Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Tvrdišiću.

Ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je najbitnija stvar u okviru ove naše rasprave koju imamo juče i danas da se danas u Srbiji, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na Vladi Republike Srbije razgovara o stvarima koje su do samo pre nekoliko godina bile nezamislive, s obzirom na to da je Srbija do 2012. godine bila jedna izrazito siromašna zemlja, zemlja koja je doživljavala jedan potpuni ekonomski kolaps koji je, nažalost, trajao od 2000. do 2012. godine. Godine 2012. nam je pretilo da nam se ekonomski sistem potpuno uruši, što se naravno negativno odražavalo na našu spoljnu politiku, na našu spoljnopolitičku poziciju i generalno na aspekte koje jedna suverena i nezavisna zemlja treba da baštini i treba da ima.

Naravno, poruka je jasna kada ste ekonomski slabi, kada ste ekonomski zavisni, kada ste slabiji od država u regionu, kako ste vi to ministre pre neki dan na Odboru rekli - lak ste plen i ne možete da se razvijate, ne možete da razvijate ljudske resurse, odnosno ljudske kapacitete u zemlji i naravno ne možete da branite ni suverenitet i nezavisnost zemlje. Jer, ovi ekonomski uspesi koje imamo u prethodnih nekoliko godina su nas doveli do toga da danas pričamo o konkretnim projektima, da vodimo jednu raspravu oko toga koliko je moguće da napravimo bolnica. Koliko ćemo u narednom periodu napraviti dodatno auto-puteva, sa kim ćemo se povezivati, kako ćemo bolje da povežemo region kako bi lakše izvozili robe i usluge iz naše zemlje.

Ono što je glavna poruka onog vremena u kojem danas živimo i pored velikih izazova, izazvanih korona virusom i globalno pandemijom je da danas se u Srbiji ne govori o radnim mestima i ne govori se o tome da je nemoguće pronaći radno mesto ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, ni u Nišu, Kragujevcu, a da ne govorim o manjim gradovima i manjim opštinama, nego govorim o nekim drugim stvarima, a to je zaštita okoline, zaštita životne sredine, bolji radni uslovi. Da li su nam bolji investitori iz Japana ili Južne Koreje, da li je bolje da nam dođu investitori iz Nemačke ili iz Francuske. To su neke teme koje jasno govore o tome da je predsednik Aleksandar Vučić sa njegovom jasnom vizijom i ekonomskom politikom i ekonomskim reformama koje sprovodi zajedno sa vama u Vladi i sa nama ovde koji predstavljamo većinu u Narodnoj skupštini, na čelu sa SNS, uspeo da od jednog ekonomskog mrtvaca napravi jednu respektabilnu zemlju sa kojom svi na ovom svetu žele da sarađuju.

I to je istina i to je danas činjenica i to da Srbiju prepoznaju kao jedan ozbiljan ekonomski hab, hab za vakcinaciju. Prepoznaju je kao zemlju koja je ekonomski lider regiona i zemlju koja je faktor stabilnosti, a naravno i faktor budućnosti celog regiona i svih naroda koji žive na teritoriji Zapadnog Balkana.

Fascinantna je činjenica, i to smo mogli da čujemo, i to ne govorimo mi ovde kao SNS, to je malopre pomenuto u intervjuu koji je predsednik Aleksandar Vučić imao u saradnji sa Atlantskim savetom iz Vašingtona, sa jednom od najuticajnijih organizacija koja u jednoj velikoj meri i procentu kreira američku i spoljnu i unutrašnju politiku. Oni su rekli da je taj intervju bio fascinantan. Oni su rekli da su rezultati Srbije na ekonomskom polju na polju investicija fascinantni. Svako ko ima dobru nameru i svako ko želi da bude samo realan a ne pristrasan i subjektivan, treba da prizna i treba da oda počast našoj zemlji, našoj Vladi, našem predsedniku, na tome što Srbija u ovom trenutku ima i pokriva 67% svih stranih direktnih investicija u celom regionu.

Srbija je u prethodnoj godini imala negde oko tri milijarde evra stranih, direktnih investicija, sve zemlje u regionu zajedno su imale negde oko 1,7 milijardi i to dovoljno govori o tome koliko je danas Srbija atraktivna zemlja i koliko je važna ta činjenica da je Srbija umela i da je predsednik Vučić umeo, a mogu slobodno da kažem i vi ministre za vas mislim da ste jedan od najboljih ministara finansija u Evropi zato što ste održali ekonomiju ove zemlje, zato što ste uspešno sproveli krizni menadžment, zato što je ova država uspela da održi nivo investicija. I ono što je najbitnije, najbitnija činjenica za naše građane, nijedan investitor, a to jeste stub razvoja Srbije, da li je on iz Japana, da li je iz Južne Koreje, da li je sa Bliskog Istoka, da li je iz SAD, da li je iz Nemačke, da li je iz Narodne Republike Kine, nije odustao od ulaganja u Republiku Srbiju, čak i tokom ovih kriznih vremena.

Zato je Srbija održala svoj ekonomski sistem, zato je Srbija pored održanja zdravstvenog sistema uspela da odvoji novac da investira i u zdravstvenu infrastrukturu, i da uradi ono što je ovoj vlasti i SNS najbitnije, da sačuva živote građana Republike Srbije, ali da i pored čuvanja života, pored čuvanja zdravstvenog sistema, održimo takav nivo ekonomske aktivnosti i projekciju ekonomskog rasta i rasta BDP, na čak 6 ili 6,5% kako bi neki sa optimističnijim, rekli, koji će doprineti tome da ova država dobije takav ekonomski zamah, da ovde faktički možemo da očekujemo da u 2022. godini i 2023. godini faktički imamo stopu nezaposlenosti od samo nekoliko procenata, stopu nezaposlenosti koja je pre pandemije bila u mnogo razvijenijim zemljama nego što je Srbija, kao što su Austrija, kao što je Nemačka, kao što je Slovačka, kao što je Poljska.

Srbija se danas dakle takmiči sa najrazvijenijim zemljama. Srbija je danas zemlja koja pobeđuje. Srbija je zemlja kada govorimo o vakcinaciji koja je druga u Evropi. To je sprovedeno zbog toga što je Srbija ekonomski svakim danom sve snažnija i snažnija. Smejali su se predsedniku Vučiću pre nekoliko godina kada je govorio o digitalizaciji, kada je govorio o veštačkoj inteligenciji, kada je govorio o zajedničkim projektima sa kineskim partnerima. Pa, nas je ta investicija u digitalizaciju pored toga što smo uštedeli puno novca na taj način, puno energije, puno infrastrukture, puno ulaganja, dovelo do toga da naša imunizacija, da vakcinacija u Srbiji prolazi na najbolji mogući način. Gotovo da nema čoveka u Srbiji, a nema ni onog ko je došao i zemalja u regionu ili iz inostranstva pošto smo i tu mogućnost ponudili našim prijateljima, kao jedna ozbiljna zemlja. Mislim da se radi o više dvadeset, dvadeset i dve hiljade ljudi, niko se nije požalio na proces vakcinacije i na sve ono što se dešava na punktovima kada je u pitanju vakcinacija i kada je u pitanju odbrana zdravstvenog sistema naše zemlje.

Šta oni kojima to ne odgovara, naravno njih ima puno, navikli su na slabu Srbiji, navikli su da je Srbija evropski, balkanski parija i sada od kada je Vučić došao na čelo Republike Srbije, kada Srbija počinje da niže političke i ekonomske pobede. Sad je glavni argument - ma znate šta, pustite tu vakcinaciju, Vučić igra geopolitičke igre, to je geopolitika, to je vakcinalna diplomatija, Vučić želi da uspostavi veliku Srbiju. Vučić je to i rekao kako domaćoj tako svetskoj javnosti danas u ovom velikom intervjuu i američkoj javnosti. Tu je pokazao, bez dlake na jeziku da isto govori i u Vašingtonu, da isto govori u Berlinu, Briselu, Pekingu, u Moskvi, na bilo kom drugom mestu. On je rekao, za nas je velika Srbija radno mesto, za nas je velika Srbija razvoj infrastrukture, za nas je velika Srbija izgradnja bolnica, za nas je velika Srbija regionalna stabilnost, za nas je velika Srbija mini Šengen.

Naša zemlja hoće više da izvozi. Naša zemlja hoće da otvori mogućnost da se brzo povežemo sa svim zemljama u regionu. Želimo da i insistiramo na tome da imamo više međusobnog razumevanja kako bi se naravno ostvarila jedina moguća politika u ovom regionu, ali bilo gde i u svetu. Politika razumevanja, politika kompromisa, politika onoga što predsednik Vučić već nekoliko godina zagovara, slobodnog protoka roba, ljudi i kapitala. Politika posla, politika prosperiteta, budućnosti.

Samo na taj način može da se dođe i do pomirenja i do boljeg razumevanja, kada ljudi zajednički rade, kada se posećuju međusobno. To je ono što će definisati našu politiku i biti stup naše politike u narednom periodu, jer je pokazalo da radi, jer je pokazalo da nekoliko hiljada ljudi koji su došli iz BiH ovde u Beograd da se vakcinišu, da kažu, svako realan, ko hoće da bude realan, ko neće da bude subjektivan, on će reći, i kažu – svaka čast Vučiću, svaka čast Srbiji.

Srbija je pokazala, kao što je to Vučić uveo, na jedan meritoran način, način koji može da se izmeri, koliko možemo da uradimo i koliko možemo da budemo konkretni i koliko ta konkretna saradnja može da doprinese da se ceo region razvija. Nije samo nama u interesu da izađemo sa papirom i da se hvalimo ili da pokazujemo grafikone, to jeste lepo, to je dobro, to je važno za naše građane da vide da Srbija pobeđuje, ali nam je važno da i zemlje u regionu napreduju.

Važno nam je da i one imaju bolje, da njihovi građani imaju bolju platežnu moć. Nije nam u interesu što Srbija danas ima prosečnu platu 560 i nešto evra, što će do kraja godine ona biti 600 evra, a što je u ona u Crnoj Gori zamrznuta, što je u BiH.

Danas je predsednik Vučić bio u jednoj istorijskoj poseti Banjaluci, BiH, Republici Srpskoj i učestvovao na sednici Saveta za saradnju između Republike Srpske i Republike Srbije i rekao lepo da između BiH i Srbije postoji trgovinska razmena od dve milijarde evara.

Nama je cilj da to unapredimo, nama je cilj da to bude 2,5 milijardi, tri milijarde. To su glavni ciljevi Republike Srbije i zato ćemo da gradimo puteve ka BiH, zato ćemo da pomažemo našoj braći u Republici Srpskoj, ali i našim prijateljima i partnerima u Federaciji BiH da podignu svoju ekonomiju kako bi mogli još bolje i kvalitetnije da sarađujemo, i kako bi mogli da unapredimo standard i blagostanje svih naših građana.

To je u interesu Republike Srbije i, na kraju krajeva, to je doktrina, i politička i ekonomska, koja u stvari daje najbolje rezultate.

Iako su puno puta kritikovani i naša stranka i naš predsednik, jeste i to je nešto zašta se mi definitivno zalažemo, Balkan balkanskim narodima. Mogućnost da se mi dogovorimo između sebe kako ćemo da sarađujemo, kako ćemo da rešavamo svoje probleme i Vučić je to danas rekao, da naravno ne dolazi u obzir, kao jedna suverena i nezavisna zemlja, nemamo potrebe da trpimo bilo čiji diktat, prijateljstvo da, pruženu ruku da, partnerstvo da, investicije, saradnju na svim poljima, ali smo dovoljno snažni i dovoljno samosvesni i svoji da unapređujemo i da insistiramo na srpskoj politici i na politici koja za glavni cilj ima zaštitu srpskog naroda i naravnog svih građana Republike Srbije.

Sve ovo što ste vi definisali u vašem izlaganju i što je urađeno i što će biti urađeno kroz ovo sprovođenje rebalansa budžeta govori jasno o tome, i tu ću završiti, da pored ove jake, agresivne, ekonomske doktrine koja daje velike rezultate, i smatram da ćemo imati najveći privredni rast u ovoj godini u celoj Evropi, što je dobro i za zemlju i za region.

Naša stranka, SNS, misli o onima koji su najugroženiji, misli o marginalnim društvenim grupama i pomoć i podrška koju je ova država izdvojila odlazi podjednako i našim najstarijim sugrađanima i nezaposlenima i medicinskom osoblju koje trpi najveći pritisak i najveće opterećenje, naravno i privredi, našem privatnom sektoru, jer mi nikako ne možemo, i ne smemo, da dozvolimo da izgubimo ono što je SNS i što je Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, što su uspeli da stvore za ovih nekoliko godina, jedno vrlo, vrlo živo privredno tkivo u ovoj zemlji koje se zasniva na privatnom kapitalu, privatnim inicijativama.

Ono što je stvarno, ja mislim, najveći domet ove politike je da se u Beogradu, u Srbiji, u Surdulici, u Gadžinom Hanu, u Krupnju, u Novom Sadu investitori, svi koji dolaze iz sveta, da li su oni iz Nideka, iz Japana ili su iz Jazakija ili su iz Južne Koreje, ili su iz Emirata, osećaju dobro, i smatraju ovu zemlju vrlo stabilnom i žele da na jedan dugoročan i ozbiljan način investiraju u Republiku Srbiju.

Ne mogu, a da se ne osvrnem na period pre 2012. godine, kada su ovu zemlju isključivo, gospodin Martinović dobro pamti, taj period, dolazili špekulanti, dolazili ljudi koji su samo i isključivo u saradnji i sa tajkunima iz vlasti, iz DS, stranke u kojoj je bio i sadašnji lider ove tzv. bojkotaške opozicije, koji je spoljnu politiku i ekonomsku politiku investicija vodio u 17 zemalja, sa 53 računa, a sa 67 miliona evra na tim računima, e to je bila politika. Kako da strpaju pare u svoje džepove i kako da na lakši i brži način, obezvrede imovinu Republike Srbije, i sve ono što su građani Republike Srbije stvarali godinama i decenijama i ti ljudi se sada usuđuju da kažu da rebalans budžeta nije dobar, da je Vučićeva politika pogrešna i da su oni ti koji su u stanju i koji imaju kapacitet da vode državu, ljudi koji nisu bili u stanju da izgrade jednu bolnicu, nisu bili u stanju da izgrade nijedan klinički centar, nisu bili u stanju da izgrade nijedan kilometar autoputa, ali su zato izgradili sebi dvorce, izgradili su vile, kapitale i ko zna kakve nekretnine u inostranstvu, a ja mislim da bi meni trebalo ovde i nama svima, nekoliko sati samo da nabrojimo fabrike koje su otvorene u Srbiji u prethodnih nekoliko godina, da nabrojim sve investicije državne i zato smo došli do tog nivoa od 7,2% kapitalnih investicija, koji jeste na istorijskom nivou.

Zašto? Zato što znamo i imamo dobre ljude i kvalitetne ljude, ljude koji imaju znanja i imaju rodoljublja, da svoju energiju i svoje znanje, ulože za dobrobit Srbije i dobrobit građana Srbije.

Na tom putu i na toj politici, ćemo mi kao SNS, insistirati i dalje, na putu prosperiteta, na putu budućnosti, na putu koji će obezbediti budućnost, za našu decu, na putu politike našeg predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je važna činjenica što ste vi danas ovde u Narodnoj skupštini sa, evo, ja sam sad izbrojao, osam saradnika, to dovoljno govori o vašoj percepciji i odnosu prema Narodnoj skupštini i svemu onome o čemu diskutujemo danas, a vezano je za budućnost naše zemlje, za budućnost našeg energetskog sektora, kao sektora koji će imati možda i najznačajniju ulogu za razvoj, modernizaciju Srbije, rast BDP-a, samim tim i unapređenje ekonomije, ekonomskih reformi koje su započete 2014. godine i nova radna mesta i bolji život građana Republike Srbije.

Smatram da ste vi lepo rekli na početku da se mi nalazimo na jednoj prekretnici, kada je u pitanju razvoj energetike i definisanje uloge energetike u narednom periodu i o tome govori novi investicioni plan o 16 milijardi evra koji će biti jako značajan za našu zemlju. Mislim da smo mi konačno u proteklih nekoliko godina, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ali i ljudima kao što ste vi, koji su vrlo stručni u svojoj oblasti u kojoj radite, definisali jasan strateški plan i strateške ciljeve razvoja naše zemlje.

U svakom slučaju, energetika, energetski sektor, energetska bezbednost, energetska efikasnost i diversifikacija snabdevanja resursima u okviru energetike su nešto što će opredeliti dalji razvoj naše zemlje, ne samo ekonomski razvoj, jer svi vrlo dobro znamo da je energetika, energetska bezbednost i diverzifikovanost snabdevanja, i kada je u pitanju električna energija i kada je u pitanju tečni naftni gas, da utiče na ono što se zove suverenitet i integritet jedne zemlje. Nema i nemoguće je da jedna država bude potpuno suverena, potpuno nezavisna ako nema mogućnost da se snabdeva energentima iz više izvora i to naravno Srbija radi, Srbija ne krije da nam je to strategija, zbog naših građana, naše privrede koja zavisi od snabdevanja energentima i jako je dobro što se u našoj zemlji i kada je u pitanju energetski sektor, izgradnja energetske infrastrukture radi gotovo sada u proteklih nekoliko meseci paralelno i možda identično onako kako se radilo to u putarskom sektoru i sektoru infrastrukture u periodu između 2016. i 2020. godine.

Vi ste definitivno dokazali da umete da uradite svoj posao, da kada kažete da ćete izgraditi auto-put, da ćete to uraditi. O tome govori dovoljno činjenica 225 kilometara auto-puta, o tome govori izgradnja železničkih pruga, unapređenje železničke infrastrukture, kapaciteta. Siguran sam da to jeste strategija Vlade Republike Srbije i nas ovde koji predstavljamo većinu u parlamentu, da kao što smo razvili putnu infrastrukturu, železničku infrastrukturu, da ćemo tako razviti našu energetsku infrastrukturu.

„Balkanski tok“ kao jedan od ključnih projekata je važan. Ono što je potpisano u februaru ove godine, a odnosi se na taj tzv. „Srpski tok“, dakle, tu interkonekciju između Srbije i Bugarske, odnosno Niša i Dimitrovgrada, drastično će uticati na to, naravno, da imamo mogućnost da se snabdevamo i tečnim naftnim gasom iz Azerbejdžana i preko gasnog terminala iz Grčke, gde ćemo imati mogućnost, koliko sam ja informisan, da se snabdevamo gasom iz Katara. To dovoljno govori da ćemo mi imati u bližoj budućnosti mogućnost da se tečnim naftnim gasom snabdevamo iz više izvora, što je od ključnog, vitalnog značaja za našu privredu i za dalje privlačenje kako stranih direktnih investicija, tako i razvoja naše domaće privrede, posebno naših malih i srednjih preduzeća, koji u svakom slučaju moraju da imaju izbor, koji moraju da imaju zahvaljujući konkurenciji dobre cene gasa, kako bi naši proizvodi i proizvodi koji se proizvode ovde u Republici Srbiji bili konkurentni ne samo u regionu, nego u celom svetu.

S obzirom na nivo stranih direktnih investicija koji imamo, on je, mogu slobodno da kažem, odličan. Mi imamo više i veći iznos stranih direktnih investicija nego sve zemlje zapadnog Balkana zajedno. To dovoljno govori da se mi nalazimo u jednom velikom investicionom zamahu, da su za ulaganja u našu zemlju zainteresovane mnoge svetske, i to treba posebno apostrofirati, najbolje kompanije na svetu.

Hoću da napravim komparaciju sa periodom od 2000. do 2012. godine. Kod nas je posle promena 2000. godine ulazio taj tzv. špekulativni kapital, fantomske firme, tajkunske firme, domaći investitori ili nazovi investitori koji su se krili iza različitih ofšor kompanija, koji su doveli do toga da izgubimo ono što se zove esencijal i suština naše privrede i čitave privredne grane. Oni su doveli do toga da u periodu od 2008. do 2012. godine, zahvaljujući potpuno nesposobnom i diletantskom režimu koji je tada vladao Demokratske stranke, izgubimo preko 300.000 radnih mesta, mahom u privatnom sektoru.

Dolazimo danas do toga da u mnogim sektorima dolaze oni koji su najbolji, dolaze investitori iz Francuske, Amerike, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Južne Koreje, Narodne Republike Kine. Tako je i u energetici, kao što je to u putarskoj industriji, pa imamo investitore i kooperante iz Azerbejdžana, iz Grčke, iz Francuske, iz mnogih drugih država, u energetici danas imamo jednu „Mubadalu“ koja radi ovde, imamo američke kompanije. Ovo što ćemo, siguran sam, uraditi implementirajući ove predloge zakona koji su danas na dnevnom redu postaje i definitivno šaljemo jasan signal svim investitorima u svetu da vredi investirati u Srbiju, da vredi investirati u naš energetski sektor i u naš energetski sistem, da je ovde moguće oploditi svoj kapital i da, naravno, država ima političku, jasnu volju da napravi najbolji mogući ambijent za investicije.

E sad, postavlja se pitanje i vi ste o tome puno puta govorili u medijima i to je, naravno, jako odgovorno i jedan odgovoran pristup – kako izbalansirati profit, kako izbalansirati razvoj, koji je kod nas veoma dinamičan? Ja sam siguran da ako vi budete imali naredne četiri godine na raspolaganju, da će to biti povećanje sa 5% bruto domaćeg proizvoda učešće energetskog sektora na 9,5 do 10% za te četiri godine. Ali kako da napravimo balans između profita, između investicija, između novih radnih mesta i zaštite životne sredine, zelene ekonomije, zelenih investicija?

Moramo da budemo svesni jedne stvari, moramo da budemo iskreni prvenstveno jedni prema drugima, ne smemo da se bavimo demagogijom kao što to rade naši politički oponenti. Jer, najlakše je danas biti neodgovoran, najlakše je reći, znate, ništa ne valja, doći će neke strane kompanije. Imali smo to i u bližoj prošlosti slučajeve. Lider jedne od opozicionih stranaka, Boško Obradović se čak u kampanji za parlamentarne izbore fotografisao ispred jedne fabrike u Vladičinom Hanu i govorio o tome kako strane kompanije i strani investitori negativno utiču na Republike Srbiju, na zapošljavanje, na našu privredu što je, naravno, nonsens i podrazumeva jednu demagošku i neodgovornu i populističku politiku koju narod Srbije, građani Srbije apsolutno ne podržavaju, imajući u vidu da mi ovde koji danas sedimo, posebno iz SNS, vi u Vladi i predsednik Vučić, imamo preko 60% podrške građana Republike Srbije. To dovoljno govori o tome kako posao za koji smo preuzeli odgovornost radimo i na koji način i kako su zadovoljni građani time.

Naravno da Srpska napredna stranka, i naravno da vi kao resorni ministar vodite računa i prioritet vam je zaštita životne sredine, zaštita bezbednosti i zdravlja građana. Niko normalan ne bi rekao, pa, ne nama je samo važno da otvaramo fabrike, bez obzira da li će to uticati na zdravlje, da li će to uticati na životnu sredinu i sve ono što nam generalno daje život, ne samo nama ovde, nego celom čovečanstvu.

Mi moramo da budemo otvoreni i da kažemo da ako hoćemo da vodimo jednu odgovornu socijalnu politiku, da ako hoćemo da vodimo bilo koju odgovornu politiku, ona zavisi od razvoja i rasta ekonomije, ona zavisi od toga da li ćemo unaprediti energetiku. Vi ste lepo rekli, sjajan podatak, 200 milijardi evra se nalazi bogatstva u našim resursima, rudnim i energetskim resursima. Samo je potrebno, ja sam siguran, da ova vlast na čelu sa SNS i vama kao resornim ministrom može da napravi taj balans i da kaže da to vredi 200 milijardi, ali ćemo od tih 200 milijardi da 50 milijardi ili 75 milijardi ili koliko god je potrebno uložimo u sve moguće modele, u sve moguće nove tehnologije koje će maksimalno zaštiti građane ove zemlje i građane celog regiona.

Mi danas živimo u eri i u vremenu četvrte industrijske revolucije, novih tehnologija. Bukvalno možemo da napravimo sisteme ukoliko naravno imamo novca, ukoliko domaćinski raspolažemo sa tim novcem, da napravimo sisteme kojima ćemo maksimalno učiniti to da zaštitimo životnu sredinu i da zaštitimo živote i zdravlje građana. Ali, da bismo mogli to da radimo mi moramo da privučemo investitore, mi moramo da privučemo radna mesta i da otvorimo radna mesta, ali naravno treba da radimo ono što radimo sve ove godine, da napravimo jednake uslove za sve koji žele ovde da investiraju. Mi to jesmo uradili, konkurencija i kompanije iz celog sveta se bore da investiraju ovde u Srbiji. Pa, šta vi mislite, da li bi u Srbiji investitori iz UAE ili Amerike, ili Nemačke, dolazili ovde da investiraju da mi nismo jedna stabilna i ozbiljna zemlja u kojoj vredi investirati svoj kapital.

Kad sam već kod UAE, imao sam tu priliku da obiđem jedan sjajan čitav grad u vlasništvu njihove kompanije „Mubadala“ koja investira i ovde Masdar Siti, pored Abu Dabija, koji ja mislim nekih 66 ili 70% kompletnog funkcionisanja je bazirano na obnovljivim izvorima energije. Siguran sam da ćemo mi ispuniti onaj plan, o kojem ste vi govorili, 2040. godine da imamo 40% proizvodnje i snabdevanja iz obnovljivih izvora energije, što bi bilo sjajno.

To je ono što predstavlja politiku naše stranke i nas ovde u parlamentu i vas u Vladi. To su konkretni ciljevi i konkretni zadaci i znanje i tim koji može da implementira to u realnosti i može da dovede do toga da se napravi balans između proizvodnje, između rasta ekonomije, između radnih mesta i zaštite životne sredine.

Nismo mi jedinstveni u toj borbi, kako da kažem, i u toj dilemi šta ima i šta je starije i šta ima veći prioritet, da li su to radna mesta ili je to zaštita životne sredine. Pogledajte samo SAD, podsetiću vas na to da je Džo Bajden kada je prvi dan njegovog mandata, kada je seo u ovalni kabinet u Beloj kući on je ukinuo izgradnju dalju tzv. keystone xl gasovoda koji je trebao da poveže Hjuston, dakle, Teksas i Kanadu, sve gore do Alberte, uz svo protivljenje i ljutnju kanadskog premijera, preko 20 saveznih američkih država, ali njegov koncept razvoja države je takav da je on ukinuo faktički preko 25.000 radnih mesta u jednom danu.

Sad, mi treba da razgovaramo o tome šta je dobro za našu zemlju i da se bavimo specifičnostima naše zemlje. Niti smo mi Amerika, niti možemo da budemo Amerika, niti smo Francuska, niti bilo koja druga evropska država. Mi moramo da vodimo računa o tome, pogledajte za samo šest godina ljudi mi smo za sto procenata povećali svoju minimalnu zaradu u Srbiji. Prosečna zarada je sada 560 evra, do kraja godine 600 evra. Znači, ova država ima neverovatan zamah u tom nekom ekonomskom aspektu, ekonomskom razvoju. Nama treba odgovornost. Šta ćete odgovornije ljude na čelu Vlade od onih koje imamo danas i na čelu Ministarstva energetike od onih ljudi koji su napravili tolike kilometre auto-puteva, koji su napravili zakone o planiranju i izgradnji i koji su, a to je najbolji primer, sa 170 i nekom mesta Duing biznis liste Svetske banke, doveli Srbiju do toga da mi budemo na vrhu te liste.

Šta to znači? Nije to samo neka lista, nije to samo neki papir sa kojim ćemo mi da se pohvalimo, nego svaki investitor koji želi da investira ovde, ne znaju svi sve o Srbiji, ne znaju ni malo o Srbiji. Prvo što uzme da čita, to je ta Duing biznis lista Svetske banke i kaže, ovo je ozbiljna država, ova država ozbiljno implementira svoje reforme, kako je to rađeno u građevini, infrastrukturi, putarskoj industriji, tako to sad radimo u energetskom sektoru, tako sada sarađujemo na polju energetike i sa Ruskom federacijom, i sa Narodnom Republikom Kinom, i sa SAD i sa našim partnerima iz EU.

Nadam se, gospođo Mihajlović da ćemo imati učešća, ja znam da vi ne govorite preterano glasno o tome, ali se nadam da ćemo biti deo možda i „Ist Mediteran“ gasovoda. Siguran sam da ćemo to biti, jer je to važno za našu zemlju i da ćete uspeti da ceo taj projekat koji je geopolitički jako važan, da se dovede i kod nas i da mi budemo, naravno deo toga kao jedan ozbiljna, stabilna država, što će naravno pomoći daljem razvoju naše zemlje.

Naravno, nesporno je da u nekom domenu daljeg razvoja vodimo računa o zaštiti životne sredine, oko toga se svi slažemo, ali ja apelujem i pozivam sve ozbiljne i odgovorne ljude da budemo stvarno odgovorni, jer najlakše je reći, ovi zagađuju životnu sredinu, ovi nisu dobri, „Rio Tinto“ je zao ili bilo koja druga strana kompanija zato što je to lepa muzika za nečije uši. Nije taj „Rio Tinto“ u Srbiji od juče. Još jedna važna stvar, lepo sam napomenuo, ovde više ne dolaze i ovde nije dozvoljeno da ulažu špekulanti i ljudi koji hoće da se okoriste o Srbiju. Ovde danas ulažu ljudi i kompanije koje zasnivaju svoj razvoj na novim tehnologijama. Mi sve više i više radnih mesta imamo u oblasti novih tehnologija.

Šta mi imamo da razvijamo u narednom periodu strateški? Rekli ste energetika 16 milijardi. Imamo odbrambenu industriju, imamo industriju informacionih tehnologija, ona isto tako raste neverovatnom brzinom. Imamo i sačuvaćemo deo razvoja automobilske industrije. Naše fabrike pod nebom, poljoprivrede i sve smo bolji i uspešniji u tome i sve više ćemo imati kapaciteta i mogućnosti u tom domenu. To je nešto na šta ćemo mi biti fokusirani, naravno uz poštovanje svih standarda, ali uvek kao i do sada u proteklih nekoliko godina iskreni prema svojim građanima, sa dobrim namerama prema svojim građanima, jer prvenstveno želimo da im obezbedimo dobar život, blagostanje, kvalitetan život, što smo i pokazali.

Lepo im je danas da se voze autoputevima, sutra da idu železnicom do Novog Sada do 25 minuta, do Budimpešte da se regionalno povezujemo, gradiće se i put ka Prištini, ka Sarajevu.

Znači, mi smo zemlja, centralna zemlja, to je gotovo, to je nepovratno. Nepovratno je da smo mi centralna zemlja ovog regiona koji će biti narednih dekada ekonomski hab celog ovog regiona i celog ovog dela Evrope i siguran sam i to jeste samo jedna kockica u toj jednoj sveobuhvatnoj strategiji našeg predsednika Aleksandra Vučića koji zahvaljujući toj geopolitičkoj mudrosti, koja se sada oslikava na pravi način i na polju energetike i na polju putarske industrije, infrastrukture, interkonektovanja sa drugim državama i na polju investicija daje rezultate, daje radna mesta, daje boljitak, daje dobru budućnost za našu decu, za njihov ostanak ovde. Hvala.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jako značajna tačka i uvek kada su u pitanju kadrovska rešenja za stalna radna tela, odbore i stalne delegacije koje funkcionišu u okviru Narodne skupštine Republike Srbije, su za nas u SNS od krucijalnog značaja, iz razloga što se naša zemlja nalazi gotovo kao i uvek pred velikim geopolitičkim i spoljnopolitičkim izazovima i ono što jeste cilj SNS je da na svim mogućim pozicijama ima što bolje, što kvalitetnije, učenije ljude, koji mogu da na najbolji mogući način predstavljaju nacionalne interese naše zemlje i interese naših građana. Da li se radi o skupštinskim odborima ili stalnim delegacijama pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a ili Parlamentarnoj skupštini OEBS-a ili Saveta Evrope ili Crnomorske inicijative ili zemalja jugoistočne Evrope, za nas je svaka od tih inicijativa, da li ona regionalna ili podrazumeva globalni nivo, jako značajna i to je ono što jeste suština spoljne politike koju je predsednik Aleksandar Vučić definisao kada je postao premijer 2014. godine, a to je svakodnevno osnaživanje spoljnopolitičke pozicije Srbije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.

Srbija se nalazi pred velikim geopolitičkim izazovima, Srbija se nalazi u jednoj svakodnevnoj bespoštednoj borbi za sopstveni suverenitet i odbranu svog teritorijalnog integriteta, odbrani svoga naroda koji živi na KiM, ali i koji živi širom regiona, posebno u susednim zemljama i da bi zaštitili na najbolji mogući način interese naših građana, našeg naroda, nama je potrebno da sve ono što radi srpska diplomatija u ovom trenutku i u prethodnih nekoliko godina, sve ono što je predsednik Vučić kao predsednik države uradio na boljem pozicioniranju Srbije na svetskom nivou i kod najvećih svetskih igrača, mi to radimo ovde u parlamentu.

Istina je i to svi mogu da posvedoče, da je parlamentarna diplomatija, dakle aktivnost narodnih poslanika u odnosu sa svojim kolegama u drugim parlamentima širom sveta, nešto gde je napravljen možda najbolji rezultat kada je u pitanju rad ovog parlamenta. Ja moram da pomenem i vreme kada je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije bila gospođa Maja Gojković, koja je zdušno podržavala osnaživanje parlamentarne diplomatije i koja je dobro prepoznavala značaj onoga da najbolji ljudi budu deo stalnih delegacija, posebno u regionalnim i globalnim inicijativama.

Ono što je jako značajno je da su svi ti poslanici koji su radili i koji danas rade u okviru tih delegacija nešto što predstavlja našu zemlju, nešto što predstavlja lice Srbije, a u ovom trenutku možemo da se pohvalimo time da smo mi značajno podmladili sastav tih delegacija sa posebno našim kolegama koji su mlađi, koji su vrlo kvalifikovani, vrlo obrazovani, govore strane jezike i na pravi način mogu da zastupaju interese parlamenta i Republike Srbije, kako u regionu, tako i u celom svetu i mogu da razgovaraju i da zastupaju te interese na najbolji mogući način, znajući puno o geopolitici, znajući puno o strategiji Srbije kada je u pitanju ekonomski, politički, socijalni i spoljnopolitički razvoj i realizacija naše spoljnopolitičke strategije koju je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić, vodeći jednu, slobodno mogu da kažem, filigransku politiku, koja je bila puno kritikovana i odnosila se na to da je on stalno imao te pritiske i mi kao stranka smo stalno imali te pritiske da moramo da se odlučimo, da moramo da se opredelimo konačno za neku stranu kada su u pitanju donosioci odluka na globalnom nivou.

On naravno nije slušao te savete i posvećeno, postepeno je gradio odnose i doveo ih do strateškog nivoa, dakle nivoa strateške saradnje sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom, sa ključnim zemljama EU, sa SAD, sa zemljama Bliskog istoka, Dalekog istoga.

Šta je rezultat te politike Aleksandra Vučića i te njegove, slobodno mogu da kažem, spoljno-političke doktrine koju mi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pratimo kroz naše aktivnosti u okviru parlamentarne diplomatije? To je da danas Srbija, za razliku od vremena od 2000. do 2012. godine ima investicije iz celog sveta. Pre nekoliko dana su bili investitori, vrlo važni investitori iz Japana.

Imamo strateško partnerstvo sa našim prijateljima, čelično partnerstvo iz Narodne Republike Kine, gradimo zajednički infrastrukturu, unapređujemo našu privredu, obezbeđujemo mogućnost za nova radna mesta, uvođenje novih tehnologija, modernizaciju naše zemlje sa prijateljima iz Ruske Federacije, gradimo naš energetski sistem, modernizujemo i pokušavamo da što više benefita imamo od naših energetskih potencijala, da li se radi o obnovljivim izvorima energije ili ne obnovljivim, dakle radimo i sa njima na tom planu, ali i našim partnerima iz EU.

Ono što je rezultat svega toga, da imamo sve više i više investicija u Srbiji, da je Srbija potpuno otvorila nove privredne grane, kao što je energetika, kao što je turizam, kao što su investicije u automobilsku industriju. Održali smo i uspeli, zahvaljujući toj mudroj politici predsednika Vučića, da održimo takve sisteme energetske koji pripadaju oblasti istraživanja geologije i rudarstva, kao što je Rudarsko-topioničarski basen "Bor", kao što je Železara u Smederevu.

Dakle, i sa našim kineskim partnerima smo uspeli da održimo i da koristimo na najbolji mogući način naše prirodne resurse i ono što je najbitnije - da održimo u životu desetine i stotine mikro, malih i srednjih preduzeća koji rade za te velike kompanije, ali da održimo u životu čitave gradove, kao što su Smederevo, kao što je taj ceo smederevski region, kao što su Bor, Majdanpek, Negotin i svi gradovi u istočnoj Srbiji, zahvaljujući tim ogromnim investicijama, koje će tek u narednom periodu da daju svoj puni doprinos i puni rezultat rastu našeg BDP-a, ali naravno i unapređenju kvaliteta života svih naših građana.

Ono što je u tom domenu jako značajno je da pošaljemo poruku da se i narodni poslanici u okviru svog rada, u parlamentarnim delegacijama i u skupštinskim odborima bore da unaprede poziciju naše zemlje, bore se s obzirom da se dešavaju drastične promene kada je u pitanju svetska diplomatija i kada je u pitanju novi model moderne svetske diplomatije, koja više nije i koja sve više i više napušta onaj tradicionalni model diplomatije, nego rezultat svake diplomatije i diplomatske aktivnosti predstavlja ono koliko je moja zemlja izvezla u neku drugu državu, koliko ima trgovinske razmene i, naravno, koliko je neko kao diplomata i ko se bavi diplomatskom aktivnošću uspeo da unapredi odnose koji posle toga rezultiraju na tom ekonomskom i investicionom planu.

Mislim da je predsednik Aleksandar Vučić maestralno to uradio, s obzirom da to strateško partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, daje ogromne rezultate i gotovo šest milijardi evra trenutnih investicija u infrastrukturi i u drugim poslovnim projektima, da isto tako sa Ruskom Federacijom, da američke kompanije u Srbiji zapošljavaju preko 25 hiljada ljudi, da nemačke kompanije zapošljavaju negde oko 70 hiljada ljudi. Ono što je interesantno, uspeo je da povrati neka stara savezništva i stara partnerstva.

Navešću primer Francuske. Srbija gotovo skoro 30-ak godina nije imala nikakve niti političke, niti ekonomske odnose sa Francuskom. Zahvaljujući toj viziji predsednika Aleksandra Vučića i stvaranju jednog jakog i snažnog prijateljstva sa predsednikom Makronom, pozicirao je našu zemlju u Francuskoj kao lidera na ovom delu Balkana i u ovom delu jugoistočne Evrope i mi danas imamo jako dobre investicije. Dakle, francuska kompanija „Vansi“ je strateški partner aerodroma "Nikola Tesla".

Potpisan je i strateški ugovor o izgradnji metroa u Beogradu koji će koštati nekoliko milijardi evra i koji će drastično učiniti to da život Beograđana bude lakši, da bude atraktivniji za život i za investicije i za sve one koji žele da dođu u Beograd i na turističkom planu, ali i koji žele da investiraju u naš grad, s obzirom na to da je Beograd postao jedno, kao i cela Srbija, ogromno gradilište. Vi više ne znate i ne možete da prepoznate koja firma gradi i na kojoj poziciji pogone, da li su to firme iz Turske, da li su to firme iz Izraela, iz Amerike, iz Nemačke, Francuske i to je ono što je, u stvari, glavni rezultat i glavni benefit te Vučićeve doktrine da sarađujemo sa svima, da smo otvoreni prema svima i da ono što je on uveo 2014. godine u spoljnu politiku Srbije, da se toga i dalje pridržavamo.

Zašto Srbiju toliko poštuju i toliko cene na međunarodnom planu? Zbog toga što je Srbija ono što je u spoljnopolitičkim odnosima najbitnije postigla, a to je pouzdanost. Srbija je pouzdan partner. Srbija i njeni predstavnici, naravno, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, isto govore, iste pozicije brane i u Moskvi, i u Parizu, i u Briselu, i u Njujorku, i u Vašingtonu i u Pekingu. Dakle, mi smo jedna država na koju može da se računa, na čiju reč može da se računa, i zbog toga smo postali jedna oaza stabilnosti u ovom delu Evrope i ta politika je pokazala da možemo da se izborimo sa bilo kakvim izazovom.

Živimo u jednom teškom vremenu, gotovo globalne, velike, ogromne ekonomske krize gde neke države beleže pad ekonomski do 10, 15 i 20%, a Srbija za to vreme je uspela da očuva radna mesta, Srbija za to vreme uspeva da očuva nivo investicija i da privuče nove investicije, i to samo zato što je predsednik Vučić sve ovo vreme ovih godina izdržao pritiske sa raznih strana i vodio računa isključivo o nacionalnom interesu Srbije i o tome kako Srbija treba da izgleda za pet, deset i petnaest godina i kako će građani Republike Srbije bolje i kvalitetnije da žive. Eto, to je Vučićeva politika.

Nije sagnuo glavu ni kada su vršeni veliki pritisci da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, nije pao pod pritiske da ne treba da sarađujemo sa NR Kinom, jer im je uvek odgovarao - ljudi, nema problema, svi ste dobrodošli i svi ste slobodni da investirate u Srbiju. Evo, otvaramo ovde jedno polje za konkurenciju i za jedan dobar poslovni ambijent, pa se takmičite između sebe, kao što je to ovde napravljeno, ko će više da investira, ko će da bude bolji u toj utakmici, ko će više da izveze. Mi nećemo da gledamo apsolutno ko je iz koje zemlje, odakle dolazi, kojoj veri ili naciji pripada, nama je važno da ostvarujemo interes naše zemlje, da ovde više nemamo špekulativni kapital, da ovde nemamo više lažne privrednike i tajkune koji su sproveli pljačkašku privatizaciju tako što su pokupovali najbolja, najvitalnija preduzeća u našoj zemlji, sravnili ih sa zemljom, napravili neki stambene zgrade, neki ništa nisu ni napravili, uzeli su kredite na konto toga, pobegli iz zemlje ili ostali ovde i nikom ništa.

Dakle, ovde se radi o jednoj ozbiljnoj, dobro građenoj, pažljivo građenoj spoljnoj politici koja daje rezultate. Mnogi su, i svedoci smo svi mi ovde u sali i građani Republike Srbije, vršili ogroman pritisak na predsednika Vučića po pitanju Kosova i Metohije i ti vajni opozicionari, naši politički protivnici, gotovo na svakih nekoliko meseci govore, čak i lamentiraju na datumima kada će Vučić predati Kosovo, kada će se odreći Kosova i to traje već osam, devet godina, a za to vreme Vučić uspešno brani Kosovo i Metohiju, uspešno brani srpski narod na Kosovu i Metohiji, uspešno se branimo i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, i to smo mogli i juče da vidimo, zato što smo ozbiljna država.

Ambasador Poljanski je odmah insistirao i reagovao na pojavu simbola tzv. kosovske lažne države u Ujedinjenim nacijama i naravno nije to dozvolio zato što se, naravno, u skladu sa našom politikom i nepriznavanjem te lažne države i ponašamo i koristimo svaku priliku da pokažemo kakvo je naše mišljenje, kakva je naša pozicija i kako ćemo svakodnevno i na pravi način braniti svoje nacionalne interese, braneći svoju zastavu, braneći svoj Ustav, braneći svoj narod, a ne odricati se svoje teritorije i svog naroda, kao što su radili režimi od 2000. do 2012. godine, gde ja odgovorno tvrdim da u vreme kada je Vuk Jeremić bio ministar spoljnih poslova da je pola država koje su priznale tzv. Kosovo, da je to uradilo zbog toga što nismo znali, što nas nije interesovalo i što smo bili neaktivni.

Kako je moguće da ta Vučićeva diplomatija za samo godinu i po dana uspe da 18 država otprizna tzv. Kosovo? Zato što je Vučić radio, zato što je bio uveren u ideju, zato što je znao da samo teškim radom možemo da napravimo rezultat i da ubedimo druge. Znate li to, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je to krvav posao, da jedna država koje je uradila nešto i potpisala određeni pravni akt koji ima međunarodnu validnost to povuče?

To je mnogo teži posao, nego onaj posao koji su uradili kosovski Albanci lobirajući za to da neke od trenutno 94 države priznaju tu tzv. državu, odnosno tzv. Kosovo. Mnoge te probleme, odnosno 99% problema je Vučić nasledio upravo od tog bivšeg režima, koji koliko možemo da vidimo glavni posao je bio spoljnopolitički, na koji kontinent i u koju državu će se preneti novac koji su uzeli ovde od građana Republike Srbije iz budžet Republike Srbije. Pa, su ga preneli i na destinacije koje pola od nas ovde nismo ni čuli, po Mauricijusu, po Hong Kongu, pod drugim destinacijama, bez reči ljudi koji su vodili ovu državu, i to treba otvoreno reći, 12 godina.

Ja sam slušao jednog našeg privrednika, gledao sam ga sinoć na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom koja apsolutno nije naklonjen SNS, koji je otvoreno rekao na pitanje novinara – šta će nekom ofšor firma? On je lepo objasnio. Ako imate međunarodno poslovanje, imate fabrike, imate pogone, imate investicije u nekoliko zemalja u svetu, onda ima logike da imate ofšor. Mi nismo naprednjaci, nisu protiv ofšor poslovanja, ali ako imate firmu koja radi isključivo sa državnim preduzećima i ustanovama ovde i ovde ste navodno zaradili novac i izbacujete ih na 53 računa, 67 miliona evra, imate osam ofšor kompanija koje se kriju iza vlasništva te vaše glavne firme.

Pa, šta ste hteli da uradite? Ne treba biti mnogo pametan, niti veliki ekonomski ekspert da zaključite da je to upravo želja za utajom poreza i željom da onaj novac koji nije legalno zarađen da se iznese iz ove zemlje i da se ošteti Republika Srbija i da se oštete građani Republike Srbije.

Sve on što je Vučić i što smo mi kao SNS radili sve ove godine, upravo je suprotno i upravo se borimo protiv toga. Parlament od 2000. godine do 2012. godine, parlamentarna diplomatija, borba u međunarodnim forumima i institucijama i za Kosovo i Metohiju i za dovođenje investitora ide od svakog ovde nas naprednjaka koji ode negde ili primi neku delegaciju ovde, sledeći tu doktrinu da mi nismo ovde samo da govorimo i naravno da, što nam je i osnovni posao da donosimo i da glasamo za dobre i kvalitetne zakone, nego smo gde god da odemo reprezenti ove zemlje, gde god da odemo mi moramo da kažemo koliko je naša zemlja dobra, koliko smo unapredili poslovni ambijent i koliko nam je važno svako radno mesto u ovoj zemlji.

Vučiću nije bilo teško da za samo dve godine otvori preko 150 fabrika. Ode sam da ih otvori. Zašto? Neke su imale i po 100 zaposlenih. Zato što zna i zato što mi svi znamo ovde, zahvaljujući toj njegovoj doktrini koliko je i 10 radnih mesta važno u jednom Vladičinom Hanu, u jednom Bujanovcu, u nekoj opštini u istočnoj Srbiji, da je to 10 porodica, da će tih 10 porodica ostati tamo ili 100 ili 200 ili 300. Uspeo je da imamo fabriku i u najmanjim mestima, i u najmanjim opštinama u Republici Srbiji.

Tako se vodi spoljna politika, tako se vodi ekonomska politika i mi ovde ćemo nastaviti sa najboljim mogućim kadrovima, a siguran sam da ovi novi ljudi, posebno mladi ljudi koji čine veći deo ovih parlamentarnih delegacija i parlamentarnih odbora imaju pun kapacitet. To su pokazali već za nekoliko meseci i znanje, i želju, i patriotizam, i posvećenost, da svoj posao ovde u parlamentu, prezentovanje parlamenta Republike Srbije urade onako kako je to definisao, doduše na visokoj lestvici, na visokom kriterijumu, predsednik Aleksandar Vučić. Ali, zato se i borimo da budemo najbolji. Hvala.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve ono o čemu su govorili moji prethodnici govori jasno o tome je ono što predstavlja neosvojivu tvrđavu za, takozvanu opoziciju, posebno za ovu opoziciju koja definitivno poslednjih nekoliko nedelja gubi kompas i poziva na nasilje u našoj zemlji, podsetiću moje kolege narodne poslanike da je Dragan Đilas izjavio da ako ne uspeju pregovori da onda sledi ulica i da svakodnevno čujemo iz usta ljudi koji su deo opozicije, ali koji se predstavljaju kao nezavisni, tzv. intelektualci, govore upravo o tom nasilju, kao što je to rekao kolega Marijan Rističević, da je to i sudija Majić na sajtu svoje organizacije rekao da smo u Srbiji dotakli tu liniju i da posle te linije na koju smo sada sledi to nasilje.

Znam da jeste njima neosvojiva tvrđava dva, do dva i po miliona ljudi, dakle glasova građana Republike Srbije, koje konstantno Srpska napredna stranka osvaja na prethodnim parlamentarnim izborima, znam da je njima trn u oko 179 narodnih poslanika koje Srpska napredna stranka ima i koju je osvojila na održanim parlamentarnim izborima, 21. juna 2020. godine, i da tu tvrđavu ne mogu nikako drugačije da osvoje nego da se nadaju da će to da urade kroz neku revoluciju, ukrajinski scenario, makedonski scenario, o kojem govore već više od nekoliko godina.

Da bi uspeli da nas uzdrmaju i da uzdrmaju naš put koji je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić i put Srbije ka modernizaciji ka novim radnim mestima, ka boljoj ekonomiji, ka nezavisnosti, ka svom suverenitetu, spremni su da urade sve, pa i da napadnu naše mlađe kolege, ove mlade ljude koje im iz dana u dan na svakoj sednici pokazuju koliko su obrazovani, koliko su vredni, koliko su politički na svaki drugi način vispreni i koliko su sposobni da vode ovu državu i da budu deo državnih institucija i da obavljaju najodgovornije moguće državne funkcije.

Na kraju krajeva, to im pokazuju i svake nedelje na RTS-u u emisiji „Reč na reč“, gde svojim argumentima, svojim znanjem pokazuju, u stvari koliko je ono što ima Srpska napredna stranka kvalitetno i koliko zaslužuje to što dobija na svim lokalnim i parlamentarnim izborima u prethodnih osam godina.

Takođe, želim da kažem je da Srpska napredna stranka nesumnjivo partija koja je usmerena i koja se zalaže za vladavinu prava i zato nam je jako stalo da na sudijske funkcijske, o kojem god sudu da se radi, dođu najbolji ljudi, ljudi sa najvišim mogućim profesionalnim i etičkim principima.

Polako iz godine u godinu smatram da utičemo na takav ambijent i mi ovde u parlamentu i kolege u Vladi Republike Srbije da imamo sudski sistem koji će biti tako orjentisan da bude pravedan prema svima koji žive u ovoj zemlji, koji rade, koji funkcionišu u ovoj zemlji, koji će biti orjentisan tako da se stvori jedan kvalitetan ambijent za život u Srbiji, ali za funkcionisanje privrede, privlačenje investitora, investicija odakle god da oni dolaze i mislim da smo na dobrom putu da to uradimo i da ispunimo ideal države u kojoj postoji vladavina prava i u kojoj će uloga mafije i kriminalaca biti svedena na najmanju moguću meru.

Ono što moram da istaknem je da svi oni koji pozivaju na nasilje, moje kolege su govorile o tome, i ta Marinika Tepić, koju ja pamtim ovde, kao neko ko je bio potpredsednik parlamenta skoro šest godina, po tome da je vrlo često, da nije prošla nijedna sednica, a da nije opsovala kolegu Arsića i mene dok smo vodili sednice Narodne skupštine, eto, po tome je pamtim, ona sada pokušava ono što nije moguće, što je narod naše zemlje, što su građani, u stvari, videli o čemu se radi, pokušava da potpuno skrene sa teme onoga što jeste fundamentalno pitanje u našoj zemlji ovih dana i u narednom periodu i koje je pokrenuo Marijan Rističević na početku svog govora - kako je moguće da neko ko je bio ministar u Vladi Republike Srbije, neko ko je bio gradonačelnik grada Beograda, neko ko je obavljao najviše državne funkcije za samo nekoliko godina otvori 53 računa i da se na ta 53 računa nađe 67 miliona evra na četiri kontinenta? Kako je moguće? Kojim se poslom bavio? Šta je to proizveo? Kakvu je tu dodatu vrednost stvorio da je zaradio toliki novac, u šta mi apsolutno ne sumnjamo da je to u Srpskoj naprednoj stranci stvoreno na račun i na grbači građana Republike Srbije, na račun naših državnih preduzeća, na račun reketiranja onoga i onih sredstava i onih firmi i svih onih koji su trebali taj novac da ubace u budžet naše zemlje i da taj novac bude iskorišćen za izgradnju infrastrukture, za izgradnju bolnica, za podizanje nivoa zdravstvene i socijalne usluge u našoj zemlji?

Nažalost, u tim godinama to nije urađeno i ne treba, dame i gospodo narodni poslanici, da se čudimo onda kako nije izgrađena nijedna bolnica, kako nije izgrađen kilometar autoputa, kako je posao izgubilo 300 hiljada ljudi mahom, dakle, 95% u privatnom sektoru. Dakle, oni ljudi koji su trebali svojim radom, svojim zalaganjem, plaćanjem poreza, plaćanjem doprinosa da stvore uslove da ova zemlja napreduje, da raste bruto domaći proizvod i da dođe na ovaj nivo na koji smo došli danas u 2021. godini, kada se uspešno borimo zahvaljujući predsedniku Vučiću i njegovoj viziji sa ovom krizom izazvanom korona virusom, kada se borimo za svako radno mesto, kada privlačimo gotovo svakodnevno nove investitore u našoj zemlji koje stvaraju dodatu vrednost i koji stvaraju uslove da se naši mladi ljudi zapošljavaju u našoj zemlji.

Naravno, nećemo kao narodni poslanici ostati bez glasa i podržavam apsolutno moje kolege, zato što smo mi vlasni, s obzirom da smo mi izabrani glasovima naroda i građana Republike Srbije, da podignemo glas protiv svakog kriminala, protiv svakog nasilja i protiv svih onih koji nastoje i koji pozivaju da se bilo kakav poredak, bilo šta u Republici Srbiji menja na neki nasilan način samo iz razloga da bi sakrili svoj kriminal, samo iz razloga da bi sakrili šta su uradili tokom onog perioda dok su obavljali najviše državne funkcije, kako se ne bi videla ta jasna razlika između onoga što je napravio Aleksandar Vučić i ova Vlada i naša parlamentarna većina ovde koja predstavlja ono što predstavlja najviše ljudske osobine, a to su posvećenost, to je rad za svoju državu, to je patriotizam, to je zaštita nacionalnih interesa za šta se mi definitivno borimo i onih koji su samo, kako to moj kolega Mirković lepo reče, očistili budžet Republike Srbije.

Imali smo priliku sada za vikend da vidimo i da čujemo o tome, o nekom ekološkom ustanku, o tobožnoj brizi za ekologiju i zaštitu životne sredine ljudi koji su slali političke poruke.

Imam jedno pitanje za njih – gde su bili 2009. godine, za vreme kada je implementirana, kada je realizovana kampanja „Očistimo Srbiju“? Daću samo dva primera. Jedan primer je da je dve nedelje zakupa panoa na jednom teniskom turniru u SC „Gale Muškatirović“ plaćeno 500 hiljada evra i da je pano kod Brankovog mosta, odnosno u Brankovoj ulici na jednoj poslovnoj zgradi plaćen samo za sedam dana objavljivanja 500 hiljada evra. Da li je iko od tih ljudi pomenuo to i pomenuo šta se uradilo za vreme tih 12 godina vladavine po pitanju zaštite životne sredine?

Vidimo mi da je to politička agenda i vidimo mi da to nema veze sa zaštitom životne sredine, ali takođe želimo da kažemo da ćemo podići svoj glas i da ćemo posvećeno raditi na tome da zaštitimo sve ono što predstavlja tekovinu onoga što je Aleksandar Vučić uradio za našu zemlju u prethodnih nekoliko godina, reformišući našu ekonomiju, osnaživajući naš zdravstveni sistem, naš socijalni sistem, osnažujući našu vojsku, naš odbrambeni sistem i jačajući našu geopolitičku poziciju.

Ono što predstavlja naš legitimitet i ono što predstavlja snagu iz koje mi crpimo sve svoje aktivnosti, sve ono što radimo u okviru svog političkog delovanja, predstavlja matematika. Ono što kažu sva istraživanja javnog mnjenja to je da trenutno Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku podržava preko 60% građana Republike Srbije.

Građani Republike Srbije nisu ono što ovi iz bojkotaške nasilne opozicije misle, da su oni neuki, da su nepismeni, da su neobrazovani. Neće ni oni, naravno, kao što su to pokazali u više navrata u prethodnih osam godina, dozvoliti da oni koji su zajahali ovu državu, koji ništa nisu uradili na polju zaštite njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, da ne govorim o ekonomiji i radnim mestima. Ništa po tom pitanju nisu uradili, nego su rasprodali sve što su mogli da rasprodaju, sve što smo maltene imali i doveli nas pred bankrot 2012. godine.

Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka su personifikacija svega onoga suprotnog od tih ljudi koji danas pozivaju na nasilje i koji pokušavaju… Pogledajte kako je to perfidno smišljeno i time ću završiti. Napada se predsednik države, napada se direktor BIA-e Bratislav Gašić, napada se Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova, napada se parlament, koji je legitimni izraz volje građana Republike Srbije. Pokušavaju da udare u temelje funkcionisanja ove države i one ljude za koje ja smatram i svi mi ovde u SNS da su temelj, da su stubovi poštenja, časti i odbrane nacionalnih interesa ove zemlje i mi im to u ovom parlamentu kao većina nećemo dozvoliti. Nećemo ćutati na takve insinuacije i niko nas neće zaustaviti da ukažemo na svaki njihov kriminal, da ukažemo na svaku njihovu nesposobnost zarad interesa građana Republike Srbije i interesa našeg naroda. Hvala.

Hvala vam, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, siguran sam da će izbor Jasmine Vasović za predsednika Vrhovnog kasacionog suda biti dobar izbor, da ona ima sve potrebne reference koje će joj biti potrebne kako bi radila taj veoma značajan posao za naš pravosudni sistem i naravno našu celu državu.

Ono na šta želim da se osvrnem u svom govoru je to da mi danas posle 20 i više godina plaćamo cenu neuspešnih reformi našeg pravosudnog sistema, plaćamo cenu jedne negativne selekcije kadrova i ljudi koji rade u svim sudovima, koji očigledno do današnjeg dana, do 2021. godine, iako su na određenim pozicijama, nisu shvatili i ne shvataju da je sudijski posao upravo ono što definiše pravosudni sistem, a to je da jeste treća grana vlasti, pored nas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji smo zakonodavna vlast, naših kolega iz Vlade kao izvršne vlasti i da su oni u stvari treći stub države.

Ali, to ne znači da radeći u sudu i biti na poziciji sudije, predsednika bilo kog suda, to ne znači da ste autonomni od svog naroda i da ste nezavisni od svoje države i njenih interesa. Upravo znači suprotno – da svi mi koji se bavimo javnim poslom, jesmo zavisni od svog naroda i svoje države i da jesmo dužni da radimo u najboljem interesu svog naroda i svoje države.

Mi imamo danas, nažalost, posle toliko godina, plaćaju ceh te reforme pravosuđa iz 2009. godine, slučajeve da neke sudije, o tome su moje kolege narodni poslanici danas govorili i govorili su jako stručno, pogotovo oni koji su pravnici, koji su pravne struke, ja mogu da govorim o tome kao neko ko je laik, ko je političar, koji kao narodni poslanik želi najbolje svojoj državi i želi da u mojoj državi dođe do toga da imamo konačno vladavinu zakona. Ali se postavlja pitanje da i uz političku volju i punu političku podršku koju ljudi koji žele da uspostave vladavinu zakona i od strane predsednika Republike Srbije i nas koji predstavljamo većinu ovde u parlamentu, dakle, posebno oni koji su najviše zainteresovani za vladavinu zakona a to jeste SNS, ima onih koji u stvari ovu državu, ovaj parlament i instituciju države doživljavaju na način i tako da u medijima i u svim mogućim kanalima komunikacije smatraju i nazivaju nas svojim neprijateljima.

Mi kao narodni poslanici smo dužni, kao i članovi Vlade, kao i svaki čovek koji se bavi javnim poslom, da se ponašamo na način kako je to jednostavno određeno, kako je to potrebno, kao ljudi koji su odgovorni i koji treba da vode ovu državu.

Potpuno, i o tome su moje kolege govorile danas na ovoj sednici, kada je u pitanju sudija Majić i mnoge druge sudije koje su sudije najznačajnijih sudova i na najznačajnijim pravosudnim pozicijama, ne treba da budete vrhunski pravnik, ne treba da budete doktor pravnih nauka kao moj kolega Aleksandar Martinović i da vidite da je potpuno neprimereno da se jedan sudija bavi dnevno-političkim pitanjima, da se jedan sudija bavi komentarisanjem dnevne politike u jednoj zemlji i da celokupno njegovo delovanje, i on je personifikacija toga, on, nažalost, nije jedini, ima onih koji to rade i time se bavi, ali on je personifikacija toga zato što on očigledno voli i vrlo često se pojavljuje u medijima koji nisu nastrojeni opoziciono, ne govorim o tome da se pojavite u nekom mediju, naravno, što je lekovito za svaku vlast i svaku državu i da budete kritični, to nije sporno, mi priželjkujemo kritiku, mi želimo da gradimo ovu državu što je bolje i kvalitetnije moguće, ali želimo i da zaštitimo ovu državu i da se u ovoj državi zna ko šta radi. Narodni poslanici se bave svojim poslom, dakle, delokrugom rada i u oblasti donošenja najboljih mogućih zakona, najboljeg mogućeg zakonskog okvira i stvaranja potrebnog ambijenta kako bi građani Republike Srbije što bolje i kvalitetnije živeli i kako bi, naravno, bili zaštićeni.

Ono što jeste politika SNS i ono što jeste nešto što nas vodi ka budućnosti i ka modernizaciji ove zemlje jeste da je zakon nešto što nas čini slobodnim, ali zakon koji će da važi za sve, zakon koji će da važi za sve ljude i zakon koji će da dovede do toga da vas bilo koja funkcija ne zaštiti od bilo kakve kritike. I mi smatramo da imamo pravo da kritikujemo i mi smatramo da imamo pravo da podignemo glas kada je u pitanju vladavina zakona i kada je u pitanju delovanje nekih ljudi koji su u stvari zaduženi i treba da budu nezavisni u donošenju svojih odluka i u svom sudskom delovanju, ali ne da budu nezavisni i potpuno otuđeni od svog naroda, od svoje države i od, naravno, državnih institucija.

I da završim. Nije čudo i nije slučajno što je meta i tog sudije Majića i svih onih drugih koji, eto, uzimaju sebi za pravo da kritikuju svakodnevno i ono što je najbolje, o čemu nas i za šta nam ceo svet skida kapu, odaje počast. Problem je u tome što je njihova kritika upućena isključivo na predsednika Republike Srbije, koji je 2017. godine dobio 55% glasova naroda, građana Republike Srbije, dakle četiri puta više od drugoplasiranog i problem je što mi činimo, nas ovde ima, bar iz SNS, mislim da nas je 179. Mi smo osvojili preko 60% i imamo podršku građana Republike Srbije i mi smo meta. Mi smo meta, kao ljudi za koje su se građani Republike Srbije opredelili da vode državu i da upravljaju ovom državom i u toj borbi očigledno pokazuju da ne prezaju ni od čega, da zloupotrebljavaju svoju sudsku funkciju, da se u saradnji sa određenim kompanijama pravi jedna čitava zmija, od Slovenije do Makedonije, kupovine medija, kupovine medijskog prostora, na tržišnoj osnovi, na tržišnoj bazi, zato što je kupovina i otvaranje štampanih medija nešto što je tržišno jako isplativo, pa ima prostora na teritoriji zapadnog Balkana i u našim zemljama da se prave dnevni mediji i dnevna štampa. Pa, nema. I očigledna je politička agenda.

Međutim, najveći problem u svemu tome i najveća prepreka u svemu tome je parlament, nas 179 ovde koji smo brana svakoj zloupotrebi, koji se svakodnevno zalažemo za istu tu vladavinu prava i koji se zalažemo da ovaj narod i ova država konačno dobije i kao što ima, zahvaljujući predsedniku Vučiću, svoje dostojanstvo, svoj dignitet, svoj integritet, svoj suverenitet, svoju kulturu sećanja i odsustvo sramote da kažemo kakav smo to narod, da kažemo koje su naše crvene linije, da kažemo da ćemo da branimo KiM i naš suverenitet na KiM, da kažemo da ćemo da sarađujemo sa našom braćom u Republici Srpskoj, da ćemo da se trudimo da očuvamo regionalni mir i stabilnost. To su sve stvari za koje se zalaže SNS.

Danas je dan Roma, Svetski dan Roma i kada su u pitanju upravo ljudska i manjinska prava. Želim samo da pošaljem poruku građanima Republike Srbije, a i mojim kolegama narodnim poslanicima i poslanicama, danas je Nacionalni savet Roma i ljudi Romi su kod Vučića, nisu ni kod Majića, nisu ni kod Đilasa koji ih je pošto nam nije tako kratko pamćenje, samo pre deset godina terao, želeo da ih iseljava iz njihovih naselja, ko zna gde, ne mareći apsolutno niti za njihova prava niti za njihove potrebe za koje mi danas marimo. Kao što marimo za poštovanje i prava svih nacionalnih zajednica, svih nacionalnih manjina, pa je zbog toga naš odnos danas, dakle, odnos srpskog naroda, ove vlasti najbolji odnos sa mađarskom manjinom i mađarskim narodom u istoriji našoj. Najbolji odnos sa Bugarima, najbolji odnos sa Rumunima. To je ono što predstavlja SNS, što predstavlja predsednik Aleksandar Vučić. To su konkretne stvari, želeći da na konkretan način učinimo da ovaj narod i ovi građani žive bolje.

Naravno, da nam je za to potrebna vladavina zakona, ali mislim da mnogi ljudi u pravosudnom sistemu treba da stave prst na čelo i da kažu – da li ja radim za svoju državu, da li ja ovu funkciju obnašam na pravi način ili sam ja ovde zaposlen i radim da bi kritikovao vlast i da bi se bavio dnevnom politikom.

Ja nisam pravnik, ali mogu da kažem da jednostavno to je nedopustivo. I zato smatram da će ovaj izbor, nadam se Jasmine Vasović da bude pravi, da će to biti pozitivna selekcija i da konačno smo uveli ono što je predsednik Aleksandar Vučić uveo u naš politički život, uveli meritornost i uveli donošenje odluka na bazi kvaliteta, na bazi referenci, a ne gole političke borbe i ne golog političkog ili bilo kog finansijskog ili drugog interesa, a svi smo svesni toga da do 2012. godine smo imali situaciju da smo prosto imali jednu vrstu zarobljene države kojom su rukovodili kako je to nekoliko mojih kolega prethodno reklo, nekoliko ljudi iz sveta advokature, nekoliko ljudi iz sveta biznisa, jedan predsednik države, jedan gradonačelnik.

Oni su radili sve poslove, oni su odlučivali kako će da se donose presude, oni su odlučivali o tome ko će da ide u zatvor, ko će da bude oslobođen. E, toga više, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani nema. To više ne postoji. U Srbiji je uveden jedan jasan sistem, jedne ozbiljne države i potrudićemo se gde god to budemo mogli, kao stranka, kao većina u ovom parlamentu, predvođeni našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, da na svaku poziciju i na svaku funkciju, gde god možemo da utičemo, naravno i kada je u pitanju pravosuđe da dođu ljudi koji su najbolji, koji su najkvalitetniji i ljudi koji će znati šta je njihov posao, šta je obaveza prema državi, šta je država, šta je patriotizam i da, naravno na taj način i ta treća grana vlasti budu ohrabrena da radi najbolje moguće za svoju zemlju, kao što to radi predsednik Republike Aleksandar Vučić. Hvala.

Uvaženi predsedniče Narodne Skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas se navršava 80 godina od zločinačkog i nacističkog bombardovanja Beograda i bombardovanja naše zemlje.

Ono što je simbolično, na današnji dan posle 80 godina, dakle da se prisetimo svi ovde i naši građani, koliko jednu državu samo može da košta neozbiljnost i nedostatak liderstva političara i vođa jedne zemlje, koliko nam je važna stabilnost u ovom vremenu i koliko je značajno što predsednik Aleksandar Vučić stalno govori o tome koliko je stabilnost u zemlji i regionalna stabilnost važna za napredak i modernizaciju našeg naroda.

Samo u roku od nekoliko dana pučistička vlada i pučistički generalštab su posle 27. marta ušli u državne avione i napustili svoj narod, napustili svoju vojsku i napustili svoju zemlju.

Interesantan je podatak da 40% vojnih snaga, tadašnje još uvek Kraljevine Jugoslavije nije imalo nikakvu vezu sa tim generalštabom i to nas podseća da moramo da budemo oprezni i moramo da jako vodimo računa o tome da poštujemo volju građana, da ta volja građana mora da bude poštovana od svakog instituta i svake institucije u našoj zemlji, pogotovo u vremenu u kojem živimo, koje je isto tako jako turbulentno.

Siguran sam da ti izazovi koje je naša država i naša zemlja i naš narod imao od te 1941. godine, a i prethodnih godina, ništa se to danas preterano ne razlikuje. Puno je onih i u regionu, u celom svetu koji ne žele dobro Srbiji, kojima nije prijatno što Srbija ima slobodarskog lidera i slobodarskog predsednika kojem odaju počast i poštovanje, danas svi svetski mediji i sve ozbiljne države po pitanju očuvanja zdravstvenog sistema, očuvanja života ljudi, očuvanja ekonomije. Srbija je danas postala jasan i dobar primer.

Ono što se desilo pre 80 godina govori o tome koliko je malo potrebno da se zapali vatra i koliko je malo potrebno da dođe do onoga do čega je došlo u tim ratnim godina, do građanskog rata i do međusobnog ubijanja braće, dakle, istog naroda, faktički koje se završilo slomom jugoslovenske vojske u otadžbini 15. maja posle Bosanske golgote.

To nas opominje da danas budemo složni, to nas opominje i ovo istraživanje javnog mnjenja koje pokazuje od pre neki dan IPSOS-ovo, koje pokazuje da predsednik Vučić i SNS imaju negde oko 60% stabilne podrške građana Republike Srbije i da sve ono što predsednik Aleksandar Vučić radi u domenu razvoja zemlje i izgradnje infrastrukture treba da bude podržano i treba da bude odbranjeno.

Moje pitanje, naravno, odnosi se na nadležne države organe, odnosi se na tužilaštvo, odnosi se na pravosudne organe, jer smo mi u SNS jako zabrinuti za to da i elementi na domaćoj političkoj sceni, milim isti ti oni koji bi kada bi se, ne daj Bože nešto loše desilo u našoj zemlji ili regionu oni bi samo seli u svoje avione, oni ne bi seli u državne, nego bi seli u sopstvene avione koje poseduju, jer su proteklih nekoliko godina pokazali da je njima samo vlast i lično bogaćenje uglavnom i prioritetnom interesu i da im Srbija i da im zaštita nacionalnih interesa našeg naroda i Republike Srbije nikada nije bila niti prioritet, niti bila deo bilo kakve ideologije i politike.

Zato zahtevam i molim sve državne organe da brzo i efikasno deluju po pitanju svih onih afera koje se tiču krađe državnih i narodnih para, posebno onih koji se tiču 53 računa i 69 miliona evra koji je prethodni režim i njegovi čelnici koji su sklonili, na čelu sa Draganom Đilasom širom sveta, na četiri kontinenta koji zasigurno nisu zarađeni poštenim radom i kroz neke poštene privatne poslove i privatne i preduzetničke inicijative.

Naravno, da se pod hitno istraži i očekujemo efikasnu istragu i rezultate u pokušaju eliminacije predsednika Aleksandra Vučića, koji predstavlja stub stabilnosti zemlje, stub stabilnosti celog regiona, a odnosi se na kombinovanu, odnosno zajedničku zaveru od strane određenih političara, narko klanova i mafije u Republici Srbiji, koja je imala za cilj da ukloni Aleksandra Vučića i da zaustavi razvoj i modernizaciju Srbije.

Nadam se da će ta istraga i rezultat te istrage da dođe što pre, jer je to u interesu našeg naroda, to je u interesu naših građana, da nastavimo sa našom politikom razvoja, da nastavimo sa našom politikom izgradnju ove zemlje. Izgradnjom ovog regiona, Vučić je pokazao svima da ovaj region i da naša zemlja, u stvari može i to mu priznaju čak i Hrvati.

Pre neki dan u večernjem listu, imate jedan tekst koji, to je jako retko, ja mislim da se u proteklih 30 godina nije pojavio takav tekst u kojem se kaže da je Vučić definitivno politički lider ovog regiona, da je lider i predstavlja personifikaciju stabilnosti ovog regiona dajući priliku svim poslovnim ljudima i ljudima iz celog regiona da dođu i da se vakcinišu u Srbiji, pružajući ruku i pokazujući celom svetu koliko jedna mala zemlja, ali slobodarska, na čelu sa slobodarskim predsednikom može da bude zemlja koja okuplja zemlje i narode oko sebe i ko jeste stub modernizacije i naravno, napretka.

Mi ćemo posle ovih 80 godina da nastavimo svoju tradiciju borbe i gajenja baštine antifašizma, antisemitizma i borbe za nacionalni identitet i zaštitu kulturne, istorijske i religijske baštine.

Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, dok se naši tzv. politički protivnici, koje je malopre pominjao moj uvaženi kolega Mirković, igraju politike, igraju države, držeći konferencije za štampu, vređajući naše odbornike, konkretno danas ispred i tokom sednice Skupštine Grada Beograda, naš predsednik Aleksandar Vučić, je danas obišao zajedno sa ambasadorkom Narodne Republike Kine radove na auto-putu Čačak-Požega, koji će se nastaviti, dakle, njegova izgradnja će ići do Boljara, do Crne Gore, što će predstavljati jedan strateški značajan koridor za našu zemlju, za našu trgovinu, za naša radna mesto.

To je ono što razlikuje nas i tu tzv. opoziciju, naš pristup i naše vođenje i poimanje države od njih, koji se igraju politikom i koji pokušavaju i daju sve od sebe da dođu na vlast svim sredstvima, samo ne onim što jeste imanentno celokupnom demokratskom svetu i razvijenim zemljama, a to su izbori. Izbori na svakom nivou, da li je to lokalni, da li je to nacionalni nivo, da li su to predsednički izbori, sve su spremni da urade, samo nisu spremni da izađu na izbore. Evo, već nekoliko godina, ne prete nama, kao vladajućoj koaliciji, ne prete SNS, ili predsedniku Aleksandru Vučiću, prete narodu, prete građanima Republike Srbije, da će oni unapred neke izbore bojkotovati. To se već desilo tokom republičkih izbora koji su bili održani 21. juna prošle godine, i koji su jasno pokazali da predsednik Aleksandar Vučić i SNS i naši koalicioni partneri imaju gotovo plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije i da imamo jasan mandat da vodimo državu onako kako smo to govorili i tokom svih ovih godina.

Dakle, od 2014. godine pa do danas i tokom izbornih kampanja, ali i naravno, i posle završetka izbora, izbornih kampanja, jer naš program je modernizacija, naš program je razvoj privrede, naš program su radna mesta. Naravno mi smo u takvoj poziciji da je nama sada faktički lako, jer građani Republike Srbije, narod, može jasno da vidi u čemu je ta razlika između te tzv. opozicije i Aleksandra Vučića i nas koji predstavljamo ovde većinu u ovom parlamentu, koji svakodnevno radimo na tome da našim građanima bude bolje, da se borimo za naš zdravstveni sistem, da se borimo da poboljšamo našu geo-političku i spoljno-političku poziciju, da svakodnevno otvorimo neko novo radno mesto, da razvijamo naše preduzetničko društvo, da uradimo sve da naši mladi ljudi ostanu u našoj zemlji.

Sigurno, i ako je danas tema kao i u prethodnom periodu pravosudni sistem Republike Srbije, vrlo treba da budemo precizni u tom procesu izbora sudija na svim nivoima. Moram da napomenem da od njih i od efikasnosti pravosudnog sistema, od efikasnosti naravno, tužilaštva, u mnogome zavisi razvoj Srbije, u mnogome zavisi kako će se ekonomija razvijati, ali i u kom pravcu će se kretati naša zemlja.

Nije dovoljno da mi kao političari i da mi kao naravno, najveća, najsnažnija stranka koja ima najveću podršku građana Republike Srbije imamo, i to smo pokazali, to pokazujemo iz dana u dan. Mogu da pričaju šta god žele, mogu da nas potcenjuju, ali nisam sigurna da bi bilo ko od tih vajnih opozicionara, tog Dragana Đilasa, Vuka Jermića, Boška Obradovića, smeo da izađe na duel našem šefu poslaničkog kluba Aleksandra Martinovića, koji je danas svima nama, ali i njima, i celom narodu Republike Srbije održao jedan čas, jednu ozbiljnu lekciju iz istorije, ali i pokazao nam kakav pristup SNS ima kada je u pitanju saradnja sa manjinskim zajednicama, kada je u pitanju poštovanje stavova drugih ljudi koji ne pripadaju većinskoj zajednici u Republici Srbiji. Pokazali smo da to možemo da uradimo i sa Bošnjacima, pokazali smo da možemo da nađemo zajednički jezik, pokazali smo da možemo da gradimo našu Srbiju i sa našim kolegama uvaženim iz mađarske zajednice, i sa Rusinima, i sa Slovacima, i sa svim drugim koji žele zajedno sa nama da grade ovu zemlju, bez obzira kojoj veri i kojoj naciji pripadaju.

Međutim, jako sam zabrinut, uvaženi predsedniče, zbog toga što mi i dan danas u našem pravosudnom sistemu imamo ljude koji u svom delovanju nemaju kao prioritet da štite interes države. Ne želim da komentarišem pojedinačno sudije, da govorim o njima lično, ali govorim o ljudima koji su i dan danas u pravosudnom sistemu Republike Srbije, a koji su recimo 2000. godine pustili nekoliko hiljada Albanaca među njima 620 njih koji su bili osuđeni ili su im tekli procesi u Republici Srbiji koji su bili optuženi za neprijateljsku delatnost i za terorizam. Među njima su Flora Brovina koja je danas naravno na slobodi, koja se aktivno bavi politikom u stranci Hašima Tačija. Među njima je nažalost i Aljbin Kurti koje je prethodnih dana, dakle, po drugi put izabran za premijera, odnosno predsednika tzv. privremenih institucija na Kosovu i Metohiji.

Mi kao SNS želimo da se pravosudni sistem ojača, da bude efikasan ali da bude, naravno, patriotski, da ti ljudi koji rade u pravosudnom sistemu znaju šta je država, jer ovo što sam malo pre naveo dovoljno govori o tome kako su se ljudi koji su posle 5. oktobra došli na vlast u Republici Srbiji se odnosili prema ovoj državi. Ti ljudi koje su oni tada tako velikodušno pustili na slobodu iako su bili optuženi ili neki čak osuđeni, Flora Brovina je bila osuđena na 12 godina zatvora za krivično delo neprijateljske delatnosti i terorizma. Ti ljudi se nisu umirili, ti ljudi nisu rekli – pa, čekajte mi treba da iskoristimo svoj uticaj da se dogovorimo sa Srbijom, sa srpskim vlastima, da vidimo kako da gradimo svoju budućnost. Ne, ta Flora Brovina je kao poslanik Tačijeve stranke u parlamentu, dakle u privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji, pokazivala sliku, fotografiju koja je obišla ceo svet, koja je naravno bila lažna kako srpski vojnici siluju albanske devojke tokom sukoba na teritoriji Kosova i Metohije između naših regulatornih vojnih i policijskih snaga i terorističke OVK.

Naravno, ta laže se razotkrila jako brzo ali to je poslužilo kao šlagvort da Atifete Jahjaga ode u SAD i da u američkom Kongresu i američkim institucijama ima priliku da govori o tome da je na teritoriji Kosova i Metohije tokom rata silovano 20 hiljadi Albanki od strane regularnih vojnih i policijskih snaga Republike Srbije.

Ono što želim da kažem, u ovom obraćanju je da svi mi nosimo jednu ogromnu odgovornost i mi ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i naše kolege u sudovima, i naše kolege i Vladi Republike Srbije i u svim državnim institucijama i da prvo što treba da nam budu na umu kada se ujutru probudimo pre nego što dođemo na posao, jeste da je svaki naš potez, svako naše delovanje, vezano i da ima uticaj na to kako će biti našoj zemlji i kako će biti našem narodu.  

Moje kolege uvažene su prethodno govorile o tome i, naravno, ne mogu da ne pomenem to da želim da ohrabrim te ljude da jednostavno rade svoj posao, da ih podstaknem da ga rade, jer, koliko možemo da vidimo, tolike uvrede, toliki napadi na instituciju predsednika države, na njegovu porodicu, na mnoge ljude koji su javni poslenici i kako naš uvaženi kolega Martinović kaže, koji rade u prilog toj politici, ne branimo, nemamo potrebe mi nikoga ovde da branimo, ali radimo u prilog Srbiji, radimo u prilog razvoju Republike Srbije.

Naš glas treba da se čuje i želimo da kažemo da je to jednostavno nedopustivo i da i mi preuzimamo jedan deo odgovornosti birajući, imajući to pravo da biramo određene sudije, da razmatramo i dobro analiziramo ko će voditi pravosudni sistem Republike Srbije u budućnosti. Jer, pogrešni izbori mogu da nas koštaju prvenstveno puno i mogu da, što je još gore, da nas koštaju dugoročno, dakle na dugoročnom planu.

Mi danas plaćamo ogromnu cenu posledica onoga što se dešavalo 1999, 2000, 2001. godine. To što se tada dešavalo, to što su tada oni propustili je dovelo do toga da dođe do zločina i u Starom Grackom, da dođe do pogroma 2004. godine i da niko ne reaguje protiv toga, da niko ne reaguje da početkom 21. veka se vrši pogrom nad jednim slobodarskim narodom sa dugom demokratskom i državnom tradicijom, hrišćanskim narodom u srcu Evrope. I mi to moramo glasno da kažemo i da kažemo da to mora da se promeni i da mi nećemo da tolerišemo kao država, da, kao poslanici, kao ljudi koji su izabrani od strane naroda i da želimo samo da svako od nas, kojoj god grani vlasti da pripada, treba da radi maksimalno efikasno, profesionalno i na kraju, ali, naravno, ne najmanje važno nego najviše važno, na patriotski način svoj posao.

Mislim da nam se suviše dugo dešavalo to da nas je sramota da branimo nacionalne interese, da nas je sramota da kažemo samo šta je istina, ništa drugo. Jer, mi ovu borbu koju danas vodimo, predvođeni Aleksandrom Vučićem, vodimo samo istinom i samo, naravno, faktima i jasnim podacima šta se sve dešavalo u bliskoj prošlosti i u skladu sa tim vodićemo i dalje u budućnosti našu spoljnu politiku.

Što se tiče ovih geopolitičara, naših političkih protivnika, kolega Mirković je pričao o tome, mnoge moje kolege danas i prethodnih dana, eto, to je bila njihova geopolitika – kako rasporediti novac koji je izvučen iz domaćih preduzeća, iz budžeta Republike Srbije, kako ga rasporediti i na koji način na razne destinacije širom sveta. Koliko mi do sada imamo informacije, radi se o četiri kontinenta, 53 računa, od Hong Konga preko Moldavije, Švajcarske, čak do Njujorka, Delavera, raznoraznih država. To je bila njihova međunarodna saradnja, to je bila njihova geopolitička strategija i geopolitičko pozicioniranje naše zemlje. Naravno, ja sam napravio jednu malu šalu i digresiju, iako očekujem od istog tog pravosudnog sistema da sve ovo što sam pominjao i što su moje kolege malo pre pominjale, da dobije svoj sudski epilog i da ono što je uzeto od građana Republike Srbije, da se to njima vrati.

Jer, i taj akt i ta vrsta ponašanja jeste čuvanje nacionalnih interesa, jer mi želimo, pored toga što štitimo našu teritoriju, što štitimo naš narod, što želimo da štitimo našu kulturno-istorijsku baštinu, štitimo i naš novac, štitimo naše resurse. Ne želimo da nam se desi da i jedan dinar iz kase u koju su dali građani Republike Srbije ode na način koji nije prilagođen i koji nije u njihovom interesu.

I da završim time da im je Aleksandar Vučić, i njima i našim evropskim prijateljima i američkim prijateljima i svima na svetu, dao jednu odličnu lekciju iz regionalne saradnje.

Danas smo imali vrlo kvalitetne diskusije, vrlo kvalitetne polemike o tome šta se događalo u našoj bližoj istoriji, kako da zajednički gradimo budućnost naše zemlje, kako da objedinimo sve snage i kako da, naravno, se toga sećamo, da nađemo neki zajednički imenitelj u svemu onome što se desilo.

Ali, ono što je, ja mislim, danas najznačajnije bilo na ovoj sednici, što smo došli do toga da nam je zajednički interes, i njima u Novom Pazaru i nama ovde u Beogradu i dole u Vladičinom Hanu i našim kolegama u Subotici, Mađarima, da gradimo ovu zemlju, da je modernizujemo, da svi pozdravimo to što je ceo region mogao da dođe tokom vikenda da se vakciniše ovde u Srbiji, i naši prijatelji iz Bosne i Hercegovine i naši prijatelji i naša braća iz Crne Gore, a zašto da ne kažem i iz Albanije, i drugih država i svi su mogli da dođu i to pokazuje koliko je Srbija jaka, i koliko Srbija jeste, ne samo ekonomski, nego i politički lider ovog regiona zahvaljujući liderstvu predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je jako teško govoriti o ovoj temi, o kulturi, o umetnosti posle moje uvažene koleginice, magistra Jadranke Jovanović koja i jeste živi dokaz da SNS ima sjajne kadrove u svim oblastima društvenog života, tako i u kulturi, za koju mi smatramo da je jako važan faktor razvoja naše države, pored ekonomije, socijalne politike, svega onoga za šta se mi predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem borimo svakodnevno kako bi unapredili, kako bi modernizovali našu zemlju.

Naravno da što se tiče kulture, obrazovanja, nauke na dnevnom redu danas imamo ovaj Zakon o uređenju i definisanju i unapređenju muzejske delatnosti, u našoj zemlji, da će to uticati na razvoj kulture, da će to uticati na bolje pozicioniranje kulture kao jednog važnog segmenta u razvoju naše zemlje i podsetiću naravno sve moje kolege, narodne poslanike na to da smo mi i posle dobijanja naše državnosti 1878. godine, na početku razvoja naše države, moderne države imali sjajne i dobre političare koji su kulturu i obrazovanje tretirali kao nešto što je najznačajnije i najbitnije oruđe i oružje našeg naroda i naše države na putu ka modernizaciji, na putu ka potpunom osamostaljenju, na putu ka odbrani naših nacionalnih i svih drugih interesa.

Pomenuću recimo Stojana Novakovića koji je bio i predsednik Vlade i ministar spoljnih poslova, iskusan diplomata koji je službovao i u Rusiji, Carskoj Rusiji, u Turskoj, koji je mnogo energije zajedno sa članovima svoje Vlade ulagao upravo i vremena i novca ulagao u kulturu, obrazovanje, gde god da je živeo srpski narod, znajući da će samo na taj način zaštiti sebe, zaštiti svoj jezik, zaštiti svoju kulturnu i istorijsku baštinu.

To mi pokušavamo i danas da radimo i želim da podsetim građane Srbije i moje uvažene kolege narodne poslanike da je predsednik Vučić upravo pre nekoliko godina definisao i uveo kulturu kao jedan od glavnih segmenata našeg razvoja, između ostalog, kulturu sećanja, kulturu poštovanja zastave, kulturu poštovanja naše istorijske baštine, naših znamenitih istorijskih ličnosti koji si gradili ovu državu, koji su osnaživali ovu državu od njenog samog postanka, od njenog nastanka, od Nemanjića, od Svetog Save pa do današnjeg dana i smatram da mi tu treba i vrlo lako možemo da napravimo i politički konsenzus kada je ovo u pitanju jer sve ovo ide u prilog naravno našem narodu, našoj državi i jednostavno sve ono što smo pokazali na polju ekonomije, na polju snalažljivosti po pitanju politike i geopolitičkog pozicioniranja, to polako počinjemo da pokazujemo i kada je u pitanju oblast kulture, kada je u pitanju oblast zaštite naše kulturne i istorijske baštine, naše istorije, svega onoga što malo po malo.

Koliko možemo da vidimo, vodimo borbu sa mnogim zemljama u regionu po tom pitanju i jednostavno moramo da shvatimo da mi tu imamo jednu veliku prednost kao najveća, ekonomski najsnažnija država, ako već želite da to kažem, i najstarija država, država koja je u ovom regionu najstarija i ima dugogodišnju, odnosno vekovnu tradiciju svoje državnosti. Ali nas je i život naučio i svakodnevnica nas je naučila da malo po malo komšije i svi neki drugi pokušavaju da preuzmu i da prisvoje sebi taj deo naše državnosti, deo naše kulturne i istorijske baštine.

Siguran sam da će kada je u pitanju kultura uopšte, zaštita kulturne baštine da doživi svoje procvat, svoju renesansu jer smatram da u narednom periodu, posebno u periodu od narednih nekoliko godina, poštujući sve ono što o kulturi i o značaju kulture zna i može da uradi potpredsednica Vlade, Maja Gojković, smatrajući da je jedno i naravno najbolje rešenje za ministra kulture, neko ko zna šta je država, neko ko zna šta znači koliko je za jednu državu, za njen opstanak, za njenu budućnost važno da unapređuje svoju kulturu, da investira u kulturu i da naravno kultura postane jedan od glavnih segmenata društvenog života u jednoj zemlji, a mi kao zemlja smo na tom putu.

Treba biti otvoren prema građanima, treba biti otvoren prema svima u ovoj našoj zemlji i reći da jednostavno nema razvoja kulture ako nema razvoja ekonomije. Ako nemamo novih investicija, ako nemamo novca, ako svakodnevno ne jačamo ekonomski, ne možemo očekivati neke velike rezultate, niti očekivati od gospođe Gojković ili bilo kog drugog da ima čarobni štapić. Jednostavno, jačanje i osnaživanje pozicije, odnosno uloge kulture u našem društvu zavisi i od razvoja ovih drugih segmenata koji su razvojni, na čijim poljima smo pokazali da možemo puno da napredujemo, da možemo puno da uradimo, da posvećenim radom možemo da dovedemo do toga da naša zemlja razvija svoju kulturu, da je čuva, što je jako važno, jer porazne su te činjenice o kojima je gospođa Gojković danas govorila, da je u muzejima, u raznim kulturnim institucijama, dolazilo do krađa, do gubitka strahovito vrednih artefakata naše baštine, našeg nasleđa, naših kraljevskih i kneževskih dinastija i to je prosto nedopustivo.

Treba maksimalno podržati Vladu Republike Srbije u tom nastojanju da pored toga da se bavimo i da znamo šta i kakvu poziciju kultura treba da ima u našem društvu, da imamo i kulturu bezbednosti. Jer, ako nemamo kulturu bezbednosti, dešavaće nam se ono što se dešavalo za vreme bivšeg režima, tako da nam iz dana u dan nestaju vredne slike, vredna kulturna, istorijska baština. Jednog dana ćemo reći – da, čak i ovde iz Skupštine, ja se sećam i bila mi je velika čast i zadovoljstvo da šest godina provedem i radim kao neko ko je bio potpredsednik Narodne skupštine i radio intenzivno i svakodnevno sa gospođom Gojković, ona je imala jednu sjajnu inicijativu da se pronađu ukradene stvari, odnosno veoma važne stvari, s obzirom da u ovom našem visokom domu i zdanju sve što vidite, sve što dotaknete ovde, ima svoju jako veliku istorijsku i kulturnu vrednost. Došlo je čak i do nekih rezultata, što pokazuje da ta akcija nije sprovedena radi marketinga, nego smo uspeli da pronađemo i nekoliko fotelja i da uđemo u trag i nekim slikama. Nadam se da će se sa takvom vrstom akcija i takvom vrstom aktivnosti nastaviti i u budućnosti.

U svakom slučaju, ne samo ovde u Skupštini Narodne Republike Srbije, ovo je eklatantan primer da, jednostavno, u nekim periodima naše istorije, ovoga puta bliže istorije, došlo je do toga i do takvih pojava da čak i iz ovog visokog doma, možda i najznačajnije institucije i najvrednije zgrade u našoj zemlji, dolazi do nestajanja stvari i krađe stvari, a to se desilo za vreme tog tzv. prevrata ili 5. oktobra 2000. godine, što je pokazalo, naravno, da nije bio cilj politički, između ostalog jeste, ali je bio cilj ono što se posle pokazalo u narednim godinama, da se pored fotelja, pored slika, pored inventara Narodne skupštine, ojadi i država u narednim godinama, čemu smo svi, nažalost, bili svedoci do 2012. godine.

Nadam se da ćete, gospođo Gojković, nastaviti sa takvom vrstom aktivnosti, nevezano samo za Narodnu skupštinu Republike Srbije, nego kada su u pitanju institucije u celoj našoj državi.

Za kraj, samo da kažem da nama trebaju rezultati definitivno u ovoj oblasti. Ne mogu da ne pomenem, želeći da završim moj govor time, da nama trebaju uspešne priče. Jedna od takvih uspešnih priča je i današnji intervju predsednika Aleksandra Vučića za američki „CNN“. Ja bih, iskreno, više voleo da je dao intervju i za „CNN“ i za „Fox News“, da to vidi cela Amerika, ceo američki kontinent i ceo svet, a radi se o tome da je Srbija danas u SAD i u celom svetu prepoznata po tome da, pored toga što uspešno radi imunizaciju u svojoj zemlji, pomaže svojim susedima, pomaže regionu i pokazuje da posle našeg ponašanja u toku migrantske krize 2015. godine, da smo jedna ozbiljna država, država koja može da sprovede na najefikasniji i najbolji mogući način krizni menadžment, da je Vučić zasigurno najozbiljniji lider u ovom delu Evrope, koji uspeva i pored svih izazova, i pored svega što je zadesilo svet u prošloj i u ovoj godini, izazvano ne samo virusom nego i ratovima, terorizmom, svim drugim pošastima na zemaljskoj kugli, pokazao je da može da sačuva svoj narod, da ima pun kapacitet, i politički i etički i svaki drugi, da ova država može da brine o zdravstvenom sistemu, o zdravstvenim radnicima i nešto neverovatno, da pored svega toga može da brine i o ekonomiji, da je država Srbija zemlja koja, pored svega, pored sve ove borbe, pored ogromnog novca koji je uložila u zaštitu zdravlja naših građana, zemlja koja je očuvala radna mesta, zemlja koja radi infrastrukturu, zemlja koja privlači strane direktne investicije, dakle, i pored svega. I samo na taj način, i to je ono što će definitivno ući u istoriju kada je u pitanju liderstvo Aleksandra Vučića, da je uspeo da poveže sve segmente društvenog života tako da se nadograđuju jedan na drugi, kao kockice, jaka ekonomija, jaka politička pozicija, jaka socijalna politika, pa biće i više investicija, bićemo jaki i u kulturi, u turizmu i u svim drugim segmentima.

Srbija je od jedne gubitničke nacije 90-ih godina, nažalost, i početkom 2000. godine, postala pobednička nacija. Počeli smo da pobeđujemo u ekonomiji, počeli smo da pobeđujemo u geopolitici, pobeđivaćemo u kulturi, pobeđivaćemo, naravno, i dalje u sportu, zahvaljujući našoj posvećenosti kao SNS i, naravno, našem lideru Aleksandru Vučiću, koji na ovako jedan maestralan način vodi našu državu. Hvala.

Hvala potpredsedniče Orliću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sigurno je da je NATO agresija koja se dogodila i koja je sprovedena protiv tadašnje SRJ pre 22 godine jedna od možda i najvećih sramota modernog zapadnog sveta koja im se dogodila u proteklih nekoliko vekova.

Sedamdeset devet dana besomučnog i brutalnog bombardovanja, više hiljada izgubljenih života, ekološka i ekonomska katastrofa za našu zemlju, naravno da nam ne dozvoljavaju da ove događaje iz bliske prošlosti zaboravimo i naravno da dobro razmislimo o tome kada ćemo uspeti da oprostimo i koliki će period proći do toga da oni koji su to uradili, sa kojima danas moramo da sarađujemo kada ćemo moći da normalizujemo i uspostavimo potpuno normalne odnose i odnose koji su u punom kapacitetu.

Ono što je još važnije napomenuti je da, sem toga što je naša zemlja bombardovana gotovo ekonomski uništena i devastirana, to je da smo mi i dan-danas posle 22 godine optuženi za genocid, da smo izloženi jednoj ogromnoj, snažnoj ofanzivi kosovskih Albanaca i njihovih mentora širom sveta i da, naravno, na sve te optužbe moramo da odgovorimo, iako smo optuživani za genocid, kako oni to govore i promovišu u stranim centrima moći, i silovanja preko 20 hiljada žena i raznorazna nepočinstva koja su, naravno, plod njihove ogromne i snažne propagande protiv naše zemlje, ono što treba da uradimo je da sagledamo našu poziciju i da je na dnevnom nivou jačamo.

To je ono što je uradio predsednik Vučić, s obzirom da je 2014. godine nasledio državu koja po tom pitanju, po pitanju geopolitike, po pitanju ekonomskog osnaživanja, po pitanju jačanja naše pozicije na globalnom nivou, nije uradila gotovo ništa i nije uradila gotovo ništa zato što smo imali neodgovorne političare, ljude koji nisu znali šta je država, ljude koji nisu bili definitivno patriote i koji su se mnogo više o tome šta će biti sa našom južnom pokrajinom Kosovom i Metohijom, šta će biti sa našim građanima, bavili time kako da napune svoje džepove i kako da sklone pare koji su oteli od domaćih kompanija i od građana Republike Srbije.

Ono što je predsednik Vučić uradio i ono što je najznačajnije danas da se kaže to je da je on od Srbije stvorio jednog relevantnog partnera za ceo svet, jednu pouzdanu zemlju, ali zemlju koja se svakodnevno vojno, ekonomski, socijalno i na svaki drugi način osnažuje, zemlju koja ima svoj integritet, koja ima svoje crvene linije. On je to pokazao i u Vašingtonu prilikom vašingtonskih pregovora i pokazao da je Srbija zemlja koja ima dostojanstvo, koja ima svoj ponos i koja više ne daje za pravo, dakle apriori, zapadnim centrima moći da ovde mogu da rade šta god hoće. Srbija nije njihov dominion od 2014. godine, Srbija je samo zemlja koja želi da sarađuje, koja želi da se modernizuje, koja želi da pripada toj porodici zapadnih i razvijenih evropskih zemalja, ali koja to želi da radi na ravnopravnim i partnerskim osnovama.

Nama u to vreme 1999. godine, nažalost, nije išla ni svetska geopolitika. Moram da napomenem da je u ovaj sukob uvučena i Kina. I Kina neće zaboraviti bombardovanje njihove ambasade za vreme bombardovanja SR Jugoslavije. Čini se da je zapadni svet i međunarodna zajednica tada htela da opere svoju nesposobnost, s obzirom da je izgubila dizgine i u sukobu u Africi, gde je u samo nekoliko meseci život izgubilo 800 hiljada ljudi u konfliktu Ruandi i u nekim drugim konfliktima.

Srbija je kao zemlja koja se pokazala kao možda jedina slobodarska u to vreme i u tom periodu u celoj Evropi, koja je želela da očuva svoj integritet, svoje mišljenje i svoje pozicije, očigledno platila za njihovu nesposobnost, za njihove greške i očigledno je, ja to moram teška srca da priznam, da smo platili zato što smo mala hrišćanska pravoslavna zemlja u srcu Evrope.

I ja mislim da će u svetskoj istoriji ostati to zapisano da pred četvrtu industrijsku revoluciju, u srcu Evrope, zemlja koja je uvek bila slobodarska zemlja, koja je uvek bila na pravoj strani istorije, koja se borila sa saveznicima, branila svetski poredak, branila ekonomske slobode, branila ljudska prava, branila političke slobode, bila uvek prva na braniku odbrane tih prava, uz ogromne žrtve, uz ogromne žrtve platila je za sve ono što je zapad imao kao greške u tim 90-im godinama. Mogli smo da vidimo kako su se te njihove avanture završavale na Bliskom istoku i na drugim delovima sveta, gde nijedna takva intervencija nije urodila plodom.

Nažalost, moram da kažem i to da naša zemlja u to vreme nije imala prijatelje. Zahvaljujemo se svima na saopštenjima, na pisanoj, usmenoj podršci, ali je razlika između Srbije tada i Srbije 2021. godine što je Vučić od Srbije napravio zemlju koja ima pouzdane partnere i prijatelje, koji ulažu ovde svoj kapital, koji su spremni da sarađuju sa nama u oblasti odbrane, da nam prodaju dobro i najkvalitetnije moguće oružje, jer jednostavno koliko ste danas vojno snažni, koliko je danas vaša ekonomija snažna, koliko uspevate da obezbedite radnih mesta, tolika će biti i vaša moć odvraćanja i vaš integritet i pozicija ne samo na regionalnom nivou, nego na svim mogućim nivoima, i u Evropi i na globalnom nivou.

Na kraju, da kažem da je Vučić uveo u našu politiku posle toliko godina nešto što je od strateškog značaja, a to je kultura sećanja. Nas danas nije sramota da govorimo o tome da jeste strateški interes Srbije da sačuvamo naš narod u Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, da sarađujemo sa njihovim institucijama, da branimo i štitimo interese našeg naroda gde god on živeo. Koliko god neko govorio o tome da mi govorimo danas o nekom srpskom svetu, o nekoj novoj Vučićevoj doktrini, o srpskom svetu, mene nije sramota da kažem, iako ta doktrina ne postoji, postoji samo zaštita državnih i nacionalnih interesa, zaštita srpskog naroda, ona nikoga ne ugrožava, ona samo pokazuje da Srbija konačno ima dostojanstvo i da pokazuje i iskazuje pravo koje imaju i drugi narodi i druge države širom sveta. Mislim da je to Aleksandar Vučić definitivno postigao.

Da završim, na kraju, uvaženi ministre, što se tiče avio-saobraćaja, što se tiče sve ove infrastrukture, sve ono što radite u proteklih nekoliko meseci je jednostavno nešto što prati politiku, ciljeve i strategiju predsednika Aleksandra Vučića u unapređenju te tzv. tvrde infrastrukture. Vi kao neko ko dolazi iz turističkog biznisa, ko je jedan od možda i najliberalnijih ekonomista i ekonomskih pogleda u ovoj zemlji, koji podrazumeva i promoviše jačanje tržišta, jačanje liberalnih vrednosti u tom ekonomskom domenu, mislim da može mnogo toga da uradi u tome da kada se završi ova kriza izazvana koronom unapredimo tu infrastrukturu i da još više putem poslova kao što je urađeno sa „Etihadom“, sa Aerodromom „Nikola Tesla“, takvom vrstom partnerstava koja su proizvod geopolitičkih prijateljstava koje je Aleksandar Vučić napravio da idemo napred sa razvojem turizma, većim prihodima, jačanjem infrastrukture i jačanjem Srbije u svakom domenu, pa i ovom naravno vojnom i odbrambenom o kojem su danas sve kolege govorile, što je valjda i na neki način izraz dobrog i lepog vaspitanja.

Nije jednostavno, logično je da svako od nas danas malo posveti vremena i govori o onome što nam se desilo pre 22 godine i što nikada SNS i predsednik Aleksandar Vučić neće dozvoliti, zahvaljujući svojoj politici ljubavi prema svojoj zemlji, patriotizmu koje se izražava na pravi način. Hvala.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, važno je i dobro je da danas raspravljamo o veoma značajnom projektu implementacije širokopojasne internet mreže koja će biti namenjena ruralnim područjima u Republici Srbiji.

Ne sumnjam gospođo ministar da ćete imati znanja i da ćete imati dovoljno kapaciteta da sprovedete ovaj projekat koji je jako važan za proces decentralizacije, za osnaživanje ravnomernog regionalnog razvoja i politiku koju smo mi utvrdili još 2014. godine, a koja se zasniva na tome da uradimo sve moguće kako bi ojačali našu neku infrastrukturu koja uz autoputeve, železnicu, aerodrome koje smo izgradili u prethodnih nekoliko godina čini jedan jako važan činilac i faktor u privlačenju stranih direktnih investicija, naravno povećanju broja radnih mesta, posebno u ruralnim i nerazvijenim područjima i naravno jačanju državne uprave i lokalne samouprave.

Podsetiću građane Republike Srbije i moje kolege da ste vi jedan sličan ovakav projekat, koji se odnosi na digitalizaciju televizije, uspešno sproveli pre nekoliko godina. To dovoljno govori o tome da ćemo imati tu mogućnost da timu u vašem Ministarstvu i cele Vlade Republike Srbije na jedan kvalitetan način pozabavi ovim problemom i obezbedi još bolju meku infrastrukturu koju će koristiti i koja će biti na korist građanima Republike Srbije i našoj državi i koja će poboljšati, kako to analize kažu, i kako to statistika kaže, ako se širokopojasna mreža osnaži za desetak procenata to znači da će BDP da poraste za 1,3 do 1,5% što je u fazi u kojoj se nalazi Srbija, a to je ubrzani, dinamični, ekonomski razvoj, privlačenje investicija, otvaranje novih radnih mesta, otvaranje novih malih, mikro i srednjih preduzeća jako značajno. Jako je značajno zbog toga što to dolazi od strane države i gde država pokazuje da ima dovoljno dobar i kvalitetan menadžment i ljude koji su svesni koliko je značajno jačanje infrastrukture, koliko su značajni ovakva vrsta kapitalnih projekata, koja ima taj multiplikativni efekat sigurno i koji kada se postavi imaće u svakom slučaju jako, jako dobar i pozitivan uticaj na nove investicije, na kvalitet života građana.

Ako govorimo o tome da paralelno razvijamo i obrazovanje u tom sektoru, ako razvijamo ovu tvrdu infrastrukturu govori o tome da će svi ti ruralni delovi Republike Srbije moći da se razvijaju i moći ćemo da sprovedemo našu strategiju, koju je utvrdio predsednik Aleksandar Vučić, koji se tiče same demografije. To znači da naša politika za naredni period, ne, od pet ili 10 godina, nego za narednih 50 godina koje je on definisao, kao neko ko jeste vizionar, koji jeste lider, koji definiše politiku ove zemlje na jedan strateški i dug rok to je da nas bude više. Preduslov za to, da bi nas bilo više, je da se ne skoncentrišemo svi u dva ili tri velika grada, kao što je Beograd, kao što je Novi Sad, kao što je Niš, Kragujevac, nego da jednostavno mladi ljudi, kako je to i moja koleginica Popović govorila, imaju motiv i ostanu u svojim kućama, rade poslove i imaju kvalitet života sličan onom koji imaju njihovi vršnjaci i kolege koji žive u urbanim područjima, dakle u urbanim zonama, odnosno gradskim zonama.

Definitivno, šansa naše zemlje za razvoj i rast jeste i u poljoprivredi i u etno turizmu što će implementacija, odnosno realizacija ovog projekta dovoljno da učini da se svi ovi sektori dovoljno dobro razviju, da se dobro razvije ova infrastruktura, kako bi mogli da povećamo mogućnost za ostanak tih ljudi, za razvoj njihovih poslova, za razvoj njihovih preduzetničkih inicijativa i svega onoga što oni imaju kao ideje uz to da im obezbedimo uslove da se što bolje školuju i da njihov kvalitet školovanja bude što bolji i kvalitetniji.

Navešću samo jedan jako dobar primer kako je Srbija uspela i koliko je važna, koliko je ovaj proces i digitalizacije, i širenja i osnaživanja kapaciteta po pitanju interneta i telekomunikacionih kapaciteta u Srbiji značajan pokazala je upravo ova kriza izazvana korona virusom.

Srbija je danas druga zemlja u Evropi posle Velike Britanije po procentu i po kvalitetu procesa imunizacije. Dakle, prva zemlja Srbija postaje posle više decenija, neko ko je u vrhu Evrope, i to je pokazala kada je u pitanju vakcinacija i imunizacija. Ona jeste u vrhu Evrope, posebno u vrhu regiona kada je u pitanju geopolitika i naravno da kada je proces vakcinacije u pitanju i nabavka vakcina i zdravlje građana Republike Srbije i treba to otvoreno reći, bolje se snašla od mnogih razvijenijih, modernijih i bogatih zemalja u Evropi i u celom svetu.

To jeste proizvod i plod umešnosti predsednika Vučića, njegove dobre i kvalitetne spoljne politike i konačno se pokazalo da je Srbija u stanju, sposobna i da ona ima prijatelje i da je pouzdan partner najjačim svetskim igračima, kao što su Narodna Republika Kina, kao što je Ruska Federacija, ali i u onim iz EU i SAD. Mi smo jedna od retkih zemalja u celom svetu koja svojim građanima može da ponudi četiri vakcine, može da ponudi ovakav izbor

Ono što je još značajnije, treba napomenuti što možda dovoljno ne govorimo o tome da recimo zemlje kao što su Češka i Mađarska imaju dovoljan broj vakcina, nabavili su ih, ali proces vakcinacije nažalost ne teče onako kako on teče u Srbiji, a teče ovako upravo što je Srbija bila spremna i što je sprovodila proces digitalizacije na pravi način, što je faktički digitalizovala svoju državnu upravu, javnu upravu, lokalne samouprave i što u realnom vremenu može da kontroliše stanje na terenu po pitanju vakcinacije i zato u Srbiji danas, zato u Beogradu vi danas možete u toku jednog dana da vakcinišete nekoliko hiljada ljudi koji neće čekati u redu ni po nekoliko minuta.

To se odvija, dame i gospodo narodni poslanici već nekoliko meseci i ovde u Beogradu, ali kada govorimo o ravnomernom regionalnom razvoju i decentralizaciji isti je proces i u Lebanama, isti je proces u Leskovcu, isti je proces u Preševu, u Užicu, u Pirotu, u bilo kom delu Republike Srbije. Time Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić pokazuju koliko im je stalo i koliko u stvari ne terenu znači kada brinete o svakom delu vaše teritorije i o svim građanima, kada su vam svi građani jednaki.

Neki su nam u prethodnom sazivu, toga se sećam kao juče, kada je gospođa Brnabić postala predsednik Vlade, govorili i ismevali nas, i govorili o tome, pa eto mnoga mesta u Srbiji nemaju kanalizaciju, o čemu vi pričate, kakva digitalizacija, kakva veštačka inteligencija? Ti isti koji ne samo da nisu napravili kanalizaciju, koji ne samo da nisu podigli nijednu fabriku, koji nisu privukli maltene nijednog stranog investitora, koji su nas doveli na teren da imamo 26% nezaposlenih ljudi 2012. godine su nas kritikovali zbog digitalizacije koja je doprinela da Srbija bude danas, posle sedam godina od kada je Aleksandar Vučić postao premijer, posle toga 2017. godine predsednik, da budemo šampion.

Ono što je jako interesantno je da ja mogu da razumem političku borbu i ja mogu da razumem razmenu argumenata koji mogu da budu i žestoki u okviru političke borbe, ali ne mogu da razumem da neko ne može da spozna istinu i da kaže - da, čestitamo dragi prijatelji, kolege, iako se politički ne slažemo, čestitamo ti Aleksandre Vučiću na onome što si uradio za građane Republike Srbije zato što si podigao ponos ovoj državi, zato što je ova država posle tri decenije gubitaka i faktički stanja u kojem smo bili i stalni gubitnici, stalno nešto gubili, postali zemlja koja je pobednik. Postali zemlja koja ima sve uslove da iz ove korona krize izađe najbrže ne samo u regionu, nego i u celoj Evropi.

Evo, Izrael, pogledajte slike iz Izraela, u Tel Avivu, Jafiji, Haifi se odvija normalan život, 60% građana Izraela je vakcinisano i revakcinisano i oni su proglasili pobedu protiv korona virusa, startuju snažno sa razvojem ekonomije i ekonomskim i investicionim projektima.

Nama malo fali, nama malo treba. Mislim da ćemo i mi biti u toj situaciji za jedno mesec i po, do dva meseca, ali to je zahvaljujući tome što smo imali jasnu strategiju.

Ako neko baš želi da mu se objasni, ne može taj napredak da dođe ni za dva meseca, ni za tri meseca, nego je to proces, potrebno je vreme, nekoliko godina. Tu se, u stvari danas vide svi rezultati Vučićeve vizije, od izgradnje autoputeva, izgradnje železnica, partnerstava sa ključnim igračima na globalnom nivou, Dalekog Istoka, Bliskog Istoka, Ruske Federacije, Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije.

Pored toga, taj isti Vučić je gradio tu tzv. meku infrastrukturu. Investirali smo u obrazovanje, investirali smo u nauku. Sarađivali smo. Nije nas bilo sramota da učimo od Kineza, da učimo od Izraelaca, da učimo od nekih drugih naših nemačkih i drugih evropskih partnera i da to primenjujemo ovde i da danas budemo šampioni.

Ne treba da se stidimo toga da kažemo da smo druga država u Evropi po stopi imunizacije. To znači da smo druga država u Evropi koja uspeva da spašava živote naših građana. A oni koji su ovu državu i budžet koristili da bi otvarali račune po poreskim rajevima da bi pare koje su uzimali od državnih firmi i državnih preduzeća prebacivali u poreske rajeve kako bi bogatili sebe, svoje porodice i klike oko sebe, oni nas danas kritikuju i oni danas imaju pravo da napadnu svakog od nas, svakog ko se usudi da izgovori javno da to nije bilo u redu, da je to za najgoru moguću i najnegativniju, dakle, za najveću osudu i za sankciju, naravno. Zato što je Srbija pravna država i država u kojoj sme da se govori.

Naš je posao ovde u Narodnoj skupštini da govorimo o tome. Nijedan dinar narodnog novca, nijedan dinar neplaćenog poreza neće ostati bez toga da poslanici Srpske napredne stranke ne kažu javno o tome i ne osude tog ko je to uradio ovoj državi. Zato što svaki taj dinar mi, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, želimo upravo da uložimo u širokopojasni internet, u obrazovanje nekog deteta u Surdulici, u Vladičinom Hanu, u Pirotu, u Negotinu, u bilo kom delu Srbije gde nisu isti uslovi kao ovde u Beogradu.

Ukazivaćemo i ohrabrivaćemo sve državne organe, tužilaštvo i sudove da efikasno i beskompromisno procesuiraju sve one koji su od ovog naroda i od ove države otimali i uzimali kilometre autoputeva, uzimali isti taj internet i tu širokopojasnu mrežu, uzimali im pravo da žive, rade, stvaraju, otvaraju svoje biznise gde god se oni nalazili.

Ti isti su, koliko možemo da vidimo, samo je dokazano, kolega Bakarec je jutros govorio o tome, radi se o desetinama računa po raznim poreskim rajevima u kojima je tezaurisano više desetina miliona dolara za sada.

Mi moramo da dignemo glas protiv toga i da kažemo – zbog toga neko mora da odgovara ovim građanima i ovom narodu.

Ne možemo govoriti i nećemo imati kompromis prema tome da treba da budemo ućutkani u tom procesu, zato što mi hoćemo da gradimo ovu zemlju i zato što hoćemo da, kako to predsednik Aleksandar Vučić kaže – želimo da nas bude više, jer samo ako nas bude više, ako stvaramo, ako stvorimo uslove da naši mladi ljudi ostaju ovde da rade, da stvorimo jedno liberalno, ekonomsko, preduzetničko društvo gde je dobro raditi, gde nije sramota zarađivati, ali na pošten način, i ovo treba da posluži kao jedan od primera našoj deci.

Nije primer ni Hong Kong, ni Mauricijus, ni Moldavija, niti Ženeva. Primer je koleginica Popović, primer je neki poljoprivrednik u Vojvodini ili u južnoj Srbiji, primer je neki pošten strani investitor koji je došao u ovu zemlju da zaposli ljude i da obezbedi plate za naše građane. Mi ćemo u toj politici, u tom smeru, beskompromisno pratiti predsednika Aleksandra Vučića i borićemo se i izborićemo za modernu Srbiju i Srbiju u kojoj deca imaju jasnu, dobru budućnost.

Hvala.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, pripadam onoj grupi ljudi koja veruje u statistiku i koja veruje i donosi odluke i svoje mišljenje i svoje stavove u skladu sa statistikom i statističkim projekcijama, kao jednom od vrlo, vrlo značajnih aspekata koji su važni za projekciju razvoja jedne države, razvoja ekonomije i svih društvenih pojava.

Nažalost, mi u našoj zemlji imamo dve ne mogu da kažem vrste ali statistike koje pokazuju ono što je istina, ono što se događa u našem društvu, vezano za razne društvene oblasti i zbog čega je gospodin dr Miladin Kovačević i nebrojano puta napadan u raznim tajkunskim medijima, i to samo zato što je govorio ono što je istina i ono što je zasnovano na egzaktnim podacima, a vezano je za ekonomiju, vezano je za trgovinu, vezano je za sve ono što je naša zemlja, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, uradila u smislu našeg razvoja, unapređenja ekonomije i trgovine u našoj zemlji, unapređenja naše geopolitičke pozicije, statistika koja je jasno pokazala rezultate u odnosu na 2012. godinu, rezultate u odnosu na one i onaj režim koji je ostavio bez posla preko 300 hiljada ljudi, koji je sproveo pljačkašku privatizaciju.

Vučić je uspeo za samo dve ili tri godine da smanji tu stopu nezaposlenosti koju je 2012. godine nasledio, iznosila je 26%, smanjena je ispod 10%. Uspeo je da statistiku po pitanju rejtinga naše zemlje na Duing biznis listi Svetske banke unapredi za nekoliko desetina mesta, uspeo je da u ovoj godini koja je puna izazova, u kojoj imamo kovid krizu, u kojoj se borimo za zdravstveni sistem, za živote naših građana, za svako radno mesto, naša zemlja možda jedina u svetu poboljša svoj kreditni rejting, da naša zemlja i dalje nastavi sa infrastrukturnim radovima, da nastavi sa izgradnjom auto-puteva, izgradnjom infrastrukture, izgradnjom železnica, pokazavši da smo zemlja lider, pokazavši da naš lider predsednik Aleksandar Vučić ume, čak i u ovim katastrofalno teškom okolnostima, da vodi Srbiju ka boljoj budućnosti.

I na kraju, da pomenem to da oni koji tu statistiku ne priznaju, oni koji napadaju ljude koji su stručni, koji nisu apsolutno stranački orijentisani, kao što je Miladin Kovačević, to rade zbog toga što i ta statistika neumoljivo pokazuje da SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem po svim istraživanjima javnog mnjenja, za koje je, naravno, da bi se realizovala potrebno znati statistiku i koriste se statističke tehnike i metode, ima poverenje više od 60% građana Republike Srbije, a ti kojima smeta ta statistika imaju podršku od onolikog broja ljudi, a to se smatra statističkom greškom, znači negde oko 1, 1,2, 1,3%.

Ali to ne bi bio problem i nije sramota imati malu podršku građana, nije sramota baviti se politikom i nemati podršku građana, ne može svako da formira i da vodi stranku kakva je SNS, ne može svako biti veliki državnik kao što je to Aleksandar Vučić. I nije to strašno. Strašna je ova druga vrsta statistike da ti isti koji žele da sruše Aleksandra Vučića i našu stranku, ti isti koji žele da sruše sve ono što je urađeno u prethodnih nekoliko godina po pitanju boljeg života građana Republike Srbije, njihova statistika i njihov skor, odnosno rezultat njihovog rada pokazuje se na njihovim računima desetine, odnosno hiljade kilometara daleko od Beograda, daleko od Srbije i ta statistika pokazuje da Dragan Đilas, kao neko ko je pod znacima navoda lider jedne bojkotaške opozicione stranke, sve ono što je radio kao ministar u Vladi Republike Srbije, kao neko ko je bio angažovan u Predsedništvu Republike Srbije, radio je samo i isključivo zarad sticanja sopstvenog bogatstva, zarad sticanja sopstvenog uticaja i pri tome nema dovoljno ni svesti, niti hrabrosti da prizna i da kaže – jeste, ja imam račune širom sveta.

Vidim da je moja koleginica Sandra Božić iznela i jednu jako važnu činjenicu da pored Mauricijusa, Švajcarske, ti isti računi postoje i u američkoj državi Delaver. Siguran sam da će biti mnogo, mnogo iznenađenja, s obzirom da stotine miliona evra koje su, siguran sam, u ovom trenutku i sigurni smo u proteklom periodu došli iz raznoraznih poslova koji su oštetili državu, oštetili budžet i oštetili direktno građane Republike Srbije, da ćemo takve račune naći i da ćemo ovakve vesti koje je saopštio ministar finansija Siniša Mali i novinarka „Večernjih novosti“, da ćemo o tome slušati u narednom periodu.

Ali takođe smatram da je jako važno da državni organi, kao što je Uprava za sprečavanje pranja novca, da naši pravosudni organi, naši sudovi reaguju i jednostavno istraže sve ono što je vezano za stanje na tim računima i sve ono što je vezano za poslove i transakcije koje su prethodile tome da toliki novci budu na tim računima u različitim poreskim rajevima.

Ne bi bio nikakav problem da isti taj Dragan Đilas ima neku proizvodnju ovde u Srbiji, da ima neku fabriku ovde u Srbiji, da zapošljava ljude, da stvara od jednog dinara dva ili tri, da posluje na slobodnom tržištu, da izvozi određene robe i usluge, da pridonosi i naravno koristi razvoju BDP-a naše zemlje, ali nažalost sav ovaj novac je očigledno stečen iz veoma sumnjivih transakcija kojima su prethodili poslovi sa određenim državnim institucijama. Dakle, radi se definitivno o jednom jasnom izvlačenju novca i ono što je najgore po ovu državu i po naše građane, i tu treba biti otvoren i jasan, radi se o tome da je sigurno izbegnuto plaćanje poreza ovoj zemlji, što direktno utiče na nivo i na kvalitet života građana ove zemlje, na kvalitet života svih onih koji funkcionišu i žive i rade u ovoj zemlji.

Treba otvoreno govoriti o tome, treba otvoreno govoriti i postaviti pitanje posebno onim ljudima koji žele da se bave politikom, koji žele da učestvuju u političkom životu u Republici Srbiji – zašto prodaja jedne firme ili vlasništvo u jednoj firmi, zašto iza nje treba da stoji osam ofšor kompanija? Zašto, koji je razlog bilo koga ko ima dobre i otvorene namere prema ovoj zemlji, koji želi pošteno da radi ovaj posao, zašto treba da otvori firmu na Mauricijusu? Zašto bi neko, po kojoj vrsti logike, imao račun u Delaveru, na Mauricijusu, na Kukovim ostrvima, Maršalskim ostrvima, Virdžin ostrvima, zašto bi to radio?

(Marijan Rističević: Jeli li pomenuo Kukova ostrva?)

Spomenuo sam, gospodine Rističeviću, i Kukova ostrva, ali se bojim nažalost da će se pronaći mnogo takvih ostrva i poreskih rajeva gde će se pronaći ta sredstva.

Ono što treba da bude poruka naše stranke i treba da bude poruka svima je da smo mi u politiku, da smo mi u ekonomski život ove države uneli, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, jedan sasvim novi kvalitet, to je da smo napravili da se i dan-danas borimo da poslovni ambijent u ovoj zemlji bude dobar. Rezultat svega toga je da mi imamo investitore iz različitih zemalja, dakle iz celog sveta, svi su dobrodošli i svi oni dolaze u Srbiju da investiraju, da zapošljavaju ljude upravo zbog toga što imaju sigurnost, što je Srbija stabilna zemlja i što naravno imaju ovde razne pogodnosti, ali koje su oslonjene na tržište, koje su oslonjene na našu kvalitetnu poresku politiku, monetarnu politiku i povrh svega zbog toga što je Srbija jedna stabilna zemlja, stabilna ekonomija, koja ima jako dobru budućnost, koja se na dnevnom nivou, dakle svakodnevno, modernizuje, koja donosi nove zakone, nove zakonske okvire koji su potrebni kako bi kapital koji se ulaže ovde bio siguran, kako bi mogao na kvalitetan način da se ophodi i kako bi mogli da zaposlimo što veći broj ljudi.

Ne mogu da ne kažem i to da pored ovog tajkunskog novca i ono što je dobro u finansijama, i o tome je govorio Siniša Mali, jako, jako kvalitetno sinoć u jednoj televizijskoj emisiji – ne možete novac da sakrijete, ne može ga Dragan Đilas sakriti ni na Mauricijusu, ni u Mauritaniji, ni u bilo kojoj državi na svetu i ono što je važno je da se tokovi novca pronađu i da se konačno izvrši jedna sveobuhvatna istraga odakle taj novac i ko je oštećen zarad bogatstva određenih ljudi koji žive ovde u Srbiji i koji rade i koji plediraju da budu politički lideri.

Ali, nije to vezano samo za tajkune, to je vezano za sve one koji dobijajući novac iz inostranstva žele da uruše ugled ove države i žele da, naravno, planski, sistematski uruše ugled ove države kroz pokušaj dehumanizacije, a koliko smo videli zahvaljujući saradnji sa narko-klanovima i narko-kartelima i eliminacije lidera SNS i predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, ali i naravno njegovih prvih saradnika, onih ljudi koji personifikuju naš rad, našu posvećenost i sve ono što smo uradili i što želimo da uradimo dobro za Srbiju. Sve ono što smo promenili, menjajući mukotrpno tajkunski režim, menjajući mukotrpno to da se iz stranih ambasada upravlja Vladom Republike Srbije. Menjajući tu mantru i takav vid ponašanja našeg političara između 2000. do 2012. godine, kada im je čistačica iz ambasada naređivala šta će da rade, kome da dodeljuju poslove i kako da se ponašaju?

I, ne mogu da ne kažem i da nestanem u odbranu šefa našeg poslaničke grupe, doktora Aleksandra Martinovića koji je brutalno napadnut, brutalno napadnu od onih isto takvih kao što je Dragan Đilas, gde ne možete da pronađete odakle im novac, odnosno nešto od toga se zna, niko od njih ga nije zaradio na tržištu. Niko živi ne zna koja su to znanja, kako je to Martinović danas govorio, jedan dan su novinari, drugi dan su stručnjaci za politički sistem i izbore, treći dan ispred Predsedništva Republike Srbije sa tim tzv. opozicionim prvacima koji imaju 1% podrške, žele nasilno da upadnu u predsedništvo Republike Srbije.

Podsetiću vas na istog tog gospodina Nedeljkova, svedoci su svi mediji postoje slike, postoje dokazi o tome da je zajedno sa tim ljudima, tim rušiteljima, želeo i hteo i bio na prvoj liniji ulaska u Predsedništvo Republike Srbije, valjda šta da uhvate, da nasilno sruše vlast, da nasilno sruše Aleksandra Vučića. Onda ste sutradan nevladin sektor, onda se žalite svima da ste diskriminisani.

Zašto? Smeta vam Martinović zato što je patriota? Smeta vam zato što zajednički ovde radimo na tome da donesemo što bolje zakone, ali otvoreno govorimo o tome da ćemo žestoko da se obračunamo sa organizovanim kriminalom i mafijom, zato što govorimo o tome da u ovoj državi nema više svetih krava. Zašto bi neko u ovoj zemlji bio sveta krava? Zašto on ne bi bio konkretno predmet neke istrage? Zašto za neke ljude, obične ljude je potrebno i normalno je da kad im to poreska uprava ili bilo koji drugi nadležni organ zatraži da daju svoje podatke, da daju informacije koliko poreza plaćaju, da li plaćaju poreze, da li plaćaju doprinose, kako se finansiraju, kakav posao, kakav biznis rade, a za neke to je nemoguće? Ako pomenete izvore njihovog finansiranja onda je to udarac i prst u oko, ljudskim pravima, razvoju demokratije i raznoraznim floskulama tih potomaka komunističkih lidera i lidera iz vremena samoupravnog socijalizma.

Dame i gospodo, završeno je sa tim vremenom. U ovoj državi su svi jednaki i ne govorimo o tome apsolutno da neko treba da bude jednakiji zato što je političar. Upravo se mi u SNS borimo za to, ne za egalitarizam, mi se borimo da se ljudi bore svojim idejama, kvalitetima, školom, znanjem, vrednoćom, ali ne želimo ni da dozvolimo da vama isti taj Aleksandar Martinović bude kao šef naše poslaničke grupe, vreća za udaranje. Mnogo ste se uzbudili, zato što je on reko da ćemo naravno, da se borimo političkim svim sredstvima, borićemo se znanjem, borićemo se radnim mestima, borićemo se radom ovde svakodnevnim i nikada nismo rekli i nikada se nismo žalili zato što svaki dan primamo udarce.

Da li ste ikad uzbudili kako to Martinović danas reče, kada je vređan sin predsednika Aleksandra Vučića, brat, roditelji, majka, otac, kada je dehumanizovan gotovo svakodnevno od strane udruženih, kombinovanih mafijaško-političkih krugova? Niko ni mukajeta, da li je tako? Ali vam je zasmetalo što je Martinović rekao istinu. Zasmetalo vam je što je Martinović rekao da ste vi uzeli sebi pravo da zacrnite portal Otvorenog parlamenta kada ste vi procenili, navodno da je demokratija ukinuta u parlamentu i Republici Srbiji, kao valjda vrhovni organi, vrhovna institucija koja određuje u ovoj zemlji šta je demokratija, a šta nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije u ovoj zemlji ko će biti i ko će voditi državu i ko će biti lider ove države određivaće samo narod Republike Srbije, samo građani i oni su se gotovo plebiscitarno, kako to statistika, a što jeste tema ove naše današnje sednice kaže odredili i određuju se. Prema tome, da nas vodi onaj koji ima statistički preko 60% podrške građana Republike Srbije. Takođe i svi mi ovde koji sedimo i koji činimo u parlamentu na čelu sa Aleksandrom Martinovićem i neće te nas ni uplašiti i nećete nas zaplašiti time što ćete nas tužiti nekoj međunarodnoj organizaciji i instituciji i slati pritužbe na to što neko vas ovde diskriminiše. A koliko možemo da vidimo, jako lepo i jako bogato živite u ovoj zemlji Srbiji u kojoj se mi borimo za radna mesta. Mi borimo za svaki kilometar auto-puta, a vi ćete nekim stranim parama da radite različite projekte i da nam držite ovde predavanje o tome kako mi treba da radimo svoj posao a Aleksandra Vučić izađe na izbore i dobije 60% glasova.

Gospodo ako želite da se bavite politikom, Srbija je demokratska, slobodna zemlja. Izađite na izbore, kažite građanima šta je vaš program. Dobite određenu podršku i možemo da razgovaramo o tome u parlamentu, u lokalnoj skupštini, bilo gde je tome mesto. Ali, da znate da nećemo dozvoliti ovakve stvari koje su se dešavale u proteklih nekoliko dana, da vi kao vreću i kao slobodnim stilom udarate nekoga ko jeste nama ovde prvi među jednakima i ko jeste glasnogovornik naše politike iza koga stojimo na putu posvećenosti, rada, naravno razvoja parlamentarizma, otvorenosti i naravno razvoja i rasta Srbije. Tako ćemo i nastaviti. Mi smo ovde složni, složni da zajedno sa Aleksandrom Vučićem gradimo Srbiju, da otvaramo radna mesta, ali naravno na tom putu nećemo dozvoliti da niko ugrožava volju građana Republike Srbije, sem naravno ako se kandiduje na izborima, osvoji određen broj glasova. Zato dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa našom graditeljskom politikom, politikom podrške Aleksandra Vučića i svega onoga što je SNS uradila u prethodnih šest godina. Hvala.

Hvala uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, važna je naravno tema energetike i važna je uloga Agencije za energetiku u stvaranju jednog povoljnog ambijenta da ova možda i jedan od nekoliko najznačajnijih privrednih grana može i dalje da se razvija u našoj zemlji i privredna grana koja ima odlične potencijale kada je u pitanju i unapređenje i osnaživanje našeg BDP, kada je u pitanju osnaživanje ekonomije i naravno otvaranje novih radnih mesta.

Želim da napomenem i to da je pitanje energetike i upravljanje, efikasno upravljanje energetskim potencijalima u našoj zemlji od strateškog značaja za zemlju i ne samo od ekonomskog nego i o, govorimo i o geopolitici, znači i o geopolitičkom značaju. S obzirom da se snabdevanje električnom energijom, gasom, naftom, obnovljivi izvori energije smatraju ključnim geopolitičkim faktorima, ali i faktorima koji na neki način određuju i to koliko jedna zemlja ima integriteta, koliko ima nezavisnosti. Jako je značajno da u budućnosti Srbija uradi ono što jeste predsednik Vučić definisao i kao premijer, a to je da diversifikuje snabdevanje, odnosno da diversifikuje energetsku politiku i da pitanje razvoja naše privrede, pitanje snabdevanja posebno gasom u našoj zemlji bude nešto što će biti izbor naše zemlje i što će biti takav izbor da Srbija može da bira i da ima više izvora snabdevanje gasom.

Moram da napomenem da u tom domenu se puno uradilo s obzirom da je Srbija imala i bila do pre nekoliko meseci samo potpuno zavisna od snabdevanja gasom iz Ruske Federacije, da sada imamo mogućnost snabdevanja iz Turskog toka. Naravno, taj gas dolazi iz Ruske Federacije ali pored toga što je Srbija do sada bila krajnji korisnik sada je tranzitna zemlja i još je važnije što taj gas kroz Srbiju naravno ide dalje ka zapadnoj Evropi što nas čini još geopolitički značajnijom zemljom i vezuje saradnju zapadne Evrope za Srbiju u smislu daljeg osnaživanja te saradnje i definisanja Srbije kao značajnog igrača kada je u pitanju dalja energetska politika ali i razvoj i saradnja u okviru energetske zajednice.

Jako je važno da napomenemo da u tom geopolitičkom smislu, o tome je govorio i predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, da je Srbija otvorena za saradnju sa svima. Otvorena je da se snabdeva i da radi energetske projekte i sa Ruskom Federacijom, otvorena je za saradnju sa Narodnom Republikom Kinom, otvorena je za saradnju sa Amerikancima, ali, koliko smo mi to mogli da pokažemo u prethodnih nekoliko godina, na realnim osnovama i sa svima onima koji mogu da obezbede to da dovoljne količine gasa dolaze u Srbiju kako bi naša privreda funkcionisala i kako bi mogla da se obezbedi budućnost razvoja naše ekonomije i, naravno, trenutna ali i buduća radna mesta.

Nije Srbija samo orijentisana tu na „Gasprom njeft“ i saradnju sa „Gasprom njeftom“. Ono što je jako važno da napomenem, da Srbija aktivno učestvuje u saradnji sa onim što se danas naziva „Ist Med“ gasovod, koji grade Izrael, Kipar i Grčka i koji za cilj ima snabdevanje Evrope preko grčkog ostrva Krit, dalje mora, preko Italije i drugih zemalja u srednjoj i zapadnoj Evropi i Srbija će, siguran sam, učestvovati i dalje u tom projektu, kao zemlja koja je vrlo otvorena da u tom domenu sarađuje sa svima.

Ovaj gasovod koji se gradi, krak koji radimo zajedno, do bugarske granice i koji će Bugarska graditi, ima za cilj da se Srbija snabdeva gasom iz Grčke, u stvari, ja mislim da je to američki gas, i to je još jedna vrsta diversifikacija snabdevanja gasom i obezbeđivanje nezavisnosti naše zemlje i nezavisnosti boljih uslova, naravno, i boljih cena na tržištu, kada je u pitanju gas za domaće, kako domaće tako i strane kompanije.

Ono što je jako važno da napomenem je da, kada je u pitanju Agencija za energetiku, ima punu podršku u tome i od nas ovde koji predstavljamo većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije na onome što se zove stvaranje jednog dobrog ambijenta da se poslovi u energetici učine takvim da naša energetika i energetski sistem bude efikasan i da bude u službi građana Republike Srbije i privrede Republike Srbije, što, naravno, ne može da se kaže za neka ranija vremena.

Mi danas imamo tu situaciju da neki koji su bukvalno do kolapsa doveli naš energetski sistem do 2012. godine, koji su doveli do toga da Rudarsko-topioničarski basen Bor bude pred kolapsom i bude pred gašenjem, oni danas kritikuju Republiku Srbiju za nove investicije, za nova radna mesta i za nova istraživanja, pokušavajući, naravno, da zamene tezu. Ti isti koji su bez hleba mogli da ostave i imali nameru da ostave nekoliko hiljada radnika u RTB Boru, ti isti od kojih su američki investitori 2011. godine napustili i prodali figurativno „Ju-Es-Stil“ za jedan evro, koji nisu znali da se snađu u takvim situacijama jer ih je baš bilo briga za građane Republike Srbije, ti isti nam danas spočitavaju i govore o tome da je „Rio Tinto“ firma koja će da zagađuje životnu sredinu u Republici Srbiji, koja će da zagorča život posebno ljudima u zapadnoj Srbiji, ne govoreći, naravno, istinu, ne govoreći to da je „Rio Tinto“ jedna od najuglednijih kompanija u energetskom i rudarskom sektoru u celom svetu, da se njihova istraživanja vrše već nekoliko godina u Republici Srbiji i da Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, je i te kako našao jedan dobar balans između razvoja privrede, razvoja energetskog sektora i zaštite životne sredine naše zemlje.

Šta mislite, da li je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić otputovao u Ujedinjene Arapske Emirate samo zato da bi mi podstakli prodaju poljoprivrednih proizvoda našim prijateljima i partnerima u Emiratima, Bahreinu i drugim zemljama Bliskog Istoka? Nije to jedina tema, naravno. Jedna od tema i jedna od glavnih tema saradnje između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Srbije jeste upravo energetika, s obzirom da Ujedinjeni Arapski Emirati imaju sjajne uslove i ogromne investicije u obnovljive izvore energije.

Čitav jedan grad koji se zove Masdar, Masdar Siti, Masdar grad, koji pored Abu Dabija funkcioniše na bazi energetske efikasnosti obnovljivih izvora energije, gotovo u 90%. Kompanija „Mubadala“, koja jeste proizvod Masdar Sitija, njihovih istraživanja, njihove dobre povezanosti između nauke, naučno-tehnoloških istraživanja i investicija koje se sprovode na tom planu, je upravo vlasnik vetrenjača odnosno vetroparka „Čibuk“ i mi treba da budemo ponosni na to i mi treba da priznamo i budemo ponosni na to što želimo da učimo od drugih.

Ujedinjeni Arapski Emirati su zemlja koja, za razliku od mnogih arapskih zemalja koje su bogate naftom i gasom, 66% svog BDP ima od prodaje nafte i gasa, a ostatak ima kroz investicije upravo u obnovljive izvore energije, turizam i neke druge privredne grane i uspela je da diversifikuje svoju ekonomiju na taj način. I to jeste jedna od velikih šansi Republike Srbije da razvija energetsku efikasnost, da razvija obnovljive izvore energije, ali, naravno, paralelno sa tim da razvija korporacije i svoje energetske kompanije, da utiče da njihov menadžment bude efikasniji. Ja sam siguran da će ministar energetike i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, imajući u vidu njene menadžerske sposobnosti, da uradi puno na tom planu i da pozicionira naše firme na najbolji mogući način i uradi to da oni budu efikasniji i da budu mnogo bolji servis građanima i privredi u narednom periodu i u narednim godinama.

Da završim tu, Srbija danas ima, kada je u pitanju energetski sektor, prisustvo kompanija iz celog sveta, zainteresovanost kompanija iz celog sveta. Smatram da imamo odličnu zakonsku regulativu, ali ono što je važnije, imamo viziju predsednika Aleksandra Vučića koji je jedan veliki fokus svog vremena, svoje energije, upravo uložio u to da se podigne energetski sektor u našoj zemlji, da se podigne nivo upravljanja u kompanijama koje se bave energetikom, ali stalno imajući u vidu, naravno, zdravlje građana Republike Srbije i imajući u vidu balans koji treba da se napravi između zaštite životne sredine, odnosno zdravlja ljudi i, naravno, ekonomskog razvoja, što mislim da će i biti jedan od prioriteta i što će odražavati politiku Republike Srbije u narednom periodu.

Svi oni koji nemaju druge argumente, nego pokušavajući… i o tome su govorile moje kolege koji su prethodno govorili o lažnim vestima, koji su spremni da govore neistine, koji su spremni da govore stavove koji nisu zasnovani i nisu utemeljeni na činjenicama, bitno je da kažemo da su građani prepoznali da Vučić upravo želi da razvija Srbiju, da se Vučić upravo bori o građanima naše zemlje i da se brine o onome što jeste "conditio sine qua non" naše politike, politike Srpske napredne stranke, politike Vlade Republike Srbije, politike predsednika Aleksandra Vučića, a to je ekonomski razvoj, to su radna mesta i apsolutno, kao i u spoljnoj politici, će se rukovoditi i dalje i isključivo našim interesima, srpskim interesima, interesima naše zemlje. Neće se povesti time što je gospodin Dačić govorio, što će neki moćnik iz belog sveta da dođe i da kaže - kupujte naš gas koji ćemo mi transportovati tankerima, koji je možda duplo skuplji od gasa koji nabavljate od kompanije iz Ruske Federacije. Apsolutno ćemo se ponašati tržišno, apsolutno ćemo se ponašati kao i u projektu "Turski tok", jer je važno da građani Republike Srbije znaju da je jedan od najvećih beneficijara, odnosno država koji imaju najviše koristi od "Turskog toka" upravo Srbija, Bugarska i Srbija, zato što ćemo postati zemlja koja će, pored toga što je proširila mogućnost dopremanja gasa iz Rusije kroz Tursku i Bugarsku ka našoj zemlji, naplaćivati takse za transport zbog toga što gas ide u druge zemlje zapadne Evrope.

Naravno, i bezbednosno, ekonomski je postala mnogo, mnogo značajnija nego što je bila ranije, kako za Rusku Federaciju, tako i za Tursku, ali naravno i zapadnu Evropu, Evropsku uniju, jer naravno, ono što jeste strateški cilj naše zemlje je da postanemo punopravna članica Evropske unije, ali ima i te kako važnu bezbednosnu konotaciju, jer time što međunarodni transport gasa, tako važnog energenta, ide kroz Srbiju, štiti se i naravno, utiče na bezbednost ove zemlje.

Ne treba mnogo da podsećam da u poslednjih 10, 15 godina na globalnom nivou se vode krvavi ratovi upravo zbog gasa i upravo zbog ruta gasovoda. Da ne pominjem ono što se i dan danas dešava u Siriji, zbog toga što nije taj gasovod mogao da prolazi kroz Siriju iz Katara preko Dijarbakira, Turske i naravno, na taj način do Evrope.

Vučić je uspeo da na jedan mudar način, liderski način, imamo više mogućnosti dopremanja gasa u našu zemlju. I, da pojasnim našim građanima i da budem jednostavan i jasan, da imamo više gasa, da imamo više i bolju snabdevenost, da naša privreda bolje radi i ono što je najbitnije danas, da bude stabilna i da bude sigurna.

Zbog toga, naravno, mi ćemo i dalje davati podršku svima onima, pa i naravno Agenciji za energetiku, koji utiču da ovaj ambijent bude bolji i da naša zemlja ima sigurno snabdevanje energentima i da naš energetski sistem bude bolji i stabilniji, naravno, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, zahvaljujući njegovoj viziji i znanju šta je u stvari to energetika i koliko je ona značajna i koliko će u budućnosti biti faktor našeg ekonomskog razvoja, ali naravno, i bezbednosti naše zemlje. Hvala.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovo jeste tema koja je aktuelna i koja će u narednom periodu biti sigurno aktuelna kada je u pitanju razvoj Republike Srbije, naše dalje napredovanje, modernizacija države, dakle beskompromisna i bespoštedna borba protiv korupcije, politika koju je predsednik Aleksandar Vučić zacrtao kada je postao premijer 2014. godine i za šta i dan danas ima podršku ogromne većine građana Srbije, s obzirom na to da trenutno preko 60% ljudi podržava njegovu politiku i podržava sve ono što je uradio zajedno sa Vladom Republike Srbije i svojom partijom, dakle SNS, na polju ekonomskog razvoja, političkog razvoja i geopolitičkog pozicioniranja naše zemlje.

Moje kolege su u prethodnim govorima, jako dobro elaborirale sve ono što tišti i muči naše društvo, a tiče se korupcije i borbe protiv korupcije i sve ono što nas čeka u narednom periodu, zajedno i sa vama, koji predstavljate Ministarstvo pravde, ali i sa ljudima iz svih onih državnih institucija koji su zaduženi za tu borbu, koji su zaduženi zajedno sa nama ovde u Narodnoj skupštini, da očiste društvo od takvih pojava, kao što je korupcija, kao što je siva ekonomija, sve ono što baca jednu senku na ono što je urađeno po pitanju ekonomskih reformi, po pitanju radnih mesta, po pitanju poruke koju Srbija svakodnevno šalje svetu, koliko je danas sposobna, koliko je snažna, koliko je jaka, koliko može da se izbori sa izazovima i kao što je kriza izazvana Kovidom 19, dakle korona virusom, da je sposobna da svoje resurse koje ima, i ljudske i materijalne i prirodne, usmeri na najbolji mogući način i za dobrobit građana Republike Srbije.

Moj kolega, Marijan Rističević, govorio je o nekim eklatantnim primerima koji su vezani za korupciju, koji su vezani za stvari koje se tiču direktnog oštećenja ove države i budžeta Republike Srbije, a vezano za one koji ovde dugo godina kampanju protiv, prvenstveno naše zemlje, protiv predsednika Vučića. Jasno je, oni to više ne kriju, da imaju jasnu političku agendu. Tajkuni koji su vlasnici medija koji polako, imajući u vidu njihovu želju, volju i naravno veliko znanje, na tome im treba, definitivno to ne treba osporiti, da putem svojih medija, sopstvenih medija, putem svojih novinara, putem svoje političke agende, na taj način žele da sruše sve ono što je Vučić uradio u prethodnim godinama. Gotovo svakodnevno insistiraju na tome da dehumanizuju njega, da dehumanizuju njegovu porodicu, njegovog sina, njegove roditelje, njegovog brata i sve one koji su vezani, koji stoje rame uz rame sa njim u toj velikoj borbi.

Danas imamo taj primer i ja moram to da pomenem, kada su u pitanju lažne vesti, kada je u pitanju zamena teza, jedna hajka na našeg kolegu ovde u parlamentu, na trenutno predsedavajućeg, Vladimira Orlića za kojeg danas govore da isti ti tajkunski mediji, da kopa nekima jame, da kopa medijima jame samo zbog toga što se drznuo da kaže istinu. Samo zbog toga što je rekao da su oni koji su kopali jamu predsedniku Vučiću, koji su kopali jamu SNS, naravno figurativno rečeno, sada se ispostavlja da su oni isto tako sarađivali sa mafijom, sa predstavnicima i sa delovima organizovanog kriminala.

Čovek je postavio samo pitanje. Niti je rekao neku vrhovnu istinu, niti je implicirao bilo šta, postavio je pitanje – čekajte ljudi, kakve vi veze imate na osnovu argumenata i na osnovu materijalnih dokaza, izjava ljudi koji su pristale da govore za medije. Samo je pokrenuo to pitanje - čekajte, pogledajte u svoje dvorište, neka reaguje tužilaštvo, neka reaguju nadležni državni organi.

Oni su ga od jutros razapeli zbog toga što je samo pitao, čoveka koji je narodni poslanik sedam godina. Šta je njegov posao nego da pita? Šta je njegov posao nego da se bavi time šta je istina i da dođemo do te konačne istine. Da dođemo do toga da prikažemo građanima Republike Srbije ko je ovde u pravu, da li oni koji razvijaju ovu zemlju i bore se za istinu, bore se da ovo bude poštena država, časnih poštenih ljudi, preduzetnika, privrednika koji pune budžet, koji plaćaju poreze ovoj državi i od kojih žive naše socijalne službe, zbog čega je jako ovo naše današnje zdravstvo koje izdržava sve ove izazove. Ili su to oni za koje niko živi u ovoj državi ne može da dokaže samo jednu jedinu stvar i samo jedno jedino pitanje koje uputimo tim ljudima i tim medijima, da li vi plaćate porez u ovoj zemlji?

To je za mene pitanje svih pitanja. Da li plaćate poreze i doprinose za vaše zaposlene ovoj zemlji i da li one ulaze u budžet Republike Srbije? Da li je to nešto komplikovano? Da li je to neko teško retoričko pitanje? Nije, ali očigledno da oni to ne rade, ne plaćaju. Marijan Rističević je govorio o tome pre nekoliko desetina minuta i sigurno je, i ja san, kao njegov kolega i većina kolega ovde iz naše stranke, zabrinut za to što neki nadležni državni organi ne reaguju na to. Pa, ako moramo mi da plaćamo doprinose, ako vlasnik trafike u Kosovskoj ulici ili restorana ili kafića plaća doprinose i poreze, zašto to ne bi radila neka „Junajted grupa“? Zašto bi neko u ovoj državi bio povlašćen? Šta oni hoće da urade i do čega hoće da dođu?

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da vam pokažem jedan papir, to je papir koji pokazuje jednu društvenu, socijalnu mrežu, koja se zove Instagram, koja je zabranila stavljanje tih takozvanih postova Republikanskoj partiji u SAD kao nešto što je govor mržnje i nešto što krši procedure ove društvene mreže, samo zbog toga što je Republikanska partija objavila da je cena goriva, cena nafte i gasa poskupela u SAD.

To vam govori o tome da se svi danas bore za istinu, da nema države na svetu, koliko god ona razvijala svoju demokratiju, svoje institucije i sistem, nema ljudi koji se danas ne bore za tu istinu. Tako je i ovo poruka građanima i svima onima koji se bave javnim poslom, da i mi moramo da se izborimo za tu istinu. Jer, oni koji se kriju iza firmi i kompanija koje ne možete da utvrdite ko im je vlasnik, koji polako zauzimaju tržište medija, znaju da ako zauzmu to tržište i ako zauzmu taj javni etar sve će biti što oni objave tačno. To oni hoće i to će biti vrhovna istina. I to da Orlić danas kopa jame nekome. I to da je Vučić ovakav ili onakav, kako ga već nazivaju raznoraznim pogrdnim imenima, da je kriminalac itd. I da je Aleksandar Martinović kriv samo zato što predaje na fakultetu ili na nekoj visokoj školi.

Zamislite, molim vas, veliki greh svih nas koji podržavamo i podstičemo politiku rada. Znate, za njih je sramota da neko radi, da neko bude poslanik, da neko predaje, da se trudi, da se bori na političkom i na slobodnom tržištu sa svojim znanjem, svojim kvalifikacijama i svojim kvalitetima. Ne, valjda treba da se nastavi njihova politika kombinacija, javnih nabavki, provizija, 357 za radna mesta. Zato im Vučić smeta. Zato im smeta Srpska napredna stranka, koja je spremna da se obračuna i sa onim lošim momcima u njenim redovima i to je pokazala u više navrata.

Srpska napredna stranka i predsednik Aleksandar Vučić na prvo mesto stavlja Srbiju i građane Republike Srbije i njihove interese, a onda dolazi na tapet sve drugo. Mi ćemo ovde u Srpskoj naprednoj stranci kao većina, kao poslanici uvek dizati glas protiv ovakvih anomalija, uvek ukazivati na one koji hoće da nas vrate na ona podešavanja iz 2000. godine kada je korupcija bila način života javnih delatnika i javnih funkcionera. Oni su napravili, oni su zauzeli, oni su, kako to Amerikanci kažu - capture the state, oni su zarobili državu svojim kombinacijama, svojim firmama, svojim pljačkaškim privatizacijama.

Sada žele da zauzmu medijski etar da bi to što oni govore i da bi to u stvari što imaju kao političku agendu, a ona je jasna - da eliminišu Vučića kao reformatora, kao nekog ko se isključivo bavi interesima ove zemlje, koji služi građanima. Nećemo im to, naravno, dozvoliti, nastavićemo sa našom političkom agendom, ali nam niko neće moći da zabrani da ukazujemo kako se vrši ta dehumanizacija i kako i koji sve instrumenti i alati se koriste da bi se srušio Aleksandar Vučić. On ima punu podršku nas iz Srpske napredne stranke, a siguran sam i koalicionih partnera i, ono što je najbitnije, ogromne većine građana Srbije. Hvala.

Hvala uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani gospodine Vulin, gospodine Lazarov, dame i gospodo narodni poslanici, prvo da iskoristim priliku i da čestitam ministru unutrašnjih poslova na hrabrosti i na vrlo efikasnim policijskom akcijama koje su sprovedene u proteklih nekoliko nedelja protiv narko klanova i narko kartela i svih onih koji ugrožavaju bezbednost naše zemlje i naših građana.

Ja ću danas govoriti o ovom sporazumu između Republike Srbije i države Palestine koji se tiče bezbednosti. Republika Srbija nema taj komfor kao zemlja koja se nalazi u specifičnoj geopolitičkoj situaciji i poziciji da ne traži partnere, da svakim danom ne traži prijatelje i ne traži one koji su spremni da je uvažavaju, da je poštuju, da sarađuju sa našom zemljom na vitalnim poljima. Dakle, od vitalne važnosti za bezbednost naših građana, naše zemlje, ali naravno i celog regiona.

Ono što je jako važno da se napomene da Srbija jako dobro sarađuje sa, gotovo svim zemljama Bliskog istoka, i da se međunarodna, politička, bezbednosna scena jako promenila u samo nekoliko godina i da globalna bezbednost doživljava svoje promene gotovo svakodnevno. Ono što jeste suština politike predsednika Aleksandra Vučića, koja je vrlo dobro izbalansirana, posebno na tom međunarodnom planu, govori o tome da Srbija podjednako dobro može da sarađuje i sa Palestinom i sa Izraelom, i sa Saudijskom Arabijom, i sa Iranom, i sa svim onim zemljama koje su važne za bezbednost, naravno i Evrope, ali ovde našeg regiona, iako su jako udaljene od naše zemlje. To jeste jedan od dodatnih kvaliteta naše zemlje, zato što možemo da sarađujemo i možemo da budemo svojevrstan most između onih zemalja koje imaju loše odnose ili se čak nalaze u određenim međusobnim konfliktima.

Mi smo svedoci da samo u proteklih nekoliko meseci na međunarodnom planu se dešava ono što možda nije moglo ni da se zamisli u nekom prethodnom periodu, baš u vreme kada je predsednik Aleksandar Vučić potpisao sa tadašnjim predsednikom SAD, Donaldom Trampom, Vašingtonski sporazum, tada su, u to vreme, mislim da se radi o 15. septembru, potpisani su Avramovi sporazumi, koji definišu odnose i uspostavljanje diplomatskih odnosa između države Izrael i određenih arapskih zemalja, kao što su Bahrein, Maroko, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sudan, uz nagoveštaj da će se to desiti kada je u pitanju Izrael, i sa Saudijskom Arabijom i nekim drugim državama zaliva.

To govori o tome koliko su decenijski neprijatelji države koje su bile do juče u žestokim konfliktima, koliko je neophodno da one sarađuju, koliko je neophodno i koliko je u stvari dobra i mudra politika predsednika Vučića, da interese Republike Srbije i bezbednost naših građana nikada ne stavi, dakle, posle interesa, i kratkoročnih interesa koje moguće imamo, sa određenim zemljama. Rezultat te politike upravo jeste da Republiku Srbiju poštuju sve zemlje širom sveta, da je Srbija danas jedna zemlja koja definiše regionalnu stabilnost, koja je prepoznata od mnogih svetskih sila i država kao zemlja u koju vredi ulagati, koja jeste i ekonomski i politički lider ovog regiona.

Nama je Palestina, naravno, jako važna zbog njenog položaja i odnosa arapskih država prema njoj, prema njenom narodu. Nama je ona važna zbog organizacije islamske saradnje, nama je ona važna što su čak 42 države vezane i vrlo i posvećeno se bave palestinskim pitanjem. Naravno da će Srbija iskoristiti sve svoje kapacitete i uticaj i u našem mestu i interesu, da palestinski narod i Palestina nađe zajednički jezik, nađe kompromis i nađe neko kompromisno rešenje sa Izraelom, koje bi možda moglo da se prenese i koje bi moglo da bude jedan dobar primer za rešenje pitanja KiM, kao nešto što jeste možda plod kompromisa, kao nešto što može da završi gotovo višedecenijski, odnosno viševekovni, u ovom slučaju, konflikt i sukob, koji na kraju mora da se završi nekim mirovnim sporazumom, koji mora da se završi saradnjom, jer to su narodi i države, to su ljudi koji žive stotinama godina jedni pored drugih.

Srbija je našla taj model zahvaljujući predsedniku Vučiću da dobro sarađuje i sa državom Izrael, da ima odličnu ekonomsku, političku i vojnu saradnju, ali i da sarađujemo sa Palestinom koja, koliko god bila u teškoj ekonomskoj situaciji, teškoj političkoj situaciji, jeste bezbednosno značajna za region Bliskog Istoka, ali i za naš region ovde i za sve ono što naše bezbednosne službe rade štiteći našu državu, štiteći naše građane i štiteći naš suverenitet i teritorijalni integritet.

Mnogi predsedniku Vučiću zameraju na tome što jača bezbednost države, što jača kapacitete našeg pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, vojske, naših obaveštajnih službi. Očigledno je da to rade zato što Srbija danas kakva jeste, ekonomski u velikom zaletu, dinamično se razvijajući, jeste kost u grlu mnogima ovde u regionu, mnogima u Evropi i mnogima u svetu.

Nije prijatno mnogima zato što se Srbija razvija. Nije prijatno mnogima što Srbija ima dovoljno ekonomskih i privrednih kapaciteta da može da jača svoju vojsku, da može da se naoružava i da na taj način, razmišljajući kako to Vučić radi, decenija unapred, strateški može na taj način da zaštiti potencijalno i svoje interese, svoj narod i da brine o njemu na najbolji mogući način.

Podsetiću vas i moje kolege poslanike i građane Republike Srbije na reči čuvenog ministra odbrane u Čemberlenovoj Vladi, u Ujedinjenom Kraljevstvu, radi se o Lordu Norviču, kada su ga pitali zašto se Britanija naoružava i komentarisali da to nije baš dobro kao što to komentarišu i daju sugestije na konto onoga što Vučić radi u Srbiji, on je odgovorio – to je isto kao da krivite kišobran zato što pada kiša. To i jeste tako i mi se ponašamo u skladu sa tom doktrinom, doktrinom odvraćanja, doktrinom jačanja i osnaživanja naše zemlje i spremni smo da sarađujemo sa svima kada je u pitanju zajednički interes, da ga nađemo, da se zajedno borimo protiv globalnog terorizma, da se borimo protiv sajber terorizma i sajber pretnji. Mi jesmo uvek i bili kroz svoju istoriju, ali i danas, deo koalicija, deo onih država slobodarskih naroda koji imaju iskrenu želju i volju da se obračunavaju sa takvim pošastima kao što je svetski terorizam i kao što je potencijalno ugrožavanje života građana ma gde oni živeli, naravno i njihovih prava.

Stoga je jako važno da ovu saradnju sa Palestinom implementiramo na terenu. Jako je važno sarađivati sa njima, ne samo na bezbednosnom planu, već i na ekonomskom planu s obzirom da se radi o zemlji i narodu koji tradicionalno ima dobre veze sa srpskim narodom, koji, kako su moje kolege prethodno o tome govorile, to jeste važno, podržavaju i uvažavaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i mi to naravno nikada nećemo zaboraviti. S tim što ćemo i dalje, vođeni predsednikom Vučićem, voditi tu politiku dobrih odnosa sa svima i pronalaženja zajedničkog imenioca između tih država koje su moguće i koje jesu između sebe u konfliktu, ali gde Srbija može da nađe model i mogućnost da sarađuje sa svima njima.

Saradnja sa Izraelom, sa državom Izrael ne isključuje saradnju sa Palestinom. Saradnja sa Izraelom ne isključuje saradnju sa Iranom. Predsednik Vučić je dokazao da je to moguće uraditi i da je to moguće uraditi na korist građana Republike Srbije i na korist ove zemlje, dakle naše privrede.

Konačno imamo lidera koji je kao prioritet svih prioriteta, interesa definisao ono što je interes srpskog naroda, ono što je interes građana Republike Srbije vodeći se isključivo tim srpskim interesima, a uvažavajući naravno sve druge, sve one koji su spremni da poštuju i da uvažavaju Srbiju.

Zato danas Srbija ima jako veliku podršku u svetu. Danas zato Srbiju podržavaju mnoge velike i moćne sile i konačno Srbija posle više decenija ima prijatelje koji su se pokazali Srbiji onda kada je bilo najteže. I tokom ove kovid krize i tokom izazova koje imamo u Savetu bezbednosti UN kada je u pitanju naša južna pokrajina KiM, gde mi želimo da dobijemo što jednu širu podršku država, ne samo ovde u regionu, nego i u celom svetu. Svaka zemlja nam je važna, i ta Palestina nam je važna, kao što je važan Surinam, kao što je važna Indija, kao što je važna Narodna Republika Kina.

Spremni smo da razgovaramo sa svima onima koji ne razmišljaju kao mi, i sa mnogim zapadnim zemljama i da im pokažemo, da im damo jasnu argumentaciju zašto je Kosovo i Metohija deo teritorije Republike Srbije, zašto Republika Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji.

Vi ste, ministre Vulin, možda napisali jedan od najboljih tekstova koji tretiraju to pitanje. Taj tekst nosi naslov – Zašto sam za razgraničenje. Možemo da se slažemo, možemo da se ne slažemo sa njim, ali on nosi jednu poruku koja definiše ono što je jedino moguće, a to je kompromis i to je saradnja i mogućnosti korišćenja ove pozicije Srbije danas da iskoristi to, kako bi na korist naših građana mogli da dugoročno rešimo svoj „par ekselans“ politički problem i ovog regiona, da nastavimo dalje u budućnost sarađujući sa svima i, naravno, najviše poštujući one u koje ubrajam i državu Palestinu, one koji poštuju našu zemlju, koji uvažavaju naše interese.

Siguran sam da će predsednik Vučić i pored svih ovih izazova koje danas imamo, koje smo imali, posebno u proteklih nekoliko nedelja, imajući u vidu da je gotovo dokazano, svima nam je to jasno, ne treba da budemo ni bezbednosni eksperti niti bilo koji drugi, da je pripreman atentat na njega, da je pripremana njegova eliminacija, upravo kao personifikacije razvoja Srbije, ekonomskog razvoja, bezbednosnog razvoja. To su oni koji kritikuju kada Srbija kupuje avione, kada kupuje opremu za svoje vojnike, za svoje policajce.

Naravno da ćemo nastaviti sa beskompromisnom podrškom toj politici predsednika Vučića da uzdigne Srbiju, da modernizuje Srbiju i da maksimalno u ekonomskom i bezbednosnom smislu osnaži našu zemlju.

Da završim sa time da nam nekada ne trebaju ni spoljni neprijatelji, kojih definitivno ima, koji ne žele dobro Srbiji, koji ne žele da Srbija napreduje. Imamo pored tih narko kartela koji su pokušali i radili to što su radili, a svi smo imali priliku nažalost da vidimo da je to bilo vrlo monstruozno. Imali smo i danas priliku da vidimo da političari iz sandžačkog regiona, odnosno regiona Raške, kao što je Sulejman Ugljanin, klanjaju se tzv. žrtvama sukoba na Kosovu i Metohiji, klanjaju se onima koji su od većeg dela svetske javnosti međunarodne zajednice proglašeni za terorističku organizaciju i mislim da je krajnje vreme, radi ove Srbije, radi naših građana, radi te modernizacije, radi svega onoga što radi predsednik Vučić, boreći se, dovodeći investitore, zapošljavajući ljude u Srbiji, zajedno sa kolegama iz Vlade, zajedno ovde sa nama koji predstavljamo većinu, posebno sa ljudima iz SNS, da oni koji su nadležni za kršenje Ustava, eklatantno, za rad protiv sopstvene zemlje, za ono što može da se nazove najgore subverzivne delatnosti protiv Ustava, ustavnog poretka, bezbednosti građana, da konačno ti ljudi koji su u tim državnim organima, posebno u pravosuđu, rade svoj posao.

Jer, mi ne smemo da dozvolimo da ljudi koji se bave javnim poslom na taj način ugrožavaju Republiku Srbiju. Vučić će da dovodi fabrike, Vučić će da se brine o radnim mestima za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi, Bošnjaci, Slovaci, Rusini ili bilo ko drugi, a oni će da idu, da se klanjaju i da kažu pri tome da se radi o epopeji tzv. oslobodilačke vojske Kosova.

Mislim da neće moći i mislim da i vi treba da iskoristite svoj autoritet, kao jedan od ministara koji vodi jedan od najznačajnijih resora u Vladi Republike Srbije, da jednostavno oni koji to rade i rade na taj način protiv države budu adekvatno i procesuirani i kažnjeni za sve ono što rade protiv naše zemlje.

Mi ćemo i dalje kao Srpska napredna stranka da nastavljamo beskompromisno da podržavamo predsednika Vučića u svakoj prilici, otvoreno, bez ikakvog straha, koliko smo mogli da vidimo i mlađe kolege su danas govorile, vidimo da nam hrabrosti ovde ne nedostaje, tako da ćemo se izboriti i sa narko klanovima, izborićemo se sa kriminalcima, izborićemo se sa svima onima i na domaćoj političkoj sceni, ali i na spoljnopolitičkom planu, koji ne žele dobro Srbiji, ali ćemo se boriti rezultatima, radnim mestima i da, naravno, jačom vojskom i da, naravno, kupovinom aviona, kupovinom opreme, kupovinom naoružanja, zato što to garantuje našoj deci i našim unucima sigurnu i dobru budućnost zahvaljujući predsedniku Vučiću. Hvala.

Hvala uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam nekoliko pitanja za ministra pravde i ministra unutrašnjih poslova.

Naime, juče i tokom prethodnih dana svi gotovo relevantni svetski analitičari su pisali i govorili o tome da je ovo što je Srbija uradila po pitanju vakcinacije i po pitanju doniranja vakcina BiH, Crnoj Gori, Republici Severnoj Makedoniji, najbolji potez meke moći u poslednjih 50 godina.

Takođe, svedoci smo onoga što će se dešavati u narednim mesecima i u narednom periodu, a tiče se velikih pritisaka koji traju naravno u kontinuitetu, a koji će se sigurno pojačati u odnosu na samog predsednika Vučića i našu zemlju po pitanju KiM, koji će sada biti mnogo koordinisaniji i mnogo više usklađeniji, kada su u pitanju i Brisel i Vašington. U tom kontekstu želim da postavim nekoliko pitanja koja se tiču onoga što jeste centralna tema naše politike danas i centralna tema naših vitalnih interesa i svega onoga što mi treba ovde u parlamentu da uradimo kao narodni poslanici i naše kolege iz Vlade, kako bi odbranili Srbiju i kako bi odbranili naše nacionalne interese.

Želim da kažem da i posle ovih uspešnih akcija MUP-a i BIA gde su uhapšeni članovi narko kartela, gde su uhapšeni članovi mafije, izvođači radova, onih koji su i pripadaju domaćim političkim centrima moći kako bi naravno eliminisali onog ko jeste prepreka raznim ciljevima. Dakle, iz domaćih centara moći, iz stranih obaveštajnih službi, iz stranih cenata moći kada su u pitanju njihovi interesi u regionu i Srbija, a to jeste predsednik Vučić.

Ne stidim se da kažem, i želim javno da kažem da je onaj najgori scenarijo, a to jeste planiranje i pokušaj ubistva predsednika Vučića izbegnut možda samo za nekoliko dana. Mislim da mi u ovom parlamentu i mnogo više u javnom mnjenju kod svih relevantnih činilaca treba da razgovaramo o toj temi.

Ozbiljne stvari se dešavaju u ovoj zemlji i mislim da pitanja o kulturi i sportu, razonodi jesu važna, ali mi treba mnogo više i jače da se posvetimo ovoj temi i da radimo posvećenije kako bi odbranili našu državu i kako bi se odbranili od onoga što nam je pretilo tokom proteklih meseci posebno i tokom proteklih nekoliko godina.

Predsednik Vučić je gotovo u sličnoj situaciji kao Milan Stojadinović 1938. godine. Milan Stojadinović je tada, kao predsednik Vlade, kao neko ko je pobedio na izborima u Kraljevini Jugoslaviji, koji je osvojio 80% srpskih glasova tada u tadašnjoj zajedničkoj državi imao ogromne izazove, ogromne pretnje i tada je i sa strane i sa nažalost na domaćoj političkoj sceni, tada je rekao da je suština politike Srbije da zadrži stare prijatelje i stvara nova prijateljstva, a da one nemani koje su se ustremile na Srbiju, Srbija odnosno, Kraljevina Jugoslavija treba da izbegnu.

Mi u toj politici izbegavanja tih nemani iz inostranstva i domaćih nemani treba da podržimo maksimalno predsednika Vučića. Moje pitanje je i ka pravosudnim organima i ka ministru pravde i ministru unutrašnjih poslova je da se pod hitno istraže tokovi novca. Mislim da je to najbitnija stvar u celom ovom pokušaju zavere i na kraju pokušaju da se eliminiše fizički predsednik Vučić, da se dobro ispita imovina svih koji su u tome učestvovali.

Nikako ne možemo da zanemarimo, nikako ne smemo da potcenimo ljude i organizacije koje raspolažu sa više desetina i više stotina miliona evra. To što su pohapšeni izvođači radova, to što možda imamo u vidu da će biti pohapšeni i oni koji su bili politički patroni svega ovoga, ne govori o tome da kapital da je ostao, imovina koja je stečena nelegalnim putem i koordinacijom između mafije, domaćih centara moći i stranih centara moći, stranih službi je ostala netaknuta. Mafija je imala novac, mafija je imala infrastrukturu, mafija je imala oružje. Mafija je imala Čabu Đera, mafija je nameštala i kupovala snajpere za ono što je trebalo da se desi i pozivam Upravu za sprečavanje pranja novca, sve relevantne državne institucije da pod hitno istraže tokove novca, da pod hitno popišu imovinu svih onih, imamo sada i zakonsko utemeljenje u Zakonu o poreklu imovine, da se hitno uđe u proces oduzimanja imovine, da se na sve objekte, da se na svu imovinu koja je nelegalno stečena pobode srpska zastava, kada se to oduzme zbog najgoreg dela veleizdaje koje se dešavalo u Srbiji prethodnih nekoliko meseci, uz upozorenje da najgore nije prošlo i da bezbedonosne službe moraju mnogo toga da urade kako bi zaštitile predsednika i kako bi zaštitile ovu državu. Hvala