Reč ima narodni poslanik Branislav Ivković.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić, po Poslovniku.

Narodni poslanik Stevan Gudurić pozvao se na povredu člana 98. stav 1. Govornik može da govori samo o  pitanju koje je na dnevnom redu. Da se član 98. stava 1. u ovoj skupštini poštuje striktno od svih 250 poslanika, mi bismo ovde čuli otprilike četiri diskusije od 22. januara do danas.
Reč ima narodni poslanik Milutin Prodanović. Izvinite poslaniče, da li želite da se glasa o kršenju Poslovnika? (Obraća se narodnom poslaniku Guduriću.) Ne. Izvinite, poslaniče, još jednom, izvolite.

Deset minuta.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni posalnik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, o tome šta je kvorum ove Narodne skupštine, govori Poslovnik Narodne skupštine. Za tumačenje i primenu Poslovnika nadležan je predsednik Narodne skupštine. Mi smo ovde malopre imali dva predsednika u neuspelom pokušaju, ili u senci, iz opozicionih stranaka, jer je činjenica, u članu 80. stav 3. da se kvorum utvrđuje primenom elektronskog sistema za glasanje, na taj način što je svaki poslanik dužan da se identifikuje pri ulasku u salu ubacivanjem identifikacione kartice.
Ili ćete poštovati Poslovnik, kao i svaki drugi zakon, i tako će biti reda u Srbiji, ili ćete proizvoditi političke rasprave, sami procenjujući o tome šta je kvorum. Kvorum je ono što nam naređuje Poslovnik Narodne skupštine, onako kako ga tumači predsednik Narodne skupštine, gospodin Dragan Maršićanin, a ne predsednici u senci. Hvala.

Dame i gospodo, narod koji nas sluša i gleda u ovim TV prenosima trebalo bi iz argumentacije koju razmenjujemo pri procenjivanju predloženih akata, šta god oni bili, da može da proceni namere, kvalitet predlagača i posledice koje će ti akti proizvoditi po njihov svakodnevni život.
Iz ovih diskusija jedina namera koja može da se proceni, a koja se tiče zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je da se poslanici Demokratske stranke Srbije, DOS-a u celini, uzdržavaju od diskusija, ne zbog toga što nemaju argumentaciju, nego zbog toga što znaju da u Srbiji svega ima i svega će biti, ali vremena nema i njega je malo.
Iz argumentacije koju smo čuli od drugih poslanika o ovom zakonu vidi se namera i ono što je bila atmosfera našeg življenja 10 godina. To je samo priča o pravima. Dakle, pričaj o pravima, sva prava, i to su demagoška prazna prava, prava koja se kao takva razmatraju bez obzira da li se tiču penzijskog i invalidskog osiguranja, političkih prava, prava u medijima, prava o bilo kom segmentu života. Pričaj o pravima, pusti prava kao med za uši naroda, a sve ostalo zaboravi. Ako se neko buni, ućutkaj.
To je bila namera koja je bila ostvarivana. Ono što treba da se čuje isto, takođe o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju sada je nešto što bi trebalo da se čuje svaki put kada budemo predlagali bilo koji zakon, a to je da postoje prava, da postoje obaveze i da postoji i odgovornost za izvršavanje ili ne izvršavanje tih obaveza. Da to nije na papiru, da to nije samo demagogija političara koji nemaju pametnijeg posla, nego da se međusobno natpevavaju, nego da je to svakodnevni život, da je to nešto što se svakodnevno dešava u životu svakoga od nas.
Uz to, "isto, takođe" imamo pojmove sa kojima ovde barataju poslanici koji izlaze da argumentuju ono što smatraju da je ogromna zamerka i rade jednu klasičnu, vrlo veštu argumentaciju, a to je - kaži informaciju do pola, ili - zameni tezu. Na primer, informacija do pola je što se svi dobro čuvaju da kažu šta je to bruto plata, šta je to neto plata i šta to, u stvari, znači za svakodnevni život svakoga od nas, šta je to značilo pre, a šta to nikako neće značiti ubuduće. Ono što je značilo pre je da govorim samo o pravima i kažem radniku - evo ti tvoja neto plata, evo ti nešto i u polutkama, u ulju i šećeru, a nemoj da me pitaš za doprinose jer to nije tvoja briga, jer je ovo burazerska ekonomija, jer sam ja pitao ministra i on mi je rekao - možeš da ne platiš doprinose, nema veze. To je nešto što se više nikada neće događati u Srbiji.
Ono što su obaveze i poslodavca i radnika... (Komentari iz sale se ne čuju.) Vidite kako se poslanici razumeju u burazersku ekonomiju i burazersko telefoniranje, odmah ima komentara. Dakle, takva vrsta privrede nikada više neće postojati u Srbiji.
Postoji grupa poslanika koja se bolje razume u privredu i oni slušaju sa tišinom. To je, na žalost, tačno. I, oni znaju o čemu se radi. Kako će izgledati i šta će to značiti u vezi sa novim odredbama po zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju? Značiće obavezu poslodavca da svoje obaveze iz ove oblasti ispuni. Jeste, značiće tu obavezu.
Šta je bila argumentacija? Ako on ispuni te obaveze, ne može da isplati platu - to nije informacija, to nije argumentacija, to je širenje straha. Ovde se konstantno širi strah da projekat modernizacije Srbije neće uspeti, da projekat uvođenja reformskih zakona ne može uspeti, da se ekonomija u Srbiji ne može modernizovati i da ceo taj projekat mora svakako propasti, jer je ovo "Srbija bre". To je otprilike argumentacija koja na kraju ostaje iz svih ovih zamerki, ne samo o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju koji se tiče budućnosti zaposlenih u Srbiji, nego i svega ostalog.
Zašto modernizacija Srbije može uspeti i zašto se mora uvesti pravo, obaveza i odgovornost? Zato što obaveza onoga ko je poslodavac, kada se izriče suma doprinosa koje treba da isplati za radnike, podrazumeva i njegovu obavezu da vodi računa kako upravlja poverenim javnim dobrom, ako je direktor javnog ili komunalnog preduzeća, poverenim akcionarskim dobrom, ako je direktor AD ili poverenim društvenim dobrom, ako je direktor PDP ili DP.
Jedina razlika u svemu onome što moderna Evropa zna o upravljanju je da su to standardizovali u (ISO) 9.000 i 14.000 itd. Jedino što Srbiji nedostaje je da upravlja, da svi oni kojima je nešto povereno na upravljanje, time upravljaju kao da je njihovo rođeno. Kada tako krenete da upravljate i takvih primera ima po Srbiji koliko god hoćete, onda vaša argumentacija, kada isplatiš doprinose nećeš imati za plate - pada u vodu. Znači da ostaje samo da ovakav način obaveze poslodavca ukida burazersku ekonomiju i burazersko telefoniranje.
Problem - otići će firme u stečaj, biće nezposlenih. Svako neuspešan će otići u stečaj, kao što će svako neuspešan od nas izgubiti izbore, s pravom. Tako će i svako neuspešan u ekonomiji otići u stečaj. Tu neće biti ni krađe ni korupcije, ni burazerskog telefoniranja o tome ko će biti prinudni upravnik ili predsednik stečajnog veća do beskonačnosti, kao što se to dešavalo po firmama. Proces odlaženja u stečaj je jasno definisan ovim zakonom. Ne spominje se ovde zato što unapred znamo broj neuspešnih preduzeća u Srbiji, nego zato da se proizvede strah od otpuštanja.
U Srbiji nije zaposleno 730 hiljada ljudi. Sve što je moglo biti otpušteno u Srbiji za poslednjih 10 godina, otpušteno je već. Za 700 hiljada prividno zaposlenih jeste problem koji se ovde spominje, da će taj broj biti uvećavan. Teza kojoj služi zakon o PIO je teza da se širi strah od privatizacije, da se instrumentalizuje jedan zakon koji još uvek nije u skupštinskoj proceduri. Unapred se priprema teren da se na ovakvim istim raspravama gde će ljudi razmatrati naše namere, procenjivati našu odlučnost i procenjivati kakve će posledice to imati po njihov svakodnevni život, da se pripreme da privatizacija nije ništa dobro. Kada dođe na dnevni red, a doći će što pre na sednice ove skupštine, da se argumentuje već upotrebljenom zamenom teza, argumentacijom iz paketa poreskih zakona, iz paketa zakona iz socijalne zaštite, zdravstvenog ili PIO. Jedan radoznalac je ovde pitao - kada će se u Srbiji živeti kao što se živelo pre septembrskih i decembarskih izbora. Nikada više se neće tako u Srbiji živeti. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo, ne smatram uvredom to što je gospodin Ivković ovo doživeo kao predavanje. Kaže teorija - svako onaj ko je željan znanja, nešto što mu godi doživi kao predavanje. Prema tome, to nije uvreda. Ali, gospodin Ivković je spočitnuo što sam ja govorila skoro 10 minuta. To je moje pravo po Poslovniku. Molim vas da ne tumačimo da li svi imamo jednaka prava po Poslovniku i da ne tumačimo Poslovnik svi. U Poslovniku piše šta su nam prava, šta su nam obaveze, šta nam je odgovornost. Imamo predsednika Skupštine koji se stara o tom Poslovniku.
Inače, što se tiče ukidanja autonomne transformacije, u tome smo sa zadovoljstvom učestvovali svi, da ne bi špekulantski, trećerazredni novac opljačkan od građana Srbije, na mala vrata i kroz sive kanale, ušao u legalne tokove. Taj novac će ući u Srbiju, ali oporezovan po zakonu o ekstra profitu koji će biti ovde na sednici Skupštine. Hvala vam.

Dame i gospodo, pominjanja imena Demokratske stranke, kojom rukovodim u okviru DOS, učinjeno je preko dve teme. Najpre, interpretacija kada se citira, treba dati tačno i ne treba dati u okviru te interpretacije svoju sliku sveta. Mogu da razumem zašto ovde nikako ne može da se razume da može da se dobije na izborima i da se radi po zakonu. Dakle, sve informacije, koje su ovde pomenute, jesu stvar pravosudnih i državnih organa, a ne političkih stranaka.
Druga tema, koja se ovde zloupotrebljava, pogrešno citira, jesu zaključci sednice Skupštine Vojvodine, održane 29. marta 2001. godine u Novom Sadu. Dva zaključka je donela Skupština.
Prvi glasi: Polazeći od autonomije Vojvodine, u okviru demokratske države Republike Srbije, potrebno je da Skupština AP Vojvodine, preko Odbora za utvrđivanje i ostvarivanje nadležnosti AP Vojvodine, ostvaruje neposrednu i punu saradnju sa nadležnim odborima Narodne skupštine Republike Srbije u fazi predlaganja zakona i drugih opštih akata, kao i u fazi njihovog prethodnog razmatranja u Narodnoj skupštini, a u cilju uređivanja odnosa u pojedinim oblastima na najcelishodniji i pravno moguć način.
Drugi zaključak: Zadužuje se Izvršno veće AP Vojvodine da u okviru svojih nadležnosti ostvaruje stalnu i neposrednu saradnju sa ministarstvima i Vladom Republike Srbije, u funkciji predlagača i obrađivača zakona i drugih opštih akata, kako bi zakonodavne inicijative pokrajinskih organa bile predmet razmatranja već u prvim fazama izrade zakonskih tekstova.
To su zaključci Skupštine Vojvodine, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i drugim propisima, koji se odnose na nadležnosti Vojvodine.
I tako će biti. Ko drugo sanja u državi, koji ima nameru da proizvodi strah u državi, naleteće na iste pravosudne organe. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo, odlukom o izmenama i dopunama Poslovnika naše skupštine, napravljena su četiri pravca tih izmena i dopuna. Prvi pravac jesu jezičke izmene kojima se preciziraju pojedine odredbe i verovatno ćemo imati konsenzus oko toga da su bile neophodne.
Drugi pravac jesu usklađivanja ovog poslovnika sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, u delu kako je to Zakon po kojem smo svi birani precizirao, i Ustavom Republike Srbije, u delu koji propisuje ko sve može da bude predlagač akata u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Treći pravac može da bude za raspravu, a tiče se definisanja nadležnosti predsednika naše skupštine, skupštinskih odbora i najvažnije, međusobnih odnosa Skupštine Srbije i Vlade Republike Srbije. Moguće je da tu postoje predlozi kojima takva namera predlagača može da bude poboljšana i zato i traje ova rasprava.
Četvrti pravac jeste uređivanje toka sednice na kojoj se raspravlja o zakonima u pojedinostima, a po podnesenim amandmanima i definisanje vremena rasprave pojedinog poslanika.
Sva četiri pravca kojima se menja ovaj poslovnik predloženim izmenama i dopunama jesu duh nove politike u Srbiji. Taj duh nove politike podrazumeva efikasnost, podrazumeva kulturu dijaloga, podrazumeva milje za javnu reč koja je odgovorna reč i podrazumeva bavljenje temom. Ono što se vidi, da recimo smeta uhu ljudi koji su navikli na nazovi parlamentarizam, jeste činjenica koja se bavi vremenom kojim se poslanici bave za ovom govornicom i njihovim pravima. Duh nove politike jeste da svi jasno definišemo da nemamo samo prava, već i obaveze.
Duh nove politike i nove moderne Srbije jeste da hoćemo politiku rezultata, a ne politiku izjava. Ovo što novi poslovnik treba da unese u ovu skupštinu jeste da budemo obavezni na rezultat, a ne na reakciju naroda koji ova zasedanja prati i koji treba da bude zadovoljan sa sopstvenim emocionalnim doživljajima u rečenici - ala( mu je kazao - kada mu je odgovorio ili obrnuto. To nije duh parlamentarizma. Ono što ovaj novi poslovnik treba da unese u našu skupštinsku salu i u novu politiku u ovoj zemlji jeste da svi zajedno gradimo tu novu modernu Srbiju. To podrazumeva argumentovanu raspravu i volju za profil amandmana koji mogu da podnose i poslanici pozicije ili poslanici opozicije, i poslanici opozicije unutar svog kluba različito.
Pitanje je da li će sve to što mi pokušavamo da učinimo biti ono što je pravi rezultat. Nije potrebno da se bilo koga ko je u vladajućoj većini plaši činjenicom da će jednom biti opozicija. Naravno da će jednom biti opozicija, a naravno da će i opozicija biti jednom ponovo pozicija. U tome je suština, da se taj proces odvija odgovorno i da se odvija tako da imamo kontrolisanu, odgovornu i smenjivu vlast.
Poslanici na svojim javnim sednicama moraju da daju svoj doprinos time što će upotrebljavati javnu, odgovornu reč, a ne ono što ne pripada duhu jednog parlamenta kakav Srbija treba da zasluži, odnosno da ga mi izgradimo, jer ga ona zaslužuje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću sa pozicije narodnog poslanika, izabranog sa liste DOS-a, braniti predlog koji je pred nama i ponoviti da postoji i ustavni osnov i zakonsko obrazloženje za predlog razrešenja sa funkcija predsednika sudova u sudskoj upravi. Ostali deo materijala ove tačke, koju imamo u jedinstvenom pretresu, su lični zahtevi za razrešenje sudijskih funkcija ili funkcija u sudskoj upravi, i razrešenje funkcija usled zakonskih uslova koji su se stekli za penzionisanje.
Ono što je moja obaveza kao poslanika koji predstavlja skupštinsku većinu u ovom domu jeste da obrazložim motive zašto ovakva tačka dnevnog reda sada, zašto ovakav zakonski predlog pred vama sada i da dam komentar na osporavanja sadržaja predloga o razrešenju koji je pred vama.
O motivima par rečenica, o lakoći upotrebe i zloupotrebe javnosti, institucija države. Kada sa lakoćom počnete u jednoj državi da upotrebljavate govor mržnje, kada sa lakoćom počnete da svakog ko različito misli maltretirate i osećate pri tome da imate duboko pravo da ga vređate, da ga nazivate različitim imenima i kada u to ime zloupotrebite institucije iste te države, onda imate jako veliki problem. Taj jako veliki problem je pred svima nama poslanicima zajedno u ovoj skupštini, pred svih nas 250.
Imamo problem sa kulturom komunikacije, imamo problem sa pristojnom komunikacijom, imamo problem sa nedostatkom etike, morala, sa nedostatkom duha ovog naroda, koji jeste vedar i vitalan i voli da se smeje, ali zna meru. Onoliko je tema koliko je tema sve ostalo u ovoj skupštini, a tiče se ozbiljnih odluka koje ova politička grupa treba da donese. Mi smo političari i donosimo odluke koje proizvode posledice na živote drugih ljudi i u skladu sa tim, i odgovornošću koji taj ton odluke nosi sa sobom, treba i da se ponašamo. Kada jedanput legalizujete nešto što je nepristojnost, bahatost i neodgovornost u javnoj reči i javnom životu, onda ste načeli institucije društva, načeli ste sudove, načeli ste banke, načeli ste policiju, načeli ste vojsku, načeli ste sve ono u šta narod, organizovan u jednu državu, treba da veruje.
Ne postoji način da bilo kojom nepristojnošću i agresivnošću poremetite ono što osećam i mislim i što imam nameru da kažem, zato što znam i duboko sam uverena da je svaka agresivnost izraz i jednog detinjeg straha i nesigurnosti ka nečemu što je istina, i uvek sam blagonaklona prema nečemu što je strah i nesigurnost.
Dakle, tu je motiv za ono što treba da budu razrešenja, što treba da budu nova personalna rešenja, koja nisu danas na dnevnom redu, ali je red da narod koji nas gleda razabere u svom ovom galimatijasu doskočica, dosetki tvrdog srpskog duha i nečega što ipak podseća na politički govor mržnje, da narod razabere šta ovde u stvari radimo, da narod razabere da jedna grupa poslanika želi po svaku cenu da spreči da se dogodi novi duh u Srbiji i da se dogode promene u Srbiji. To je pravo te grupe poslanika, legalno pravo, zato što tu postoji politički interes, ali da mora isto tako druga grupa poslanika da pokaže pristojnu, jasnu i odrešitu konačnu rešenost da do promena u ovoj zemlji dođe. Da li će to početi sa obrazloženjem za razrešenje predsednika sudova i ostalih funkcija u sudijskoj upravi, na način kako je to uradio skupštinski Odbor za pravosuđe ili će na nekoj drugoj vanrednoj sednici biti druga tema, to je do nas da vam predložimo i da jasno to kažemo narodu, da odustati nećemo, da će reda biti i da će pristojne politike, odgovorne politike u ovoj zemlji biti. Hvala.

Javljam se da utrošim još zajednička naša tri munata na repliku zbog toga što je ime pomenuto u cilju proizvodnje straha kod naroda u Srbiji, dakle da učestvujem u nečemu što se zove otcepljenje Vojvodine. Mojim imenom i prezimenom, onim što jesam, svojom porodicom koja živi u Vojvodini, svojim prekodrinskim poreklom, programom svoje stranke i jasnim pravilima koalicionog sporazuma unutar DOS-a tvrdim da nikada i ni u kom slučaju otcepljenja Vojvodine od nečega što je zajednička teritorija države Srbije neće biti, a neće biti ni proizvodnje straha po tom pitanju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, dodatno pitanje, a posle njega narodna poslanica Aleksandra Janković.

Reč ima ministar Božidar Đelić.