Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Izvolite, gospodine Dimitrijeviću.

 Pravo na repliku na osnovu člana 101, na osnovu direktnog pominjanja i uvredljivog karakterisanja, odnosno ocene da ne poštujem odredbe Poslovnika Narodne skupštine, izrečene od narodnog poslanika Zorana Mašića.

 Pravo na repliku, član 101, osnov pogrešno tumačenje. Kada sam spomenula doktorat, nisam govorila o formalnom i neformalnom doktoratu, govorila sam o formalnom obrazovanju i rekla sam da ima ikakve nade da nekome sa formalni obrazovanjem i doktoratom može da se govori i o formalnom i o neformalnom obrazovanju za pristojnu komunikaciju. Dakle, narodni poslanik Zoran Mašić je pogrešno tumačio ono što govorim.
U nastavku svog odgovora na moju repliku spomenuo je jedan zgodan slučaj, a to je da me diskvalifukuje na polnoj, odnosno rodnoj osnovi, da li sam dama ili ne, pa ga obaveštavam da je bio narodni poslanik i u vreme kada je ministar Radomir Naumov rekao za govornicom da nisam dama, pa se Skupština izjašnjavala o tome da li je to tačno ili nije tačno, te ga obaveštavam da je Narodna skupština svojim glasanjem odlučila da jesam dama, nakon čega smo ministar Radomir Naumov i ja izmenili izvanredne replike i sa zadovoljstvom se sećam saradnje sa ministrom Naumovim, koji je takođe doktor nauka. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? Ako ne, na član 89. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Paja Momčilov.

Iskorišćeno je 44 sekunde od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 89. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li želite reč? (Da.)

 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za zdravlje i porodicu podneo je amandman na član 101.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 104. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li želite reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 105. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Da li želite reč? (Da.)

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

 Koristim vreme poslaničke grupe ZES namenjeno raspravi u pojedinostima, bez obzira što se radi o amandmanu koji sam supotpisala sa narodnom poslanicom Aleksandrom Jerkov, Snežanom Stojanović-Plavšić, a koji je usvajanjem na Odboru za zdravlje i porodicu i odlukom Zakonodavnog odbora da je pravno moguć postao sastavni deo Predloga zakona.
Tako da je u ovom trenutku taj najsporniji član Predloga zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutom oplođenja promenjen.
Suština promena je u tom najspornijem članu bila da je praktično, i teorijski-praktično, zabranjivao pristup lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja ženama koje su same, same u definiciji tada ovog zakona, same u definiciji Porodičnog zakona i same u pogrešnom čitanju prava na pristup svim vrstama lečenja.
Naši zajednički napori da se ovakav pristup u zakonu promeni počeli su na Odboru za evropske integracije i trošim vreme svoje poslaničke grupe sa željom da se zahvalim članovima Odbora za evropske integracije iz svih poslaničkih grupa koji su pokazali nesporan konsenzus oko toga da se ta odredba u zakonu mora menjati.
Dakle, u diskusiji koja je bila kada je zakon u načelu bio debatovan na sednici Odbora za evropske integracije, vrlo je jasno bilo da svi poslanici smatraju da žena mora imati pravo pristupa lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, i da je do svih nas da nađemo za ovaj trenutak najbolji mogući mehanizam da se to ženi omogući.
Razlozi zbog kojih je predlagač u tom trenutku branio stav da ženi ne treba dopustiti pristup lečenju bio je sadržan u tome šta je definicija porodice u Porodičnom zakonu.
I bilo je meni opet drago i doživeti i učestvovati u raspravi, u kojoj su učestvovali poslanici iz skoro svih poslaničkih grupa, koji su zamolili predstavnike Vlade da razdvoje šta je to porodica i prava koja proističu iz Porodičnog zakona kada se o porodici radi i šta je ljudsko pravo na pristup svim mogućim vrstama lečenja, u ovom slučaju posebno žensko ljudsko pravo da bude lečena od neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja.
Primedbe koje su se čule u toku debate o tome kako da oblikujemo amandman, kako da nađemo rešenje koje će biti izvodljivo i primenljivo, stoje. Da li je moglo biti bolje rešenje? Verovatno. Već sam u raspravi o zakonu o vaspitanju i obrazovanju rekla da nije strašno što uvek može gore, strašno je što uvek može bolje, i to je ono što nas tera sve napred i to je ono što će verovatno dovesti do izmena ovog zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja u nekoj skoroj budućnosti.
Poseban razlog zbog čega želim da još dva minuta govorim o amandmanu koji je usvojen, pa time promenjen član, jeste odredba da će se na saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja i ministra nadležnog za porodične odnose, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, izuzetno pravo za lečenje neplodnosti postupcima BMPO imati i punoletna i poslovno sposobna žena koja sama živi i ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana.
Predstavnicima predlagača i ovlašćenom predstavniku Vlade Republike Srbije želim, stenograma radi, da uputim poruku da će mesečno jedanput biti pitani da li su doneti kriterijumi, nepristrasni, automatski, o tome šta znači ovaj poslednji red u amandmanu koji sam potpisala.
Svaka ideja da je naša spremnost za kompromise i ponovo očigledna volja, što mislim da je najbolja vest za Srbiju, koju 250 poslanika Narodne skupštine prepoznaje da postoji žensko pravo na samostalno lečenje neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, neće moći biti drugačijim načinom uzvraćeno do redovnim mesečnim izveštajem, koji ću tražiti od ministarstva o tome u kom ste stepenu završetaka oblikovanja, nazovite to izvršna vlast, kako god hoćete, malo me se to tiče, a kada je u pitanju primena ovog člana, odnosno amandmana kojim je ovaj član promenjen.
Zašto to tražim da govorom na sednici Skupštine obeležim? Zato što mislim da je ovo jedan izuzetno važan zakon. Za razliku od mnogih, koji kad dođu zakoni iz obrazovanja, zakoni iz rešavanja problema osoba sa invaliditetom, za ovakav zakon o lečenju neplodnosti, koji kažu - ovo nije politički zakon, pa nam je lako da razgovaramo, mislim da je ovo najpolitičkiji zakon o kojem možemo razgovarati.
Jer zajedničkim naporom svih članova ove skupštine uređujemo jednu oblast na potpuno nov način, koja nije bila uopšte uređena. Sporimo se oko toga, imamo suprotstavljene argumente, ali nema više politike osim politike koju zajedno ulažemo kroz svoje političke stranke i političke ideje, kroz svoja neposredna rešenja, od volje da se u jednom zakonskom projektu, jednoj regulaciji, nađe kako mi mislimo da će na najbolji način biti rešen problem nekoga o kome brinemo.
Ne mogu da lažem da mogu da zamislim uopšte kako je to da želite da imate dete, a ne možete, to ne mogu ni da zamislim. Mogu samo da zamislim okvire u kojima vam se kao ženi ili kao muškarcu, koji dete želi, kreću emocije, a dete ne može da ima. Ali, nije pošteno da kažem da zaista mogu empatički da doživim. Nije to moj posao kao narodne poslanice.
Naš posao zajednički je da stvorimo uslove za ogroman broj žena i muškaraca u Srbiji koji imaju problem sa uspešnim oplođenjem za dobijanje potomstva, da im regulacijom stvorimo uslove, da do tog potomstva dođe. O tome je ovaj zakon, o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, kada je neplodnost već ustanovljena i kada postoje vrlo male šanse da bilo koji drugi mehanizam, osim ovog, dovede do rezultata da žena ili muškarac, žena i muškarac zajedno, dobiju zdravo potomstvo.
Koliko će biti važno pratiti kako se primenjuje ovaj zakon? Biće, po izveštajima, koje ću tražiti, kao narodna poslanica, ne samo od Ministarstva zdravlja, kako primenjuje ovaj zakon i na koji način, kojim pravilnicima, kojom procedurom će donositi odluku o ženama koje su izuzetno iz stava ovog člana zakona, odnosno iz amandmana koji smo zajedno potpisali, nego i iz od Zaštitnika građana, da vidimo izveštaje kako se prate ljudska prava i žena koje su predmet našeg amandmana, i parova koji su po definiciji Porodičnog zakona porodica, bez obzira da li su bračna, vanbračna, privremena ili kako ih već definiše Porodični zakon, dakle Zaštitnika građana i Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Primena ovog zakona je veliki ispit za izvršnu vlast u Republici Srbiji; iz dva razloga - prvo, što potpuno na nov način uređuje jednu novu oblast, a drugo, što Vlada Republike Srbije nema pred sobom 128 ili 130 poslanika koji je podržavaju u onome što čini dnevno ili u donošenju predloga zakona, nego ima pred sobom 250 poslanika koji smatraju da i žena koja je sama ima pravo na pristup lečenju i da joj to zakonodavac mora omogućiti. To je odlična vest za Srbiju. Spremna sam da saslušam sve kritike koje se odnose na nedovoljnu radikalnu snagu amandmana koji je usvojen, ali ono što je i meni dobra vest je da je konačno usvajanje zakona, izmena zakona i regulacija važnih oblasti postala u ovoj zemlji sistemska.
Narodni poslanici imaju biti uvažavani, bez obzira da li pripadaju opoziciji ili vladajućoj većini, i rešenja koja se izmenama amandmanskim unose u zakon biće praćena, kontrolisana zajedničkim radom i opozicije i vladajuće većine.
Još jednom zahvaljujući Ministarstvu na četiri ova ili skoro svim zakonima koji su u oblasti zdravstva na dnevnom redu Skupštine, nadam se da ćemo na izmenama i dopunama nekog zakona ili pri zahtevu izveštaja o tome kako se primenjuje ovaj zakon, videti i ministra Tomicu Milosavljevića i da će on moći da nam da sve moguće odgovore na ono što su naša pitanja o tome kako se primenjuje zakon.

Nastavljam da koristim vreme svoje poslaničke grupe namenjeno za raspravu u pojedinostima. Zahvaljujem.
Očigledno je da debata o pravu žene na pristup lečenju neplodnosti postupcima BMPO pokreće i druge teme i slažem se da čitav spisak tih drugih tema treba da bude predmet naših debata po pojedinim zakonima. Želim da bude potpuno jasno o čemu pričamo.
Kada imamo zdrav par, koji je zdrav u najboljem smislu te reči, i želi potomstvo i dobija potomstvo, ne plete se država, osim u obavezama koje ima prema novorođenom detetu, prema majci u trudnoći i u postporođajnom periodu. Dakle, država ne može da se petlja u to da li ste spremni ili sposobni da imate dete, ako ste punoletni i ako ste po zakonu u volji da imate dete.
Međutim, nažalost kada to nije slučaj, onda morate da imate regulaciju. Kakvu regulaciju? To ide od spektra, svako može da ima slobodan pristup lečenju neplodnosti postupcima BMPO, kroz različite složenije procedure, do najkomplikovanijih mogućih, koje će u suštini onemogućiti pravo. I vi i ja se slažemo da smo skloni najjednostavnijim mogućim procedurama.
Sa željom da zaista shvatite ovo kao šalu, predložiću da bi bilo dobro da se mnogo očeva i majki negde testira pre nego što dobiju decu, koliko god to zvučalo strašno, i zaista je šala i zaista je daleko od toga da ima ikakvog smisla regulisati takvu stvar. Svi mi podrazumevamo da umemo da imamo decu i da umemo da ih odgajamo. Država se u to ne petlja. Što bi rekao Duško Radović - kad država počne da ti se petlja u brak, onda maneš brak, kao što je i rekao - kad nađete nekog ko ume da voli, taj bi trebalo da radi samo to i ništa više.
Ova oblast prosto izmiče iz onoga što mi pretpostavljamo da su naša podeljena znanja i obaveze prema podizanju potomstva. Mi ne polazimo od toga da ćemo biti loši roditelji, mi ne polazimo od toga da nećemo dobiti zdravu decu. Naprotiv, mi polazimo od toga da će naša bračna, vanbračna, kakva god zajednica, povremena, stalna, biti uspešna, puna sreće, harmonije i ljubavi, da ćemo imati potomstvo, koje ćemo uspeti da osposobimo za život, i to se uređuje zakonom minimalno i to onda kad prestane da funkcioniše.
Pitanja koja su se ovde javljala - šta je vanbračna zajednica, šta znači biti partner ili ne, sve je regulisano Porodičnim zakonom. Hajmo da menjamo Porodični zakon, ako smatramo da te odredbe nisu dobre.
Bilo je velike rasprave i o Porodičnom zakonu onda kada smo ga donosili. Podržavala sam amandman koleginice Anite Beretić, koji je glasio i sada glasi tako član 5. Porodičnog zakona - žena slobodno odlučuje o rađanju.
Bilo je burnih rasprava o raznim odredbama Porodičnog zakona, jer posle Ustava, Porodični zakon je jedini zakon koji se odnosi na sve članove društva.
Ovaj zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja odnosi se na jedan ranjiv deo našeg društva. Odnosi se na žene i muškarce koji nemaju drugog načina da legalno dođu do potomstva, da legitimno i legalno dođu do potomstva, osim da mi, zakonodavac, tu oblast uredimo na najbolji mogući način.
Da li smo je uredili na najbolji mogući način? Ne želim da se ponavljam, ali da kažem čvrsto obećanje predstavnicima Ministarstva, biće propitivani mesečno jedared da se vidi kako se primenjuje ovaj zakon. Zato što je to dobro po Ministarstvo zdravlja, dobro je po Skupštinu da bude informisana o tome šta se dešava, a najbolje je po one koji su zainteresovani za odredbe ovog zakona, zbog toga što tek treba informisati sve zainteresovane kome Predlog zakona o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja, jednom kad bude usvojen, može pomoći.
Država se „petlja“ i u usvajanje, i u hraniteljstvo, i u brigu o nezbrinutoj deci, i u brigu o onima koji nemaju koga da o njima brine, bez obzira u kom su uzrastu. Država se petlja u te socijalne odnose. Da li se petlja na najbolji mogući način? Ne mogu to da znam dok ne bude ovakvih rasprava mnogo više u Narodnoj skupštini. Zbog toga je kontrola primene ovog zakona neverovatno važna.
Ponavljam na kraju, neverovatno je dobra vest, ali za mene lično, vest koja se graniči sa ivicom ponosa na skup ljudi koji ima mandate u Narodnoj skupštini, da mi nemamo spora oko osnovnih ljudskih, ženskih prava. Deklarativno-deklarativno, kroz odredbe, možemo da se sporimo.
Za razliku od drugih parlamenata koji teškom mukom donose ovakve zakone i na primedbe da u susednoj zemlji Ustavni sud odlučuje, hvala. Ne, hvala. Mi želimo da o ovakvom zakonu odlučuje Narodna skupština Republike Srbije i to tako da bude u skladu sa Ustavom.
To smatramo mnogo boljim nego da Ustavni sud procenjuje da li smo nešto uradili kako treba ili nismo uradili kako treba. Zahvaljujući, naravno, svima nama koji sedimo u ovoj skupštini, uopšte nijednog trenutka ne govorim samo o poslanicima vladajuće većine ili stranaka vladajuće većine.

Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Milica Vojić-Marković ima reč. Izvolite.

Iskorišćeno jedan minut i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Iskorišćeno je dva minuta vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlate Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Jelena Budimirović.

Iskorišćen je jedan minut vremena koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Saša Maksimović i zajedno narodni poslanici Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Radoslav Mojsilović. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Marina Toman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović. Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Mićo Rogović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.