Zahvaljujem.
Na rubrum koji smo predložili da se briše sedište i adresa za prijem pošte iz mnogo dobrih razloga.
Mi smo navikli da čitamo još od gospodina Balinovca kao sekretara Sekretarijata za zakonodavstvo, naslove iznad članova, neuobičajeno ili uobičajeno, i ovde se podrazumeva da su sedišta i adresa za prijem pošte različiti što nije nemoguće naravno. Ali je dosta neobično da celim jednim članom definišete da je sedište zadruge mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem zadruge. Da se sedište određuje osnivačkim aktom i dostavljanje se vrši na adresu sedišta zadruge, a izuzetno zadruga može da ima posebnu adresu za prijem pošte na koju se vrši dostavljanje.
Meni je jasno da je to zbog namere da se osnuju neke vrste zadruga. O tome ću u drugom predlogu člana, ali ako ništa drugo krajnje je neobično da u Zakon o zadrugama određujete adresu na koju će se slati pošta ako tako izabere zadruga. Gde će da dobija poštu zadruga, može da reši sa ovim članom zakona ili bez njega kao društvo sa ograničenom odgovornošću ili privredno društvo.

U opštem zakon malo pati od, kako se to kaže, prenormiranosti, ispraviće me pravnici ako grešim, zato što sa ovim rubrumom delatnost zadruge u članu 9. kaže – zadruga može obavljati zakonom dozvoljene delatnosti.
Ako zadruga obavlja nezakonite delatnosti to nije predmet ovog zakona. Ja razumem šta se htelo. Htelo se reći da zadruga može obavljati samo delatnosti koje su definisane članom kojim se definišu pretežne delatnosti, ali to tako, mislim, ne piše. Zadruga može obaviti zakonom dozvoljene delatnosti, zamislite, u bilo kom drugom zakonu da kažete da možete samo zakonito da poslujete.
Naš generalno pravni sistem boluje od ovakvih stvari i zbog toga ja intervenišem amandmanima da ako se već želi napraviti uvodni član, da se vodi računa, zbog toga što drugi stav da pretežna delatnost zadruge određuje vrstu zadruge. Znači, tek iz drugog stava vidite na čega se odnosi stav zakonodavca, odnosno predlagača zakona da može obavljati samo zakonom dozvoljene delatnosti.
Nije dovoljno dobar ni stav - samo ovim zakonom propisane delatnosti, jer se i to podrazumeva jer je Zakon o zadrugama. Trebaće nam verovatno vremena da svedemo rečnik našeg zakonodavstva, da pojmove koristimo sa potpuno istim značenje, ali ako ikakve koristi ima od ove rasprave u pojedinostima onda neka bude to da o tome oni koji pišu predloge povedu računa ubuduće.

Ovaj član 10, pa posle njega član 11. Praktično ovaj član 10. u 1. i 2. stavu definiše vrste zadruga, naslov, odnosno rubrum i vrste zadruga. Pa, kaže – zadruge se mogu osnivati kao zemljoradnički ili poljoprivredne, stambene, potrošačke, zanatske, radničke, studentsko omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i druge vrste zadruga za obaljanje proizvodnje, prometa robe, vršenje usluga i drugih delatnosti u skladu sa ovim zakonom, i u drugom stavu - obrazovanje i rad učeničkih zadruga uređuju se propisima iz oblasti osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Ima potpuno smisla ovaj drugi stav, ali u ovom prvom stavu razlikuju zemljoradničku ili poljoprivrednu. Ja znam odakle postoji ideja o razlici, ali ne postoji zadruga koja će biti osnovana kao zemljoradnička ili poljoprivredna osim ako se nema ideja da zemljoradničke zadruge imaju samo jednu vrstu delatnosti, odnosno da se na njih odnose shodne primene društava sa ograničenom odgovornošću iz člana 13. Ali, onda tek nije dobro da se ostavi da su zemljoradnička ili poljoprivredna. Sve ove ostale imaju svoj naziv pretežne delatnosti.

U članu 11. se definiše šta su to zadruge sa pretežnim delatnostima, pa su zemljoradničke ili poljoprivredne, opšte i specijalizovane i onda se dele od ratarskih, voćarskih do pčelarskih. Pa, onda, specijalizovane zemljoradničke koje organizuju proizvodnju određenih proizvoda, njihovu preradu i plasman na tržištu. To je taj višak.
Ako im već date da organizuju preradu onda će one same da biraju šta će da urade i koju vrstu proizvoda će da organizuju za tržište. Stambene zadruge, potrošačke zadruge, zanatske zadruge, radničke zadruge, studentsko omladinske zadruge.
Ja sam pratila i učestvovala vrlo rado u pokušajima donošenja zakona i uvek su problem bile najviše studentsko omladinske zadruge. I, problem je bio narativ kod nas da je zadruga nešto socijalističko, komunističko, makar šta i onda se javljao otpor i uvek je bilo nekoga ko je hteo da spreči da se donese zakon o zadrugama.
Poslednji stavovi ovog člana 11. su ono što mene zanima, radi se o socijalnim zadrugama. Ne bi bilo dobro da ovih nekoliko stavova koji definišu socijalne zadruge bude zamena za zakon o socijalnom preduzetništvu, a liči. Ne bi bilo dobro ni po koga, samo bih volela da bude jasno i onima koji će osnivati socijalne zadruge a najviše zbog vas ili bilo koga ko će nam predlagati zakon o socijalnom preduzetništvu, jer je to važan zakon pred nama još uvek da bude usvojen. Hvala vam.

Rubrum iznad člana 12. je posebna zaštita. To je ustavno načelo, postoje kategorije, društvene grupe ili prava koja Ustavom definisana uživaju posebnu zaštitu i ovde se to u dva stava uvodi za zadruge, a kaže – zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, AP i jedinice lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti.
Nije nesklad sa Ustavom, samo iz drugog stava i saglasna da posebnu zaštitu možemo uspostaviti sa kim god mi odlučimo, odnosno za čega ima para, za šta ima para da se uspostavi.
Dakle, u 2. stavu kaže – posebna zaštita iz stava 1. ovog člana, ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući i davanje odgovarajućih olakšica i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija), i to je akcenat, pitanje za ovaj stav – za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili AP ili obezbeđivanjem sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, AP i Republike.
Dve su stvari nejasne u merama posebne zaštite. Čim je nejasno, biće čuvenog sukoba negativnih nadležnosti.
Kada je nejasno u Srbiji, svi proglase – nije to moj posao i onda vam odlična namera propadne u rupu.
Dakle, fond ili fondacija, ja razumem razliku da li hoćete budžetski fond ili hoćete posebne fondacije, ne odnose se na Republiku u ovom stavu, neće biti para u republičkom budžetu, odnosi se na AP i na jedinicu lokalne samouprave i nisam sigurna da je to posebna zaštita.
To su mere podsticaja. To možemo, a ne moramo i ja nisam protiv da se za zadruge odrede podsticajne mere, ali ako ovako ustanovimo ovaj član koji treba ili brisati ili formulisati, jer se ovim zakonom o zadrugama vi obavezujete u Zakonu o zadrugama, na promenu fiskalne politike, fiskalne mere.
Izvinite, dvanaest sekundi duže.

  Član 13. definiše shodnu primenu i predstavlja još jedan od onih članova koji omogućavaju tumačenje, kada god imate član, mi smo u našem zakonodavnom sistemu jako skloni da imamo tumačenje i to nekima daje opravdanje zašto se zakon ne primenjuje, a nekima dođe zgodno da se ne primenjuje ili da se primeni na način kako hoćete.
Kaže – na sva pitanja koja se odnose na zadruge, a koja nisu posebno uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj društava sa ograničenom odgovornošću.
To je član koji treba brisati, čak i da nemam takve namere za većinu zakona ovde, zato što ćete ostaviti ono ko ovaj član treba da primeni, da proceni da li je pitanje koje se odnosi na zadruge, nije ili jeste posebno uređeno ovim zakonom.
Koja su to pitanja u ovako iscrpnom zakonu, a onda stavljate shodnu primenu društava sa ograničenom odgovornošću, koja za privredna društva ograničavate u članu 11. gde se definišu pretežne delatnosti.
Neverovatno je koliko deo nekog člana, pogrešan zarez na mestu može da proizvede problema u primeni zakona. Svedočili smo o tome za razne vrste zakona. Moja namera je da na ovo dam akcenat, samo da se vidi da li je neko dao bolji predlog amandmana, da bude potpuno jasno ko je nadležan da odredi da se sad zadruga ima smatrati kao društvo sa ograničenom odgovornošću, jer se radi o pitanju koje nije definisano ovim zakonom.

Član 24. govori da status zadrugara pristupanjem zadruzi može steći svako poslovno sposobno fizičko lice, kao i lice iz člana 23. o kojem je maločas bilo reči ovog zakona koje podnese pisani zahtev za pristupanje u skladu sa ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Kada dodate ovaj stav, ovaj ceo član, onda kada pogledate stav 5. i stav 6. člana 23, kaže se da „status zadrugara studensko-omladinske zadruge može steći lice koje nije mlađe od 15 ili starije od 30 godina“ i poslednji stav se, takođe, odnosi na omladinske zadruge, a moralo bi da se odnosi i na stav koji je upravo bio u pretresu: „da bi lice steklo status zadrugara u zemljoradničkoj i poljoprivrednoj zadruzi potrebno je da se bavi poslom koji određen delatnošću zadruge što se uređuje zadružnim pravilima“.
Znači, te izuzimate, a samo dva stava koja se odnose na isključivo studensko-omladinske zadruge, i tvrdite da status zadrugara pristupanjem može steći svako poslovno sposobno fizičko lice. Šta to znači? Da oni ne moraju da se bave delatnošću studiranja ili školovanja? Samo ako je zemljoradnička, onda on mora da ima delatnost iste vrste koja je pretežna zadruzi, a ovde u ovom slučaju praktično se odnosi samo na lica. Ona mogu da se bave bilo čime, ako su omladinsko-studenske zadruge. To je bilo, ne u ovom poslednjem, nego u onom pretposlednjem, pa je izazvalo u raspravi dosta negativnih komentara.
Dakle, ili da napišete jasnije da se radi samo o pristupanju. Ja sam tražila da se briše zato što je to još jedno mesto za tumačenje. Izvinite.

I onda nastavljamo aktima o pristupanju. Kaže: „status zadrugara pristupanjem zadruzi stiče se na osnovu odluke o prihvatanju zahteva za pristupanje i potpisivanjem pristupne izjave“.
Logično je poverovati da se, ja sam pročitala samo prvi stav, da se akt o pristupanju odnosi na sticanje statusa zadrugara, gde su izdvojeni samo zemljoradničko-poljoprivredni i omladinsko-studenski, ali ovde sada se gubi ta razlika za zemljoradničko ili poljoprivredni ili omladinsko-studenski zadruge i definiše se akt o pristupanju za člana koji pristupa bilo kojoj zadruzi.To će biti predmet tumačenja.

Zahvaljujem.
Član 26. govori šta sadrži odluka od prihvatanju zahteva za pristupanje zadruzi. U tački jedan imamo zahtev da ima lično ime i prebivalište, jedinstveni matični broj svakog osnivača, odnosno za stranca broj pasoša, državu izdavanja, broj lične karte za stranca u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca.
Morate da imate negde zapisanog rukovaoca tim ličnim podacima. Mi smo imali već zakon gde sam komentarisali da smo dodali na koji zakon se poziva Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Vi ovde imate sadržaj. Ne sporim sadržaj, ali sporim što nemamo zadruge u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, jer ne postoje. Nema horizontalnog zakonodavstva.
Brisala, ne brisala, predlagala, ja neću otkloniti problem koji eventualno može da nastane time što vam lice kojem predajte akt, odluku o prihvatanju koja sadrži lične podatke može, a ne mora, biti upoznato ili raditi i postupati po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

U članu 29. se govori o istupanju i vezaću sa komentarom koji sam imala na to da dajete lične podatke kada imate akt o prihvatanju. Sad ovde vi definišete istupanje i kaže: „zadrugar istupa iz zadruge na osnovu pisane izjave o istupanju i da status zadrugara prestaje kada zadruga primi njegovu pisanu izjavu o istupanju, osim ako u zadružnim pravilima nije određen otkazni rok koji ne može biti duži od šest meseci“.
U to ne ulazim. To je u skladu sa ostalim članovima definisano kako mora.
„Kada članu zadruge prestane status zadrugara on i dalje odgovara za nastale obaveze prema zadruzi“.
To je druga tema. Ovde se opet radi o ličnim podacima. Znači, kada on istupa dovoljan je potpis i izjava i dalje ne znamo šta je sa njegovim ličnim podacima iz akta o prihvatanju statusa. Da li će ili neće biti zloupotreba, one se javljaju nezavisno od toga da li je dovoljno precizno definisano u zakonu, ali s obzirom da će to tek biti važna tema za naše društvo, moja je obaveza da, bar u ovom delu rasprave u pojedinostima, vas kao ministra podsetim da li će to biti uputstva, da li će to biti podzakonska akta, da li će biti u saradnji sa Poverenikom, ja u to ne ulazim. Ako možemo zajedno da imamo to na pameti, da bi se izbegle svake moguće komplikacije, to bi bilo dobro po sve, ja mislim.

O načinima odlučivanja u članu 36. skupštine, zadruge upravnog odbora, nadzornog odbora govori se o izuzecima. Dakle, inače pod članom 35. u stavu 2. skupštine, zadruge, upravni odbori i nadzorni odbor mogu punovažno odlučivati ako sednici prisustvuje više od polovine od ukupnog broja članova, a odluke se donose većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova, ako ovim zakonom nije drugačije odlučeno. Taj deo rečenice je napisao član na koji sam podnela amandman.
Dakle, traži se jasno definisana većina u dve tačke da o statusnim promenama o prodaji nepokretne imovine, usvajanju izmena i dopuna osnivačkog akta i zadružnih pravila nadležni organ zadruge odlučuje većinom glasova od ukupnog broja zadrugara i da o pokretanju postupka likvidacije nadležni organ zadruge odlučuje dvotrećinskom većinom od ukupnog broja zadrugara.
Vi ovim tražite da u zadružna pravila uđe samo ovakvo pravilo. Nisam sigurna da je to dobro, postoje drugačija rešenja. Videće se u praksi, ali mislim da bi trebalo obratiti pažnju na izuzetke od izuzetaka, jer će biti zadruga gde ovo prosto neće biti primenjivo. Problem oko toga da se postupak likvidacije pokreće ili statusne promene uvek može da postoji.
Dakle, razumem zašto ste se odlučili za ovakvo jasnu definiciju kvalifikovane većine, ali mislim da će biti opet tumačenja ili primene tamo gde ne treba da bude primene.

Zahvaljujem.
Dva kriterijuma za predstavljanje su u zakonu. Jedno je ako ima manje od 20 zadrugara, onda određuju šta hoće. Drugi kriterijum je u članu 39, ako zadruga ima više od 100 zadrugara, onda se zadružnim pravilima može odrediti način njihovog predstavljanja u skupštini.
U članovima o kojima sledi sledeći član 44-45, na koji ću imati pitanje ili komentar. Ovde imamo definicijom članova tanku liniju između onoga što važi za privredna društva, društvo sa ograničenom odgovornošću i za zadruge. I inače kroz zakon imamo taj problem da nismo sigurni kad koliko hoćemo da nam zadruge liče na društva sa ograničenom odgovornošću ili privredna društva, ili nećemo da nam liče.
Šta znači ovaj kriterijum od 100 zadrugara, odnosno od 20 zadrugara? Ministar je u pravu, to će pokazati praksa. Ja sam bila sklona i ostala sam sklona da zadruga što manje liči na privredno društvo. To je ideja zadruga u savremenoj evropskoj praksi, ali znam koliko je bilo teško usaglasiti sve zainteresovane grupe. Onda svi vuku na to da znaju šta je privredno društvo, pa ćemo mi kao slično. Na moju žalost, ja bih volela da ne budem u pravu, stvarno bih volela kada je ovo u pitanju od sveg srca, ali bojim se da ćemo se nakon problema u primeni ovog zakona vratiti na Predlog zakona o zadrugama koji je što dalje od privrednih društava.

Zahvaljujem.
Tri opaske o dva zakona koji su u ovoj jedinstvenoj, odnosno objedinjenoj raspravi. Prva opaska, jedan zakon koji menjamo, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, koncentrisan je na to da svo poljoprivredno zemljište nekome damo u zakup ili prodamo. Drugi zakon, Zakon o zaštiti zemljišta propisuje šta se ne sme raditi sa zemljom. Ta dva zakona, ne da ne mogu na istoj sednici, nego ta dva zakona neće moći u realnosti.
U ovoj prvoj opasci, ukratko o tome, o čemu se u stvari radi kada je u pitanju izdavanje u zakup do 30 godina. Izdavanje u zakup do 30 godina ovde ima argumentaciju, doći će investitor i zato što će doći investitor neće više biti moguće da bude tajkuna. Pa, ko će da bude taj investitor? Gradska sirotinja, tri seljaka. Takva vrsta zabluda je nedopustiva pri argumentaciji, ali ja razumem potpuno.
Dakle, dolazi investitor i hoće neposrednom pogodbom 30% jednog atara, 4.000 hektara, 6.000 hektara, 2.000, kako koja opština i kako koji atar u Vojvodini, jer ovo je zakon o poljoprivrednom zemljištu u Vojvodini i to je ogroman problem i za ovo ministarstvo i za ovu ministarku poljoprivrede i za sve druge, pošto mi moramo da imamo, a ne možemo dve agrarne politike. Dakle, ovo je zakon koji se odnosi na zemljište u Vojvodini.
I, dolazi siroma čovek koji hoće da uzme u zakup četiri, pet ili 6.000 hektara. On to dobija tako što ima investicioni plan, biznis plan. Šta radi on sa zemljom, šta se investira na 6.000 hektara? Da li vi stvarno mislite da mi imamo obavezu da zaista progutamo sve vrste potpuno nerealnih obrazloženja? Šest hiljada hektara, šta da radi? Hoće kukuruz da sadi, detelinu, šta će da radi? Nešto će da gradi? Kako će da gradi, ako zemljište nije za gradnju, ako mu Zakon o zaštiti zemljišta ne dozvoljava gradnju? Neće graditi kad dođe Zakon o zaštiti zemljišta, nego za ove dve godine dok se ne završe planovi zaštite zemljišta.
Jel mi stvarno mislimo da je sve super ako ne razložimo tih par argumenata koje ovde čujemo na ono što stvarno jeste? Investitor je onaj kome treba zemlja. Za šta mu treba zemlja? U Vojvodini su rekli za čega je, evo, navežbala sam. Hoće da gradi na toj zemlji. Šta hoće da gradi? Prerađivačku industriju, kakvu ili hoće da gradi stambene jedinice, ili će samo da se bavi poljoprivrednim kulturama.
Ne biva ni jedno, ni drugo, ni treće. Ne biva argument – evo nam zemlje i samo je treba staviti u mogućnost da jedan investitor može da ima do 30% u ataru i onda će i drugi mali, srednji poljoprivrednici imati šansu za razvoj.
Druga opaska je – ništa se ne menja za male i srednje poljoprivrednike ili gazdinstva koji sada zakupljuju zemlju. To nije tačno i nije lepo tim ljudima kazati da se njima položaj ne menja, iz dva razloga. Setva će za tri meseca, šest, zakon će u primenu za šest nedelja, promeniće im se položaj, a nema potrebe da im se obraćamo sa – ništa se vama ne menja, vama će biti još bolje, zato što neposrednom pogodbom, na osnovu biznis plana mi dajemo ministarstvu ili lokalna samouprava, investitoru koji će šta da investira? U zemlju bačku ili banatsku ili sremsku.
I, treća opaska je, kada je reč o Zakonu o zaštiti zemljišta, to je urađeno jako dobro kao Predlog zakona. Ja sam izložila svoje zamerke i pitanja i svoju zabrinutost da taj zakon neće moći biti primenjen. I to je ogroman problem i našeg društva i svih onih na javnim poslovima, što donosimo zakone koji odlično izgledaju na papiru i što ih nemamo primenjnim.
Na istoj sednici menjati Zakon o poljoprivrednom zemljištu tako što na najednostavniji mogući način kažete – sada će u opštinama u Vojvodini 30% atara ići neposrednom pogodbom na osnovu biznis plana i istovremeno imati zakon koji vrlo precizno i dobro definiše šta se o načelima zaštite mora raditi sa zemljištem, svi ćemo da imamo problem. Ono što ja vidim, na žalost i volela bih da nisam u pravu, da će se dogoditi, da ćemo imati devastacije zemljišta dok Zakon o zaštiti zemljišta ne stupi na snagu, pa ćemo onda umesto o prevenciji, o brizi o zemljištu govoriti o remedijacijama.
Sa punom svešću da će Predlog zakona o poljoprivrednom zemljištu na žalost proći u sadržaju kakav je ušao u Skupštinu i kakav je razgovaran, ako možemo da na ovom primeru se dogovorimo da ne pokušamo da na takvim zakonima nikad više da omalovažimo bilo koga ko ima razlog protiv. Pogotovo da pokušamo da izostavimo uvrede o tome da su seljaci u Vojvodini manipulisani, preživali su oni jako mnogo raznih istorijskih faza i teško da može iko da ih manipuliše.
Da li će brojke koje smo podelili ovde zajedno završiti sa 4.780 u Vojvodini i 700 u drugim delovima naše Srbije ili će se videti da je tih porodica 15.000, to je vrlo brzo pred nama. Volela bih da je ministarska u svakom svom argumentu u pravu. Volela bih da ja nisam u pravu, ali juče je ovde bila sednica, na kojoj sam rekla istu rečenicu kada je bilo u pitanju glasanje o tužiocima i nažalost ja sam bila u pravu. Volela bih ne da mi odgovorite nego da nas zajedno realnost u Srbiji uveri da Zakon o zadrugama omogućava da ovih po 6.000 hektara investicija zaista kupe mala, srednja poljoprivredna gazdinstva i volela bih naravno da prestanemo da ljude koji nisu pod krivičnim prijavama, pod istragama ili jesu, da prestanemo da klavećemo u ovoj Skupštini dajući istim tim ljudima ili vrlo sličnim prednost pri zakupu 30% zemljišta u opštinama u Vojvodini. Hvala.

Zahvaljujem.
Kada neko pokušava da bude kredibilan, pa upotrebi rečenicu – dok ste bili potpredsednik Skupštine, ja sedim živa u mandatu potpredsednice Skupštine i sada, onda uz činjenicu da je dodatni kredibilitet potkrepljen sposobnošću da se izmisli ceo jedan državni udar, sav ostali kredibilitet ima jako klimave osnove.
Za 2.500 evra za koje je narodni poslanik, kao član poslaničke grupe SRS, uništavao inventar, sprečavao narodnog poslanika Tomislava Nikolića da govori, sprečavao narodne poslanike poslaničke grupe Napred Srbijo da imaju svoja poslanička prava, sprečavao rad Narodne skupštine i pokušavao da spreči, delimično i uspeo, dva puta dolazak bilo kojih predstavnika stranih država da se obrate u Narodnoj skupštini do trenutka kada je to kršenje reda bilo takvo da je, uz moje veliko žaljenje, morao biti kažnjen isključenjem sa sednice.
Ako postoji trenutak na koji nisam ponosna ili na koji sam najmanje ponosna, onda je to isključenje sa sednice članova poslaničke grupe SRS, ali to vam je u onoj teoriji – kakve mere, takvi i odgovori.
Da li je u pitanju narodni poslanik koji sve druge opominje šta su zaboravili, a sam se ne seća sa kakvim se rečima, smatrajući to politikom, obraćao poslaničkoj grupi Napred Srbijo, ja tu ne mogu ništa.
Izvinite za repliku. Ja stvarno nisam htela ovu repliku.

Zahvaljujem.
Marta 13. godine 2015. ministar odbrane je mimo subordinacije i usmeno doneo odluku o pokretanju spasilačke misije koja se tog dana završila tragično, smrću sedam ljudi i rušenjem helikoptera u blizini Aerodroma „Nikola Tesla“. Nakon toga su komisije napravile dva svoja izveštaja u kojem je jasno utvrđeno da je bilo kršenja i protokola i subordinacije i predmet je predat tužilaštvu. Od tužilaštva osim sporadičnih vesti o tome da neko daje izjave nemamo vesti.
Odmah nakon tragedije predložila sam da se u Skupštini Srbije oformi anketni odbor koji bi ispitao sve činjenice i dao odgovor na dva važna pitanja kojih nema ni u jednom izveštaju i na koje neće da odgovori ministar odbrane, jer smatra da mu se tako može, svedočimo da on smatra da mu se svašta može, jer za razliku od mnogih drugih građana koji ne uživaju zaštitu vladavine prava, kao ni generali iz Vojske Srbije, koji su kažnjeni disciplinskom merom zabrane napredovanja, on uživa diskreciono i zaštitu vladavine prava i predsednika Vlade. To nije dobro ni po koga, ali nema ušiju da to čuju.
Dakle, mi smo tražili da se odgovori na dva važna pitanja - ko je ministru odbrane dao informacije, ko mu je obrazložio da je neophodno da se pokrene spasilačka misija? Na osnovu kojih informacija je on doneo usmenu naredbu i time kršio subordinaciju i pravila komunikacije u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane? Drugo pitanje, koje ostaje bez odgovora, ko je menjao plan leta u trenutku kada je letelica već bila na putu za Aerodrom „Nikola Tesla“?
Sva naknadna obraćanja ministra odbrane sa rečenicom da je ponosan na tu misiju i da bi je ponovio, nisu takva da ih treba komentarisati. Time je samo sve o sebi rekao, da može da bude ponosan na misiju u kojoj je poginulo sedam ljudi i uputio upozorenje da to može da se desi opet. Baš zato, da se ne bi desilo nikada ponovo, neophodan je anketni odbor.
Volja većine da ne podrži ovaj predlog osnivanja anketnog odbora je volja kojom će se ilustrovati situacija da kada sve ono što na papirima piše o vladavini prava zgužvate i bacite kroz prozor, onda se vladavina prava na istim takvim papirima vrati kroz vrata.
Ono što je naš predlog je da kroz dijalog i posao anketnog odbora obavimo ono za šta smo Ustavom i Zakonom o Narodnoj skupštini, nadležni da obavimo kao posao, to je utvrđivanje svih činjenica i kontrola rada ministra koji je očigledno nezamenjiv, kao što je i sedam mrtvih ljudi.