Ovaj komentar je kratak. Čovek je rođen 1935. godine. Čekajući da se reši ovaj problem, žena mu je umrla. Da li treba i on da umre da bi ostvario osnovno ljudsko pravo?
Mislim da su takođe urgentni, veoma urgentni i problemi većeg broja radnika koji su stigli do vremena za penzionisanje u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, a zbog toga što su godinu, dve, tri radili na Kosovu, ne mogu da ostvare pravo na penziju. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, izdvojio sam svoje mišljenje u Odboru za prosvetu iz istih razloga kao i prilikom usvajanja budžeta za 2009. godinu. Naime, i tada sam proverio kod predstavnika Ministarstva prosvete da u pozicijama Ministarstva prosvete ni u budžetu za 2009. godinu, ni u ovom predlogu za izmene i dopune ne figurišu pozicije oko odseka Niškog univerziteta koji su od strane Vlade najavljeni da će biti otvoreni još u ovoj akademskoj godini u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Znači da mi imamo tu veoma težak, osetljiv problem, iz političkih motiva nepriznavanje diploma Prištinskog univerziteta, veoma drastično otežavajuće procedure u nostrifikaciji diploma univerziteta u Tirani i Tetovu.
Kada smo već počeli ozbiljnije da razgovaramo o mogućnosti otvaranja određenih odseka Niškog univerziteta na ovom području i na albanskom jeziku, kao što se vidi, od toga trenutno ničeg konkretnog nema. Bojim se da će se u okviru ove drastične krize po običaju racionalizovati ili uglavnom smanjiti sredstva baš u ovoj najosetljivijoj problematici, pa će po svemu sudeći samo ostati u retorici, a u praksi od ove najave i ministra prosvete i drugih predstavnika Vlade, po svemu sudeći, neće biti ništa. Zato izdvajam svoje mišljenje na isti način kao što sam to uradio i u decembru kada smo pripremali budžet za 2009. godinu.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sasvim je jasno da se nalazimo u dubokoj ekonomskoj i finansijskoj krizi i da se ovim rebalansom budžeta pokušava da se sprečava dalje produbljivanje ove krize. Nadam se da ćemo biti uspešni u ovim nastojanjima.
Međutim, teret krize treba adekvatnije raspodeliti i neprihvatljivo je da se upravo najugroženiji podjednako opterećuju, poput predloga da se transferi lokalnim samoupravama smanjuju srazmerno obimu budžeta po stanovniku.
Po ovoj logici, srazmerno su smanjena sredstva za Koordinaciono telo, kao što je bilo još drastičnije u rebalansu 2008. godine kada je opštini Preševo bio skinut ceo iznos od 40 miliona dinara predviđen za projekte NIP-a. Sva tri projekta NIP-a su bili iz oblasti elektroenergetike koji su trebalo da pomognu ekonomskom razvoju ove opštine.
Zapravo, ove projekte nemoguće je i ove godine ostvariti, pošto ukupna sredstva za NIP za ove tri opštine su svega 66 miliona dinara. Smatram da Vlada nema jasan koncept izlazak iz krize za najugroženije opštine, kao što nije bilo pravog koncepta ni za vreme krize devedesetih godina, kada su velike firme iz razvijenih sredina prvo zatvorile svoje pogone upravo u najnerazvijenijim opštinama. Još iz tog vremena opština Preševo ima aktuelnu katastrofalnu situaciju sa stopom od preko 70% nezaposlenih.
Kako su preko sumnjivih aukcija propali ionako redukovani preostali privredni kapaciteti, a u Koridoru 10 i na graničnom prelazu monopol imaju firme i radnici iz drugih sredina do sada, pa ni Koordinaciono telo formirano od strane Vlade formirano 2001. godine nije uspelo da se ozbiljnije uhvati u koštac sa dramatičnom situacijom koja vlada na ovom području.
Ovih dana kada smo uspeli da se dogovorimo da suštinski reformirano Koordinaciono telo ozbiljnije radi, da se aktivnije uključi u rešavanje ove dramatične situacije, pojavljuje se niz problema kako iz lokala, poput onih koji sumnjaju u spremnost i zainteresovanost Vlade da rešava trenutnu situaciju na ovom području, ali i iz centralnih organa dolaze čudne diskriminatorne odluke.
Kažem poput ove poslednje manipulativne aukcije sa Trgovinskim preduzećem "Bratstvo", sa onim famoznim uslovom hotela sa četiri zvezdice, za šta, za trgovinsko preduzeće. Već sam izneo, time je i država oštećena, oštećeni su i trgovci Preševa, pod sumnjivim okolnostima je neko dobio, ali mislim da je opšta šteta.
Mislim da i u ovom predlogu rebalansu, kada imamo smanjenje sredstava namenjenih za Koordinaciono telo, kao i smanjenje transfernih sredstava predviđenih članom 37. za finansiranje lokalnih samouprava, mi se trenutno nalazimo u toj osetljivoj situaciji – kako dalje uspešno obaviti tu reformu Koordinacionog tela.
Kako uopšte ući u rešavanje veoma ozbiljnim ekonomskih problema, pa i socijalnih, pa veoma teških problema u obrazovanju, u visokom obrazovanju i niz drugih veoma teških situacija?
Imamo prilike da čuti o Koordinacionom telu ponekad kao da je neki eldorado, neka služba ima 360 miliona dinara, a zapravo se radi o nastojanjima da se najnerazvijenije opštine, koje nemaju ni minimum svojih kapaciteta da konkurišu sa drugim opštinama da bi opstale, i u tome je čitava poenta, da se u ovakvoj krizi onemogući da to Koordinaciono telo uspešno radi, da bi opstali, da ne bi propali i kapaciteti lokalne samouprave, poput privrede koja je već propala.
Tu je ta nužna pomoć šire zajednice, a nadam se i međunarodne zajednice. Ovde je stvar centralnih organa da pokažu spremnost da su one prve stvarno zaista zainteresovane da ove opštine ove države budu obezbedili najminimalnije uslove za normalan život.
Mislim da u ovome treba imati sluha i u Vladi i u Skupštini da se amandmanima poboljša predlog koji imamo pred sobom, kako bi uspeli da zajedno radimo u rešavanju veoma dramatične situacije.
Nije u pitanju nikakav luksuz, nisu u pitanju nikakva ekstra sredstva, jer imamo situaciju da subjekti, počev od privrednika, počev od preduzetnika, nisu sposobni paralelno sa drugima da koriste sredstva Fonda za razvoj, nisu u situaciji u jednoj ravnopravnoj utakmici da se bore sa drugim subjektima iz razvijenih sredina.
I u tome je čitava filozofija Koordinacionog tela da sredstvima, a naravno i uz pomoć ministarstava, da se tu zajedno radi, da se uspešno borimo da se stvaraju uslovi da zajedno sa svim drugima radimo na prevazilaženju ove krize. Tu je dupla kriza.
Kamo sreće kada bi mi bili tamo sposobni da zajedno uhvatimo korak, da sa svim drugim opštinama i sa zajednicom, u ovom slučaju čitavom državom, radimo ravnopravno na rešavanju ovih problema, kako bi umesto recesije imali neki razvoj i vratili se da zajedno sa drugim delovima Evrope uspešno poslujemo i budemo uspešni, i da budemo lideri na Balkanu. Kamo sreće da i ove opštine budu u tom sklopu i u toj jednoj optimističkoj varijanti.
Toliko, neću da dužim. Očekujem da će za ovo biti razumevanja više nego u nekim ranijim prilikama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, koleginica Elvira Kovač je već najavila da ćemo kao poslanička grupa podržati ove zakone.
Naravno da je ovim predlozima zakona napravljen ozbiljniji iskorak u efikasnijem rešavanju problematike iz ove oblasti, i u pogledu zapošljavanja, i u pogledu profesionalne orijentacije, kao i, ono što smo već par puta ovde čuli, važan iskorak u usklađivanju naše zakonske regulative iz ovih oblasti s odgovarajućom evropskom zakonskom regulativom. Ovde bih, pre svega, istakao potrebu primene u praksi ovih zakonskih odredaba, jer su do sada u pojedinim područjima, u ovom slučaju, u nerazvijenim područjima, i dosadašnje zakonske odredbe bile teško ostvarljive u praksi. Ovde vidim dobre ideje da se dosta stvari iz sfere zapošljavanja prebaci i na regionalna i područja lokalne samouprave.
Ovde se često čulo da ima u praksi diskriminacije i kada su u pitanju osobe s invaliditetom, pa i u rodnoj ravnopravnosti uopšte; žene u nerazvijenim područjima veoma teško mogu doći do zaposlenja. Naravno, pošto se radi o diskriminaciji, ona je prisutna i u etničkoj sferi.
Zamislite nerazvijenu opštinu, a uvek, u odnosu na ove tri opštine, kao primer uzimam Preševo, jer je stvarno najnerazvijenije, gde je nezaposlenost oko 70%, gde je dva i po puta veći broj nezaposlenih nego broj zaposlenih, što je u odnosu na prosek u državi nekoliko puta teže ili neadekvatnije. Pitanje je šta u tim okolnostima u praksi može da se uradi, ako se stvarno ne omogući aktivnija politika zapošljavanja? Takav aktivan pristup do sada nismo imali.
Imam podatke za opštinu Preševo, pa i Bujanovac je tu negde, da je negde 31,40% učešće samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih, što je znatno veći prosek od republičkog. Zamislite apsurd da je u najnerazvijenijoj opštini u državi procenat učešća samozaposlenih znatno iznad republičkog proseka!
Jasno je kako se to dešava, to su ljudi koji rade u inostranstvu i onda svoj kapital upute u trgovinu ili u zanatstvo i time se zaposli određen broj ljudi na tom terenu.
To govori o totalnom nedostatku aktivne politike zapošljavanja države, državnih institucija, jer sem onoga što imamo u državnim i javnim institucijama, u privredi je, par puta sam već rekao, nešto bilo u ranijim periodima, a sada bukvalno nestaje. Trenutno je, i od onoga što je ostalo od dosadašnjeg društvenog sektora privrede, onoga što je prešlo na akcije, kao što je "Simpo", na primer, ili onoga što je u krajnjoj fazi pred privatizaciju, u nekom procesu totalne pasivizacije, a realan broj zaposlenih na terenu su samo oni koji su u državnom ili javnom sektoru i onaj mali deo samozaposlenih, ne zahvaljujući razvojnim fondovima, ne na osnovu kredita Fonda za razvoj Republike, nego na osnovu sopstvene investicije, iz sopstvene zarade građana u inostranstvu.
Da dodam katastrofalnu situaciju s jedinim zaštitnim preduzećem koje je imalo Preševo, u kojem je bio zaposlen određen broj osoba s invaliditetom, a koje je privatizovano, po meni, mimo zakonskih procedura, za bagatelnu cenu od 2.700.000 dinara. Pored mašina, pored veoma važne građevinske površine od šest hiljada kvadratnih metara, što je veoma atraktivno za Preševo, imalo je čak i jedan dvosobni stan, koji je vredeo najmanje 25 hiljada evra, a čitava firma je prodata za tri hiljade evra i Preševo je ostalo bez ijednog zaštitnog preduzeća.
U redu, ovim zakonom se predviđa da će ipak biti malo drugačiji pristup inkluzije ili, uopšte, priključenja osoba s invaliditetom, ali sada u daleko težim uslovima – totalne nezaposlenosti koja vlada na ovom području.
Po mom mišljenju, ovde je suština – kako uspeti da u ovakvim katastrofalnim okolnostima koje imamo na terenu sprečimo diskriminaciju i nekako ublažimo situaciju osobama s invaliditetom, kako da uspemo da ublažimo tu diskriminaciju po rodnoj osnovi i, uopšte, diskriminaciju po etničkoj osnovi, koja je i te kako važna. Pre svega, trenutno je zaposlen svaki 68. Rom …
(Predsednik: Gospodine Halimi, vreme je isteklo, privedite kraju, molim vas.)
… svaki 28. Albanac i 9. Srbin. I Srbi traže zaposlenje, jer tek je deveti zaposlen. Kako da se zaposle ovi koji su još drastičnije nezaposleni?

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi, pošto sam pre više od mesec dana postavio pitanje ministru za ekonomiju i regionalni razvoj, gospodinu Dinkiću, a odgovor nisam dobio.

Radi se o drastičnoj manipulaciji i svojevrsnoj diskriminaciji koja je već izvršena prilikom aukcije trgovinskog preduzeća „Bratstvo“, kada je postavljen diskriminatorni uslov da mogu konkurisati samo firme, ne samo one krupnije koje imaju više od dva miliona evra prihoda u toku prošle godine, nego je morao kandidat da ima hotel sa četiri zvezdice.

U pitanju je bila aukcija trgovinskog preduzeća opštinskog karaktera. Prodalo se petnaestak prodavnica koje su verovatno na najboljim pozicijama u Preševu, gde su radili u dužem periodu privatni trgovci koji su bili spremni da kupe ovu društvenu firmu koja već 15 godina nije radila, a pod ovakvim nametnutim, neshvatljivim, diskriminatorskim uslovima firmu je kupila jedna, da kažem, takođe, mala firma iz Vranja, ali koja je imala konzorcijum sa „Maestral tursom“ iz Budve, koja verovatno ima hotel.

Sada, u ovoj krizi u kojoj se nalazimo mi dopuštamo da se, prvo, realna cena je procenjena od stručne i adekvatne agencije na 190 miliona dinara. U prvi mah je izgubljeno oko 160 miliona dinara, a da je bilo u slobodnoj konkurenciji, cena bi bila realna, koja bi bila dvostruko veća od one procenjene.

Pedesetak radnika je ostalo bez posla, nudi se posao u Vranju; da je u pitanju državni organ, da je ekonomija u pitanju, u redu, ali nam se nude radna mesta da Preševljani odu u Vranje, za trgovinu koju u privatnom sektoru već 20 godina obavljaju Preševljani, a država ih onemogućava da se bave tom delatnošću.

S jedne stranke, nema ulaganja za radna mesta, nema ulaganja za razvoj. Nemilosrdno se ruši ono što postoji iz nekih davnih vremena i ljudi ostaju i bez posla, a opština bez perspektive za dalji razvoj. Tamo je data obaveza od tridesetak miliona za investicije, a u startu radnici ostaju bez posla. Pitanje je koja je bila ova strategija u ovako drastičnoj krizi u kojoj se sada mi nalazimo, a pogotovo kada je u pitanju najnerazvijenija opština u državi, ubedljivo na poslednjem mestu sa sedam puta nižim dohotkom po glavi stanovnika od proseka u državi.

Po meni, apsolutno je krajnje vreme da se u Vladi ovakve manipulacije razmatraju i da se ozbiljno vidi šta se radi u toj Agenciji za privatizaciju. Mi smo imali seriju takvih propusta zbog kojih je propalo niz naših dobrih firmi, koje trenutno zbog tako loših postupaka u privatizaciji ne rade, a sada je red došao i na trgovinsko preduzeće, koje je tako apsolutno moglo da posluje i uz ove manipulacije i bez uplitanja države, jer su ranije direktori davali u zakup taj kapacitet ljudima koji su stvarno želeli i od toga su opstajali …

(Predsednik: Vreme.)

… znači …

(Predsednik: Vreme, gospodine Halimi.)

… treba ovo razmotriti pod hitno, jer se stvarno radi o veoma osetljivom, ne samo ekonomskom nego i političkom pitanju.

Gospođo predsedavajuća, gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na prvi zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije. Na početku bih primetio da je sigurno dobro rešenje ujedinjavanje aktivnosti Fonda za razvoj i Garancijskog fonda. Verovatno bi to trebalo da utiče na povećanje racionalnosti i koordinacije. Izražavam sumnju da ćemo i ovim predlogom zakona poboljšati situaciju u razvoju nerazvijenih.
Naime, pratim ovu situaciju i mogu vam potvrditi zaostajanje nerazvijenih upravo u periodu funkcionisanja Fonda za razvoj od 1992. godine, a što se poklapa i sa vremenom kada je uvođen međunarodni embargo, da smo imali drastično zaostajanje nerazvijenih u odnosu na raniji period kada smo imali, ako se dobro sećam, Fond za razvoj nerazvijenih. Imali smo aktivnosti početkom 80-tih kada su odlukama tadašnjih vlada upućivane firme iz razvijenih sredina da otvaraju kapacitete i pogone u najnerazvijenijim opštinama. Naravno da su koristili sredstva tadašnjeg fonda, ali sa namenom da se određeni kapacitet otvori u tim najnerazvijenijim opštinama što je trebalo da poveća broj zaposlenih i da utiče na razvoj nerazvijenih područja.
Mislim da je bila ta pozitivna praksa i tada je bio jedan teren smanjivanja tog jaza. U Preševu je tada bilo oko 20-25% u odnosu na prosek države, prosek Republike, a mislim na onaj glavni parametar po glavi stanovnika. Od tog perioda do sada Preševo je sedam puta nerazvijenije u odnosu na prosek, a to je 14,8% od dohotka po glavi stanovnika, a slična je situacija sa Medveđom, Trgovištem, sa Bosilegradom, sa nizom nerazvijenih opština, to zaostajanje je izrazito.
To govori da ova orijentacija koju smo imali u prethodnom periodu od 1992. do sada da to nije dalo rezultate, niti u onom planu u periodu kada je počela privatizacija, kada se Fond orijentisao da podrži preduzetnike, privatni sektor, u odnosu na onaj raniji period kada su prioritete imale društvene privredne organizacije i firme, ali u celini gledano, mislim da dosadašnjim zakonom nismo uspeli da smanjimo jaz između razvijenih i nerazvijenih.
Ne vidim ni sada neka rešenja koja će da poboljšaju ovu situaciju, naročito kada se u članu 2. stav 1. kaže, to su Osnovna načela ili prvo načelo na kojem bi trebalo da se zasniva delatnost Fonda, 1) podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, a onda se kaže – ''uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja.'' Mislim da je ono što je najdramatičnije i što je fundamentalno upravo ono što predstavlja najnerazvijenije i ono što zaostaje.
Naravno, ona opšta tema razlike u originalnom razvoju je poznata tema. Treba dugo vremena da se na tom planu situacija poboljša.
Ali je neodgovorno ako mi i dalje nastavimo na isti način da tretiramo najnerazvijenija područja u kojima bukvalno ništa ne ostaje čime će ti ljudi dole da se bave. Apsolutno, gube sve resurse za opstanak. Uzmimo Preševo. Dosadašnje firme, onakve kakve su bile, samo je ''Simpo'' ostao, taj mali pogon od 130 radnika i dalje radi; ''Jumko'' je apsolutno zanemarljiv, uopšte se ne zna u kakvom je stanju, jer radnika odavno nema; isto je i sa ''Eurofleksom'', bivšim ''Čikom''; ''Zavarivač'' iz Vranja se snašao, dva pogona koja je tadašnji Fond za razvoj nerazvijenih finansirao sada oni imaju prilično koristi od tih objekata, jer im je to carinski terminal, ali zaposleni su odavno zaboravili da su tu nekada bili zaposleni.
S druge strane, ovu privatizaciju koju sam malopre spomenuo, sada nam dolaze sumnjiva preduzeća, manipulantska preduzeća i umesto ranijeg ozbiljnog tretmana koji je pokušavao da kapacitet iz razvijenih nešto pomognu nerazvijenima, sada iz Beograda, Niša, Vranja dolaze manipulanti i koriste ono što je nekada u neko vreme stečeno. Zamislite sa kakvim cenama, sa deset puta manjim cenama, u bescenje se daju ti kapaciteti.
Ako još dodamo da je u Preševu nacionalni dohodak pao na 200 evra po glavi stanovnika, sa ranijih oko 300 evra po glavi stanovnika koliko je bio u 2006. godini, a 2007. godine nismo imali nijedan kredit iz Fonda za razvoj. Ni preduzetnik, ni pravno lice nije uspelo da ostvari nijedan kredit iz Fonda za razvoj. Gde je perspektiva?! Privatizacija pod sumnjivim okolnostima utiče da propada i ono što smo nekada imali.
Resursi koje imamo u ''Koridoru 10'' u bescenje se daju, a zamislite, molim vas, pored postojeće benzinske pumpe Ministarstvo prošle godine daje građevinsku dozvolu i sve potrebne uslove da se otvori nova benzinska pumpa dva kilometra od postojeće. O ''Interspidu'' sam govorio puno puta. Kupuje se zemljište za 20 evra i prodaje se ''Intermolu'' za 200 evra. I, koju korist mi imamo od toga?!. Samo onaj posrednik koji je prodao zemlju. Profitirao je ovaj koji ima dobre veze u Ministarstvu, jer je udesetostručio tu transakciju od 20 na 200 evra i, naravno, šta ostaje tu, desetak, petnaestak zaposlenih ljudi.
E, sada, kako ćemo, po meni, Vlada treba nekim amandmanima da predloži i da ojačamo Fond za razvoj i da pomogne svime. Ali šta sa nerazvijenim koji drastično zaostaju?! Ovde moramo dati odgovor.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima koje pripada našoj poslaničkoj grupi, u okviru ovog amandman na član 4. iznosim da ću, zajedno sa ostalim poslanicima naše poslaničke grupe, podržati ovaj zakon, jer je ne samo formalno, nego i suštinski neophodan za podizanje nivoa ostvarivanja ravnopravnosti i sprečavanja prisutne diskriminacije u našem društvu.
Naravno, kao pripadnik nacionalne manjine, ne potcenjujući druge oblasti koje su obuhvaćene ovim zakonom, ističem ogroman značaj ovog zakona u pravcu sprečavanja dalje diskriminacije po nacionalnom osnovu i obezbeđivanju pune ravnopravnosti u daljem periodu.
Zato smatram veoma važnim odredbe zakona kojima se uvodi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao i odredbu kojom se predviđaju posebne mere radi postizanja pune ravnopravnosti grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
I do sada sam ukazivao na veoma osetljive životne probleme sa kojima se suočavaju stanovnici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa zbog drastične ekonomske nerazvijenosti, a posebno pripadnici albanske nacionalne manjine ovog područja, koji su veoma dugo bili diskriminisani.
Međutim, veoma je uznemiravajuće da se u određenim vidovima diskriminacija i dalje nastavlja. Pre tri nedelje sam postavio pismeno poslaničko pitanje o tome kako će se sprečiti diskriminacija preko javne aukcije, kojom u drugom krugu treba privatizovati Trgovinske preduzeće "Bratstvo", koje ima prodavnice u glavnim ulicama Preševa.
Ovo preduzeće bi se privatizovalo još u prvom krugu da nije postavljen diskriminatorni i monopolistički uslov od strane Agencije za privatizaciju, da kandidati koji se prijavljuju na aukciju moraju da imaju ostvaren prihod u prošloj godine od najmanje dva miliona evra i, što je još čudnije, moraju da imaju hotel sa četiri zvezdice.
U najnerazvijenijoj opštini u državi, gde nema uopšte hotela, preduzeće je trgovinsko, nije ugostiteljsko, mora taj kandidat koji će da kupi to preduzeće, da ima hotel sa četiri zvezdice.
Znači, prvo, snižava se cena veštački. Već 31 milion dinara je cena za petnaestak lokala ili uopšte prodavnica poslovnog prostora. Samo za jedan od tih poslovnih prostora, prvi stepen i drugi u Vranju, okružni sud, o tome sam već pričao ovde, doneli su bili odluke, nezakonite, ali one su još važeće, da opština mora da nadoknadi negde u visini od najmanje 300.000 evra samo za jedan lokal, koji je u neko vreme bio od Islamske zajednice nacionalizovan i u nekom nameštenom postupku treba sad to opština da plati.
Gde ima sad logike: 15 lokala koji se sada daju u prodaju, zna se, samo što nije tačno rečeno ko će da kupi. Time se unapred odbacuju oni koji su se do sada bavili trgovinom u ovoj opštini. Znači, njima se unapred uskraćuje ta mogućnost, jer oni nemaju hotel sa četiri zvezdice. To mora da bude neko od Niša, pa dalje do Beograda.
Mislim da se ovde radi o klasičnoj diskriminaciji, kao što je, takođe, diskriminacija napravljena od strane ministra poljoprivrede, koji je uredbom, mislim početkom prošle godine, da je to "Službeni glasnik" broj 8 od 2008. godine, objavljena Uredba o premiji za duvan u listu za 2008. godinu. Zamislite, tamo su predviđena sva tri tipa duvana: virdžinija, orijental i berlej, ali je ostvarena samo za virdžiniju, a ne i za ove druge vrste, a orijental se gaji samo na jugu, pogotovo u Bujanovcu i Preševu.
I, šta sad? Dok virdžiniju mogu da obrađuju imućniji ljudi, koji mogu da dođu i do sušare, i onda se njima ova trenuta premija od 32.000 po ha isplati, a neće da se isplati nikako onom siromašnom obrađivaču ili uopšte poljoprivredniku koji je do sada živeo od duvana i angažovao je celu porodicu, jer orijental se suši u kućnim uslovima, angažuju se svi članovi porodice i onda u otkupu ide suv duvan.
Onda je jasno da se 32.000 po hektaru isplati krupnijoj virdžiniji, gde oko 20-25.000 struka po ha ide, a ne može se isplatiti ovome koji se bavio orijentalom, gde treba 200.000 strukova po hektaru. Znači, negde oko osam do devet puta su otežaniji uslovi, neisplativiji uslovi pod ovim kako ministarstvo sad primenjuje, i to do 2012. godine.
Zamislite, opet monopol. Jedino preduzeće koje se bavi otkupom duvana, kada je opet dato u drugom krugu, može da kupi samo neko ko se bavi duvanom, a sprečavaju se druge vrste poljoprivrede i druga preduzeća koja bi mogla u tom području nešto da rade. Proći će drugi krug, treći krug i za ovo trgovinsko preduzeće i, u ovom slučaju, preduzeće za otkup duvana, i kupiće ih monopolisti.
Kod duvana ima tri-četiri firme, nema više, koje mogu da ispune uslove da ih otkupe.
Oni se sada ne prijavljuju, očekuju najjeftiniju cenu, da bi za bagatelu otkupili, jer se unapred postavljaju monopolistički diskriminatorni uslovi.
Siguran sam da će Albanci da dođu do izražaja, da kupe poslovni prostor od ovog trgovinskog preduzeća, ali po deset puta skupljoj ceni nego što će neko iz Beograda ili Niša kupiti to trgovinsko preduzeća.
Kada ovome dodam i situaciju sa Koridorom 10 i sa zapošljavanjem u državnim organima, gospodo kažem vam da je na delu nastavljanje debele diskriminacije, oko koje očekujem i novo ministarstvo za zaštitu nacionalnih manjina, ali i ovaj zakon sa poverenikom da se ozbiljnije pozabave ovom problematikom.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću dopuniti gospodina Pastora o temi zastupljenosti manjina u okviru novog sastava Nacionalnog prosvetnog saveta.
Verovatno je, u ovoj situaciji kada nemamo rešenje u okviru odredaba Zakona o prosveti, da preko nacionalnih saveta budu zastupljene manjine u ovoj veoma važnoj instituciji, trenutno moguće i praktično to rešenje s predlogom koji je dat sa gospođom Editom Šoš, ali, u principu, mislim da bi, ipak, ubuduće ova problematika morala sistemskije da se rešava, u duhu ovoga što je započeto odgovarajućim zakonom iz ove oblasti, iz prosvete, a i u duhu odredaba novog zakona o nacionalnim savetima i o ostvarivanju kolektivnih prava manjina u oblasti prosvete.
Jer, ni pitanje nastavnih programa, udžbenika i niz drugih osetljivih pitanja iz ove oblasti trenutno još uvek, u većini slučajeva, nisu valjano rešeni i u praksi nije adekvatna procedura i ono što smo imali pre više od 20 godina.
Mogu slobodno reći da, kada je u pitanju nastava na albanskom jeziku, trenutni nivo je niži nego što smo ga imali pre više od 20 godina. Tada smo imali daleko bolja rešenja u oblasti nastave na jezicima manjina, konkretno, na albanskom jeziku, u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, a unazad 20 godina dosta toga se degradiralo; postojeće institucije iz ove oblasti dugi niz godina nemaju jasnu predstavu šta se uopšte odvija, na primer, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, u nastavnom procesu, i kada su u pitanju nastavni programi i specifičnosti koje po zakonu moraju da ostvaruju nacionalne manjine preko nastavnog procesa, a i kada su u pitanju udžbenici i priručnici.
Ovo je zapuštena oblast, kojom se trenutno niko ne bavi, ni nadležno ministarstvo, a ni Prosveti savet. Ovaj savet je do sada, možda, imao nekoga, imenom i prezimenom, koji bi trebalo da je pripadnik manjine, ali koji, svojim delokrugom, svojim aktivnostima, nije uopšte dokazao da zna tu problematiku ili da hoće da je radi.
Zato je neminovno i urgentno da se omogući da u okviru Prosvetnog saveta bude konkretno lice koje zna tu oblast, da se bavi njome i da ima apsolutni pristup i saradnju, uopšte, komunikaciju s nastavnim osobljem ili s predstavnicima koji obavljaju tu delatnost na jezicima manjina.
Mislim da je to, apsolutno, nerešena stvar. Neka je ovo trenutno rešenje, koje može da ublaži ovu situaciju, ali mislim da je situacija tako dramatična, tako ozbiljna, s veoma urgentnim problemima na terenu, da i te kako iziskuje ozbiljniji pristup i Ministarstva prosvete.
Pošto govorim o ovoj instituciji, koja, takođe, ima velike kompetencije u ovim oblastima, moralo bi što pre da se to sistemski valjano reši, u duhu zakona koje smo već ovde usvojili, ili onih koje se pripremamo da usvojimo, ili, na kraju krajeva, na osnovu međunarodnih konvencija koje to garantuju jasno i glasno nacionalnim manjinama. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam podneo ovaj amandman nisam imao nikakve iluzije da će on biti prihvaćen od Vlade ili da ima šanse da obezbedi većinu u ovoj skupštini. Ne samo moji amandmani, nego i amandmani mojih prethodnika, koji su zastupali Albance Preševske doline u Narodnoj skupštini u toku 90-ih godina, nisu ni izbliza imali šanse da prođu, baš nijedan.
Osnovna zamisao ovog amandmana je da upoznam javnost o ogromnim problemima koji se javljaju u sprovođenju Vladinog programa za ovo područje, usvojenog još u februaru 2001. godine. Da ima problema i suštinskih razlika u konceptima rada Koordinacionog tela, koje je zaduženo da ostvaruje ovaj program, moglo se videti i u polemici koju sam imao sa predsednikom ovog vladinog organa prilikom diskusije u načelu o predlogu budžeta.
Prvo, morao bih zbog vas, a i zbog javnosti, da objasnim da se stvarno ne radi o ekstra novcu kojeg samo ove opštine dobijaju. Poznato je da dobar deo opština, koje nemaju dovoljno svojih izvornih sredstava, investicione projekte ostvaruju preko sredstava koje dobijaju iz ministarstava - infrastrukture, ekonomije, poljoprivrede, prosvete, kulture i drugih ministarstava, koja imaju svoje investicione razvojne fondove, a za podršku razvoja opština.
U poslednje dve godine, ove investicione aktivnosti su integrisane u Nacionalni investicioni program i onda je bilo moguće da i mi konkurišemo na ta sredstva. Nakon određenih sukoba na području ovih opština, uzimajući u obzir i činjenicu da su ove opštine ujedno najnerazvijenije, pomenutim Vladinim programom omogućeno je ovim opštinama da obezbeđuju sredstva za investicione projekte preko Koordinacionog tela, a da ne konkurišu za sredstva kod drugih ministarstava.
To je bio prećutni dogovor. Mi smo bili redom odbijani u bilo kom drugom ministarstvu kada smo se javljali za investicije, jer su rekli - vi imate Koordinaciono telo. Počev od 2007. godine, kada se pojavio NIP, konkurisali smo i u NIP-u. Bujanovac i Medveđa ostvarivali su određene projekte, ne sve, ali Preševo nije uspelo baš nijedan, iako su prvobitno bili odobreni.
Na primer, Preševu je bilo odobreno 2007. godine oko 100 miliona, a 2008. godine 40 miliona, ali nijedan od tih projekata nije dopušteno, i to namerno, da se ostvari. Znači, opet smo svedeni, reducirani na one projekte koji su nam odobreni preko Koordinacionog tela. Znači, nema ekstra novca. To je apsolutna dezinformacija.
Tako da je opština Preševo u 2007. godini ostvarila ukupno investicija u vrednosti od 75 miliona dinara. Ove godine je bilo planirano 80, do sada su svega 73 ostvarena. Verovatno, nakon ovih tenzija, neće ni onih dodatnih sedam miliona da se uputi prema Preševu. To je ono što sam rekao u načelu.
Negde su u pitanju dve hiljade dinara investicija po stanovniku u poslednje dve godine u opštini Preševo. Dajte vi stručnjaci, kažite mi, verovatno bolje znate od predsednika Koordinacionog tela, da li jedna opština sa dve hiljade dinara po stanovniku može da ima razvojni program, a pogotovo ako je ona nerazvijena i najnerazvijenija. Kako ona s tim novcem može da dostigne prosek, a kamoli nešto drugo?
Za period od 2000-2006, kada nije bilo NIP-a, sve tri opštine su investicione projekte ostvarivale isključivo preko Koordinacionog tela. U isto vreme, druge opštine su to radile sa ministarstvima.
Znači, ponavljam, ne radi se o ekstra novcu za investicije koji se samo u opštinama ostvarivao, nego da su druge opštine, zavisi od sposobnosti, kapaciteta, ostvarivale mnogo veća sredstva, jer su mogle ravnopravno da konkurišu, imali su veće kapacitete, bile su sposobnije. Zašto Preševo nije tako osposobljeno?
Oko toga nam je potrebna diskusija, a ne tako uprošćena, kao što je ovde ponuđena prošli put.
Uveliko se manipuliše sa 64 miliona evra. Nikad se nije pristajalo da se za Preševo, Bujanovac, Medveđu, tačno svake godine da se iznese koliko se u njihovo ime troši sredstava. Tek smo sada dobili podatke, pre 4-5, tamo se vidi da je Medveđa dobila milijardu 415 miliona dinara za devet godina. Bujanovac je dobio milijardu 348 miliona dinara, a Preševo milijardu 155 miliona dinara. Ako to svedete po stanovniku, onda ćete videti da je Medveđa dobila 14.600 dinara po stanovniku, Preševo 3.600, Bujanovac 3.500.
Ako sada neko udara u nacionalnu poentu, postavljam pitanje zašto Medveđa, u kojoj trenutno ima 700 Albanaca, dobija 3-4 puta veća sredstva od Preševa, u kojem otprilike 90% žive Albanci. Da li tu ima neke pozadine, čiji je motiv etnička podeljenost, a tu priču nam je ponudio predsednik Koordinacionog tela na onoj sednici kada smo u načelu raspravljali?
Moja računica je da u ovim trima opštine, ako prevedemo tri milijarde i 900 miliona dinara, ako smo pratili i kurs kako je išao od 2001. do današnjeg dana, u pitanju je 56 miliona evra. Od toga za devet godina opština Preševo za sve investicije, ukupne koje je imala, dobila je 16 miliona evra.
Nije to moglo da ide sve u investicije. Od tih 16 miliona evra ili milijardu i 155 miliona dinara, evo šta je išlo, najveći deo, nekih 70% je išlo u investicije, ali to su sredstva koja su bila usmerena, prvo, bez Koordinacionog tela, direktno su bila usmerena određenim privrednim firmama.
Zatim, određena sredstva su bila usmerena za projekte vojske, negde oko milion maraka i više, milion i 100 hiljada samo u Preševu je tada obezbeđeno za planinske puteve koje je koristila u to vreme samo vojska. Još uvek većinu tih puteva ne koriste stanovnici tih opština, jer Kopnena zona bezbednosti je, vi znate, napuštena.
Odatle su otišli ljudi. Samo iz onih šest planinskih sela u Bujanovcu 3.200 stanovnika je 1999. godine otišlo, nema ih više, nemaju uslove za život, da se tu vrate. Da ne govorim o Medveđi, gde je ranije bilo 5.500 Albanaca, a sada imate samo 700 Albanaca i oni nemaju gde da se vrate.
Nudi nam koncept idealne opštine predsednik Koordinacionog tela kada je u pitanju Medveđa. Hoće čak i fakultete da otvori u Medveđi, i to za Albance, gde ima 700 Albanaca, a ne govori o jednoj težoj i osetljivijoj temi - da se Albanci već devet godina ne mogu da se vraćaju u svoje kuće, jer nemaju uslove. Porušeno je, zapaljeno, nemaju struju, osnovne stvari nemaju. Gde onda da se vrate?
Mi ćemo sada, u ime tih 700 Albanaca, koliko je preostalo, da otvorimo fakultete, pravni i ekonomski. Time nam gospodin ministar nudi, verovatno u ime Vlade, rešenje problema visokog obrazovanja opština Preševo, Bujanovac i Medveđa. Na koji način?
Što se niste setili, umesto u Novom Pazaru, univerzitet da otvorite u Novoj Varoši? Vi sada, u slučaju Albanaca, izvrgavate nas ruglu, podsmevate nam se. Osetili problem, ljudi završavaju fakultete u Tirani, u Tetovu, u Skoplju, čak i do Sofije idu, jer ova država im nije obezbedila tu mogućnost.
Koju sad priču nudi Vlada? Da će da reši problem visokog školstva Albanaca tako što će da otvori odsek fakulteta, pravnog i ekonomskog u Medveđi, i čitava priča se stavlja ad akta. Šta je sa drugim fakultetima? Šta je sa onima koji sada studiraju? Oni sada da čekaju dve-tri godine. Neće ni univerzitet u Nišu, ni u Beogradu, ni oni manji da nostrifikuju diplome Makedonije, Albanije, a oni sa tim diplomama rade po Evropi. Srbija ne priznaje. Iako su počeli, 2003. godine Niški univerzitet je počeo da nostrifikuje diplome.
Zbog političkih određenih zbivanja u međuvremenu, oni su napustili taj koncept i prestali su da nostrifikuju diplome. Mladi ljudi, stručni kadrovi čekaju dve-tri godine, nemaju zaposlenje, ne priznaju im se diplome i onda mora da idu ili na Kosovo ili u Evropu.
Zamislite situaciju da u ovih osam-devet godina, u ovom strašnom ekonomskom stanju u kome je Kosovo trenutno, naši mladi ljudi su uspeli tamo da dođu do posla, a ne u svom rodnom kraju, u situaciji kada je Srbija daleko razvijenija. Koja je sada to priča?
Sada se pokušava svaliti celokupna ta tragična priča sa katastrofalnom ekonomskom situacijom koja nije povezana sa ministrom Markovićem, nije čak povezana ni sa Čovićem. To je duga priča. Kada je država bila centralizovana u ovoj oblasti nije investirano, kada je mogla država da investira.
Šta smo mi imali? Imali smo pogone ljudi od nekoliko fabrika iz Vranja, Kumanova i Zaječara, koji su, kada je međunarodni embargo uvođen, odmah zatvoreni, sem "Simpa", koji još uvek radi, svi drugi su zatvorili i nestali.
Idemo dalje. Šta je Koordinaciono telo radilo za privredni razvoj? Dalo je jedno 54 miliona samo firmi "Eurofleks". Znate zašto? Oni su radili gornji deo cipele. Lom-posao su radili za jednog Italijana. Dolazi 99. godina, bombardovanje, oni čak nisu prekidali posao i odmah nakon bombardovanja uvode vojsku u njihov pogon. Prestaje proizvodnja, mašine idu u Vranje.
Šta onda radi Koordinaciono telo? Plaća radnike koji nisu radili. Otišlo je nekih 25 miliona da se plate radnici koji nisu mogli da rade. Onda plus nekih 20 miliona da ponovo kupuju mašine. Kada se to opet svelo u normalu, nakon nekoliko godina, Italijan je otišao, niko neće samo gornji deo cipele i opet se ne radi. Vidite za šta je oko milion maraka u to vreme otišlo.
Evo jedan primer koliko je Koordinaciono telo imalo sluha za ekonomski razvoj Preševa. Raniji objekat za stanove, investiran od Fonda za razvoj, 16 stanova za stručnjake iz privrede, sve je Koordinaciono telo usmerilo policiji i zaposlenima u državnim organima. To je ta pomoć koja je pružena za privredu. Sada bi neko da svali celu srdžbu i kritike na predsednike opština i, eventualno, to je smešno pitanje, tri godine nemam tamo nikakvu izvršnu funkciju, na poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Šta je cela suština? Jedno vreme su perfidnije radile vlasti, da bi kontrolisale jedinu opštinu sa većinskim albanskim stanovništvom, koja je izlazila na izbore, imala svoje rukovodstvo, dosetili su se da u celoj državi samo u Preševu imaju pomoćnika ili zamenika načelnika Pčinjskog okruga. Drugi okruzi nisu imali zamenika samo za jednu opštinu. To je zarad kontrole.
To isto radi sada predsednik Koordinacionog tela, koji bi direktno da deli sredstva nevladinim organizacijama koje bi držale okrugle stolove, a to oni koji su pošteno o tome razmišljali, to već rade. Određene nevladine organizacije takve okrugle stolove već drže, ne manipulišući sredstvima Koordinacionog tela.
(Predsedavajuća: Petnaest minuta i trideset sekundi.)
Znači, ovde je u pitanju pokušaj da se uzurpiraju prava lokalne samouprave i da o jedinim sredstvima koja imamo za razvoj ne odlučuju organi lokalne samouprave, nego da o tome odlučuje opet neko ko je postavljen od strane vladajuće stranke. Hvala.

Članovi Poslovnika 225. i 226. Gospodin Krasić je mogao u holu da se više interesuje o stvarima o kojima nije dovoljno informisan. Jednom prilikom sam mu oko groblja na slične optužbe jedanput već odgovorio.
Nije ništa konkretno, ni o jednoj mesnoj zajednici, ni o jednoj crkvi nisam čuo da je konkretno govorio, ali sam mu konkretno prošli put rekao - džamija i muslimansko groblje u selu Slavujevac su ruševina. Nikad tu temu nismo otvorili, a znamo tačne podatke ko je šta uradio, a ti proizvoljno govoriš o nečemu za šta nikada nikakav podatak nisi izneo. Ako su u pitanju klasifikacije, mislim da smo prošli put dosta to objasnili, da nije u pitanju, ljudi, da neko sad, jer to je predsednik Koordinacionog tela stvorio tu veštačku temu, šta će njemu ostati. Čije su opštine? Gde se nalaze te opštine, gospodine Krasiću?
Sada si počeo stopama onoga Lazića koji govori da se Albanke namerno porađaju u Vranju da bi dobile srpsko državljanstvo. Ako bi imali porodilište ili bolnicu u Preševu, gde bi bili? Sada slična pitanja postavljaš. Ko treba da odlučuje o tim parama? SO Preševo? SO Bujanovac? SO Medveđa? Čije su one opštine? Govorim o tome, po kom moralnom pravu govorite ovde, da jedan čovek u Koordinacionom telu, jedan ministar treba da odredi kojoj nevladinoj organizaciji koji novac da se da?
Kome da se obrati sirotinja za socijalna pitanja, umesto da to radi Centar za socijalni rad u Preševu, umesto da to rade komisije ili nadležni organi u ovim opštinama? O tome govorimo. Ili, hoće sa tim parama da gradi fakultet u Medveđi za Albance, a gde samo osam Albanaca završava ove godine srednju ekonomsku školu. Što se tiče one ekonomske klasifikacije o zgradama i objektima, 60 miliona, koji su veštački postavljeni od početka, otkud tako glomazno Vlada stvara organ i sada toliku sumu za to, osim za manipulacije.
Ljudi božiji, nema tu logike. Po ovome što sada čujemo, 273 miliona će sada opštine samo za Albance, ali će ovih 60 miliona samo za Srbe. Da li sada to propagirate? To propagirate jer ako je iseljavanje u pitanju, rekoh vam prošli put, 11.800 Albanaca je od 1991. do 1992. godine manje u odnosu na apsolutni broj. Ako računamo priraštaj, u poslednjih 15 godina je sa te tri opštine otišlo 25.000 Albanaca, a u periodu 1991-2002. godine Srba je manje 1.100 i od toga 1.000 je iz Medveđe.
U Bujanovcu ima 150 više, u Preševu ima 200 manje, a najveći manjak je u Medveđi, tamo gde ste dali hvalospev da se tamo odlično radi. Ljudi božiji, pa to je nerazvijeno područje. I Medveđa je nerazvijena, iako njihov predsednik odlično radi, ali šta može ako država ne pomogne. Gde ste videli da je predsednik opštine u nerazvijenim područjima uspeo da napravi čuda ako nije imao pomoć od strane države, od strane razvojnih fondova države? Hvala.

Po čl. 225. i 226 - dopunsko objašnjenje.
Gospodo, stvarno ovde ima velikih nesporazuma, ali niste krivi, jer stvarno ste dezinformisani. Proceduru sam pratio od 2001. do 2005. godine, od 2005. nemam nikakvih izvršnih funkcija ni u jednoj od ovih opština o kojima se govori.
Ne može dinara nijedna od opština od Koordinacionog tela da dobije ako prvo ne podnosi predloge. Ti predlozi se usvajaju, verovatno, prvo u Koordinacionom telu, gde apsolutno nijednog Albanca nema, sve su ovde ranije Čović, Ljajić, sada Marković i drugi. Onda, šta?
Oni daju informaciju koji od naših predloga je prošao. Da bi uzeo novac za ostvarivanje tih projekata, dopunski šalješ situaciju za svaku pristiglu građevinsku situaciju da bi dobio novac da bi isplatio izvršioca. Gde ima tu mogućnosti za manipulaciju?
Sada je uvedeno od septembra da predlog ne može ni Skupština, ni Opštinsko veće, ni predsednik da podnosi za projekte, ako im ne potpiše potpredsednik koga je postavila Vlada, opet kadar iz Beograda. Znači, ni predlog ne može da prođe da dođe u proceduru u Beogradu ako prethodno taj predlog ne odobri potpredsednik Koordinacionog tela koje ima kancelariju u Bujanovcu. Znači, nema nikakve šanse ni u nivou predloga bez dozvole Koordinacionog tela da dođe ovde u razmatranje.
Onda zbog čega te strepnje da treba nešto dopustiti jednom čoveku, mimo svih ovih procedura, predloga Skupštine, predloga Opštinskog veća, prolazak kroz sito i rešeto u nekoliko nivoa i tek se ostvaruje na terenu. Umesto toga, šta se sad traži? Da direktno iz Beograda neko kaže - ovom i ovom socijalnom slučaju dati ovoliki novac, a mi tamo imamo socijalni centar. Mi tamo imamo organe u lokalnoj samoupravi koji su po zakonu nadležni da rade to.
Šta se sad drugo ovde nudi? Opet vam kažem, nezaposlenosti ima svugde, ali u Preševu je 70% nivo nezaposlenosti. To nema svugde, gospodo. Umesto da nam se nude projekti, ovako zajednički, o otvaranju novih radnih mesta, nama se nudi, neko se dosetio iz Koordinacionog tela da nama nedostaje još onih okruglih stolova. Imamo to. Ko to kaže? Dođi Krasiću i videćeš u Bujanovcu da se svake nedelje drže i tribine i Srbi i Albanci zajedno i Romi i svi su tu.
Ja, čovek iz te oblasti, koji znam kako idu stvari, govorim da to što je oblast nevladinih organizacija rade ljudi odavno, nisu čekali Markovića, oni već rade to bez sredstva Koordinacionog tela. Govorim da su naši imperativi privredni projekti, da oko toga po ovim procedurama koje zajedno radimo u to usmerimo sredstva. Tu je suština i apsolutno ne vidim dalje potrebe da ovo objašnjavam. Ako ima neko ko hoće da sluša, ovo je sasvim dovoljno.

Dame i narodni poslanici, mislim da je ovom prilikom ugled ove ustanove okrnjen. Ovakvim falsifikatima čitavu jednu zajednicu vređati.
Pratim, ponavljam, i Skupštinu Makedonije, i Skupštinu Kosova, i Skupštinu Crne Gore i Albanije, i ovo nešto, u odnosu na jednu nacionalnu zajednicu, ne može se čuti. Ali, neka vi kao većina vidite šta oko toga možete da radite. To ne mogu da menjam.
Put za Reljane - to je dezinformacija. To je put do sela i do škole, u kome rade Albanci i Srbi zajedno - nije tačno da je samo za Albance. Dalje, apsolutno nije tačno da u Trnovac ili bilo koje naselje ne mogu da uđu ovi ili oni činovnici ili pak finansijska policija ili bilo koji činovnik ovih vlasti - to su čiste dezinformacije.
Gde živite, bre, ljudi? Jesu li bili u Preševu ili samo dezinformišete ovu skupštinu da ste stvarno bili? Ove stvari, ako je neko posetio, ako ima kontakte, ne može da izrekne ovde, stvarno je neozbiljno.
Dalje, opet ponavljam, neko je ovde spomenuo da u Srbiji ima 80 ili 85 hiljada Albanaca. Nema ih, gospodo. Statistika govori da je ostalo 57 hiljada, a manje ih ima nego 55 hiljada, jer naglo broj Albanaca, kao i drugih manjina, ali kod Albanaca taj broj naglo opada u poslednjoj deceniji. Ako hoćete vi da se bavite time ili ne, to je stvar ove države i njenih organa, ali to su činjenice.
Sada, da li je ozbiljno pitam ovo da je u prvobitnom obrazloženju budžeta bilo - za sprečavanje migracije Srba, a sada u obrazloženju amandmana kaže da je za ugroženost Srba i Roma, pridodaju se i Romi.
U onoj diskusiji u načelu rekao sam da u državnim organima, lokalnim organima samouprave je uposleno, ima posao, to je jedini posao koji ljudi tamo imaju i u njima radi svaki deveti Albanac, pardon svaki deveti Srbin, svaki 28. Albanac i svaki 70. Rom. Činjenica je da su Romi najugroženiji i tu ko može to da spori? Ali odmah iza njih su Albanci.
Što država na vreme nije mislila i za srpsko stanovništvo, da se ove opštine razvijaju? Ko bre, sada govorite, neka Krasić obrazloži ovde hoće li on da živi u Preševu ili će u Beograd.
Naravno, zbog nekog srpskog patriotizma, ako je neko mogao da proda, a prodavalo se u toku 80-ih, sada je to palo, prodavala su se imanja po visokim cenama i naravno dolazilo se u razvijenije krajeve. To je problem države koja treba da ima svoju državnu politiku da nerazvijene, i ovde u ovom slučaju ekstremno nerazvijene, razvije.
(Predsedavajuća: Vreme. Tri minuta i 30 sekundi.)
Tu je po meni suština problema, a ne u ovim prepucavanjima i u ovim, ne samo da kažem, optužbama, nego i diskvalifikacijama. Time se apsolutno ne može ništa postići. Zašto to poslanik da ne uradi, kada je to pre neki dan uradio i ministar i predsednik Koordinacionog tela? Onda ste otvorili vrata. Dajte ljudi, onda razmislite koje su posledice ovog ophođenja u ovom domu... (Predsedavajuća: Vreme. Četiri minuta.) gde bi ipak moralo više pažnje i osetljivosti da bude.

Ne znam koliko je iskren bio ovaj poslednji poziv za saradnju. Postavljam pitanje - zbog čega sam ovde već drugu godinu, nego  zbog raspoloženja da zajedno radimo?
Šta vi mislite, da li možemo preboleti ovo potcenjivanje, ove diskvalifikacije koje vi sada iznosite, gospodine? U prvom govoru sam rekao da dugo vremena nismo znali koliko se za ove opštine iz Koordinacionog tela odvaja.
Znali smo ono što je u budžet kod nas stizalo po opštinama, ali nismo znali koliko se sredstava određenim privrednim organizacija, verskim zajednicama, uglavnom crkvi, jednom je samo islamska zajednica u Bujanovcu dobila i tu je stvoren posle veliki razdor, i davano je i drugim državnim organima, mi kao lokalna samouprava nismo imali informacije.
Dobro je što je u toku ovog leta ta informacija globalno data, ali nije još uvek u detaljima obezbeđena, i pitam i gospodina Pelevića i druge diskutante - na osnovu čega oni donose sudove? Jesu li oni imali neku detaljniju informaciju da vide koliko su od toga SO Preševo ili Bujanovac izdvojila za asfaltiranje, koliko za privredu, koliko za obrazovanje ili neku drugu namenu, a koliko su direktno iz Koordinacionog tela prebačena i za koje namene.
Takve podatke do sada u detalje nisam imao. Ne znam otkud vi imate te podatke, ako iznosite onakve sudove. Ako bez podataka ovako diskvalifikujete, onda nije u redu. Onda se bojim da ne ispadne sve politička farsa, samo da bi se opravdalo da je država Srbija uradila sve što je trebalo tamo, a da tamo neki Šiptari ne znaju čak ni zapisnike da pišu, ne znaju ni investicije da vode.
Jeste vi videli ministra? Pohvalio samo predsednika u Medveđi, zbog čega? Jer je Srbin. Čovek je dobar, sposoban.
Zbog čega po ovoj vašoj logici nije sposoban ovaj sada predsednik opštine u Bujanovcu ili onaj prethodni. Ostavite mene. Zar nema nekog sposobnog Albanca po vašim kriterijumima? Gde vodi ova logika?
Jasan i decidan sam bio oko ovih događaja koji su bili poslednjih dana. Osudio sam, kao i prethodni put, prekomernu upotrebu sile, maltretiranje i to žestoko, ljudi koji nisu imali veze s tim događajem. Slučajno, pogrešno su im upali u kuće. Nije to prvi put. Stalno se dešava unazad ovih sedam-osam godina da ulazi žandarmerija i specijalna policija u kuće sasvim nedužnih. O tim događajima i o tim kršenjima osnovnih elementarnih prava građana govorio sam i sada govorim.
Ako vi sada bez ikakvog argumenta osuđujete ljude, stvarate klimu, stvarate atmosferu, kao što sada stvarate na osnovu optužbi predsednika Koordinacionog tela, onda stvarno ne vidim neki motiv zašto bi i dalje pokušavao da obrazložim bilo šta nekome, ko je unapred doneo neki sud, unapred ima neku predstavu ili predrasudu. Stvarno sam nemoćan.

Samo ću kratko. Ponavljam, nema nikakvog ekstra novca. Nema ničeg plus, termin je uveo gospodin Krasić, jer se radi o čistoj situaciji. Ove opštine ne uspevaju, kažem, da li zbog nedovoljnih kapaciteta, da li zato što ima frustracija političkih u određenim ministarstvima, ove opštine dugo vremena nisu mogle ništa od fondova državnih da ostvaruju, nikakvu investiciju i zato su zaostale.
Formirano je Koordinaciono telo da reši ovaj problem, da ne moraju da konkurišu u Ministarstvo ekonomije, Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo prosvete, gde su uvek bili odbijane, nego da se tu situacija poboljša, jer će im se omogućiti da direktno, samo za ove tri opštine, po jednoj skraćenijoj, jednostavnijoj proceduri mogu da ostvaruju investiciona sredstva.
Statistički podaci govore da u ovim opštinama ovih devet godina nije uloženo više u proseku nego u drugim opštinama. Vi pogledajte NIP, gospođo Kolundžija. U NIP-u prosek po opštinama po glavi stanovnika je negde oko 6.230,00 dinara. U Preševu je, sa svim sredstvima i za vojsku, i za privredu, za sve druge stvari, ako u devet godina napravite prosek, 3.600 dinara po glavi stanovnika. Duplo je manje u odnosu na NIP, a deset puta manje od proseka investicija u Srbiji po stanovniku 2005. godine.
Da završim s tim, ne želim da potcenjujem ulogu Koordinacionog tela, jer ono radi da omogući ovim opštinama da ostvaruju investiciona sredstva, ali to nisu ekstra, nego su to jedina investiciona sredstva koja ove opštine imaju prilike da ostvaruju.
Nemojte mešati sa sredstvima u obrazovanju. Deca valjda imaju ravnopravne potrebe, kao i sva druga, po tom sistemu koji ima država, da se daju sredstva za obrazovanje. Valjda opštine dobijaju, Preševo, Bujanovac, Medveđa, kao i sve druge opštine, sredstva iz PDV-a.
Ako sada budete s tim pomešali, onda stvarno ne možemo da se razumemo, nešto nije u redu. Govorim samo o investicionim sredstvima, hvala bogu, da nije toga bilo, ne bi bilo uopšte investicija, jer su ovo najrazvijenije opštine koje nemaju kapacitete da iz sopstvenih sredstava imaju investicije. Ne potcenjujem taj značaj, ali nemojte ga preuveličavati i čuditi se - dajemo ovolika sredstva, gde su pare? To je demagogija.
Vi se sada prepucavate međusobno, šta je radio Čović, šta je radio Ljajić? Kažem vam da su to jedina sredstva koje su ove opštine mogle da imaju za investicije, a na početku je bilo za odštetu, za štetu je napravljena kompenzacija, pa u različite svrhe i ne investiciono su otišla ova sredstva.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
To je suština i mislim da ponekad govorimo, a nemamo dovoljno informacija i onda se stvara ovaj bauk, da je tamo Eldorado, da se tamo dele sredstva bez kriterijuma. Stvarno nije tako i ne zaslužuje to područje koje ima takve probleme da se ovako tretira.

Izvinjavam se, nisam poslednji govor imao prilike u celosti da slušam, ali video sam koja je problematika. U junu, negde polovinom, sam poslao dopis predsedniku Tadiću i tražio sam tri stvari: da se reorganizuje Koordinaciono telo, da stvarno se uključe i Albanci, i nema smisla da u Koordinacionom telu za Preševo, Bujanovac, Medveđu nije bilo nijednog Albanca.
Sada je, u poslednjoj godini, ima jedan zaposlen u Bujanovcu, jedan u Preševu, a pre toga u osam godina, zamislite, državni organ za ove tri opštine čak nijednog građanina iz tih opština, pa nijednog Albanca nije bilo, što nije imalo smisla.
Onda smo tražili reorganizaciju Koordinacionog tela i uključivanje Albanaca u državne organe, jer ih stvarno nema. U Bujanovcu, koji ste maločas pomenuli, nema nijednog funkcionera Albanca u državnim organima, iako ima 55%. Zaposlenih u državnim organima ima samo 21%. U Preševu, u državnim organima, gde Albanci čine 90%, Srbi 8,5%, pola - pola su, što se zaposlenja tiče, i ima četiri-pet rukovodilaca Albanaca u državnim organima u Preševu, a u Bujanovcu nijednog, apsolutno nijednog.
Šta smo mi tražili? Hajde da stvorimo atmosferu da se i Albanci uključe u državne organe, da ne govorim za granični prelaz, tamo nijednog Albanca nema, ni u Pčinjskom, ni kod Čukarke.
Hajde da se stvori atmosfera da uključimo postupno Albance u državne organe, da bude koji funkcioner Albanac i u državnim institucijama i Bujanovca i Preševa, i da apsolutno u takvoj atmosferi, imali smo dva meseca roka, konstituišemo lokalne samouprave. Tada je država imala krupnije stvari, nije imala vremena da se bavi tom problematikom.
Mi smo imali onaj zakonski rok da nam ne propadnu izbori i napravljena je većina samo među albanskim partijama. Znam da je zakazana ta sednica i par puta sam telefonom tražio da se to odloži, da se da prostora razgovorima, da se stvori povoljna atmosfera, da počnu konačno Albanci da se uključuju u državne institucije, naravno, kao što je i bilo u periodu 2000-2006, kada je bio potpredsednik opštine, tri rukovodioca u administraciji, sada ima dva. Trenutno ima troje rukovodilaca u institucijama lokalne samouprave, a ovom podelom bi ostao samo jedan.
Tražio sam da se ova sednica i ove tačke odlože, da se ostavi jedan prostor dovoljan da se sedne, razgovara i da se ove stvari i ovi problemi prevaziđu. Apsolutno mislim da u tom pravcu moramo raditi, ali ne bih sada floskulu u Medveđi izabrali Srbi potpredsednika Albanca, a to je kadar moje partije.
Moji odbornici, moje izborne partije su glasale za gospodina Draškovića tamo, jednim slučaj. Nikada Srbi nisu glasali za predsednika u Preševu i Bujanovcu, ali Albanci su glasali za predsednika Srbina u Medveđi. Hajde da stvorimo takvu atmosferu. Mi smo dali primer, ali dajte, gospodo, u Medveđi ima samo 15 Albanaca u svim institucijama lokalne samouprave, samo 15 Albanaca u svim institucijama državnim i 31 u obrazovanju.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Dajte da popravimo ove situacije i da zajedno radimo, umesto da se ovako nadmudrujemo.