Dame i gospodo, građanima koji eventualno prate prenos ove sednice može se učiniti da je rasprava o Predlogu Poslovnika Narodne skupštine nešto što je naša interna stvar, nešto čime se mi sami trebamo zabaviti da bi uredili naše međusobne odnose.
Srećom, to nikako nije slučaj i moj doprinos u raspravi u načelu, osim mog predloga za podršku amandmana koji sam podnela, jeste upravo u poređenju šta znači Poslovnik Narodne skupštine za naše društvo i za druge delove u zemlji, bez obzira da li je u pitanju izvršna vlast, sudska vlast ili nezavisna tela.
Napraviću možda pregrubo, ali u želji da bude slikovito, jedno poređenje. Ustav jedne države je nešto što svi treba da razumemo i najbolji je kada je potpuni izraz društvene volje. Vrlo sam protiv svih onih koji kažu da Ustav treba da razumeju samo pravnici, da je to akt koji razumeju stručnjaci.
Ako Ustav ne razumemo svi pripadnici društva, onda i naša prava u tom Ustavu stoje zapisana, onda on nije dobar. Drugi akt koji podrazumeva takođe angažovanost najvećeg broja članova društva je Porodični zakon. To je jedini zakon koji se odnosi baš na sve članove društva i vrednosti koje zapisujemo u Porodičnom zakonu je nešto što treba svi da razumemo.
Šta je Poslovnik? Poslovnik uređuje procedure u kojima će postojati sve tri grane vlasti i zato je važan, i zato se ne tiče samo naših međusobnih odnosa unutar Narodne skupštine, odnosa između opozicije i vladajuće većine ili odnosa između političkih stranaka.
Svako društvo koje se menja, svako društvo koje, poput Srbije, učestvuje u procesima evropskih integracija ima najveći nedostatak u tome što mu nedostaju procedure. Poslovnik koji mi zajedno treba da donesemo, bez obzira na to ko će od nas glasati za, a ko protiv Predloga Poslovnika, svoju najbolju ulogu može ostvariti ako razumemo koliko su procedure važne.
Da dam primer. Hoćete da izvadite putnu ispravu u nekom od gradova i opština u Srbiji i negde imate teškoća, takvih da se osećate da niste tretirani kao ravnopravan građanin iz nekog drugog grada, ali ne znate procedure kojim bi ostvarili svoje pravo.
Porodilja ste koja ulazi u dom zdravlja da se porodi, prema vama ne postupaju kako treba. Ne znate kako da ostvarite svoje pravo jer ne postoje procedure. Zaposleni ste ili ste zaposlena negde gde vam se očigledno krše prava pri zapošljavanju ili kao zaposlenom. Ne znate kako da ostvarite svoje pravo zato što ne postoje procedure.
Slabost u tome da nam se ostvare prava stoji u tome što imamo još uvek slabe institucije, uključujući ovu našu koju zajedno gradimo, i opozicija i vladajuća većina, ali je početak te slabosti da se zakoni koje mi donosimo ne primenjuju dovoljno dobro ili se primenjuju selektivno jeste u tome što ne znamo procedure kojima ostvarujemo svoja prava. Poslovnik Narodne skupštine treba da definiše upravo to.
Nekoliko glavnih delova Predloga Poslovnika koji je pred nama podrazumeva ono što smatram da je pozitivno u Predlogu Poslovnika, a to su različite vrste postupaka i detaljne procedure koje se tiču kako donošenja zakona, kako odnosa unutar radnih tela Skupštine, tako i onog najvažnijeg dela rada Narodne skupštine, a to je kontrola izvršnih organa vlasti.
Najdobronamernije što umem, rekla bih svakome ko je trenutno opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije – da sam na vašem mestu, gledala bih koliko napora, iskrenih, ulaže vladajuća većina, duboko verujući da zajedno delimo potrebu Skupštine, u to da kontroliše izvršnu vlast. I shvatila bih, da sam na vašem mestu, da svaka rečenica u kojoj se izjednačava vladajuća većina i izvršna vlast ide na zajedničku štetu. Nemam puno nade da će se razumeti moja rečenica – da sam na vašem mestu, ali imam obavezu da to podelim sa vama.
Za kraj, amandman koji sam podnela je naravno tehničke vrste. Ideja koju sam imala nije dobila većinu u okviru onoga što je vladajuća većina. Moja ideja o radu, o procedurama ovog poslovnika bila je da rasprava u pojedinostima, da amandmani nemaju šta da rade u plenumu, da to treba da bude posao skupštinskih odbora i ostala sam u manjini.
Nije mi ni prvi ni poslednji put da ostanem u manjini sa jednom idejom, a nije mi ni prvi ni poslednji put da ne odustanem od ideje za koju sam trenutno u manjini, jer smatram da ništa ne može zaustaviti ideju kojoj je vreme došlo, doći će vreme da zajedno radimo amandmane sa rasprave u pojedinostima na odborima. Tako da je moj amandman tehničke prirode.
U članu 216, potpuno sam sigurna nenamernom tehničkom greškom, pogrešno su navedeni brojevi prethodnih članova koji se odnose u tekstu predloga na član 101. i 102, treba da piše član 103. i 104. Moj predlog je da predstavnici opozicije glasaju za taj amandman i to je nekakav početak, nadam se budućeg boljeg rada i izgradnje ove institucije, ko god bio opozicija i ko god bio u vladajućoj većini.