sobom članicu Vlade koja zna da napravi strujno kolo slabe potrošnje od predmeta koji se nalazio u ovoj sali i da vam demonstriram kroz to i kako radi strujomer, a umem i da rasklopim strujomer i popravim. O licnovanju i ostalom da ne govorim. Mogla bih verovatno da vam budem mnogo zanimljivija pričajući o naponu, otporu, struji i o načinima na koji se i kroz kakav koeficijent korisnog dejstava dobija električna energija iz bilo kog izvora, nego da pričamo o ovim zakonima, ali to je zaista trivija.
Ono što je u stvari moja želja da vam odgovorim je što ste veliki deo svog izlaganja posvetili u suštini kulturi za promene ili nedostatku kulture za promene, što je važan problem kod svakog zakona.
Ono što znam o druga dva zakona, pošto sam učestvovala i u pripremama za donošenje jednog od njih, je da je u društvima poput našeg uvek najteže naći pravu meru između toga da napraviš zakon koji će napraviti prijateljsko okruženje za korisnika tog zakona, a da istovremeno spreči zloupotrebe, prevare, sve ono čemu smo skloni u traženju čuvenih rupa u zakonu, pošto postoji jedna kultura ponosa kod nas u društvu – e, našao sam rupu, pa nešto sam ga prevario, da nađete harmonizaciju između toga ili da radite samo na kulturi promena, pa da vam onda rešenja koja dolaze iz analize stanja zašto je neki propis potreban budu prirodne za prihvatanje. U oba slučaja vam treba vreme.
Znači, Agencija za privredne registre je imala danas govoreći smešne prepreke 2004, 2005. ili 2007. godine, kao i Centralni registar pravih vlasnika. Sada ima drugih problema. Ono što je važno, jeste da zajedno i mi iz Vlade i vi iz Skupštine kažemo ljudima da merenje valjaju li članovi zakona, nadzor nad onima koji zakon neposredno primenjuju i analiza efekata primene zakona, to je posao koji nikada ne prestaje. Moja molba bi bila da odbori u kojima radite, u kojima predsedavate, onoliko često koliko vam to odgovara, stavljaju u analizu i u nadzor svaki od zakona za koji glasate. To je možda jedan od mehanizama, ne dovoljno snažan, kao što vi kažete – reći ću, pa šta bude, ja to potpuno razumem, ali pratiti kroz rad odbora samo jednu temu, recimo, pratiti ovu odličnu ideju da imate jedan broj domaćinstava koji će imati pametna brojila, deliti informaciju o tome, to je jedan mali doprinos i korak ka promeni te lenjosti u kulturi promena.
Ponavljam, što se ostalog tiče, znači, kulture odgovornosti članova Vlade i ustavnog ponašanja članova Vlade, apsolutno sam vas razumela i preneću da svi oni koji baš ne moraju kao ministarka budu ovde i dobrovoljno se podvrgnu nadzoru i kontroli onako kako Ustav kaže i kako naš sistem u Srbiji zahteva.

Da nastavim o triviji za moje prisustvo ovde razlog je zašto znam da objasnim sve o elektromagnetizmu, ne što sam fizičarka, a to je i razlog zašto bi možda umela da vam objasnim i vašu dvoumicu oko toga, ako sve bude elektronski da li će to sprečiti neke da uopšte počnu poslovanje.
U fizici imate jednu veličinu koja je inače čarobna i za kosmologiju, koja se zove entropija. Entropija vam daje sve što vam znanje treba o meri neuređenosti sistema. Kada to prenesete na ljudsko društvo, onda dobijete da je nered spontan. Ne treba da ulažete nikakvu energiju, nikakvo znanje, ništa da bi bilo nereda, nered je spontan, kao što vam je nemar spontan. Za razliku od toga red je nešto što zahteva energiju, što zahteva vreme, zahteva napor, zahteva znanje, zahteva objašnjavanje, ali je red dobar. Mi u Vojvodini kažemo, mi smo iz Vojvodine, mi i kad smo sami stanemo u red.
Znači, kada gledate razvoj propisa o privrednim registrima, merilo se odmah hoće li ljudi uopšte prihvatiti da bude reda tu. Kada uvodite sistem za plaćanje autobusa, to je nešto što ja nisam razumela, kada je u Beogradu uvođena obaveza Bus Plus i plaćanja karte. Ja vidim ljudi protestvuju i pitam – zašto? Kažu – zato što mora da ulaze na jedna vrata. Ne razumem zašto ljudi protestvuju. Kaže, moraju da plaćaju autobusku kartu. Ali, to je dokaz mog neznanja jer dolazim iz grada gde se vazda ulazilo na prednja, izlazilo na srednja i vazda plaćala karta.
Tako vam je i sa APR, znači, treba da izmerite šta je to što će ljudi kojima želite da stvorite, kako da kažem, prijateljsko okruženje prihvatiti. Uvek se po prirodi stvari entropija na to tera, funkcija S, da tražite mnogoznačna rešenja sa nadom da će vam sistem sam odbaciti najbolje. Otuda i u ovom propisu i u mnogim drugima, ponuda možete i elektronski, možete i peške do šaltera, ne morate i ovako, ne morate i onako. Šta je ishod? U sve i jednom dokumentu strašno mali procenat ljudi prihvati promenu koja je bolja po njih. To možete da merite, da gledate izdavanje elektronskih dokumenata, korišćenje elektronskog potpisa, korišćenje elektronskih usluga banaka, elektronska komunikacija za decu u školi, ovde nas i elektronski sistem, gde god hoćete.
To vam je entropija u nama. Mi smo skloni zato što poznajemo nered u kojem smo, skloniji smo tome da tako i ostane. Onda imate i hibridna rešenja, ovaj zakon je recimo jedna od primera gde je bilo hibridnog rešenja. Pa, kaže – daj nešto da mora elektronski, a ovo ostvi da bira. Onda odjedanput imate da se ako birate pristup elektronski ili lično ili poštom, onda ćete birati starije, ali ako možete samo elektronski da podnosite finansijske izveštaje, onda bez problema to radite elektronski.
Sada je korak, spremno je za to da sve bude elektronski. Ja vam dajemo ovako objašnjenje koje možda ne bi se složili ni saradnici ni ministarstvo, ali je to više obrazloženje iz onoga što je post analiza propisa ovakve i slične vrste. Vrlo će ozbiljno i ministarstvo i ja ću preneti vašu zabrinutost da će mera kojom želimo da omogućimo svima da koriste za sve ono što već koriste za finansijske izveštaje, da neće dati očekivani ishod.
U tom smislu je rasprava u Skupštini dragocena i uvek se može naći poseban protokol kojim će se gledati kako raste procenat, da li raste i da li ima zastoja samo zato što je sve elektronski?
Za Zakon o Centralnom registru, znate, ponoviću samo rečenicu, vi kada hoćete da uredite neki sistem, dakle, šta hoćete sa Centralnim registrom o stvarnim vlasnicima, hoćete pravdu ljudima, neko ko ima vlasništvo, koji je legalno stekao plaća porez i on može da bude ljut, povređen, besan, svašta, zato što se pojavio neko ko, niko ne zna odakle mu je imovina i ne plaća porez.
Znači, vi sistem zakona, red pravite, tako da svi mogu da prijave imovinu i da mogu da dokažu da je njihova imovina i da plaćaju porez. Ne prave se zakoni za izuzetke, jer je u svim državama čak i u Srbiji to što krši zakone su izuzeci.
Zakoni se prave da uredite sistem tako da vam na najjednostavniji način dolazite do informacije ko su stvarni vlasnici. Da li će uvek biti nekoga ko će koristiti neke kanale, za zgodno im iz svojih razloga? Naravno da hoće, nije niko, kako da kažem, naivan, pa da veruje da će izmene i dopune i po akcionom planu u Zakonu o Centralnom registru stvarnih vlasnika i eliminisati probleme. Neće.
Da li se novac finansira iz terorizma, da li novac ide iz legalnih izvora? A kako da vam kažem, kako gde, ali u Srbiji ne. Ne možete postaviti teorijski i jednakost za to šta se sve finansira terorizmom, zato što različite država različito definišu terorizam.
Imate država koje vrlo legalno iz budžeta definišu ono što mi zovemo terorizmom, s pravom, ali mi imamo jasne definicije i želimo da suzbijemo terorizam zato što on je đubre, otpad globalizacije, i zlo je za svako društvo i proizvodi nepravde i smrti i proizvodi patnju. Zato je važno da i ovakvim propisom onemogućimo finansiranje terorizma, zato što nam je promaklo odakle taj novac koji oni imaju.
To su vam moja objašnjenja sa nivoa nekoga ko gleda u analizu efekta, zakona odnosno upravo da proceni kako će taj zakon, kakvog dobra će napraviti za ljude u Srbiji, i ponavljam vrlo pažljivo će biti preneto i uz naš predlog zahtev da se prati jednom primenjen zakon, da li remeti bilo koga da u APR ostvari svoja prava registracijom kojeg god, malog, srednjeg preduzeća, firme, šta god da ima.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, kada je u Narodnoj skupštini izlaganje koje nema nikakve veze sa tačkama dnevnog reda za koje sa ja obavezna da vam se obratim i dužna da vam odgovaram, onda one nisu moja nadležnosti, nego nadležnost predsedavajuće sednice Narodne skupštine.
Za sve što je vezano za dnevni red, za predloge zakona za koje sam obavezna ovde vam stojim na raspolaganju, ali za sav sadržaj koji nema veze sa dnevnim redom nisam. Potpredsednica je tu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Naš je nesporazum banalan, ali dubok. Prozvana direktno, rekla sam sasvim jednostavno lako proverljivu stvar. Moje mesto ovde i moja obaveza kao članice Vlade je za teme dnevnog reda, za sve što se u ovoj Narodnoj skupštini govori van teme dnevnog reda odgovorna je predsedavajuća Narodne skupštine, odnosno potpredsednica Narodne skupštine.
To je proverljivo u Poslovniku Narodne skupštine. Proverljivo je kod predsedavajućeg, kao što je malo pre rekla, i stoga je ovaj naš nesporazum banalan, ali dubok. Nikada sebi neću dozvoliti da izađem iz onoga što je okvir i nadležnost članice Vlade koja se dobrovoljno podvrgava nadzoru i kontroli Narodne skupštine. Kao što nikada sebi neću dozvoliti da prekršim bilo koju odredbu Poslovnika Narodne skupštine, a one me obavezuju da ako sam direktno prozvana od strane narodnih poslanika da dam direktan odgovor.
Za sve druge primedbe koje imate na rad ministarstva ili na mene lično, slobodni ste da pokrenete Ustavom propisane procedure o odgovornosti članice Vlade za ophođenje u Narodnoj skupštini. Sve što ću ja raditi u ovoj Skupštini, Vladi biće striktno poštovanje odredbi koje me obavezuju kao članicu Vlade koja kaže, ako ste me prozvali nemam nadležnost da govorim ovde mimo dnevnog reda. Kada govorite mimo dnevnog reda, za to je nadležna predsedavajuća sednicom Narodne skupštine.
Hvala vam, sa nadom da ćemo i dalje živahno raspravljati o nesporazumima koji su banalni, ali duboki. Da sam na vašem mestu iskoristila bih ovo vreme za vrlo detaljna pitanja o zakonima koji su na dnevnom redu, sa nadom da će članica Vlade koju smatrate nepoželjnom u Narodnoj skupštini biti nesposobna da vam odgovori. To bi bilo mnogo zanimljivije, živahnije i veselije za rad sednice Narodne skupštine. Hvala vam.

Zahvaljujem, poslaniče, pošto sada koristim pravo na repliku. I kada član Vlade koristi pravo na repliku, ne mora da govori o temi dnevnog reda. To je sjajno kad su replike u pitanju. Kao što predsedavajući ima pravo da zatvori krug replika onda kada predsedavajući proceni da je dobro za sednicu Skupštine. Moju repliku ću iskoristiti da ponovim, sasvim Ustavom definisano, Zakonom o ministarstvima napisano, Poslovnikom Vlade uređeno - da sam na vašem mestu, pokrenula bih proces za članicu Vlade koju smatrate nedostojnom rada na sednici Narodne skupštine.
Kada sam predstavnik Vlade i kada me bilo koji narodni poslanik spomene, tražeći bilo šta, ja sam u obavezi da odgovorim, ali samo ako se radi o temi dnevnog reda. Osim kad je replika. A sad je replika. I hvala vam na tome, s obzirom da smo zajednički pomogli jedno drugom da nesporazum bude i dalje banalan, ali više nije tako dubok. I ono što ste želeli kao narodni poslanik, mi smo vam omogućili da ostvarite.
Svaki put kada budete želeli da date kritiku na rad ministarstva koje vodim, više ste nego dobrodošli. Svaki put kada budete smatrali da nepažljivim slušanjem o Poslovniku Narodne skupštine i živahnom retorikom možete osvojiti prostor koji vam je inače nedostupan, duboko grešite. Samo znanjem, poštovanjem pravila, poštovanjem Poslovnika i uvažavanjem onoga za šta smo i na šta smo svi odgovorni, možete da imate ostvarene rezultate. Ko vas i kako disciplinuje, ja sigurno ne.
Da li imate prava da budete ogročeni zbog stava javnosti o narodnim poslanicima - i te kako, jer je vrlo često Narodna skupština i narodni poslanici sitan kusur svima i svakome. Da li je to razlog da ja prekršim ono što mene obavezuje na ponašanje u Narodnoj skupštini - nikada. I nikada neću imati bilo kakvu opasku na bilo čiji nastup koji nije u vezi sa dnevnim redom, jer ja na to nemam pravo. Na to jedino ima pravo predsedavajuća odnosno predsedavajući sednice Narodne skupštine.
Hvala vam na ovom razgovoru i pomoći ću vam i drugi put.

Zahvaljujem.
Na pitanje koje smo dobili već nekoliko puta o tome kako smo zadovoljni radom nacionalnih saveta, svaki put odgovaramo isto. Obrnuto smo postavili stvari. Mi pitamo nacionalne savete kako su zadovoljni radom ministarstva, jer mi duboko verujemo u dve stvari - da je svako ministarstvo, pa tako i Ministarstvo za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog, pre svega, alat svojih korisnika i prvi sastanak sa svim nacionalnim savetima novembra prošle godine bio je upravo to. Mi smo vama alat, šta je to što nacionalnim savetima u Srbiji treba, šta je to što žele, šta je to što ih brine, šta je to što možemo kroz dijalog da utvrdimo, kao nekakav plan za rešavanje problema.
Upravo je ministar Dmitrović je spomenuo jednu važnu temu, to je, recimo, tema koju delimo svi u Srbiji, sve nacionalne manjine i većina - nemamo dece, ne rađamo decu. Ne postoji atmosfera u kojoj smatramo da je dovoljno poželjna, da je prijateljski orjentisana prema rađanju dece i nema dece, bilo kojeg da su etničkog porekla ili nacionalnog porekla.
Ja bih volela da nas to spoji. Ako nemamo da pričamo, ni o čemu drugom, kao većina i kao nacionalne manjine, imamo o tome što nam svima fale deca.
Šta je to kada smo kazali da smo alat? Šta smo dobili kao zahtev? Dobili smo zahtev da se razgovara o finansijama, naravno, i bez svesti i predsednice Vlade i ministra finansija da novac koji se izdvaja za potrebe nacionalnih saveta, nikada ne treba gledati kao trošak, koliko god on trošak bio, nego poput novca koji se daje za obrazovanje ili novca koji se daje za popravljanje atmosfere u kojoj će žene i muškarci želeti da rađaju decu, taj novac je investicija.
Zahvaljujući dijalogu sa njima je obim sredstava kojima se finansiraju nacionalni saveti ostao isti i u 2021. godini, kao i u 2020. godini, sa nadom da ćemo za 2022. godinu postići neki procenat povećanja i vratiti se na isplatu unapred, za funkcionisanje nacionalnih saveta.
Takođe, u saradnji kroz dijalog sa Ministarstvom finansija, uredili smo i budžetski fond, za sva udruženja, ustanove i sve ono što je civilno društvo vezano za nacionalne savete, što je svojevrsna bočna linija, kojim kroz projekte, kroz konkurse Srbija finansira aktivizam nacionalnih saveta.
Za posebne poslove u ministarstvu je nadležan državni sekretar Ninoslav Jovanović, jer imamo poseban sektor koji se bavi isključivo Romima kao nacionalnom manjinama, ali nacionalnom manjinom koja nije dovoljno jaka da sedne ravnopravno za sto sa svima ostalima, nego moramo da imamo i strategiju posebnog uključivanje Roma. Ona je pri kraju i biće u decembru pred Vladom. A za sve manjine, osim što smo rekli da smo mi njihov alat, mi imamo i stav jasan, da je najteža stvar koju svako ko pripada manjini, da je podnosi je pokroviteljski stav prema njima, patronizirajući stav, kada ti bilo ko od većine dođe, pa ti se objašnjava da bolje on od tebe zna kako treba da živiš. To je nešto što treba da uklonimo i to je zajednički posao i nacionalnih saveta i ministarstva.
Koordinacija nacionalnih saveta imala je inicijativu prema Ministarstvu koja se ticala Strategije obrazovanja. Svi zajedno su radili, obratili se nama, sa zahtevom da se napravi društveni dijalog, oko Strategije obrazovanja 2030. Mi se obratili Ministarstvu prosvete i kroz dijalog našli i rešenje na zadovoljstvo predstavnika nacionalnih saveta.
Zato vam kažem da sve ono što treba da bude ocena ministarstva, na nacionalnim savetima, na pripadnicima nacionalnih manjina svih, je da kažu ima li u njihovom životu nekakvog osećanja boljeg kvaliteta. Nije dovoljno da to mere međunarodne institucije, a mere i Savet Evrope i OEBS i Visoki komesar, danas je bio u poseti sa državnom sekretarkom Olenom Papugom, mere da Srbija misli ozbiljno kada je u pitanju izgradnja politike manjinskih prava i kulture manjinskih prava, nama je važnije od svega da ti ljudi, da svi ljudi u Srbiji kojima mi služimo kao alat, da kažu valja li to što radimo.
Evo, da vam dam primer od juče ili prekjuče. U Vojvodini, u Begeču, pojavilo se preteće pismo upućeno slovačkom biskupu o zahtevu da se iseljavaju Slovaci iz Begeča, o zahtevu da ne žive više tu zajedno, što je nenormalno, naravno. Ali, imali smo zajedničku reakciju i gradonačelnika Novog Sada i mesne zajednice Begeč i državnog sekretara Ninoslava Jovanovića i predsednice Slovačkog saveta Libuške Lakatoš, da kažemo da je to iznimak, da to nije ni Srbija, da to nisu ni Slovaci, ni Srbi, ni Mađari, da takvih ljudi ima svugde i biće ih vazda.
Nije to problem. Problem je ima li nas koji ćemo da kažemo – ne može, ne možeš da smatraš popularnim, da širiš mržnju prema bilo kome zato što je različit i da bilo koga proteruješ iz njegovog sela u kome živi 300 godina.
To su teme koje otvaramo sa svim manjinama, sa svim nacionalnim savetima kroz krajnje iskren dijalog i znamo listu najvećih problema i želimo da za Savet bošnjačke manjine obavimo sve dogovore i saveta i Ministarstva prosvete o jeziku, o upotrebi izraza, o njihovom identitetu. Sa albanskom nacionalnom manjinom imaćemo verovatno polovinom januara poseban društveni dijalog o tačkama o kojima oni imaju dogovor sa Vladom Srbije iz 2013. godine. Sa svim drugim nacionalnim manjinama, mi smo tu da dokazivo budemo alat i da dokažemo i drugima, ali zbog nas samih koji živimo zajedno, da smo oduvek bili neko ko je sklon životu različitih i ko je sklon sviđanju različitih kultura, jeste to je ta različitost, ono što je Evropa u velikom, to je Srbija u malom sa svoja 23 nacionalna saveta i sa skoro 800.000 ljudi koji su nekog porekla, a oduvek živimo zajedno.
Da li ćemo od nacionalnih saveta čuti takođe pozitivne ocene kao od međunarodnih institucija, ja ne znam da vam kažem, ali zvaćemo ih na sastanak godinu dana kasnije da najiskrenije čujemo kritike, opaske, zahteve da dokažemo da smo alat za izgradnju politike ljudskih prava i politike manjinskih prava.

Zahvaljujem.
Samo da otklonimo nesporazume službene upotrebe jezika i pisma. Ovde je spomenuta upotreba hrvatskog jezika. To nije jedini jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji AP Vojvodine, ali je to tema Okvirne konvencije za zaštitu nacionalne manjine i Okvirne konvencije o regionalnim i manjinskim jezicima Saveta Evrope. To je jedini osnov kojim se možemo vratiti državama u regionu ili drugim državama članicama Saveta Evrope sa zahtevom da države u kojima su Srbi nacionalna manjina, takođe uživaju zaštitu Okvirne konvencije o nacionalnim manjinama.
Zato bi bilo dobro, na primer, da Srbija svugde dosledno primenjuje Okvirnu konvenciju o zaštiti nacionalnih manjina, Okvirnu konvenciju o regionalnim manjinskim jezicima, jer teško možemo da objasnimo slučaj, na primer, u opštini Vrbas, gde imate nacionalnu manjinu sa ne više od 15%, nego od 18%, a predsednik opštine odbija da se jezik te manjine uvede u službenu upotrebu kao jezik na koga ga Zakon o nacionalnim savetima obavezuje.
No, mi nećemo odustati od dijaloga sa predsednikom opštine Vrbas, jer ne želimo da u Izveštaju Saveta Evrope, koji dajemo, o službenoj upotrebi jezika i pisma imamo neobjašnjeno zašto kršimo sopstveni zakon.
Zašto spominjem Okvirnu konvenciju? Zato što je ona alat, instrument kojim se obraćamo svima u regionu, pa tako, na primer, obraćamo se i opštini Glamoč i kantonu kome pripada iz dva razloga. Prvo, tamo su na vlasti SNSD i HDZ. U Glamoču jedni imaju većinu, a drugi drugu, ali imamo i ministra Lučića koji je vrlo raspoložen da sarađujemo na pitanjima ljudskih i manjinskih prava i humanitarnih pitanja, naročito na pitanjima službene upotrebe jezika i pisma i primene Okvirne konvencije za zaštitu prava nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Kada ste naveli procenat koji je obavezujući za Srbiju, za lokalne samouprave gde postoje nacionalne manjine iznad 10%, to je formulisano kao zakonska obaveza. Nijednu lokalnu samoupravu niko ne sprečava da, odlučujući kroz dijalog sa sopstvenim građankama i građanima u opštini, uvede u službenu upotrebu jezik i pismo i nacionalne manjine koja ima manje od 10%. To je duh Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Zašto želim da otklonim nesporazum? Ni u jednom od tih slučajeva zakon koji donosimo danas nije ni instrument, ni alat. Ne možemo se njime, koji važi na teritoriji Republike Srbije, za građanke i građane Republike Srbije, ne možemo se obraćati drugima, ali je zato Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina moćan alat koji možemo da koristimo u regionu, i koristimo ga, i koji možemo da koristimo među svim članicama Saveta Evrope, jer smatramo da svi oni koji imaju srpski jezik kao maternji imaju pravo i na školovanje na tom jeziku, koji smatraju da je ćirilica njihovo pismo, njihovog maternjeg jezika, imaju pravo da koriste taj jezik ne zato što smo mi to izmislili, ne zato što je to bolje nego kod drugih, nego zato što to kaže Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina.
Zbog toga je dobro, da se vratim na zakon, jer ovo sve nije tema zakona o kojem raspravljamo danas, ali je dobro da je Vlada prihvatila amandmane narodnih poslanika koji su uočili da je intervencijom o primeni ovog zakona za nacionalne manjine bolje rešenje kako su predložili.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su dva predloga izmena zakona - izmene Zakona o kulturi i izmene Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti. Prvi od ova dva zakona o kojima ćemo raspravljati u zajedničkom načelnom pretresu, dakle, izmenama Zakona o kulturi, vezan je za upućujuće odredbe iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je stupio na snagu 1. juna 2021. godine. On predstavlja, aktivnošću Ministarstva kulture i ministarke Gojković, jedan od prvih koji će biti pred vama zbog upućujućih odredbi iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Inače, Zakon o kulturi, koji je donet 2009. godine i stupio na snagu 2010. godine, imao je već izmene odlukama Narodne skupštine 2016, ispravkom iz 2020. godine. Taj zakon je, počevši sa primenom od marta 2010. godine, bio u suštini prvi zakon gde je oblast kultura, koja je do tada bila regulisana bez svog opšteg akta, bez teksta zakona kojim bismo kao država i društvo rekli šta je to želimo i na koji način da uredimo u oblasti kulture, kako to da finansiramo, na koji način da kontrolišemo, kako se primenjuje i sve drugo vezano za zakone koji regulišu čitave oblasti… Taj zakon je, evo, na snazi 11 godinu i po njemu funkcioniše oblast kulture.
Kao svaki zakon koji tek nakon primene može sasvim jasno u jednoj eks post analizi da pokaže i institucijama i društvu i onima na koje se odnosi šta je to što treba menjati i on je trpeo izmene, a ova izmena koja je pred vama, o kojoj ćemo debatovati, je na osnovu upućujućih odredbi iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Dakle, nakon donošenja Zakona o kulturi, doneto je više podzakonskih akata koji proizilaze iz njega, kojima su se na detaljan način uredila određena pitanja koja su u osnovi regulisana ovim zakonom, kao što to inače biva sa zakonima. U suštini donošenje zakonskih akata zaista omogućava primenu akata. Ako odložite, ne donesete ili ne donesete dovoljno dobre podzakonske akte, džaba dobrih zakona, tako ulazimo u rečenicu koja se tri godine već ponavlja u izveštajima EU - Srbija ima jako dobre zakone, ali da se jako loše, slabo ili se ne primenjuju uopšte, podzakonski akti, pa tako i ovaj, koji će proisteći iz vaše odluke da usvojite izmene Zakona o kulturi koje predlaže Ministarstvo kulture, proizvešće posledice na osnovu shodnih odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Usvajanjem Zakona o kulturi i podzakonskih akata koji proizilaze iz njega stvoreni su preduslovi za donošenje drugih zakona koji su detaljno regulisali pojedine oblasti kulture, a koji su morali biti u skladu sa načelima utvrđenim u Zakonu o kulturi, čime su stvoreni zakonski preduslovi za ujednačenu, sistemsku i samim tim efikasniju regulaciju celokupne oblasti kulture. To je veliki posao koji je iznela i državna uprava i vlade u raznim sazivima, ali važan posao zato što možemo samo da se setimo dve anegdote vezane za kulturu. Jedan, kada je britanskom ratnom premijeru rečeno kako će se završiti Drugi svetski rat, a on je pitao – šta će biti sa našom kulturom, a oni rekli – nema veze, a onda on kaže – a zašto ćemo onda ratovati? Drugi, osnivači EU su kazali da kada bi ponovo počinjali ujedinjavanje, odnosno ideju o pravljenju zajedničke zajednice evropskih država da bi i sa zajednicom za ugalj i čelik počeli i od kulture, jer je važno da govorimo o kulturama raznih društava i zato je važno da svako od nas ima uređenu oblast kulture zakonom na način koji smatra shodno svom kulturno-istorijskom nasleđu, svom narativu i svemu onome što kulturu jednog naroda čini.
Dakle, sve navedeno potvrđuje važnost ovog akta u smislu njegove uloge u stvaranju sistema pravnog uređenja oblasti kulture, a shodno tome i važnost i efekti izmena i dopuna ovog akta na funkcionisanje našeg kulturnog sistema.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kako rekoh, u primeni je od 1. juna 2021. godine i on uspostavlja nova pravila vezana za uravnoteženu zastupljenost polova koja postoji kada je zastupljenost jednog od polova između 40% i 50% u odnosu na drugi. Dakle, ne manje od 40% manje zastupljenog pola. Osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40% u odnosu na drugi pol, osim ako iz posebnog zakona ne proizilazi drugačije.
Shodno tome, postoji obaveza usaglašavanja Zakona o kulturi, kao sistemskom akta, kojim se uređuje kultura, sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti u uspostavljanju uravnotežene zastupljenosti polova u celokupnom sistemu u kome funkcioniše naša kultura. Na taj način se ovim izmenama Zakona o kulturi utvrđuje obaveza da upravni odbori ustanova kulture od pet članova imaju najmanje 40% predstavnika koji su manje zastupljeni pol, da nadzorni odbori ustanova kulture od tri člana imaju najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola, kao i od 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu bude najmanje 40% predstavnika manje zastupljenog pola.
Predloženim izmenama Zakona o kulturi vrši se dalja optimizacija ovog zakona, njegovo prilagođavanje realnim potrebama i usklađivanje sa drugim zakonskim aktima.
Ovde je važno napomenuti baš kada je oblast kulture u pitanju da teško da će biti boljeg dokaza da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije zakon o ženama, nego da je zakon o ženama i muškarcima i da će biti verovatno veći problem i da će trebati više veština, znanja i kreativnosti da se mera od 40% manje zastupljenog pola sprovede tamo gde su žene većina, a gde su muškarci manjina. Kada pogledate po svim oblastima našeg društvenog života ili ekonomskog života, finansijskog, političkog, videćete da su sektori koji će, takođe, morati da se usaglašavaju sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti o 40% manje zastupljenog pola, tamo gde nema novca, tamo gde nema moći, tamo gde nema posebnog statusa društvenog, ugleda, reputacije, tamo će žene biti većina i biće potrebno i dosta mašte i dobre volje da se ta oblast učini privlačnom i muškarcima i da muškaraca bude tamo gde ih za sada nema, a nema ih očigledno dovoljno u kulturi, nema ih dovoljno u zdravstvu, u školstvu, u pravosuđu, u državnoj upravi, u ministarstvima, u svim sekretarijatima lokalnih samouprava. Tamo su većina žene, a zakon kaže – ne razlikuje pol, nego tražimo da bude 40% manje zastupljenog pola. Negde će to biti žene, negde će biti muškarci i trebaće nam vremena da zaista upodobimo sve ono što Zakon o rodnoj ravnopravnosti zahteva od nas.
Na kraju da podsetim da je ovo jedna od odredbi koja nije izazvala veliku pažnju javnosti kada je Zakon o rodnoj ravnopravnosti donošen, kao ni druge dve važne odredbe koje nisu izazvale pažnju javnosti, šire, jesu vašu, naravno, jer vi ste stručna javnost, osim što predstavljate građane Srbije. Druga odredba iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti zbog koje će, takođe, dolaziti predlozi izmena zakona pred vas jesu planovi integriteta i obaveze da u svakom sektorskoj politici imamo odsek, grupu ljudi, kako god nazvalo svako ministarstvo, lokalna samouprava, pravosuđe, nezavisni organi, koji će izveštavati i Narodnu skupštinu o tome na koji način se politika u Srbiji svake godine, kakve posledice ostavlja na živote žena, kakve na živote muškaraca.
Planovi integriteta će biti veliki posao koji će služiti na kraju boljem kvalitetu života i žena i muškaraca jer ćemo imati tačne podatke o tome kako živimo i jedni i drugi.
Još jedna odredba zbog koje će doći zakoni su pred vas su načelo - nasilnik plaća u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, takođe nije izazvala mnogo pažnje, a to je da prvi put imamo plaćanje programa odvikavanja od nasilja iz budžeta Republike Srbije i to će biti rešeno podzakonskim aktima, ali će na kraju nasilnik morati novac potrošen za njegovo odvikavanje od nasilja koje je sam birao da vraća u budžet, slično kao načelo - zagađivač plaća kod zaštite životne sredine. Zato što mi duboko verujemo, a vi ste to svojim glasovima potvrdili, da je zagađenje životne sredine opasnost za sve nas, a da je nasilje zagađenje naših društvenih odnosa i predstavlja potpuno jednaku opasnost kao zagađenje vazduha, vode i tla i treba da se borimo protiv toga svim raspoloživim sredstvima.
Zaista mi je drago što je ministarka Maja Gojković već stavila pred sve nas izmene Zakona o kulturi i što će vaše odlučivanje o tome u danu za glasanje omogućiti da otpočne proces usaglašavanja Zakona o kulturi i Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Drugi predlog zakona koji je pred vama je Predlog izmene Zakona o bibliotečko-informacionim delatnostima i ovo je primer kada se pažljivo prati kako se zakon primenjuje, kako to sasvim očigledno čini Ministarstvo kulture, onda vidite kako morate da mereći "eks post" analizu primene zakona da intervenišete i da menjate odredbe koje ili zakon čine neprimenjivim, ili ga čine selektivno primenjivim, ili ga čine primenjivim tako da stvara nejednakost koja onda stvara nezadovoljstvo kod onih na koje se zakon odnosi. I ovo je slučaj sa Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
On je u primeni od 2011. godine i predstavlja sistemski akt za bibliotečko-informacionu delatnost. To praktično znači da je ova oblast kulture pravno uređena tako da se u njoj primarno primenjuju odredbe Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti i da se na one delove bibliotečkog sistema koji nisu uređeni ovim aktom primenjuju odredbe Zakona o kulturi kao sistemskom aktu za celokupnu oblast kulture. To je jedan jaz u koji je ušla primena ova dva zakona, kako je primećeno nadzorom i praćenjem primene u Ministarstvu kulture i to pitanje je danas pred vama.
Dakle, jedno od tih pitanja iz Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti odnosi se na izbor direktora biblioteka, iako je u Zakonu o kulturi regulisana materija koja se odnosi na uslove za izbor direktora ustanova kulture, u čega se biblioteke inače računaju. Ali, s obzirom da imaju svoj poseban zakon, onda u tom posebnom zakonu imate i odredbe o izboru direktora.
U Zakonu o kulturi utvrđeno je da kandidati za direktore ustanove kulture moraju imati visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi. Ostali uslovi za izbor kandidata za direktora ustanova utvrđuju se statutima te ustanove, kako je uobičajeno u našem pravnom sistemu.
S druge strane, u Zakonu o bibliotečko-informacionoj delatnosti, utvrđeno je da se za direktora biblioteke imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje tri godine radnog iskustva u kulturi, koje ispunjava druge uslove utvrđene statutom biblioteke. Ovo rešenje izazivalo je probleme u praksi sprovođenja svih odredaba iz zakona, javnih konkursa za izbor direktora biblioteke, jer su u nekim slučajevima primenjivane odredbe iz Zakona o kulturi, pet godina radnog iskustva u kulturi i visokom obrazovanju, a u drugima Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, visoko obrazovanje i tri godine iskustva rada u kulturi.
Problemi u praksi su nastajali i zbog same sadržine unutrašnjih akata biblioteka, jer je Zakonom o kulturi utvrđena obaveza osnivača da daje odobrenje na statut i na akt o organizaciji i sistematizaciji ustanova ili poslova ustanove kulture.
U praksi je to značilo da na unutrašnji akt biblioteka kojima je osnivač Republika Srbija saglasnost daje ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije. Na unutrašnji akt biblioteke čiji je osnivač AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave ili grad Beograd, saglasnost daje organ pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave koja je i osnivač ustanove.
Shodno tome, ministarstvo nije imalo uvid u sve saglasnosti svih osnivača, jer se podrazumeva da svako nosi svoju odgovornost, pa da je na osnovu te odgovornosti davao saglasnost ustanova kojima je osnivač, bez obzira da li je u pitanju jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili, u slučaju kada ima uvide u saglasnost, ustanova kulture kojoj je osnivač Republika.
Zakon o kulturi gde je uslov pet godina iskustva se onda negde primenjivao i bio upodobljen i sa unutrašnjim aktima ustanova, a negde Zakon o bibliotečko- informacionoj delatnosti i to je ono što je stvaralo nejednakost, a tamo gde nejednakosti ne bi smelo da bude, odnosno neujednačeno rešenje u praksi izbora direktora biblioteka u našoj zemlji.
Donošenjem izmena Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, ako se tokom rasprave složite da date podršku ovakvim izmenama, ovaj problem se reguliše tako što se odredba iz Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, u kojoj je utvrđen uslov od tri godine radnog iskustva, menja se rešenjem iz Zakona o kulturi u kome ovaj period iznosi pet godina radnog iskustva, čime će se izbeći sav pomenuti dualizam u primeni propisa i u praksi izbora direktora biblioteka na javnim konkursima.
Uz zahvalnost na poverenju ministarki Maji Gojković u ime vrednog rada saradnika ministarstva i njeno predstavim i branim ova dva predloga izmena i dopuna zakona pred vama, Zakona o kulturi i bibliotečko-informacionoj delatnosti, nadam se da ćemo tokom rasprave uspeti da razjasnimo sve ono što eventualno bilo ko od vas smatra nedovoljno jasno obrazloženim ili ima kritičke opaske ili predloge amandmanske vrste i da ćete u danu za glasanje odlučiti da podržite oba predloga izmena i dopuna zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Dve informacije koje će nadam se biti korisne vašem promišljanju i rečima i argumentima koje ste podelili sa nama.
Prva informacija je da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji, a delom inicijative Kabineta predsednika Republike, priprema i uveliko smo u toku, radimo na pripremi međuverskog dijaloga u Srbiji gde bi bili prisutni sve tradicionalne crkve i verske zajednice i gde nismo mi iz Ministarstva neko ko će da nametne agendu ili temu, no učesnici dijaloga.
Ako bude volje da jedne od tema bude i naša međuverska kultura ili kultura ophođenja po veri različitim, niko zadovoljniji od nas. Mi smo alat započinjanju i temeljenu i društvenog dijaloga takve vrste i razgovori koje smo već obavili sa nekim verskim zajednicama ukazuju na to da je ideja i predsednika Republike i naša vrlo dobro primljena i da su ljudi spremni da učestvuju.
Druga informacija tiče se drugog društvenog dijaloga koji će biti održan 25. avgusta ove godine i tema tog društvenog dijaloga je kultura medija.
Mi ćemo, naravno, u saradnji i sa Ministarstvom kulture, sa civilnim društvom, sa organima, organizacijama i institucijama koji su plaćeni iz budžeta da se bave slikom kulture medija, biti više nego zadovoljni da pošaljemo poziv, kao i svaki put i poslaničkim grupama, i biće nam drago da učestvujete i u takvom jednom dijalogu, jer je ta ideja o kulturi medija došla i delom od civilnog društva, delom od onoga što Ministarstvo kulture i ministarka direktno već radi u želji da se oživotvori ono što je samo zakonski okvir, pa mislimo da treba da bude i društvenog dijaloga o tome, a delom od naše asocijacije na čuveno delo Renema Grita, gde je nacrtana lula, a preko toga slova. Znači, ovo nije lula, ovo je slika lule. Dakle, da vidimo šta je u našem društvu slika kulture, a šta kultura zaista.
Biće nam drago da budemo domaćini u oba slučaja i narodnim poslanicima i svim zainteresovanima, jer temu smatramo važnom jednako kao i izmene i dopune zakona koje je Ministarstvo kulture stavilo pred vas.
Ja mogu samo da vam dodam za kraj da, promišljajući temu kojom ste vi svoje stavove podelili, duboko verujem da kulturu, bez obzira da li gledate kao kultivisanost ili kao kult, možete naći uvek u teskobi ljudske duše kao kontrapunktu lepote sveta i to će uvek biti tema za svaku civilizaciju, za svaki naraštaj, jer svaka takva tema zahteva odgovor na pitanje zašto je nasilje i zlo u ljudima spontano, a humanost i kulturu treba podsticati, buditi i o njoj razgovarati. Zbog toga i društveni dijalozi. Zahvaljujem.