Ne morate, narodni poslaniče...

Ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Pročitali ste kako izgleda predlog sporazuma koji je pred nama. To je tema dnevnog reda. Čitanje presuda koje su doneli drugi pravosudni sistemi neće biti tema dnevnog reda i ne može biti tema dnevnog reda.
Molim vas – ili ćete o temi dnevnog reda, ili ću vas zamoliti da govorite o nečem drugom. Vaše pravo je neotuđivo, pravo na reč, ali i obaveza na poštovanje Poslovnika. Znači, molim bez čitanja presuda drugih pravosudnih sistema koji nemaju nikakve veze sa temom dnevnog reda.

Narodni poslaniče, tema dnevnog reda je međusobno izručenje lica kojima treba da počne izvršenje kazne zatvora ili koji imaju pravosnažne presude. Tema našeg dnevnog reda nisu spekulacije o tome da li bi neko u Hrvatskoj možda mogao biti u budućnosti sumnjičen, pa osuđivan, ili da li bi neko možda u budućnosti u Srbiji mogao biti sumnjičen, pa gonjen i osuđivan. Svi su, i kad se podignu krivične prijave, nevini dok se ne dokaže drugačije.
Ponavljam vam – govorite o temi dnevnog reda, a ne o vašim projekcijama o tome šta će se desiti u Hrvatskoj ili Srbiji za šest meseci, za deset godina ili za 50 godina. O tome će neki drugi poslanik.

Narodni poslaniče, nikada nijedan poslanik nije bio zakinut za vreme dok je bio podsećan na poslovničku obavezu. Vaše vreme koje ste iskoristili je tri minuta i 45 sekundi.

Molim vas – bez uvreda i bez direktnog obraćanja. Ne postoji ništa što sam rekla, što možete da podvedete pod to da je bilo nekorektno. Molim vas da se podsetite obaveze da nema direktnog obraćanja i da ste dužni da slušate uputstva predsedavajućeg.

Iskorišćeno je 10 minuta vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Vreme na raspolaganju je 12 minuta. Izvinjavam se, ministar se prijavio. Reč ima ministar Nebojša Bradić.

Nemate prava na repliku.
Narodni poslanik Petar Jojić ima reč. Vreme na raspolaganju je 12 minuta. Molim vas bez dobacivanja.
Posle narodnog poslanika Petra Jojića, reč ima Srđan Milivojević, samo vas molim da se prijavite.

Narodni poslaniče, to komotno, ko god hoće, ali vi o dnevnom redu.

Upozoravam vas. Pažljivo vas slušam i sada vas upozoravam. Sledeće upozorenje će biti primoravanje mene da vam izričem mere opomene bez javnog prisluškivanja. Dakle, o dnevnom redu.

Da, zato vas i podsećam da se vratite u dnevni red.

Član 32, čega narodni poslaniče?

Narodni poslaniče, molim vas da ne izvrgavate ruglu sednicu Narodne skupštine, jer to isto mogu da traže bilo koji organi BiH, rade i organi Srbije. Molim vas, jako vas molim sada da se setite odredbi Poslovnika i da govorite o temi dnevnog reda. Radi se o ugovoru i sporazumu, gde su prava i obaveze koje citirate uzajamne. Ako hoćete da izvrgavate ruglu Republiku Srbiju, govoreći da će ona činiti nešto nedolično, zbog potpisivanja ovog sporazuma, moram u tome da vas sprečim.

Narodni poslaniče, ne potpisujemo sporazum sa Amerikom, nego sa BiH i Hrvatskom.

Narodni poslaniče, upozorila sam vas da ne izvrgavate ruglu Republiku Srbiju.

Molim vas da me saslušate. Ako tvrdite da preti opasnost da neko iz druge države prisluškuje građane Srbije, što se radi po uzajamnom dogovoru, to znači da vi poručujete građanima BiH da im preti opasnost da ih prisluškuje neko iz Republike Srbije. Ne da je mera opomene, nego, ne znam kako da me saslušate i da me razumete, šta govorite na sednici Narodne skupštine.