Hteo sam maločas da objasnim zašto su dolazili sa Kosova. To su izbeglice, to su ljudi koji su u toku rata napustili svoje kuće, svoja obdaništa, bilo koji termin upotrebite, da li su u izgnanstvu ili su najureni, ali uglavnom, kada je vojska i policija sa Kosova premeštena u Kopnenu zonu.
Kopnena zona se očistila i u Medveđi, i u Bujanovcu, i u Preševu manje, ali tu imamo oko 10 hiljada ljudi koji iz tog vremena nisu vraćeni, a nalaze se na Kosovu. Ti ljudi su na biračkim spiskovima, to može da se proveri.
Gospođa koja vodi te spiskove je srpske nacionalnosti u Bujanovcu. Proverite da su ti ljudi na biračkim spiskovima otkad su napunili 18 godina, a to što ih nema sada, to je situacija iz 1999. godine, pa do oružanih okršaja 2001. godine.
Sad vas pitam - ko želi da brani pravo na glas onima? Ako se sećate, na prvim izborima za parlament Kosova učestvuju raseljena i iseljena lica po svim centrima u Srbiji i dobili su negde 12 ili 13 mimo onih obezbeđenih 10 mesta u parlamentu Kosova. Oni su na izborima učestvovali na licu mesta u Kraljevu, u Beogradu, a ovde to nije, ni pored toga što smo i od OEBS-a, i od Vlade tražili, omogućeno da glasaju tamo gde se trenutno nalaze, pa su organizovani autobusima da glasaju i 2002. i 2005. godine.
Opet ponavljam ovo, tačan je podatak da u Preševu ima jedan odbornik radikal uključen u rad svih odbora, a u Bujanovcu do sada nije bilo pismenog zahteva SRS. Nekoliko je razgovora bilo na tu temu, međutim vaš odbor u Bujanovcu još uvek nije dostavio pismeni predlog o kandidatima Radikalne stranke za sve odbore, inače je obezbeđeno po dva mesta za Radikalnu stranku. To je istina.
(Predsedavajući: Dobro je, gospodine Halimi, privodite kraju.)
Opet vas pozivam, kao što se ovde zalažete da budu Srbi u lokalnoj samoupravi proporcionalno zastupljeni, dajte, gospodo, založite se da i Albanaca ima u državnim organima, a državni organi su vam očišćeni u Bujanovcu, nema Albanaca ...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Halimi.)
... samo po jedan primerak tu i tamo se nalazi, a na mestu rukovodioca nema. Dajte, malo se brinite i oko toga, radikali, ako mislite da se zalažete za manjine.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, dobro je, ako predstavnici manjina već nisu bili u ekspozeu gospodina Koštunice, ako nismo imali prostora ni u zakonu o ministarstvima, bar da imamo strpljenja da čujemo šta predstavnici manjina kažu.
Kada smo se tokom izborne kampanje zalagali za to da moramo imati predstavnika u najvišem zakonodavnom organu države, imali smo mnogo problema da ubedimo nezadovoljne ljude, zbog neostvarenog Vladinog programa, dva puta potenciranog, nakon tri godine, kao, renoviranog, a sada, nakon šest godina, opet sa velikim i veoma važnim delovima tog programa koji su ostali neostvareni.
Šta sad? Juče sam mogao da ponovo čujem one priče iz SPS-ove vlade, npr. da u Bujanovcu, sa 55% Albanaca (dobacivanje iz sale) ... po službenim podacima Zavoda za statistiku. To je organizacija ove vlade. Ne poverovati tim službenim podacima i izneti sa ove govornice da su Albanci manipulacijama došli u vlast, apsolutno je nerazumljivo. Pitam, gde to vodi? Da li je moguće da u opštini gde je jedna manjina u toj brojčanoj većini nema mogućnosti da u jednom proporcionalnom sistemu ima većinu?
Druga je bila ona priča gospodina Dačića, koji želi da se prijavi, kada je njegova vlast u Bujanovcu, manipulacijama, umesto sadašnjih proporcionalnih 22 do 23 predstavnika Albanaca, dozvoljavala samo 11 ili 12. Toliko je u to vreme nama pripadalo.
Meni je apsolutno nerazumljivo da se i u ovom vremenu, nakon toliko rada u višestranačkom sistemu, dovode u pitanje osnovne vrednosti demokratije. Mislim da ta atmosfera dosta pesimistički deluje. Onda se postavlja pitanje kako ćemo mi ostvariti izborni program i o privrednom razvoju, ako se zna da je opština Preševo, sa 90% Albanaca, šest puta nerazvijenija, po svim parametrima, od proseka države Srbije.
Kako dati optimizam građanima na terenu da ćemo konačno, nakon osam godina, skinuti sa glave specijalnu policiju? Ona je čitavo vreme na tom terenu. Kako ćemo omogućiti da se konačno rešavaju problemi u obrazovanju? Hoće li i novi ministar da se ponaša kao da uopšte nema pojma šta se tamo dešava? Da li će se ovo prethodno i ovo sledeće ministarstvo baviti problemom visokog obrazovanja Albanaca?
Trenutno se ogromna većina školuje u Prištini, u Tetovu, u Albaniji, a porezi se plaćaju u Srbiji, iako tu nemamo nijednog studenta, nijednu instituciju.
Uzmite Crnu Goru kao primer. U razmaku od dve-tri godine, mi smo se angažovali za vanbolničko porodilište u Ulcinju. Pre skoro godinu dana je to finalizirano, a ovde je na papiru.
Idite redom, pogledajte šta je s učiteljskim fakultetom. Traži se četiri godine. Pre ćemo na Mars stići, nego što ćemo do tog fakulteta ovde realno doći.
To su veoma razumljivi zahtevi, ali koji do sada nisu nailazili na prihvatljivo, razumno raspoloženje da se ovi problemi rešavaju.
Na osnovu onoga za što smo se opredelili prilikom izbora, mi bismo bili skloni da, pored iznošenja problema u ovom najvišem domu, pokušamo da sa novom vladom zajedno radimo na rešavanju tih problema, da sprovodimo u delo to što smo našim programom izneli. To može demokratska vlada, to može proevropska vlada za koju se zalažemo. Mi ćemo biti na raspolaganju da zajedno radimo na rešavanju tih osetljivih problema naših građana na terenu, ali, ovaj početak nije dobar.
Nadam se da ćemo, ipak, u nastavku stvoriti potrebnu klimu da se i ti građani osećaju da su na svojim ognjištima, da mogu ostvariti prava, ljudska i kolektivna, da ne moraju ljudi iz OEBS-a uvek da podsete vlast ovde da treba projekte manjina ostvarivati, kao što je slučaj s multietničkom policijom, doduše sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, ali uz znatnu podršku OEBS-a.
Da li se ovde može stvoriti klima da i bez neke inicijative iz Evrope, iz OEBS-a, pa makar bila i evroatlantska, ova država, u interesu svojih građana i manjina, može da realizuje projekte koji su od opšteg interesa, a koji vode ka stabilnosti, koja je, verujem, naš zajednički cilj.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, na početku bih izneo da je za Koaliciju Albanaca Preševske doline neprihvatljiv ovaj predlog zakona.
Osnovni razlog je, podrazumeva se, neuključivanje ili uopšte definitivno isključivanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
Poznato nam je, koliko se sećam 2002. godine, kada je Savezna Republika Jugoslavija prihvatila okvirnu Konvenciju Saveta Evrope o zaštiti prava manjina, kod nas je uvođeno ministarstvo manjina, tada je usvojen Zakon o zaštiti manjinskih prava.
Prilikom gašenja saveznog ministarstva, Vlade Srbije i Crne Gore, uvođena je služba za manjinska prava, time je započet postupak eliminisanja ministarstva, a ovim se to definitivno ukida.
Mislim da praksa pokazuje da je ovaj potez neprihvatljiv, nije racionalan, ne vidim nijedno obrazloženje da se ministarstvo za ovu delatnost reducira na nivo službe.
Ionako, u vremenu u kom služba odvija svoju aktivnost nije apsolutno pokazala mogućnost, kapacitet, da se bavi ovom problematikom.
Čitav dokument, mislim da sam pogledao, ima dve ili tri rečenice koje se bave problematikom manjina.
To je, koliko vidim, u članu 8, gde se spominju opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina i vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, i još u članu 23. pominju – zaštitu verskih komponenata u kulturnom i etničkom identitetu nacionalnih manjina.
Ono što je Ustavom dato, da će država jamčiti posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta, ili u stavu 2. člana 20. gde kaže: dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati – ne smanjujemo li mi ukidanjem ovog ministarstva nivo zaštite manjinskih prava, ili možda pretendiramo da smo u ovih 3-4 godine rešili sve probleme.
Po meni, sve ovo liči na sudbinu Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, formirano u neko osetljivo vreme: dati neki rokovi – nisu ostvareni, a nikada analize nije bilo, šta je od tih zacrtanih objektiva dveju vlada ostvareno, a šta nije. Jednostavno se prećutkuje. Na papiru postoji.
Doduše, postoji kao Koordinaciono telo, ali ne funkcioniše, a ovde se i ukida, a nemamo nikakvu analizu šta smo mi, zapravo, radili ovih 3-4 godine.
U čemu smo mi to popravili situaciju u ovoj oblasti, a ima i te kako ozbiljnih problema.
Vojvodina, verovatno, ima drugačiju specifiku, jer ipak postoje organi na nivou Autonomije Vojvodine koji rešavaju manjinska prava. Šta da radimo sa drugim oblastima gde takvih instrumenata nema. Ne pretendiram da i u Vojvodini nema tih problema. Ima ljudi koji će ovde malo bliže o tome da govore.
Mislim da nije dobro što se išlo ka tome. Nije bilo ni vreme, nema ni argumenata, a poslova ima na terenu, i te kako, i u ministarstvima prosvete i kulture, kao i u drugim oblastima koje su specifične, u kojima manjine treba da ostvaruju kolektivna prava postojećim zakonom, koji je dosta neefikasan, nekonkretizovan.
Garantuju se kao u Ustavu prava, ali se ne kreće dalje u konkretizaciju. A ako nema zakonske regulative, onda ustavna odredba, ionako uopštena, nema šanse da se u praksi sprovodi.
Sada je suštinsko šta i koji nam instrumenti onda ostaju da ostvarimo manjinska prava, po poslednjem popisu iz 2002. godine 18% građana ove države.
Što se tiče člana 24. o ministarstvu za Kosovo danas neću ništa da kažem, da ne bih izazvao u ovako kratkom vremenu koje imamo na raspolaganju neku opštu diskusiju. Hvala vam.

Javljam se po Poslovniku. Republički zavod za statistiku kaže – popis stanovništva, domaćinstava i stanova u 2002. godini, maločas sam pogrešio u procentima: 82,86 posto je Srba u Srbiji, onda sam pogrešio, a tačno je da je tu 17,14 posto,  a ne 18 posto ostalih, što bi trebalo da budu manjine.
Što se Kosova tiče, zašto da razgovaramo oko ovoga, kad se zna da je to međunarodni protektorat. Na kraju krajeva, u članu 24, pročitali ste, nema tu Albanaca, jer o tome vodi računa međunarodni protektorat, civilni, vojni, koje su strukture trenutno na Kosovu. Ne vidim u čemu su tu dileme.
Što se tiče ''evroatlanskih'' integracija, Srbija je u Evropi, a zapravo se graničimo sa Atlantskim okeanom. U čemu je tu nesporazum? Što se tiče zastave, pošto je gospodin Nikolić na onoj emisiji u TV ''Pink'' izneo podatak, sa kojim i vi raspolažete, zapravo, o tome govorite, ja sam to proverio.
Toga dana u Skupštini Bujanovca srpski radikali su tražili da se stara zastava promeni novom, jer i u Preševu i u Bujanovcu su držane zastave, ne znam od kada, verovatno neke stare još od ranijee.
Oko Medveđe, Koalicija Albanaca Preševske doline ima glasove i u Preševu, i u Bujanovcu, i u Medveđi, i u Beogradu i u većini opština u Srbiji. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako mi je danas nešto jasno, to je da je povreda Poslovnika glavna stvar u našem Poslovniku. Hajde da se prisetim, pre devet godina, na jednoj od poslednjih sednica, kada je u radu Narodne skupštine prisustvovao naš predstavnik, mislim na predstavnika Albanaca Preševske doline, mislim da je tu bilo na dnevnom redu utvrđivanje referendumskog pitanja o odbijanju međunarodne pomoći o rešavanju kosovske krize.
Mislim da je bespredmetno da govorim o katastrofalnim posledicama uopšte te referendumske logike u to vreme.
Međutim, primetio bih ima dosta sličnosti u današnjoj sednici, nažalost, ima dosta tog žargona odbojnosti, animoziteta nečega što dolazi kao vrednost međunarodne zajednice i u toj atmosferi nekako sam u velikoj dilemi. Mi smo muke videli na terenu, da ubedimo naše glasače da nakon sedam–osam godina pauze, zbog diskriminatornog izbornog zakona, kojim su manjine bile onemogućene da budu izborno zastupljene u ovoj skupštini, uz prekid da kažem realizacije Vladinog programa, odnosno programa dveju vlada, i savezne i republičke, o rešavanju krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Znamo da je to od 2004. godine prekinuto i da apsolutno dosta ti životni problemi su u nekom stalnom iščekivanju rešavanja, i ekonomski problemi.
Preševo je negde sa šest puta nižim dohotkom po glavi stanovnika u odnosu na prosek države. Mi smo imali takođe, pored ekonomskog stuba, drugi koji se tiče bezbednosti. Našim predizbornim skupovima imali smo dosta pitanja kada će konačno sa tih prostora prestati da dežura specijalna policija. Mi znamo usred Beograda ima momenata kada treba specijalna policija, ali to traje sat – dva sata, dok se smiri situacija.
Postavljali su građani uopšte pitanja, da li uopšte ima smisla učestvovati, da li su demokratski izbori, ako su pod takvom situacijom. Ima drugih pitanja i onoga što treba rešavati u školstvu, a ima ozbiljnih, veoma osetljivih problema, gde se Ministarstvo ponaša uopšte kao da ga se ne tiče. Nemaju totalno informacija o problemima na terenu. To je isto u zdravstvu, to je isto u kulturi i niz drugih životnih problema koji čekaju, traže rešenja.
Sada da li je poruka današnje sednice da ljudi mogu biti optimisti da se ti životni problemi mogu rešavati, ako ovde većinski narod ne dobija takvu poruku, šta ostaje manjinama, šta oni da očekuju. Jednostavno sada ovde postavljam pitanje, ako ste toliko bili homogenizovani kada ste doneli Ustav, s kojim se mi nismo slagali dole, jer nije priznao osnovne vrednosti savremene Evrope, uopšte decentralizacije i regionalizacije, ali dajte u interesu svih građana ove države, poput onoga kada smo doneli Ustav, dajte u interesu građana budite sada ovih sedam dana u tom nivou homogenizovani i to u interesu građana ove države. Hvala

Kratko ću, pošto je po drugi put na ovoj govornici ista priča o tome da su sukobi dole u Preševskoj dolini bili za vreme DOS–ove vlasti.
Zapravo, činjenica je da su započeti 26. januara 2000. godine, kada je SPS bio na vlasti, i izbili su danom kada su braća Saćipi ubijena od strane specijalne policije. Na njihovoj sahrani su javno izašli kao oružana formacija, koja je u to vreme pokušavala da brani kućni prag. Mogu vam otvoreno reći, žar borbe koji je bio na Kosovu u to vreme je prenet upravo preko specijalnih jedinica koje su bile locirane u našem području.
Rezultat 26. januara je bio taj koji sam maločas izneo. Jeste da je trajalo do 20. maja 2001. godine. Rešavano je preko tadašnje vlasti ,uz saradnju sa KFOROM na Kosovu. Relativno brzo, u okviru jedno šest meseci od formiranja Koordinacionog tela, konflikt je završen mirovnim ili da kažem – ugovorom o demobilizaciji ili demilitarizaciji.
Naziv Preševska dolina; maločas sam govorio o potrebi decentralizacije. Kada bi Pčinjski okrug bio demokratska kategorija, da ne bude da se preko Vlade direktivama postavljaju činovnici da upravljaju ljudima tamo, nego kad bi to bilo demokratskim izborima, Albanci bi imali 30% svojih poslanika. Sada nemaju nijednog zaposlenog u Pčinjskom okrugu, a negde je stanovništvo sa 30% učešća. To je rezultat SPS vlade, te diskriminacije koja u najoštrijoj formi, čak i sa primesama aparthejda, u to vreme bila.
U jednom razgovoru sa gospodinom Nikolićem sam izneo činjenicu da sam izgubio posao u Obrazovnom centru u Preševu, između ostalog zato što sam se protivio da nastavnici Srbi primaju 10% veću platu nego Albanci. I toga je bilo za vreme vladavine SPS. To su činjenice.
Kome smeta jedan naziv koji oslikava karakteristike jednog područja? Ne govorimo li da je to šarenolikost kultura i jezika, da je to bogatstvo. Ko želi da ograničava to bogatstvo? Kome ide to u prilog? Normalno bi bilo da nijednom narodnom poslaniku ovde ne bude ni na kraj pameti da na takav način rešava probleme koji su i te kako osetljivi na tom području.
Moja diskusija apsolutno nije bila, na kraju sam čak završio sa tim zahtevom, imamo sedam dana, u interesu je svih građana, pa i manjina, neka se postigne taj konsenzus, da se počne normalno živeti i u ovoj državi.

Dame i gospodo poštovani poslanici, želim puno uspeha novom sazivu. Nadam se da ćemo u sledećim sednicama biti uspešniji. Na početku da kažem, jednostavno, ne slažem se sa ovim dnevnim redom i sa ovom tačkom, jer mi po prvi put smo imali prilike da vidimo jedan važan dokument.
Svi se slažemo da je specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija po prvi put je izneo u javnost jedan važan dokument za budućnost Kosova, a mi to nemamo u dnevnom redu. Mi raspravljamo o jednoj rezoluciji koju bi trebalo automatski, logikom gospodina Dačića, da po nekom automatizmu i disciplini ranijoj jednopartijskoj, da ljudi prihvate. To je apsolutno degradirajuće, apsolutno ovaj parlament to ne zaslužuje.
Ono, priča o tome da je u jednoj opštini sa 90 posto i više Albanaca jedan Albanac predsednik, i za režim gospodina Dačića je to začuđujuće, apsolutno nikoga u svetu to ne začuđuje.
Trebalo bi da se seti, a dobro zna gospodin Dačić, da u to vreme kao predsednik opštine, sa ono malo kompetencija koje je lokalna vlast u to vreme imala, imao sam iznad glave zamenika načelnika Pčinjskog okruga, koji je bio zadužen samo za opštinu Preševo. Jedinstven primer. Toga u čitavoj državi nije bilo, da ne govorim šire u svetu. To je ta demokratija o kojoj sa nostalgijom govori gospodin Dačić.
Mislim da ovde imamo dokument, po prvi put, koji ozbiljnije nastoji da rešava jedan ozbiljan problem koji se dugo vremena nije rešavao. Ovde se govori o politici zasnovanoj na sili argumenta. Postavljam pitanje, da li je upravo ta politika ili obrnuta politika zasnovana na argumentu sile ukinula ustavni status Kosova, topovskim metodama i tenkovima.
Znamo šta se dešavalo 89. godine na Kosovu. Suštinska autonomija koju je tada Kosovo imalo znamo kako je srušeno, kojim metodom. To čitav svet zna. Mi sada govorimo o jednom drugom pristupu, o najvećim dostignućima međunarodnog prava, o najvećim civilizacijskim dostignućima, nastojanju da se načini ljudsko rešenje i da ljudi ljudski žive, i da svi građani na Kosovu budu ravnopravni, i sve manjine.
Po svemu sudeći, sada ovaj dokument nudi najšire okvire po kojima se međunarodno pravo širi. Verovatno će i ovaj parlament imati interesovanje da to primeni, da u predstojećem periodu i manjine ovde imaju slična prava koja se sada nude na Kosovu. Kao pripadnik manjine to jedva čekam, da se u praksi, jednostavno, te stvari i kod nas dešavaju.
Zato mislim, zašto mi čitavo vreme raspravljamo o onome što ne piše u dokumentu, a ne govorimo o onome što je dato u dokumentu, a veoma su važne stvari date u dokumentu. To vredi poštovanja i ulaganja truda da se taj dokument sveobuhvatno tretira, razmotri, jer je stvarno do sada dokument koji na najvišem nivou tretira rešavanje zajedničkog života na jednom prostoru, u jednoj društvenoj zajednici.
Čak se ne koristi termin – manjina, nego kaže ili nealbanske zajednice ili zajednice koje nisu većina na Kosovu. Govori se o zajednicama koje nisu većina na Kosovu.
Uglavnom je to po najvišim standardima i mislim da vredi poštovanja, truda i angažovanja i u ovom parlamentu, a sve direktno zainteresovane strane da direktnije diskutuju i raspravljaju, da se modaliteti popravljaju, a ne rezolucijama da se degradira taj dokument, nego učini doprinos u pravcu poboljšanja.
Mislim da u tom kontekstu ova rezolucija nije produktivna. Ova rezolucija nije imala mesta na današnjoj sednici. Kao takva predlažem da se ne usvoji i da se pripremimo da na jednoj ozbiljnijoj sednici i ozbiljnije ovu problematiku tretiramo.