Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Narodni poslanik Dušan Marić i ovo je poslednja replika. Izvolite.

Molim vas da sa više poštovanja govorite o aktima koji su na snazi i primeni u Republici Srbiji. To da li je neki poslanik glasao ili nije, ako je zakon dobio većinu koja se traži, prostu ili kvalifikovanu ili većinu od ukupnog broja poslanika, taj je zakon na snazi. Molim vas da pažljivije govorimo o propisima koje smo svi mi dužni da brinemo da se provode i primenjuju, bez obzira da li smo za njih glasali ili ne, a pogotovo da koristite pravo na repliku.

Narodni poslaniče, dobili ste pravo na repliku. Ako imate nameru da toliko zloupotrebljavate dragoceno pravo na slobodnu reč, stvarno ostavljam zaista i javnosti da se vidi kolika količina licemerja je na delu u vašim kritikama, da vam se ne dozvoljava pravo na slobodnu reč.

Piše jasno šta je replika i kako se replika dobija. Svaki narodni poslanik je dobio repliku onoliko puta koliko je tražio. Vaša volja da zloupotrebljavate pravo na repliku je zaista neprimerena bilo kojoj odredbi koja piše u Poslovniku. Zahvaljujem.

Ministar Dragan Šutanovac.

Narodni poslanik Dušan Marić je prijavljen. Nemate pravo na repliku.

Narodni poslanik Konstantin Samofalov ima reč, a posle njega narodni poslanik Vlatko Ratković.

Iskorišćeno je devet minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, pravo na repliku.

Narodne poslaniče, pošto ponavljate neistinu, pogledajte stenogram. Intervenisala sam kada ste govorili o prvom pismu, a ne o drugom. Za drugo pismo je dostavljeno i sekretaru i u prevodu i u originalu. Vi pogledajte vašu diskusiju, pa ćete videti da vaša primedba da Narodna skupština neće da učestvuje ili skriva pravo da se učestvuje je neistina. Vi obmanjujete javnost.

Pismo je poslano lično predsednici Skupštine, a troje poslanika koje je otišlo na sastanak su bili gosti i moja molba je bila da ne govorite neistine, ništa više i ništa manje.

Drugo pismo, ima još jedno pismo, ne drugo, ne prvo, prvo ste objavili neistinu, a drugo pismo sadrži informacije koje će, naravno sve informacije koje su vam potrebne, biti date i poslanicima i javnosti. Vas drugi put molim da ne obmanjujete javnost, već je to pokušano oko tog čuvenog prvog pisma, da se to pismo predstavi kao pismo saradnje između Dume, odnosno Skupštine zajednice nezavisnih država i Narodne skupštine i bilo je objašnjeno da nije tačno.

Molim druge poslanike da ne dobacuju, pošto se ovde radi o integritetu institucije u kojoj svi sedimo, ne radi se o politikama, radi se o vašoj volji da omalovažavate obaveze koje Narodna skupština ima i ja vas molim da to ne činite. Zaista da ne činite to, jer je razgovor o prvom pismu i sastanku od pre dva meseca bio tema u Narodnoj skupštini, pa vas molim da to ne činite.

Ministar Dragan Šutanovac.

Poslanik Vlatko Ratković ima reč.

Narodni poslaniče Dragan Todorović, nemate pravo na repliku.

Pet minuta i 30 sekundi.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Nije u sali.

Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Osam minuta i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, posle njega narodna poslanica Jadranka Jovičić.

Narodni poslaniče, vaša želja da govorite o predsedniku Republike je razumljiva, ali je ta tema suviše daleko od predloga izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu. Prema tome, osim što treba da se informišete ako hoćete da iznosite javnu reč, za koju snosim odgovornost, onda bih vas takođe molila da se setimo da član 106. stav 1. podrazumeva obavezu da govorimo o dnevnom redu. Predsednik Srbije ne može nikako da bude u okviru izmene i dopune zakona koji su na dnevnom redu.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Narodni poslanik Nemanja Šarović. Pravo na repliku.

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Reč ima poslanica Jadranka Jovišić.

Nemate više prava na repliku. Ova vrsta razgovora ne koristi diskusiji.