Aleksandra Jerkov je podnela amandman koji se tiče izmena u članu 36. stav 2. osnovnog teksta Zakona o državnim službenicima. Po predlogu i ideji predlagača, taj novi stav 2. koji će se menjati glasio bi – za rad na poslovima u zvanju višeg savetnika državni službenik mora da ima visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje sedam godina radnog iskustva u struci.
Znajući kako je težak i odgovoran posao u državnoj upravi, koleginica Aleksandra Jerkov je dodala da za rad na poslovima treba da bude i znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru. Obrazloženje da to može da se ustanovi konkursom, podzakonskim aktima nije dovoljno dobro, a nema nikakvog razloga da, ukoliko smo svi zaista privrženi evropskim integracijama, to ne napišemo i ljudima koji će se mnogo više od bilo kog političara baviti evropskim integracijama.
Ako je ovo opaska koja može biti sklonjena time da će Vlada naći drugih načina da obezbedi da državni službenik ima znanja engleskog jezika i znanja rada na računaru, to bi samo više pokazivalo tvrdoglavost, znači, da isto mislimo, da on ili ona moraju da znaju engleski i moraju da znaju da koriste računar, ali da nećemo da to piše u zakonu. Mislim da je zajednička korist da se ovaj amandman prihvati. Hvala.

Aleksandra Jerkov je podnela amandman kojim se briše član 2, a kojim se menja i navode master akademske studije, specijalističke akademske studije itd. Zbog toga što su izmene i uvođenje mastera strukovnih studija u toku.
Obrazloženje da treba vremena da neko ko po novom zakonu, kad i ako bude usvojen, zaista stekne zvanje mastera strukovnih studija je razumno, jer će mu trebati neke godine, mada ima primera iz života kada ne treba puno godina da steknete zvanje, ali dobro, to su izuzeci. Izostanak njegovog ili njenog prava da nakon stečenog zvanja mastera strukovnih studija, protiv čijeg je uvođenja narodna poslanica Aleksandra Jerkov i stručna javnost koja je bila na javnom slušanju, prosto nema smisla.
Ne bih volela da se ponovo pojavi sugestija da može doći do jezičke redakcije, pa da se u ovom članu, nakon usvajanja zakona o visokom obrazovanju, prosto uvede master strukovnih studija. Molim vas da to ne radite. Ima nas poslanika koji čitaju objavljene tekstove zakona u Službenom glasniku, baš iz tog razloga da se poštuje procedura donošenja propisa, jer procedura je kultura i obrnuto. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ako je tačno kao što kaže potpredsednica Vlade, da je ovaj zakon zbog usklađivanja sa Zakonom o visokom obrazovanju, stvar je potpuno besmislena, jer nije usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju. O tome su bar četiri amandmana, jer Zakon o visokom obrazovanju poznaje mastera strukovnih studija.
Ako je tačno, u šta ja uopšte ne sumnjam, da potpredsednica Vlade ima i znanja i veština i volje, a nadam se i podrške, da zaista imamo profesionalne i više savetnike i mlađe savetnike, onda je obrazloženje da će se to uraditi u nekom narednom periodu jednako besmisleno, kao i da je ovo sve usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju jer ćemo ga menjati zbog mastera strukovnih studija, o tome smo pričali pre kojih petnaestak minuta.
Da li će ili neće naša državna uprava, bez obzira da li je u pitanju sektor evropskih integracija direktno, znači kancelarija ili, u šta ne sumnjam u struku ljudi, da li će ili neće se ovo staviti u podzakonske akte, mi to ne možemo da znamo. Ali, ja moram da dodam očigledno da neko drugi ne zna da postoji Rezolucija o zakonodavnoj politici Narodne skupštine Republike Srbije u kojoj predlagač obavezan da podnese i podzakonski akt zajedno sa predlogom akta ili da da obrazloženje zašto ga ne podnosi.
Rezolucija je usvojena jednoglasno, juna meseca 2013. godine, baš zato da ne bismo imali, umesto prave argumentacije o tome kako da zajedno učinimo da nam državna uprava bude spremna za ono što su poslovi evropske integracije i za menjanje našeg mentaliteta, kada je uprava u pitanju, bilo bi mnogo bolje da smo svi sve pročitali već sada, jer to malo ne daje dovoljno uverenja da ćemo da imamo zaista za šest meseci ili za godinu dana neki drugi zakon koji će tada biti usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju, odnosno uvedene master strukovne studije, imati još izmena i uvesti i znanje engleskog jezika i znanje na računaru.
Potpuno je pogrešno verovati da je važno ko podnosi amandman. Jako je ispravno čitati šta u amandmanu piše. Ako vam u amandmanu piše nešto što podrškom i argumentom podržavaju i poslanici i vladajućih stranaka i poslanici opozicije, onda je stvar sovjeta zdravog razuma da se takav sadržaj amandmana prihvati.
Nije u pitanju moć Vlade da može da ne prihvati. Naravno da može. U pitanju je spremnost Vlade da prihvati ono što joj se nudi kao dobro.
Inače, sa takvom argumentacijom za sve nas koji smo pročitali i Rezoluciju koja obavezuje svakog predlagača i svaki član i raspravljali o Zakonu o visokom obrazovanju, prosto ne stoji, nažalost.

Kako su već naglasile moje kolege Vesna Martinović i predsednik poslaničkog kluba DS Borislav Stefanović, mi insistiramo da se u svakom od ovih članova koji su imali nameru da budu usklađeni sa Zakonom o visokom obrazovanju, ali da li zbog nedostatka konsultacija između ministarstava ili već ko zna zašto, u suštini neće biti usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju.    
Dakle, mi smo ponudili alternative ili u amandmanima o kojem je trenutno reč ili amandmanima koje je potpisala narodna poslanica Aleksandra Jerkov, gde se ovi članovi brišu.
Imala sam jednu ideju koju moram podeliti sa vama, koju moje kolege nakon debate o tome na koji način da poboljšamo ove izmene i dopune nisu prihvatile. Ostala sam u manjini, što ne znači da nisam bila u pravu.
Potrebno je u članu zakona propisati kako ste obavezni da pišete obrazloženja Vlade koje Vlada šalje Narodnoj skupštini, jer znali engleski – ne znali, u većini obrazloženja koja neko od viših savetnika, mlađih savetnika ili savetnika piše je nečitljivo ili pripisano pogrešnoj argumentaciji amandmanu ili sasvim pogrešno, kao što će se videti iz najmanje dva obrazloženja koja smo dobili na podnošenje amandmana.
Zašto spominjem vrstu posla koju će da radi neki od službenika koji će imati znanje savetnika? Zato što se tu pokazuje nemar, nebriga - šta me briga šta pišem Narodnoj skupštini. Ako ne budemo razumeli da ne možemo zajedno da govorimo - mi smo za EU i hoćemo evropske integracije i baš me briga šta napišem narodnom poslaniku, onda će biti sve jedno da li savetnici znaju engleski ili ne znaju.
Da završim sa anegdotom jer sam slušala to o znanju engleskog jezika ne od službenika nego od šefa pregovaračkog tima koji je izgovorio pred dovoljno velikim brojem ljudi da mora da objasni šta znači skrining, pa je rekao to znači mreža. Kada dođete dotle da imate prenos neprijatnosti, jer to prevode ljudi onim drugim ljudima koji ne znaju, onda kažete - ajde bar da pokušamo da napravimo raspravu da moraju znati engleski jezik i da onda poslednično znaju šta znači reč skrining. Hvala vam.

Zahvaljujem.
U prilog, naravno, amandmanu koji sam jedan od podnosilaca, ali s obzirom na to šta smo sve čuli u sali, a tiče se našeg zahteva o radnom iskustvu za državnu upravu i o znanju engleskog jezika i računara, samo dve opaske.
Prvo, ovde se niko ne boji kada se neko dere, viče, tako da može komotno, to je folklor, ali od toga nema prevelika vajda.
Drugo, predsednik države, bio on drug Tito ili Tomislav Nikolić, nije državna uprava, kao što to nisu ni komunalna ili javna preduzeća.
Meni je drago što smo to čuli u argumentaciji, pošto to otvara odličan prostor da razgovaramo, ne samo o tome da li nam treba ili ne treba znanje engleskog jezika, nego koliko nam znanja nedostaje za čvrste stavove koje imamo oko odredbi u članovima zakona.
Činjenica da sve što smo hteli u ovim izmenama i dopunama je da podržimo modernizaciju, razvoj, profesionalizaciju državne uprave, pokazalo je nekoliko stvari.
Prva stvar da je ovde od nas narodnih poslanika, većinu, baš briga šta je državna uprava. Drugo, da većina ne zna koliko je u mandatu, odnosno u mogućnosti da prolaze izmene i dopune zakona i da se više ne zna da li nam se hvale ili nam se žale u odnosu na izmene zakona na koje imaju primedbe.
Mi kažemo - omogućite onima koji su službenici, koji su mlađi savetnici, savetnici, viši savetnici, omogućite im poruku da se pred njih postavlja standard koji podrazumeva ozbiljnost u radu i zahteva znanje za rad koji treba da obavljaju.
Imam sreće da sam radila i da sam bila saradnica mnogim državnim službenicima i u službi Narodne skupštine o kojima imam samo reči hvale i najviše ocene, uključujući znanje jezika i visoki profesionalizam, kojim, pošto smo ovde ovako otvoreni, pokrivaju neznanje političkih predstavnika ove zemlje.
S obzirom da je deo političkog folklora koji je legitimisan ovde napadom na predsedavajućeg i pričanjem o koječemu, ja ću sebi dozvoliti da sa vama podelim anegdote o političkim predstavnicima koji niti znaju engleski, niti znaju šta im je posao kao političkim predstavnicima, a srećom postoje viši savetnici, načelnici, koji svoj posao obavljaju besprekorno. U velikom broju je takav sastav ljudi i u Vladi.
Sve što smo mi hteli je da našim amandmanima pokažemo da znamo šta sve znaju ti ljudi i zahvalnost za sve ono što su uradili do sada i u poslu evropskih integracija i svugde i da se postavi lestvica, da se postavi standard.
Koliko god bilo neobično, da bi diskutovao o nečemu moraš da pročitaš o čemu se radi, da bi imao stav nije dovoljno da imaš uverenje, da bi bio pušten da mešaš mesto predsednika države i komunalna preduzeća sa državnom upravom, mora biti mnogo tolerancije od onih koji znanja imaju.
Ako je izbor da vika, dreka i nezapamćeno ponašanje pred predsedavajućem bude upozorenje da oni koji znaju i engleski i ono što piše, treba da ćute, onda mogu samo da završim sa rečenicom kojom sam počela, ovde se niko ne boji kad neko viče. Ovde treba da bude proces da je sramota kad se ne zna i zato naši amandmani i o engleskom jeziku i o znanju računara, zato što treba da bude sramota da ne znaš, a ne da budeš ponosan što ne znaš, jer veruješ u nešto.
U tom smislu, ja sam već rekla potpredsednici Vlade, za sektor kojim se bavite i za ono što, ja sam sigurna da ćete vi u tom sektoru uraditi kao reformu, mnogo je za vas bolje kada u ovoj sali vam se čini da doživljavate nešto kao napad opozicije nego kad vas ovako brane. Hvala vam.

Naravno.
Činjenica koju sam spomenula u prethodnom izlaganju treba očigledno da bude ponovljena i uz konsultaciju i stenograma. Dakle, državna uprava i sve ovo o čemu raspravljamo, bez obzira da li prihvatamo amandman narodne poslanice Aleksandre Jerkov ili neke od naših amandmana koje smo potpisali kao druga grupa poslanika, ne važi za komunalna preduzeća. To sam rekla.
Nije prvi put da se podmeće i laže o tome šta je poslanik rekao. Imam iskustvo kazne predsedavajućeg, pošto je narodni poslanik rekao moje ime i izrekao uvredu, što se videlo u stenogramu i izvinio se kasnije na hodniku, ali je ostalo da moje ime nije pomenuto, da uvreda nije izrečena i da ja nisam dobro čula.
Nije važno kakav je sadržaj političkog folklora koji mi ovde delimo. Važno je da se razumemo koliku će ogromnu ulogu dobra državna uprava imati u godinama koje dolaze.
To je jedini razlog zašto mi insistiramo na postavljanju visokih standarda i zašto ne pristajemo na omalovažavanje u pisanju obrazloženja Vlade, niti pristajemo na to da oćutimo kada čujemo argumente, koji nemaju nikakve veze sa izmenama i dopunama Zakona koje su u Skupštini zato da bi se uskladile sa Zakonom o visokom obrazovanju, a usklađene nisu, jer Zakon o visokom obrazovanju drugačije kaže, i koje na naš predlog da se zna engleski i da se znaju računari, rad na računarima, ima opštu saglasnost, ali će se desiti već nekada. Kažemo, ako će se desiti nekada, bolje da se desi sada. Ništa više, ništa manje.
Uz ponavljanje reči predsednika poslaničkog kluba DS Borislava Stefanovića, puna podrška gospodinu Bečiću. Nije mala stvar kada vam opozicija daje podršku za ne poslovničko ponašanje drugih poslanika. Hvala.

Zahvaljujem.
I naš amandman se odnosi na član izmena i dopuna zakona, o kojem su već govorili narodni poslanici Biljana Hasanović Korać i Vladimir Pavićević, dakle, o roku koji Vlada sama sebi daje da bi rešila problem v.d. rukovodioca čega god. Različite su nam naravno ideje, u svakom slučaju, svaka je kraća od 30 dana.
Ono što je zanimljivo je obrazloženje koje Vlada šalje Narodnoj skupštini, dakle svima nama, o razlozima ne prihvatanja naših amandmana. Za naš amandman gde tražimo da u roku od 15 dana od dostavljene liste kandidata bude rok, da bude 15, a ne 30, kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana 26. Amandman 26. označen je kao amandman narodnih poslanika Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, a obrazloženje koje je Vlada poslala njima na amandman 26 – da se amandman ne prihvata jer Vlada smatra da je rok iz predloženog rešenja primeren, obrazloženje, da ne čitam dalje, koje je dato kolegama amandmana koji je obrazložila narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. O tome sam nešto rekla kada sam govorila o svojoj nameri da kad tad napravimo dovoljan pritisak kao Narodna skupština da Vlada pročita Rezoluciju o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine i svoje obaveze iz te rezolucije, kao što je bilo potrebno stanovito vreme da Vlada pročita jedinstvena metodološka pravila, koje je donela Narodna skupština, a koja se odnose na to u kom obliku i šta sve mora sadržati predlog zakona da bi mogao da bude u proceduri Narodne skupštine.
Skoro, pa nažalost, ovo više govorim sa dozom nekog cinizma nego što smatram da je to skroz ispravno, u Rezoluciji o zakonodavnoj aktivnosti Narodne skupštine nema odredbe da Skupština neće raspravljati nijedan predlog zakona kojim se Vlada oglušila o Rezoluciju. Kažem da je to jedna doza nekog cinizma, jer znam kako funkcioniše izvršna vlast i kako bi trebalo da funkcioniše Narodna skupština.
Ako u nekom od sledećih predloga zakona ne budemo imali pismeno obrazloženje, onda ćemo morati imati reakciju zakonodavnog tela. Znam takođe da uvek vladajuća koalicija, ko god je činio, smatra da joj je prvi zadatak da brani Vladu kao najbolju od svih mogućih, to je legitimno i legalno i to će da radi svaka vladajuća koalicija. Ono što ne valja je da se pri tome smetne sa uma šta se u takvoj odbrani ovakvih obrazloženja pravi kao šteta kući u kojoj zajedno radimo, jer to onu našu ravnopravnu, drugu funkciju, a to je nadzor i kontrola nad izvršnom vlašću, potpuno gura na dole po spisku prioriteta. Od toga ne može biti dobra ni jednoj vladi i ni jednoj skupštini.
Dakle, ako postoji razlog zašto Vlada rok od 30 dana smatra primerenijim, celishodnijim ili, kako je ovde napisano, da je predloženo rešenje primereno, onda bi Vlada morala narodnom poslaniku koji predlaže amandman da obrazloži zašto je to primereno. Ovako, narodni poslanik čita – baš me briga šta ti misliš o mom rešenju. Od toga dobra ni za Vladu ni za narodnog poslanika ne može biti. Hvala lepo.

Zahvaljuje,.
Dakle, pre nego što obrazložim amandman koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i grupa mojih kolega i ja, da kažem kako glasi amandman.
Amandman glasi – i članu 16. stav 3. „Briše se“. Kada se pročita tako neverovatno komplikovan i dugačak tekst amandmana, onda je mnogo lakše da se priča o amandmanu, ali zabava verbalnog nasilja i političkog folklora i propust predsedavajućeg da objasni da je mnogo lakše kada se pročita nego kada se govori napamet, ne može da spreči proces kojem su, kako se to u mom sokaku kaže – razni pojmaroši skloni. To je onaj koji nema pojma ni o čemu, ne čita, ali ima vrlo čvrst stav o svemu, na njega je ponosan i rado ga saopštava.
Meni je drago čuti takav stav, jer amandman glasi – u članu 16. stav 3 „Briše se“. Dakle, ne stav 1, ne stav 2, ne član 16, nego stav 3. No, svakome svoje reči na ponos i nezaborav.
Zašto je ovaj stav treba „brisati“? Zato što smo bili u ovoj Skupštini u julu 2012. godine, kada je zbog jednog čoveka koji se zvao Dragutin Radosavljević, donet zakon sa članom koji je važio 40 dana, pošto je narodni poslanik Zoran Živković spomenuo 40 dana, nije baš, ali zgodno je da se upotrebi, zato da bi ga se sklonilo sa mesta direktora Poreske uprave na koji je izabran po konkursu i zato da nikada ne bude u suštini izabran njegov naslednik Ivan Simić.
Gospođo potpredsednice Vlade, vi imate problem, pošto Dragutin Radosavljević zbog takvih zakona kao što je ovaj zakon, nema rešenje da je razrešen, kao što ni gospodin Simić nema rešenje da je postavljen.
Naš zahtev da se ovaj stav „briše“ je u vašu korist, a zabavno je naravno i slušati one koji bi da ispričaju šta god da ispričaju, a nije važno.
Hvala vam predsedavajući za 10 sekundi koji ste mi poklonili prethodni put.

Član 19., koji u izmenama i dopunama sledi član 18. koji je obrazlagala moja koleginica Vesna Martinović, je dobra promena u ovom predlogu izmena i dopuna. Radi se o stručnom usavršavanju, o organizovanju i realizovanju programa stručnog usavršavanja za državnu upravu.
Naš amandman, i u prethodnom slučaju na član 18. i član 19. uvodi za plate svih zaposlenih iz organa državne uprave i službe, službi Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade.
Mislim da je važno da u toku rasprave razjasnimo da li se u predloženom tekstu, da taj stav glasi – sredstva za programe opšteg stručnog usavršavanja državnih službenika koje organizuje Služba za upravljanje kadrovima obezbeđuju se u iznosu od 0,01% ukupnih sredstava obezbeđenih za plate svih zaposlenih iz organa državne uprave i službi Vlade.
Da li možemo da dobijemo, i za stenogram da ostane da u slučaju neprihvatanja amandmana, da ovo iz organa državne uprave da se odnosi i na službu Narodne skupštine i na predsednika Republike, ili ne ili će to tokom primene biti tumačenja? To je jedini razlog zašto smo tražili da se precizira da u programu usavršavanja jasno piše – službi Narodne skupštine, predsednika Republike i Vlade, jer je važno da i oni budu deo stručnog usavršavanja.
Kaže se da se amandman ne prihvata s obzirom da se prema predloženom rešenju sredstva u datom procentu obezbeđuju za program opšteg stručnog usavršavanja svih državnih službenika u državnim organima.
Ja vas molim da to jasno podelimo na ovoj sednici, da ostane u stenogramu, da ste u ime Vlade kazali da se deo reči „u državnim organima“ odnosi na službu Narodne skupštine, na predsednika Republike jednako kao na službe Vlade i sve ostale službenike državne uprave. Hvala.

Zahvaljujem.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem da u odredbi člana 1. stav 1. predloga zakona ne postoji tehnička greška koja bi trebalo da bude ispravljena.
U osnovnom tekstu predloga zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama kaže se – u Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, pa se navode brojevi Službenog glasnika gde je objavljen, u članu 5. stav 1. tačka 1, posle reči „radnom odnosu na kraju tačke“, dodaju se reči „koje poslodavac u smislu člana 1. ovog zakona“. To, mislim, da je i meni i vama jasno.
Dakle, ili je tačka i zapeta ili je tačka. Ne može na kraju tačke. Svaki član zakona može da imam jedan stav, može da ima i više stavova. Svaki stav nekog člana može da ima nekoliko tačaka.
Tačke u članu se obeležavaju sa 1, 2, 3. i 4. Vi sada kažete - na kraju tačke. To ne može. Ili imate na kraju rečenice u tački 1. ili imate posle tačke i zapete dodaju se reči. Dakle, postoji tehnička greška.
Molim vas da ovo još jednom pogledate i da razmislite pošto se ne radi uopšte o suštinskim izmenama, ali se zaista radi o tehničkoj grešci, a radi se o članu izmena i dopuna zakona.
Znam kako će izgledati izmenjen i dopunjen zakon u prečišćenom tekstu, ali ne može ovako da stoji u predlogu izmene i dopune. Hvala.

Predlog izmena i dopuna Zakona o državnoj upravi je prilično ozbiljan i moralo je da bude malo više rasprave o tome.
Naime, Vlada nam predlaže da izuzetno iz stava 2. ovog člana, koji opisuje šta i ko može da bude direktor posebne organizacije, Vlada može postaviti direktora posebne organizacije iz reda nastavnika visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.
Lice iz stava 3. ovog člana postavlja se na predlog predsednika Vlade na pet godina i može nastaviti da obavlja poslove nastavnika visokoškolske ustanove.
Da ne citiram spisak posebnih organizacija. Kada bi se govorilo sasvim površno, onda bi se skoro pa uličnim rečnikom govorilo o tezgi za posebnu grupu ljudi, što se ja nadam da se neće dogoditi, ali kada se govori o tome gde mu je mesto u državnoj upravi, onda će se ovo rešenje pokazati izuzetno lošim.
Razumem nameru, razumem i to da Aleksandar ima sposobnost da da imena nastavnika visokoškolskih ustanova koji će biti birani na pet godina. Sva njihova razrešenja potpadaju pod druge članove zakona o državnoj upravi, ali za posebne organizacije ne postoji u nastavnika visokoškolskih ustanova unapred takve sposobnosti i takva stručnost koja bi dozvoljavala ovakvo mešanje rada nastavnika visokoškolske ustanove i državne uprave. Osim što je posebno loše što svi drugi u okviru Zakona o državnoj upravi imaju kriterijume po kojima će biti izabrani, samo ovi nastavnici, sve što im treba je predlog predsednika Vlada, neće biti dobro ni po predsednika Vlada, ni po posebne organizacije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Predlog u članu 3. glasi – načelnik upravnog okruga je funkcioner koga na četiri godine postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove uprave.
Zajedno sa svojim kolegama sam predložila da se ova izmena briše i obrazloženje zašto Vlada odbija da odustane od ideje glasi – amandman se ne prihvata jer Vlada smatra da je od izuzetnog značaja da načelnik upravnog okruga ima najmanje onakav politički uticaj kakav imaju drugi članovi saveta upravnog okruga: gradonačelnici gradova, predsednici opština, budući da je on po položaju predsedavajući saveta upravnog okruga.
Šta ste vi meni saopštili ovim obrazloženjem i to u Zakonu o državnoj upravi? Da politički uticaj nema službenik kako je do sada bio načelnik okruga., Naravno da nema i ne treba da ima.
Šta ste mi još saopštili? Da obavljanje profesionalnih poslova u okrugu ima jedino utemeljenje u političkom uticaju. Cela ideja da načelnik okruga ne bude funkcioner je da onoliko sporo koliko, nažalost, mi kao društvo pružamo otpora departizaciji, depolitizaciji, sklanjanju političkog uticaja iz sektora državne uprave, onoliko sporo koliko treba, ali da on bude tu bez političkog uticaja. Zato i predsedava. To je cela ideja.
Posledica ovog je 29 novih funkcionera. Uopšte ne smatram da nema legitimitet ili legalitet stav političke stranke - postaviću mojih 29 jakih ljudi, oni će biti funkcioneri i onda će da imaju politički uticaj. To neće da radi. Nemojte da zbog toga što imate izabrana lica koja smatraju da imaju veliki uticaj, pa neće da se razgovaraju i dogovaraju sa načelnikom okruga, da rušimo jedan sistem koji je postavljen kako treba. Hvala vam.

Amandman na član 5. je posledični amandman. Neminovno je da se podnese ako menjate jednu od ideja zakona, koja kasnije u drugim članovima proizvodi posledice o tome kako će biti primenjene. Radi se o prelaznim i završnim odredbama. Član 5. u predloženom tekstu kaže – načelnici upravnog okruga biće postavljeni u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Mi predlažemo da se taj član briše, pošto smo već predložili da ne pravimo od načelnika upravnog okruga funkcionere.
Biće zanimljivo pratiti u ovih narednih 30 dana, odnosno od trenutka kada ovaj zakon bude stupio na snagu, kadrovske liste i predloge za načelnike okruga. I to je jedino što će biti zanimljivo. Način da se to ipak ne dogodi u državnoj upravi je da prihvatite i amandman koji smo dali, kao i da ne pravimo 29 novih funkcionera u Srbiji. Neće doneti ništa dobro ni funkcionisanju samog okruga, niti će doneti dobro, kao odjek u javnosti, da neka skupštinska većina, bez obzira, Skupština, nema veze da li mi glasamo za ili protiv ovakvog zakona, da li smo za ili protiv amandmana, u suštini Narodna skupština smatra da je važno ojačati uticaj političkih stranaka u lokalnim sredinama i u okruzima.
Smatramo da ga treba svesti na pravu meru i da treba što više profesionalnog rada i u lokalnim samoupravama i u upravnim okruzima. To je, naravno, razlog zašto smo protiv da načelnici upravnog okruga budu izabrani funkcioneri. Hvala vam.

  Briše se, 60 dana. Tako da vas molim, nije dugačko da se pročita. Naš amandman je da se briše izbor načelnika. Amandman koji je prihvaćen, ja namerno nisam spominjala da se prihvata amandman kojim predstavnici vladajuće koalicije traže 60 dana.
Znate, mi koji smo u političkim strankama ne možemo da se dogovorimo ko će da bude za 30 dana. Dajte nam 60 dana. Mi kažemo – briše se. Kada se briše, onda ne postoji, a kada je 60 dana, onda se bira. Tako da ovaj amandman ne da nije prihvaćen, nego ni blizu. Hvala vam na mogućnosti da dam objašnjenje.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo pitanje za ministarku poljoprivrede i zaštitu životne sredine Snežanu Bošković Bogosavljević. Tiče se ponovljenog pitanja koje je narodna poslanica Nada Lazić postavila 29. jula, a tema pitanja je kada će i kako skloniti divlju deponiju koja niče na auto-putu Beograd – Novi Sad, na skretanju kod Novih Banovaca?
Osim što je odavno koleginica ostala bez odgovora, a prolazeći svaki dan pored tog lokaliteta, da se tako kaže, pitanje postavljam ponovo. Dakle, kada će biti uklonjena divlja deponija, kako će biti kažnjeni oni koji nezakonito ostavljaju otpad, sasvim skoro pa na auto-putu.
Posebna zanimljivost jedne od novostvarane divlje deponije je što se preko puta auto-puta nalazi objekat kompanije koja inače vrši otpad sekundarnih sirovina.
Ponavljam pitanje zbog toga što odgovora nema. Zamoliću još 12 narodnih poslanika da postave isto pitanje, možda nam treba cenzus od 5% svih članova Narodne skupštine da bi dobili odgovor na pitanje na koje je ministarka po zakonu obavezna da nam da u roku od 15 dana.
Moje drugo pitanje za ministarku je da zahtevam da podnese izveštaj o stanju privremenih deponija i lokacija propisanih za privremene deponije nakon strašnih i tragičnih poplava iz maja ove godine. privremene deponije su označene za odlaganje nestandardnog otpada u raznom obliku, raznog porekla, ima nakon svakih takvih nesreća kao što su poplave. Zahtevam izveštaj da bi znali šta se dešava sa tim lokalitetima gde su određene privremene deponije i šta se dešava sa nestandardnim otpadom koji je odložen na privremene deponije.
U vezi sa istom nadležnošću, a i sa nadležnošću koja je praktično Zakonom o otklanjanju posledica od poplava oduzeta od Ministarstva, zahtevam od ministarke izveštaj o tome koji biocidni proizvodi i na osnovu čega su odobreni za upotrebu u području Srbije koje je pogođeno poplavama.
Oblast životne sredine je inače jedna od najvećih tema za proces pregovaranja sa EU. Ligislativa koja je potrebna da bi to pregovaranje bilo tako da se proveri da li primenjujemo zakone koje donosimo i nedostatak propisa koji su iz neznanja uklonjeni iz pravnog sistema, a koje ćemo morati vratiti su razlozi zašto smatram da ovo treba da bude jedna od prvih tema i naših pitanja i prvih tema odgovora i nadležne ministarke i svih iz Vlade, ako stvarno ozbiljno, a ne kobajagi misle da su evropske integracije reformski kurs ove Vlade, sa čime se slažem, i u tom kursu je potpuno podržavam.
Ali, ne može samo reči, moraju i dela. Ne može samo da se priča, mora da se gleda šta ko radi. U oblasti zaštite životne sredine, najmanji mogući primer, se radi ili nedovoljno ili je nečinjenje opšte ili se pravi šteta. Zakoni koji su pred nama u procesu pregovora u poglavlju 27, koji se tiču zaštite životne sredine su ono što se u pregovorima zove – skupi zakoni. Pregovaranje o tome kada će biti primenjeni predstavljaju najtežu oblast evropskih integracija i smatram više od nemara i neznanja očiglednu činjenicu da deponija na autoputu Novi Sad raste, da je koleginica Nada Lazić već postavila pitanje, a da odgovora nema, a deponija nastavlja da raste. Šteta je zajednička. Hvala vam.