Narodni poslaniče, izvinjavam se, nije bilo osnova da dobijete reč; greška je sa naše strane. Ovlašćeni  predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a je iskoristio celokupno vreme, a sada smo u toku sednice gde reč mogu dobiti samo oni koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 93, a odnosi se na ovlašćene predstavnike ili predsednike, ako im je ostalo vremena.
Vašoj poslaničkoj grupi nije ostalo vremena.

Zahvaljujem i vama i izvinite. Previd je kod mene. Nije vaša greška da mislite da imate pravo na reč.
Narodni poslanik Srđan Milivojević, povreda Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Molim narodne poslanike, ako imaju želju da mi pomažu u vođenju sednice, da pročitaju Poslovnik Narodne skupštine.
Ministar ili predstavnik Vlade se pita za reč nakon rasprave u pojedinostima, a ne nakon rasprave u načelu.
Molim vas da se s puno dobre volje i u saradnji, kojoj se nadam i ubuduće, prvo pročitaju odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Unapred zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o klasifikaciji delatnosti, Predlogu zakona o zvaničnoj statistici, Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine i Predlogu zakona o popisu poljoprivrede 2011. godine.
Ovim završavamo naš današnji rad i sednicu nastavljamo sutra, 5. novembra, zajedničkim načelnim pretresom o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11, Predlogu zakona o cevovodnom transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i Predlogu zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede.
Prepodnevni deo počinjemo sutra, u 10 časova. Hvala vam.

Dame i gospodo, odgovor i obaveštenje koje mi je potrebno tiče se Ministarstva pravde i oblasti rada Ministarstva pravde iz nadzora zakonitosti rada sudova.
Naime, danas se u pisanim i elektronskim medijima pojavila opširna informacija da je juče bio sastanak predsednika trgovačkih sudova, na kojem je između predsednika trgovačkih sudova dogovoreno da oni neće primenjivati neke odredbe zakona. Ukoliko meni manjka informacija da je Ustavni sud doneo odluku da se neke odredbe nekog zakona stavljaju van snage, onda se izvinjavam zbog svoje neobaveštenosti. Ukoliko to nije slučaj, onda molim Ministarstvo pravde da uputi vrlo jasnu poruku stanovništvu Srbije da se nezavisnost sudstva ne može tretirati tako da sudije same odlučuju koje će odredbe kog zakona primenjivati, a koje odredbe kog zakona neće primenjivati.
Ukoliko budemo imali ovakvu poruku jedne nezavisne grane vlasti u Srbiji, a ne budemo reagovali kao Narodna skupština, nas 250, koja donosi zakone, onda ne smemo da se javimo kada sledeći put sudije krivičari odluče da ne primenjuju neku odredbu nekog drugog zakona, sudije parničari ili bilo koje sudije bilo kog drugog suda koji u medijima obaveste stanovništvo da neku od odredaba neće primenjivati.
Iskreno se nadam da takva odluka nije doneta među sudijama trgovačkih sudova, kao što se nadam, ukoliko jeste, da ćemo svi razumeti da nezavisnost jedne grane vlasti nikako nije neodgovornost bilo koje grane vlasti, uključujući Narodnu skupštinu.
Naročito smatram da je važno da mi narodni poslanici, čija je osnovna funkcija donošenje zakona, a onda i kontrola zakona, branimo one zakone koje smo doneli i kontrolišemo da li njihove primene ima.
U društvima koja se menjaju, bez obzira na to da li se menjaju po pravilima evropskih integracija ili po sopstvenim strategijama, jedan od glavnih izvora nepravde jeste selektivna primena zakona. Pripadali mi opoziciji ili vladajućoj većini, znamo da je to izvor nepravdi. U svakoj sektorskoj politici, ako imate selektivnu primenu zakona, onda građani u tom društvu kažu – država ne valja.
Nije tačno da delimo odgovornost ako pripadamo vladajućoj većini ili opoziciji u kvalifikaciji stanovništva u slučaju očigledne selektivne primene zakona, ali mislim da delimo odgovornost i da moramo imati jedinstven stav ako se u našem društvu, u medijima pojavi odluka bilo kojih sudova, bilo kojih sudija, kojom oni saopštavaju javnosti da neće primenjivati neke odredbe nekog zakona.
Nadam se, takođe, da se obaveštenje koje tražim od Ministarstva pravde iz oblasti nadzora nad zakonitim radom sudova neće svesti na to da je neki novinar nešto pogrešno razumeo ili da mu je pogrešno preneto.
Zaista bih molila novinare, kao ključnu kritičku javnost našeg rada u Narodnoj skupštini i rada svake institucije koja se finansira iz javnih finansija, a tako i Vlade i sudova, da izuzmemo kao objašnjenje da je nastao nesporazum između onoga što je eventualno bilo na sastanku predsednika trgovačkih sudova i onoga što je u medijima preneto.
Završavam svoj zahtev za objašnjenjem sa nadom da je u pitanju jedan veliki nesporazum i da će same sudije trgovačkog suda istupiti i obavestiti da je zakon jednak za sve, da se zakoni, dok važe, imaju neselektivno primenjivati i da ne može biti nijednog sudije koji će poslanicima Narodne skupštine i nama u celini dati poruku da je on ili ona odlučio ili odlučila da neće primenjivati neku odredbu zakona. Ukoliko je stavljena van snage odlukom Ustavnog suda, onda je, naravno, u pitanju druga procedura i o tome bih molila jasno obaveštenje, ako je to slučaj. Hvala vam.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Tomislav Nikolić se, najblaže rečeno, neprecizno izrazio i pokušao da kvalifikuje koliko jesam ili nisam moralna u ocenama rada nezavisnih institucija i nezavisnih grana vlasti u našem društvu. Blago govoreći neprecizno. Bilo bi dobro da to što je tvrdio sa punom svešću i odgovornošću za javnu reč podnese negde kao dokaz.
Nikada i nigde nisam radila ništa osim onoga što mislim da svi mi parlamentarci radimo, a to je da branimo ovu kuću koja donosi zakone. Svi zajedno je branimo. Nikada i nigde neću tražiti ništa osim nadležnosti koje imaju narodni poslanici, bili oni vladajuća većina ili opozicija.
Reč sam dobila zahvaljujući narodnom poslaniku Miroslavu Marinkoviću, koji je ovlašćeni predstavnik i koji po praksi – tu je, moguće, narodni poslanik Zoran Krasić u pravu, ali nije prvi put – ovlašćuje jednog predstavnika poslaničke grupe da postavi pitanje. To se dešavalo i sa drugim poslaničkim grupama.
Stojim na raspolaganju i predsednici Narodne skupštine i vama u danu za glasanje da mi izreknete meru opomene, i meni i gospodinu Miroslavu Marinkoviću, ali ne smatram da sam prekršila Poslovnik zbog toga što je pravo da se postavi pitanje iskorišćeno od strane jednog pripadnika poslaničke grupe i zbog prednosti koju imam u odnosu na ostale narodne poslanike, jer znam tačno koji narodni poslanici iz kojih poslaničkih grupa su na isti način koristili svoje pravo da ih ovlasti predsednik ili zamenik predsednika.
Narodni poslanik Zoran Krasić tvrdi da je uvređen mojim postupkom. Znajući da se lako vređa, izvinjavam mu se što sam ga uvredila trošenjem pet minuta.
(Više narodnih poslanika iz opozicije: Vreme.)
Koristim pravo na repliku. Pravo na repliku traje tri minuta. Eto, svi ćemo naučiti odredbe Poslovnika, bez obzira na to da li ga primenjujemo ili koristimo. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić ima dilemu o tome kojoj organizaciji pripadam. Pripadam Demokratskoj stranci 20 godina i ponosna sam na to što sam članica Demokratske stranke. Pripadam političkoj organizaciji koja je strateški spremna na dogovore, na koalicije, na izgradnju međupartijskog dijaloga, na preuzimanje odgovornosti za javne poslove i na to da bude i u vlasti i u opoziciji.
Način na koji ste u svojoj replici generalizovali, govoreći –vi ste tražili da sudije ne poštuju zakon, vi ste tražili lustraciju, jeste stil govora protiv koga se borim zato što predstavlja generalizaciju, a ja hoću ličnu odgovornost. Zato sam vas zamolila da mi kažete gde i kada sam tražila da se zakon primenjuje neselektivno, odnosno da se primenjuje selektivno po neke strukture ili neke interesne grupe.
Kada je u pitanju Zakon o utvrđivanju odgovornosti za kršenje ljudskih prava, zakon koji se popularno zove zakon o lustraciji, taj zakon jesam potpisala, za taj zakon sam glasala i taj zakon u svojim odredbama podrazumeva zabranu vršenja javne funkcije za bilo koga od nabrojanih u odredbama Zakona o utvrđivanju odgovornosti za kršenje ljudskih prava od 1976. do dana stupanja na snagu tog zakona. Nijedna odredba tog zakona nikada nije bila primenjena i smisao tog zakona je da se utvrdi lična odgovornost svih nas koji smo na javnim poslovima.
Bivajući dvadeset godina u Demokratskoj stranci, i dvadeset godina članica DOS-a, i članica ZES-a, i članica koalicije Zajedno, i članica četiri sastava Skupštine i dva sastava Skupštine Vojvodine, imam dovoljno iskustva da potvrdim sebi ono što je bio osnovni razlog zbog kojeg sam stupila u DS, a to je da menjamo društvo u kojem živimo, da završimo sve poslove koje su nam ostavili oni koji nisu hteli da se bave ozbiljnim problemima koje smo nasledili i da izgradimo društvo odgovornosti.
Ne sumnjam, narodni poslaniče Tomislave Nikoliću, da vi u suštini delite sa mnom te stavove. Svaku vrstu dijaloga, uključujući i ovakvu, kroz replike, smatram doprinosom svih nas da se utvrdi lična odgovornost i da se utvrdi ozbiljnost javne reči. Hvala.

Narodni poslaniče Tomislave Nikoliću, sadržaj vašeg govora je ono protiv čega se borim. To je lakoća neodgovornosti velikih političkih tvrdnji. Rečenica koju ste izrekli glasi – Boris Tadić je naložio da se ne primenjuje zakon. Ili ćete tu rečenicu dokazati ili ćete se izviniti predsedniku Srbije Borisu Tadiću i kazati da ste u žaru razmene replika sa članicom parlamenta nepromišljeno kazali neistinu, dešava se, i nije stvar oko koje bi trebalo dalje da repliciramo.
Ukoliko bi to bilo tačno, tada bi predsednik Srbije vrlo ozbiljno kršio svoja ustavna ovlašćenja. Kao što smatram da je vrlo ozbiljno kršenje nadležnosti nezavisne grane vlasti izlazak u javnost sudija koji tvrde da neke odredbe zakona, bilo kog zakona, neće primenjivati.
Ne sumnjam da ste, kao strastan govornik, nepažnjom izrekli rečenicu da je Boris Tadić naložio neprimenjivanje zakona. Znam da je upravo ta strast, koja vodi političku borbu, neophodna da bi neko zaista imao podršku u javnosti, ali linija koja se ne prelazi, crta koja se ne dodiruje jeste naša sopstvena svest o tome koliki uticaj ima naša javna reč i kolika je odgovornost svih nas za javnu reč koju izričemo ovde u Narodnoj skupštini.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković, a posle njega narodni poslanik Zoran Mašić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić, a posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.

Reč ima narodni poslanik Vladan Batić, na osnovu člana 93. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, posle njega narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, posle njega narodna poslanica Gorica Mojović.

Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović, a posle nje narodni poslanik Zoran Krasić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, a posle njega narodni poslanik Zoran Kasalović.

Narodni poslanik Vlajko Senić je prijavljen. Želite repliku? Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Posle njega narodni poslanik Slobodan Maraš.