Hvala, potpredsedniče Orliću.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se referisati na prethodne govornike, odnosno na ono što su govorili Mirković, Rističević i kolega Jovanov, s obzirom da mislim da su pogodili u centar kada je u pitanju naš pravosudni sistem, kada su u pitanju anomalije sa kojima se suočava celokupno naše društvo, a vezano za funkcionisanje pravosudnog sistema i ono o čemu mi danas govorimo, a to je, dakle, izbor novih sudija, onih koji stupaju prvi put na tu funkciju i koji treba da budu stubovi, odnosno nosioci sudske vlasti u narednom periodu, koja je, naravno, možda i najznačajnija karika u domenu daljeg napretka države i vezana je za napredak svake oblasti društvenog života od politike, geopolitike, ekonomije, ekonomskog rasta, dakle, vezana je za sve ove aspekte našeg razvoja i za, naravno, razvoj, boljitak i blagostanje naših građana.

Moj kolega Jovanov je lepo primetio da neke sudije i da neki delovi sudske vlasti, to što u Ustavu piše i što je u demokratskim društvima, u demokratskim sistemima, kakva Srbija definitivno jeste, sudska, izvršna i zakonodavna vlast jesu nezavisna jedna od druge, ne znači da su apsolutno odmetnute jedna od druge i ne znači da bilo koji od tih nivoa vlasti ne treba i ima pravo da ne odgovora nikome.

Svi mi i ovde mi u ovom visokom cenjenom domu u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao poslanici, vi u sudskoj vlasti, naše kolege u Vladi Republike Srbije imamo istog poslodavca. To su građani Republike Srbije, to je narod Srbije i svi mi njemu odgovaramo i dužni smo da zajedno radimo na onom jedinstvenom cilju koji kao javni poslanici treba da ispunjavamo i da posvećeno radimo na tome, a to je interes našeg naroda, interes naših građana.

Ali, ne može da bude interes našeg naroda, interes naših građana kada smo mi jedina zemlja u Evropi, tu je gospodin Rističević u pravu, on je ja mislim jedini poslanik, član parlamenta u nekoj evropskoj državi protiv kojeg se vodi još uvek, ne znam da li se još uvek vodi gospodine Rističeviću postupak zbog javno izgovorene reči i to ovde u ovom visokom Domu Narodne skupštine Republike Srbije, što jeste bila naravno ekspresija njegove politike i njegovog političkog stava. On je to elaborirao mnogo bolje. Naravno da to ne utiče samo na njega, naravno da to ne utiče na nas ovde koji treba da radimo, koji treba da budemo slobodnomisleći, koji treba da donosimo odluke od značaja za naše građane i za napredak naše zemlje, dakle to se odnosi na sve naše građane, na njihov svakodnevni život i na funkcionisanje institucija ovde u našoj zemlji.

Naravno da takvo ponašanje i učestvovanje u političkom životu određenih sudija nije dobro za naše društvo. Ne može sudska vlast i ne mogu pojedine sudije da imaju dvostruke aršine, da budu kada oni to žele nezavisni, nezavisni od naroda, nezavisni od parlamenta, a da budu zavisni od stranih centara moći i da budu zavisni i da im bude imperativ u životu da odu u neku stranu ambasadu i da to bude deo neke njihove fensi priče i nekog njihovog privatnog aspekta života koji žive sa vrlo pristojnim zaradama. Sa zaradama koje mogu da im obezbede upravo ono o čemu mi danas ceo dan pričamo, a to je njihovo nezavisno delovanje i delovanje po pravu i pravdi i na jednak način prema svakom građaninu Republike Srbije.

Moje kolege su prethodno pominjale SAD. Želim da vam kažem da Vrhovni sud u SAD-u od 1869. godine broji devet članova. Taj broj se nije promenio od tada, dakle gotovo preko 150 godina. Mandat sudija Vrhovnog suda u SAD-u traje doživotno, ukoliko sudija sam ne podnese ostavku ili ukoliko ne umre. Znate li ko predlaže sudije Vrhovnog suda u Americi? Predsednik SAD i odobrava ga Senat sa dvotrećinskom većinom, odnosno potrebno je da u Senatu 63 od 100 senatora potvrde taj predlog predsednika SAD.

Stvarno ne vidim razlog i ne mogu da nađem logiku da dođemo u situaciju da, ako jedna zemlja koja se ubrzano i dinamično razvija, koja je motor razvoja ovog celog regiona, da mi uvodimo ovde neku novu praksu i da mi uvodimo centre moći u funkcionisanje našeg državnog sistema i dođemo u tu situaciju da sudije biraju sebe. Da li je moguće da bilo kome u okviru sudske vlasti može da padne na pamet ideja da je dobro da se sudije biraju između sebe, a da to ne radi delimično institucije kao što je Narodna skupština Republike Srbije?

Oni ljudi koji su dobili, u stvari, i koji su jedini relevantni, uz predsednika Republike koji je ubedljivo pobedio glasovima građana Republike Srbije na direktnim izborima, jedini vlasni da donose ovakvu vrstu odluka i jedini vlasni ljudi koji su odgovorni za funkcionisanje sve tri grane vlasti u našoj zemlji.

Mi jesmo ovde odgovorni kao većina i mi moramo da kažemo ono što jeste praksa demokratskih razvijenih zemalja i moramo da pošaljemo poruku, ne da se mešamo, ali da ohrabrimo, da šaljemo odavde iz ovih klupa poruku da ohrabrimo sudstvo i sudije da rade svoj posao upravo tako nezavisno i upravo bez pritisaka bilo koga, da li su to tajkuni, da li su to određeni mediji i bez bilo kakve potrebe da se te sudije, da imaju bilo kakvu potrebu da se dopadnu nekome. Oni ne rade svoj posao da bi se nekome dopali, da bi se dopali nekome u nekoj stranoj ambasadi.

Oni ne treba, po mom skromnom mišljenju, ja nisam pravnik, tu je Aleksandar Martinović, sedi pored mene, ali da li je moguće da sudija bude deo nevladine organizacije? Da li je moguće da sudija daje političke izjave? Taj sudija mora da se dogovori sam sa sobom, konkretno govorim o sudiji Majiću, da ne bi bilo da izbegavam iz bilo kog razloga, ovde valjda imam pravo, valjda neću proći kao Marijan Rističević, da me neko tuži zbog izgovorene reči ovde, se bavi politikom. On radi u „NGO“ sektoru, on radi međunarodne projekte.

Čekajte ljudi, dajte da se dogovorimo, i oni dođu i onda drže predavanje o tome da li je ovo što mi radimo, da li su to demokratski procesi ili nisu, a isti taj sudija je pre dvadesetak godina pustio na slobodu „Gnjilansku grupu“ što jeste jedan par ekselans primer kako ne treba sudska vlast da se ponaša kada je u pitanju njena uloga i kada je u pitanju odnos prema državi i onima koji su vitalno ugrozili interese ove države i ovog naroda.

Znate li, dame i gospodo narodni poslanici, koliko je ljudi uhapšeno u protestu i kada su demonstranti ušli u Kapitol Hil 6. januara? Preko 300 ljudi je uhapšeno, 80% od tih 300 ljudi koji su uhapšeni su još uvek u pritvoru i njima preti zatvor od 30 godina do doživotne robije. Neki od njih su optuženi za terorizam.

Mi smo ovde, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, kao što je to bio slučaj sa Rističevićem kolegom, i još uvek smo pokretne mete za svakoga kome se ne sviđa naša politika, kome se ne sviđa kako smo se obukli, kome se ne sviđa to što slobodarski mislimo, kao što to radi naš predsednik stranke i predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Ako su napali Rističevića, šta je garant meni ili mom kolegi Martinoviću ili mojim koleginicama uvaženim, šta je njima garant da ih neko neće napasti na ulici, ohrabren time što su Rističevića napali, što su ga maltene linčovali ovde ispred njegove zgrade gde radi i radnog mesta, gde dolazi svaki dan i pošteno zarađuje svoju platu? Koja se poruka šalje? Zašto ti ljudi nisu osuđeni? Zašto to nije gotovo?

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se ne pokaže da je Srbija stvarno pravna država, da ta grana vlasti radi efikasno i efektivno svoj posao i da se pokaže svim onima koji žele da budu agresivni, koji žele da napadaju druge ljude, koji žele da uzimaju pravdu u svoje ruke, da to nije moguće u Srbiji?

Taj primer, naravno, naveo je, ne mogu to da ne pomenem na kraju, i sve one koji pripadaju centrima moći ovde u našoj zemlji i delu našu političke vlasti, nažalost, delu organizovanih kriminalaca i narko kartela, ljudi koji se bave narko trafikingom i svim drugim mafijaškim i kriminalnim poslovima da udare na onog ko im jeste najveći neprijatelj u toj borbi koja bi trebala da bude zajednička i nas ovde u zakonodavnoj vlasti i našim kolegama u Vladi, ali i vama u sudskoj vlasti, a to je borba protiv organizovanog kriminala i to je bespoštedna i beskompromisna borba protiv korupcije i svih ovakvih anomalija koje se pojavljuju i koje su deo funkcionisanja ovakvog društva.

Ti konstantni napadi, ta dehumanizacija Vučića i njegove porodice, o kojoj su govorile moje kolege, je rezultirala time da imamo jedan od najbesnovesnijih, najgorih narko klanova i mafija ovde u celom regionu, možda i u Evropi, koji su spremali, i nije mi problem da to kažem, u koordinaciji sa domaćim centrima moći i određenim stranim centrima moći, ubistvo predsednika Republike.

Smatram da će se na kraju svih ovih procesa, za koje se isto tako nadam i ohrabrujem sudije i sudsku vlast da to bude brzo, da to bude efikasno, da to bude kratak proces i da svi oni koji su to radili i koji su pripretili onome ko je personifikacija modernizacije ove zemlje, slobodarstva ove zemlje i ove vlasti danas, svih onih vrednosti za koje smo se zalagali i za koje se zalažemo prethodnih šest godina i uspeha koje je Srbija uradila i napravila u prethodnom periodu, nemojte da dozvolimo da nam se dešava ono što nam se dešava kroz istoriju.

Dakle, da svako ko želi da modernizuje ovu zemlju, da svako ko želi da izvede reforme u ovoj zemlji, da uradi nešto novo, da nas izvuče iz tog nekog, kako da kažem, ranije sivila komunizma, socijalizma, egalitarizma u koje smo zapali, u koje smo ne svojom voljom bili preko 50, 60 godina, kada smo na kraju dobili šansu da živimo kao svaki moderan narod i narod koji je, poštujući svoje interese i poštujući svoje građane, izašao na zelenu granu, kao što je to Poljska, kao što je to Mađarska. Postoje svetli primeri. To jesu uz Vučića možda jedini slobodarski lideri u Evropi. Jeste, reći ću to javno, to jeste Viktor Orban, to jesu naše kolege u Poljskoj.

Da li je sramota reći da je Vučić ovde jedini lider u regionu i da li je sramota što je on neko ko podržava i ko je vesnik te politike Balkan balkanskim narodima? Da li je sramota da želimo da upravljamo sami svojom sudbinom? Da li je sramota da želimo da očuvamo svoj integritet, svoje pismo, svoju kulturu kao jedan veliki narod, kao jedan narod koji zaslužuje da dobro živi, ali koji ima pravo, kao i drugi narodi, da čuva svoje nacionalne interese? Dok ovi drugi dole, sa kojima imamo sporove i sa kojima želimo isto tako kompromis, dočekuju predstavnika EU, gospodina Lajčeka, sa albanskom zastavom u Prištini na Kosovu i Metohiji, nisam čuo ni Violu Fon Kramon, niti Ursulu fon der Lajen ili bilo koga drugog od evropskih zvaničnika da se mnogo uzbudio zbog toga. Ali, zato dobiju ospice kada vide zastavu Republike Srpske ovde u Beogradu, u Banjaluci ili u Sarajevu.

Ljudi, da li shvatate da je Vučić izložen pritiscima svih ovih šest godina, da će biti izložen pritiscima i da sve ovo što dolazi od onih koji potiču iz pravosudnog sistema, koji po svoje mišljenje idu u strane ambasade i u strane centre moći, da je to u stvari upereno ne samo protiv Vučića, nego i protiv naše države i protiv srpskog naroda? Srpska napredna stranka će biti uvek glasna i uvek će biti glasni opominjač protiv svega ovoga što se događa, imajući i pružajući ruke ka svima onima koji žele da rade za dobrobit ove zemlje, i ljudima u Vladi koji treba da rade svoj posao, ali i ljudima koji čine pravosudni sistem, koji treba da budu patriote, to im je ustavni zadatak, a ne da im bude draži travnjak neke strane ambasade nego da rade svoj posao u skladu sa zakonima i sa Ustavom.

Neće nam biti problem to da kažemo, iako znamo, i Mirković i Jovanov i Rističević i sve mlađe kolege koje su pričale o tome, da ćemo biti razapeti zahvaljujući tome što svi ti tajkuni, naravno, imaju svoje medije. Bićemo razapeti na socijalnim mrežama, ali to za nas nije problem, zato što znamo da vodimo Srbiju u dobrom smeru, zato što sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića koji upravo i isključivo štiti i brani interese Republike Srbije. Nećemo dozvoliti ni jednom kriminalnom gangu ili klanu, ni jednom kartelu, naravno, niti jednom pojedincu, niti jednom kolegi, pa bio on iz SNS ili iz stranaka koje čine našu koaliciju, da ruši Srbiju, da ruši Vučića i da ruši sve ono što je SNS na čelu sa Vučićem uradila za prethodnih šest godina.

Tako da, želim svim tim sudijama koji budu izabrani da rade svoj posao u skladu sa svojom savešću, u skladu sa svojom etikom i etičkim principima. Samo to, ništa drugo SNS i ova većina ovde u parlamentu ne traži. Samo po pravu i pravdi, samo u skladu sa interesima Srbije. Ali, nemojte da očekujete da ćemo da ćutimo na političarenje onih ljudi koji ne bi trebali da se bave politikom, da ćemo da ćutimo na veze ljudi koji su u pravosuđu sa kriminalcima i sa predstavnicima kriminalnih gangova. Nećemo da poverujemo, naravno, kada kažu – ma ne, mi se nismo videli sa tim ljudima, koji su definitivno, ne mogu sada sa ove govornice da kažem, ali definitivno je nešto pripremano. Ja se nadam i ohrabrujem vas, ohrabrujem te nove sudije koje budu radile svoj posao da svoj posao rade i da im procesi budu kratki, da budu efikasni i da budu u skladu sa interesima ove zemlje.

Podržavati one koji podržavaju vladavinu ne prava, nego vladavinu zakona, a to smo mi ovde, Srpska napredna stranka, mi to personifikujemo, jeste najviši vid patriotizma i imaćete uvek podršku od nas ako budete sprovodili takvu vrstu nezavisne politike, politiku koja ima kao prvi i osnovni interes - interes građana Republike Srbije, integriteta ove zemlje i interesa ove države. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da mi je uvek drago kada je ministar Vulin ovde sa nama, kada imamo priliku da razgovaramo sa njim o ključnim pitanjima koja se tiču bezbednosti naše zemlje.

Naravno, jako je značajno da je na čelu ministarstva čovek koji je otvoren, iskren i patriota, ali još važnije od toga što je neko ko ima dovoljno hrabrosti da se suprotstavi svima onima koji prete bezbednosti Srbije, bilo da oni dolaze iz inostranstva, bilo da su to kriminalni narko-karteli koji žele da ugroze bezbednost svih građana Republike Srbije, ali naravno koji pokušavaju negativno da utiču na politički i ekonomski i svaki drugi rejting naše zemlje.

Siguran sam da u skladu sa onim što je urađeno u prethodnih nekoliko meseci, da će ta borba dati prave rezultate, da ćemo uspeti da se izborimo sa svim ovim izazovima u skladu sa onim što je definitivno veliki izazov, a to je usložnjavanje bezbednosne situacije, ne samo na teritoriji gde je i Republika Srbija, teritoriji Zapadnog Balkana jugoistočne Evrope, nego na teritoriji cele Evropi i puno je tu izazova.

Danas govorimo, posvetiću i fokusiraću se na Sporazum sa Severnom Makedonijom o trgovini, o borbi protiv trgovine ljudima i saradnji kada je u pitanju trgovina ljudima. Jako je značajno to da su politički odnosi sa Severnom Makedonijom korektni, jako je značajno da smo pokazali našim kolegama, ali naravno makedonskom narodu da imamo volji u želju za dijalogom, za integracijom.

Jako je važno da se kaže da je premijer Zajev prihvatio otvorenih ruku ideju predsednika Aleksandra Vučića o Mini Šengenu, tako da što se tiče Severne Makedonije imamo tu mogućnost i otvorenost da sarađujemo i na polju ekonomije, na polju investicija, izgradnji infrastrukture, ali i naravno na polju saradnje u bezbednosnoj oblasti, odnosno po pitanjima bezbednosti.

S obzirom, da kroz Severnu Makedoniju ka Srbiji imamo taj veliki izazov da, kao što su moje kolege prethodno govorile, tu su i te rute kada je u pitanju trgovina narkoticima, ali rute po pitanju trgovine ljudima. Mi smo tu zajedno sa vlastima u Severnoj Makedoniji 2015. godine, u stvari ja mislim izdržali i prevazišli jedan od najvećih bezbednosnih izazova koji je zadesio ovaj deo Evrope sigurno u proteklih nekoliko decenija, to je bila migrantska kriza.

Ta 2015. godina, podsetiću naše građane, je bila obeležena time da je više od milion migranata prošlo kroz teritoriju Republike Srbije i ono što je najznačajnije da je Republika Srbija, kao i sada u ovoj kovid krizi pokazala da ima jako dobar krizni menadžment, da ima jako dobro i vizionarsko liderstvo koje je uspelo tada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem da taj posao iznese faktički bez i jednog većeg incidenta.

I tada su Republici Srbiji, tada su našem narodu, tada su našem predsedniku Vlade, Vučiću, odali priznanje svi od Vašingtona, Brisela, Pekinga, Moskve, svih centara moći u celom svetu s obzirom da su tada mnogi drugi lideri razvijenijih zemalja u Evropi pribegavali tome da zatvaraju svoje granice, da čak neki grade žice, da se štite žicama od migranata koji su dolazili sa Bliskog Istoka, Republika Srbija i naš narod je pokazao i očitao i održao jednu ozbiljnu lekciju po pitanju humanosti, po pitanju poštovanja ljudskih prava, svima u ovom svetu.Mi smo faktički tada 2015. godine bili zemlja zvezda, prvi put posle nekoliko decenija, čak i u toj Americi.

Sećate se, ministre, vi ste tada obavljali vrlo važnu funkciju ministra rada, zapošljavanja, socijalne politike i boračkih pitanja kada je Republiku Srbiju posetio tadašnji predsednik Komiteta za naoružanje u američkom Senatu, sada pokojni Džon Mekejn sa četrnaestočlanom delegacijom iz Kongresa i Senata, bio tu i kod vas, kod predsednika Vučića i odao jedno veliko priznanje Republici Srbiji na onome što je uradila po pitanju odnosa prema migrantima i migrantskoj krizi.

Želim da to istaknem jako zato što je to bila faktički jedna od vododelnica zašto nas i SAD i Nemačka i mnoge druge evropske zemlje, zašto su u nekom domenu promenile odnos prema Srbiji, zato što su videli da je Srbija jedan pouzdan partner, jedna pouzdana, stabilna zemlja sa stabilnim rukovodstvom i liderstvom koja, naravno, ume da se izbori sa ovakvim situacijama, ali ume konkretno i na terenu da poštuje ono što se zovu evropske vrednosti i najviše vrednosti koje je dostigla civilizacija ljudska u 21. veku, a to je da poštuju ljudski život, da se bore protiv onoga što je sigurno pokušavano od celokupne te rute, počevši tamo od Alepa u Siriji, Dijabakira u Turskoj, pa preko Grčke i Severne Makedonije.

Ovde u Srbiji nije moglo da se trguje ljudima, ovde je to sprečavano, ovde se pomagalo tim ljudima. Srbija je pokazala koliko je zrela. Srbija je pokazala koliko je jedna ozbiljna država i koliko može da se, naravno, nosi sa ovim problemima.

Naravno, mi podržavamo u SNS ovakvu vrstu sporazuma. Želimo još bolji i snažniji dijalog sa vlastima Severne Makedonije po svim pitanjima i u svim oblastima. Smatram isto tako, pošto su ovo dobre stvari koje će doneti rezultat za građane i Republike Srbije i Republike Severne Makedonije i za ceo region, za neka pitanja da treba da rešavamo međusobno. Moj kolega, profesor Marko Atlagić, je govorio o problemu sa crkvom i to je nešto što treba da rešavaju Makedonija i Srbija. To je nešto što treba da se rešava sa SPC ovde u Beogradu, a ne da se traži medijator ili da se traži rešenje u Istanbulu ili na bilo kojoj drugoj adresi, već je rešenje ovde u Beogradu i u Skoplju, u dijalogu između dva prijateljska i bratska naroda.

Naravno, kao što su drugi problemi rešavani u prošlosti, smatram da je i taj problem koji je ključan i koji je možda jedini koji postoji i koji je otvoreno pitanje između dve zemlje treba na taj način, naravno, i da se rešava.

Takođe, jako je važno da saradnja sa Severnom Makedonijom bude čvršća i snažnija zbog onoga što se kreira na teritoriji Kosova i Metohije, koju nažalost Srbija ne kontroliše u punom kapacitetu, a tiče se, naravno, cvetanja narko-trafikinga, cvetanja biznisa sa trgovinom ljudima i ono što nas ovde najviše zabrinjava, zabrinjava našu stranku zabrinjava Vladu, nas većinu u parlamentu, to je terorizam. To je činjenica da stotine ljudi koji su bili i koji su trenutno, koji se nalaze na teritoriji Sirije, na teritoriji Iraka se vraćaju na teritoriju KiM predstavljaju pretnju ne samo Srbima na teritoriji KiM, nego predstavljaju pretnju celom regionu.

Smatram da treba zajedno sa vlastima u Severnoj Makedoniji raditi na tome da ukazujemo stalno međunarodnoj zajednici, da ukazujemo SAD i našim evropskim partnerima da su saradnici pojedinih komandanata Islamske države u Iraku i Siriji, nalaze se na teritoriji KiM, slobodno se kreću, normalno tamo žive i predstavljaju jednu jako veliku bezbednosnu pretnju za ceo region.

Podsetiću građane Republike Srbije da su jedni od najistaknutijih komandanata u Islamskoj državi u Siriji i Iraku sa teritorije Kosova i Metohije, da je to Ladrim Muhadžeri, da je to još nekoliko ljudi koji zauzimaju visoke pozicije u okviru sada nove, preimenovane Al Kaide, odnosno Tahrira Al Šama koji deluje na teritoriji Alepa, odnosno sirijske provincije Idlip i da to možda smatramo da je daleko trenutno od nas i da možda ne može da se prelije ovde, ali današnji globalni terorizam se preliva brzinom svetlosti i mi moramo da…

Naravno na tome je veoma, veoma velika odgovornost i MUP i naših službi, koje treba dobro da sarađuju sa službama u celom regionu kako bi se, naravno, ovi problemi prevazilazili. Kako to moj kolega Mrdić malo pre reče, kako bi se oni prevenirali i tu imate definitivno jednu veliku podršku kako bi se sa tim problemima, naravno, izborili.

Ono što je suštinska poruka nas ovde u parlamentu, potpuna i bezrezervna podrška borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv korupcije, nulta tolerancija na korupciju i na sve one koji žele da uzdrmaju ovu državu, bez obzira kojoj stanci pripadaju, bez obzira iz kog društvenog miljea i nivoa dolaze i ja smatram da ovo i jeste najveći kvalitet ove vlasti, najveći kvalitet onoga što definiše kao politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića i SNS da napravimo jednu ozbiljnu državu, državu zakona za koju se borimo, u kojoj će moći slobodno da se radi, slobodno da se trguje, slobodno da se razvijaju poslovi, slobodno da se razvija preduzetništvo i sve one vrednosti za koje se mi borimo, a tiču se dosezanja najboljeg mogućeg nivoa blagostanja građana Republike Srbije, što smo i pokazali u prethodnom periodu da možemo, da možemo da izgradimo puteve, da možemo da obezbedimo strane investicije, da možemo da obezbedimo domaće investicije.

Naravno, ne treba da lažemo jedni druge, treba da kažemo i građanima istinu. Da bismo sve to obezbedili treba nam bezbednost dobra, na visokom nivou, treba nam stabilnost, treba nam beskompromisno ono što ste uradili sa ovim klanovima, brzo hapšenje, brzo suđenje, brzo osuđivanje. Niko u ovoj državi ne može da preti nikom, nijednom građaninu, a da ne govorim da preti i da se nad glavom predsednika države nadvija pretnja, jer naravno, to je cilj onih koji hoće da oslabe Srbiju. I u inostranstvu i ovde meta je Vučić.

Ja vas, naravno, potpuno i moje kolege iz SNS podržavamo u tom poslu da budete sa takvima beskompromisni, kako bi pokazali da u budućnosti, ne da može da se deluje u tom planu, nego da ne sme ni da se razmišlja u tom domenu. Srbija je najvažnija od svega, Srbija ima prioritet. Politika Aleksandra Vučića, ekonomija, nova radna mesta su prioritet za ovu većinu, za našu stranku i mi ćemo se i dalje, naravno, zajednički sa vama u tome boriti. Hvala.

Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, posle ovako inspirativnih govora mojih mlađih kolega iz SNS preostaje mi samo u nekoliko narednih rečenica da kažem da ova njihova objašnjenja i elaboracije koje se tiču beskompromisne i bespoštedne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala koji je 2014. godine započeo tada premijer Aleksandar Vučić da je rezultirala time da danas, na današnji dan SNS ima rejting od 60,3%.

Ovo je u mojim rukama najnovije istraživanje Agencije „Faktor plus“. To govori o tome koliko je poverenje građana Republike Srbije u Aleksandra Vučića, u SNS i sve ono što mi činimo u domenu borbe za bolju Srbiju, borbe za ekonomske reforme, za napredak i za bolji život i blagostanje građana Republike Srbije.

Takođe, želim da zbog naših građana i mojih kolega ovde u Narodnoj skupštini kažem i dam još nekoliko važnih podataka kako bi, u stvari, svi građani mogli da vide koliko u stvari narod Republike Srbije ceni ono što se zove semafor, ceni rezultate, ceni nešto što se konkretno uradi za njihov život, dakle i za boljitak života građana i njihovih porodica.

Naime, na pitanje kako ocenjujete plan i sprovođenje vakcinacije protiv Kovida 19 u Srbiji 64% građana je odgovorilo sa odlično, 16% sa veoma dobro, sa dobro 11%. Devedeset i jedan posto građana je ocenio sa vrlo, vrlo pozitivnim ocenama ono što su Vučić, naša stranka i Vlada Republike Srbije uradili po pitanju zaštiti bezbednosti i zaštite zdravlja građana Republike Srbije.

Još jedan jako važan podatak za naše građane. Ko je po vašem mišljenju najzaslužniji za uspešno sprovođenje vakcinacije u Srbiji – EU 2%, Rusija 3%, Kina 11%, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 60%.

Mislim da sam dovoljno rekao o tome koliko u stvari su građani politički sazreli i koliko je važno da mi pratimo ono što je predsednik Vučić definisao te 2014. godine kao politiku koja treba da bude meritorna, čiji rezultati treba da se vide i čiji rezultati treba da se odraze na džepove građana Republike Srbije, na njihov bolji život, na njihovu veću kupovnu moć i na veće mogućnosti, dakle na mogućnost izbora njihovih ličnih i naravno njihovih porodica.

Ono što je jako važno isto da se kaže, kada govorimo o plaćanju poreza, o unapređenju rada Poreske uprave, ali i u vezi ovog veoma značajnog Predloga zakona o poreklu imovine. Tu je u stvari, koliko možemo da vidimo, najznačajnija politička volja. To su pokazali primeri u prethodnom periodu, dakle vi imate jednu situaciju od 2000. do 2012. godine jednog potpunog ekonomskog, socijalnog, zdravstvenog, obrazovnog kolapsa u našoj zemlji koji se u stvari dogodio upravo iz razloga ogromne korupcije i definisanja korupcije od strane političke vlasti kao mejnstrima, kao načina života. Taj mejnstrim su diktirale političke vlasi, taj mejnstrim je diktirala tadašnja Vlada, članovi Vlade, članovi parlamenta, oni koji su vodili tada većinu u tom parlamentu, koji su budzašto, a daću vam nekoliko jako važnih podataka kako bi građani shvatili o čemu se tu u stvari radi.

Vi ste imali do 2007. godine tu privatizaciju koja je bila i predmet interesovanja Evropskog parlamenta i Evropske komisije. Zamislite više od 2.000 preduzeća od 2000. do 2007. godine su prodate za iznos od dve milijarde evra, a samo jedan „Mobtel“ je 2006. godine prodat za negde oko milijardu i 500 miliona evra. Samo jedan firma je privatizovana za 1,5 milijardi, a 2.000 ostalih koji su do tada bili privatizovani za to se u budžet Republike Srbije slilo negde oko dve milijarde evra.

To dovoljno govori o tome koliko je tadašnja politička elita marila za interese građana, marila za državni interes, a to jeste u stvari da se sačuva supstanca, da se sačuva fundament onoga što jeste važno za opšti društveni razvoj, a to je ekonomija, to su privredne grane, to su prirodni resursi.

Ono što jeste jedan od najvećih rezultata i ovih vlada i onoga što je uradila SNS u prethodnom periodu to je da je uradila mnogo po pitanju razvoja preduzetništva, po pitanju podsticanja na preduzetništvo i razvoja privatnog sektora u našoj zemlji, liberalizacije tržišta, stvaranja tržišnih uslova i mogućnosti, dakle jednakih šansi za sve, stvaranje jedne zdrave konkurencije između igrača na tom tržištu.

To je dovelo do toga da je Srbija danas ne samo najinteresantnija za ulaganje u ovom delu Evrope, nego po raznim rejtinzima relevantnih svetskih organizacija, između ostalog i Svetske banke i MMF, ali i časopisa kao što je „Forms“, kao što je „Blumberg“ predstavlja zemlju u koju vredi ulagati, koja je dugoročno jako, jako povoljna, u koju treba investirati.

To je rezultiralo time da u prošloj godini, kako je to ministar finansija skoro izjavio, ni jedan, i pored Kovida, ni jedan strani investitor nije odustao od toga da investira u Srbiju. Možete zamisliti koliko je značajno ovo što je predsednik Aleksandar Vučić uradio po pitanju imunizacije, koliko je značajno što je Srbija do sada dobila i kupila skoro dva miliona vakcina i što ćemo u nekom roku, koliko to stručnjaci i Krizni štab procenjuju, jedno mesec i po narednih dana uraditi na imunizaciji to da možemo da kažemo da naše stanovništvo relativno zaštićeno i da možemo tamo negde krajem marta, početkom aprila punim gasom da krenemo u privredni razvoj i da stvaramo dodatu vrednost, da vratimo i da stvorimo nova radna mesta, nove potencijale i nove mogućnosti za rast našeg BDP-a.

Šta to znači? To znači rast plata i u privatnom i u javnom sektoru, to znači rast penzija. I pored ove krize izazvane kovidom država je uspela, koliko je to bilo moguće, upravo zbog te domaćinske politike i vođenja državne kase i državnog budžeta na jedan kvalitetan, racionalan i efikasan način da u nekoliko navrata nagradi zdravstvene radnike, da poveća zarade u zdravstvenom sektoru, da poveća zarade i da nagradi prosvetne radnike, da kažemo i poručimo tim ljudima koji su bili na prvoj liniji fronta u borbi protiv Korona virusa, koji su štitili nas ovde koji sedimo u parlamentu, naše roditelje, penzionere, da kažemo da brinemo o njima i da kažemo da ćemo još žešće nastaviti da radimo, ali da na pravi način ulažemo u infrastrukturu, ulažemo u autoputeve, ulažemo u železnice, da ćemo stvarati regionalnu saradnju, regionalne ekonomske integracije, i to isključivo iz interesa ove države i ovog naroda.

Srbija sada ima šansu da postane dugoročni ekonomski lider u regionu. Nama jeste u interesu da nas drugi u regionu prate zato što Srbija danas i naša ekonomija je snažna kao sve ekonomije zemalja zapadnog Balkana zajedno. Srbija danas privuče više stranih direktnih investicija nego sve zemlje zapadnog Balkana zajedno. Pa, da li vi mislite, dame i gospodo narodni poslanici da je to slučajno? To jeste rezultata jednog mukotrpnog rada.

Podsetiću vas, tu je moj kolega Veroljub Arsić, 2013. godina, početak borbe, žestoke borbe protiv korupcije, Zakon o javnim nabavkama. Možda nije savršen ali je delovao na to da svakom kome padne na pamet da pokuša da prevari državi, da pokuša da izvuče neka sredstva iz ovog budžeta koja nisu namenska, da se dobro zapita, da li to sme da uradi, da li je to dozvoljeno. Kod SNS, ove Vlade, ove većine u parlamentu to niti je bilo, niti jeste, niti će biti apsolutno dozvoljeno. Borićemo se stoprocentno protiv toga i protiv takvih anomalija.

Naravno, teško je, gotovo nemoguće da iskorenimo korupciju u punom kapacitetu, ali je ovo je dovoljno velika i dovoljno jaka poruka i tu poruku je poslao prvi predsednik naše države, gospodin Vučić, da će on biti taj prvi koji će biti podvrgnut tome da ovaj Zakon o poreklu imovine, da bude potpuno otvoren, da se proveri sve što on ima i naravno svi funkcioneri vodeće i najveće partije u ovoj zemlji.

Pokazali smo u nekoliko prethodnih godina da kada je u pitanju pravda, kada je u pitanju država, kada su u pitanju nacionalni interesi, apsolutno nas ne zanima da li je neki predsednik opštine iz Srpske napredne stranke ili iz neke druge stranke, da li je direktor nekog javnog preduzeća iz naše stranke ili neke druge stranke ili neke druge opcije, zanima nas da li pošteno, časno radi posao u interesu ovih građana, jer mi ne pomažemo i ne stvaramo uslove za razvoj privatnog sektora i privatne inicijative i preduzetništva da bi se bogatili i da bi direktori javnih preduzeća i mi ovde, narodni poslanici i oni koji raspolažu državnom imovinu dolazili u priliku da uvećavaju da uvećavaju svoju imovinu. Mi smo ovde, kao što su to i ministri, sama reč ministri, ona u prevodu znači služiti, mi smo ovde da služimo narodu, mi smo ovde da služimo građanima, a ne da uvećavamo svoje bogatstvo.

Svoje bogatstvo treba da uvećavamo, i mi to podstičemo, na slobodnom tržištu, kroz razvoj biznisa, kroz razvoj malih i srednjih preduzeća, kroz promociju svojih sposobnosti, kvalifikacija i svojih znanja. Koliko smo mi promenili, u stvari, percepciju onoga što se događa u Srbiji u 2021. godini, govori i to da su vrednosti koje mi gajimo kao većina, kao stranka rad, red, disciplina, rezultati, nešto što je meritorno, nešto što može da se vidi u svakodnevnom životu svakog građanina. To je neka nova zgrada, to je nova bolnica, to je novi klinički centar, to su mnoge stvari koje je ova vlast, koje je ova Vlada, koje je ova država uradila i napravila samo za poslednjih nekoliko godina, a što prethodne nisu uspele ni da započnu.

Ima jedan od naših kolega, odnosno ministara koji kaže, kada su u pitanju bolnice i zdravstvene ustanove, mislim da je ministar Lončar kad kaže, i u pravu je potpuno da nisu bili sposobni ni linoleum u liftu da zamene, a kamoli da zamene liftove, a kamoli da renoviraju, osveže neku zgradu ili ne daj Bože, sagrade bolnicu. Zašto? Zato što je zato potrebno znanje, zato što je za to potrebno obrazovanje, zato što je za to potrebno da novac koji imate ili koji zadužite ili na domaćem ili na stranom tržištu investirate i uložite ga na najbolji mogući i najracionalniji mogući način, ali ne možete da napravite bolnicu i da napravite kuću vama, svastici, sestri, bratu ili nekom drugom članu vaše porodice, zato što mislite da država pripada vama.

Onda ti isti dođu i kažu kako mi ovde živimo u tzv. zarobljenoj državi ili „capture state“, ti isti koji su zarobljavali ovu državu i koji su koristili obilato resurse ove države i bogatstvo ove države, pa je sva sreća Vučić došao 2012. godine i spasao ovu državu od potpunog ekonomskog sloma i kolapsa.

Svi ti koji su se obogatili na grbači ovog naroda su ušli u politiku i ulaze u politiku i dan danas ulaze u politiku i učestvuju u političkom životu da bi zaštitili svoje ekonomske interese i svi oni, pogledajte, analizirajte, tu nam je ministarka pravde, svi oni su stvorili svoje milionsko bogatstvo od tih opozicionih prvo bojkotaških lidera, kroz neki konsalting, kroz neke usluge, niko tu nije proizveo ovu stolicu, niko nije proizveo nešto u životu, prodao na slobodnom tržištu, zaradio neki profit. Niko nije pokazao neki biznis primer kako se to radi, kako se to zaradi milion, dva, deset ili 519 miliona evra. Ne, nego je nekome ambasada Katarska u Berlinu dala 200 hiljada evra zato što je on nešto lepo savetovao. Nema ko katarskoj šeika da savetuje, nego neki odavde političar kao što je bivši Vuk Jeremić. On je prodao svoje znanje, svoju inovaciju za 200.000 dolara ili evra, nećete mi uzeti za zlo, nisam siguran o čemu se tačno radi. Pri tome, nemajući uopšte nikakvog obzira niti potrebe da opravda ili da opravdaju to kako su došli do tog novca i onda se oni upoređuju sa Vučićem, koji kako je ušao u politiku i kako je ušao i postao prvi potpredsednik Vlade 2012. godine, ja mislim da mu je ekonomska situacija možda još i slabija nego što je bila tada i posle devet godina.

Zašto? Zato što se Vučić bavi državom, zato što se Vučić bavi Kosovom i Metohijom, zato što ne možete da gradite kuće, dvorce, zamkove, da vodite čitave familije po privatnim avionima, po raznim belosvetskim destinacijama, i da branite Kosovo i Metohiju, da branite srpski narod, da branite religijsku baštinu našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ne možete da branite Republiku Srpsku, ne možete da branite Srbe u Makedoniji, njihove interese, tako što nećete ništa raditi i onda kažete – Vučić mnogo radi. To nije normalno, radi 15 ili 16 sati dnevno. Pa, on je zato tu, da bi radio.

Taj njegov rad je doveo do toga da 18 zemalja u samo godinu i po dana otprizna ili suspenduje priznanje, tzv. Kosova, sa njihove strane i da smanjimo broj zemalja na ispod jedne polovine onih koje priznaju, tzv. Kosovo Ujedinjenim nacijama. Niko od tih ljudi nije napravio jedan Nordeus, to su ljudi kojima se mi klanjamo, to su heroji ove države, oni koji su uspeli ovde u ovim uslovima da naprave svoje firme, da naprave svoje proizvode, da ih ponude domaćem, regionalnom, inostranom tržištu, da ih prodaju i ostali ovde u Srbiji, kao što je ostao taj iz Nordeusa, kao što su ostali mnogi ovde koji se bave i poljoprivrednom proizvodnjom i mnogim drugim poslovima i mi ćemo ih i dalje podsticati i mislim da su to heroji ove zemlje, jer oni zapošljavaju, oni plaćaju poreze i mi ćemo se i dalje truditi da napravimo što bolji zakonski okvir za njih, kako bi bili relaksiraniji što se tiče poreza, što se tiče samog procesa plaćanja poreza, o tome nema pregovora, to je valjda jasno, ali nećemo ni dozvoliti situaciju da dođe do evazije poreza time što ćemo poreze povećavati.

Ne želimo da uspeh ove države bude na konto skidanja kože sa leđa poštenim privatnicima, poštenim biznismenima, vlasnicima malih firmi, porodičnih firmi, njima ćemo da pomognemo, kao što smo da sada radili, njih ćemo da podstaknemo i tako se vodi ova država. Tako ćemo se i na dalje ponašati. To je ona politika koju vodi predsednik, Aleksandar Vučić.

Kada je u pitanju stav naroda, to nije samo moj stav i mojih uvaženih kolega ovde, to smo videli u ovom istraživanju koje sam danas prezentovao. Ja mislim daćemo sa podrškom samo moći da idemo napred, s obzirom da nas, nadam se, od aprila ove godine čeka bolja, berićetnija godina, uz, naravno, sve to što će pomoći Srbiji da bude ekonomski jača i geopolitički mnogo bolje pozicionirana nego u prethodnom periodu. Hvala.

Hvala, predsedniče Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek je naravno interesantno i izazovno govoriti o temi koja tretira borbu protiv korupcije, odnosno sve one institucije i sve one državne i društvene činioce koji su uključeni u nešto što predstavlja jednu polaznu osnovu za razvoj jedne države, a to jeste beskompromisna i bespoštedna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ja ću podsetiti građane Republike Srbije i naše kolege da je predsednik Vučić, u to vreme premijer 2014. godine, objavio rat korupciji i da smo ovde u ovom parlamentu doneli i glasali za Strategiju borbe protiv korupcije i definisali kao jednu od glavnih ciljeva politika Vlade Republike Srbije, ali i svih državnih institucija. Ono što mi ovde zovemo nulta tolerancija na korupciju znači vrlo jednostavno da ova Vlada, da ova većina u parlamentu potpuno shvata i prihvata činjenicu da je borba protiv korupcije nešto što je najvažnije u domenu ekonomskog, političkog, socijalnog i svakog drugog razvoja ove zemlje, da nema razvoja ekonomije, da nema razvoja i da nema ekonomskih, političkih i socijalnih reformi ako nema kvalitetne, beskompromisne i uspešne borbe protiv korupcije.

Tada premijer, danas predsednik Vučić je pokazao da borba protiv korupcije, koja se vodi na čelu sa SNS, ne vodi računa o tome ko se kako zove, ko gde radi, na kojem je položaju, na kom je nivou na društvenoj lestvici i kojoj političkoj stranci pripada, već je ova država i njeni nadležni organi potpuno jednaka i jasna u svom cilju i u svojoj orijentaciji, da se obračuna sa svima koji čine loše i koji čine negativno za ovu državu, za ovu ekonomiju. Svaka pojava korupcije i svako realizovanje nekog koruptivnog posla, svaka umešanost nekog državnog službenika, funkcionera ili činovnika u neki koruptivni aranžman ili koruptivni posao čini to da običan građanin Republike Srbije ne može i sprečen je da dostojanstveno živi od svog rada i da unapređuje kvalitet života svog sopstvenog i svoje porodice i, naravno, šire zajednice u kojoj živi.

Mi o problemu borbe protiv korupcije, odnosno sprečavanje korupcije ne možemo da ne govorimo, a da se ne vratimo u blisku prošlost, ne možemo da govorimo o tome ako ne analiziramo na jedan pravi i realan način period između 2000. i 2012. godine. U trenucima i u vremenu kada smo svi očekivali promene, kada smo svi očekivali, i to slobodno mogu i lično da kažem, med i mleko posle tih promena, da će doći neko vreme u kojem će se uspostaviti liberalna tržišna privreda, u kojem će se uspostaviti društvo jednakih šansi za sve građane, nove investicije, mogućnosti za zapošljavanje, razvoj obrazovanja, došli smo do toga da tih 12 godina rezultira time da se upravo stvori jedna politička i partijska elita, funkcionerska elita koja je u stvari, kreator glavni i koja je definisala korupciju i koruptivne poslovne aranžmane, kao način života u ovoj državi.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, poštovani predsedniče, zato za tih 12 godina smo imali slabe rezultate u oblasti infrastrukture, zato nije niko hteo da dolazi da investira u Republiku Srbiju, zato su EU i Evropska komisija podsticale istragu za 24 sporne privatizacije koje su se dogodile u našoj zemlji u periodu između 2000, posebno 2004. i 2008. godine, i stvorila je takvu atmosferu da preko tri stotine hiljada ljudi izgube svoj posao, da u Srbiju, nažalost uđe ono što se zove špekulanski kapital, da uđu belosvetskih hohštapleri koji su otkupili, kupili, preuzeli čitave industrijske grane za mali novac, ali pri tome ne želeći i nemajući nameru da dalje investiraju, nemajući nameru da dalje zapošljavaju, da čine dobro građanima Republike Srbije, naravno i sebi i svojim firmama. Mi smo vrlo realni i vrlo se borimo za to da napravimo ambijent da oni koji ulažu ovde u Srbiju da im bude dobro, da se dobro osećaju u Srbiji, da imaju dobre i povoljne uslove koji se tiču i poreske i monetarne i svake druge politike i da budu ovde tretirani na pravi način. Tada to nije bilo moguće i, kao što sam malopre rekao, korupcija je postala način života i način funkcionisanja, kako jednog dela privrednika koji je uticao na izbor političkih vlasti, koji je uticao na rezultate izbora, pa čak i na rezultate kada je u pitanju formiranje Vlada Republike Srbije u periodu između 2000. i 2012. godine.

Gospodine Dačiću, vi to dobro znate da se Karl Marks borio protiv buržoazije, da li je tako, i definisao je dva tipa buržoazije. Definisao je nacionalnu i definisao je postojanje kompradorske buržoazije. Nažalost, nas je potrefila takva nesreća da se kod nas između 2000. i 2012. godine stvorila ono što se zove kompradorska buržoazija koja je imala za cilj da isprazni budžet Republike Srbije, da svojim koruptivnim aranžmanima obogati sebe, svoje porodice i svoju političku elitu, a da pri tome ni u jednom trenutku ne razmišlja o interesu građana, o interesu radnika, o interesu i budućnosti Republike Srbije.

Bio sam konsterniran kada sam čuo i kada sam slušao govor Marijana Rističevića, mog uvaženog kolege, koji je govorio o konkretnim slučajevima, koji je govorio o konkretnim primerima ljudi sa naše političke scene koji su dobijali, koji su primali novac za određene usluge i koji nijednog trenutka nisu osetili potrebu da, kao ljudi koji se bave javnim poslom, na bilo koji način to opravdaju i prikažu građanima Republike Srbije na čije glasove plediraju na izborima, bar kolokvijalno, pod znacima navoda, s obzirom da u junu mesecu 2020. godine nisu smeli da izađu na izbore, s obzirom da sve te stranke, po najnovijem istraživanju agencije „Faktor plus“, te bojkotaške stranke nemaju više, pojedinačno nijedna, od tri procenta glasova.

To jeste vrlo alarmantno o čemu je gospodin Rističević pričao, ali ja ću se nadovezati na to što je on govorio time da danas deo opozicije govori o tome i nekada nam drže predavanje kako treba da se ponašamo u procesu razvoja, konkretno, ekološke politike, socijalne politike, infrastrukture, novih radnih mesta, investicija. Sada je aktuelna ekološka politika i investiranje i ulaganje u zaštitu životne sredine, naravno, što je jako važno Vladi Republike Srbije i zbog toga imamo Ministarstvo zaštite životne sredine koje će uraditi najbolji mogući posao, kako bi životna sredina u Srbiji bila čista i kako bi prvenstveno na taj način obezbedili zdravlje ljudi, kako bi naši ljudi bili bezbedni, pored onoga što činimo na planu obezbeđivanja investicija i novih radnih mesta.

Znate li kako se njihova ekološka politika vodila? Sećate se, podsetiću neke od mojih mlađih kolega, pošto ovi stariji imaju više mandata u parlamentu i to dobro znaju. Setite se kampanje „Očistimo Srbiju“ za vreme ministra Olivera Dulića. Pet stotina četrdeset hiljada evra je plaćen pano na zgradi u ulici Pop Lukinoj u Beogradu kod Brankovog mosta za sedam dana iznajmljivanja, kako bi se na taj način reklamirala ta čuvena kampanja „Očistimo Srbiju“, a u okviru koje nije očišćena Srbija, nije očišćena ni Brankova ulica, nego je očišćen budžet Republike Srbije. Tako se ta kompradorska elita ponašala i tako ta kompradorska elita danas nama govori i drži nam predavanje o tome zašto nismo napravili više autoputeva, napravili smo preko 300 kilometara, zašto nismo privukli više investicija, privukli smo 2019. godine preko 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Govorili smo pre neki dan, moje kolege ovde su govorile o tome koliko se samo uložilo u proces i u socijalnu politiku i u socijalnu zaštitu u kulturu u sve segmente društvenog života.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rezultat koji mi danas imamo, ovaj rezultat koji Vlada Republike Srbije ima i ova država na čelu sa Aleksandrom Vučićem je nešto što stvarno zaslužuje ogroman respekt s obzirom kakvu smo mi osnovicu i kakvo smo stanje zatekli 2012. godine i 2014. godine vezano i za državni budžet, vezano za stanje u svim oblastima društvenog života u Srbiji.

Ono gde želim da poentiram je da je korupcija i upravo ta kompradorska elita bila zaslužna za to što su izvukli i poslednju supstancu bogatstva ove države i bogatstva ovog naroda.

Da ne bi bilo zaboravljeno, želim da kažem da je u Srbiju između 2000. i 2012. godine ušlo negde oko 50 milijardi evra što investicija, što strane pomoći, što bespovratnih sredstava. Da li mislite da se uradio i kilometar pruge, da se uradilo dovoljno puteva, da se obezbedilo dovoljno infrastrukture da domaći preduzetnici ovde investiraju? Da li smo ih na neki način podstakli? Nismo. Znate li zašto? Zato što su se razvijale njihove kompanije, zato što se davalo i zato što su se gajile one kompanije koje su bile bliske vlasti, koje su sastavljale Vlade. Gajili su se tajkuni.

Srpska napredna stranka, iako je konzervativna i stranka desnog centra, podstiče razvoj tržišne privrede, podstiče konkurenciju, podstiče privrednike. Želimo da ih ima što više svakim danom. Podstičemo tržišnu utakmicu, ali želimo da kažemo uvek da smo protiv bilo kakvog tajkunskog upliva u privredni život ove zemlje i mislim da smo u tome uspeli.

Nažalost, kao deo borbe protiv korupcije i kao deo borbe sa ovom pošašću dolazi ono što se desilo pre nekoliko dana, a to je neodvojivi deo koruptivnih aranžmana i korupcije kao načina života, a to je narko-trafiking, trgovina ljudima, to su narko-karteli, to je organizovani kriminal. Taj organizovani kriminal i ti karteli koji su sada, već je to poznato i već svaka ptica na grani zna, imali u sprezi sa različitim stranim centrima moći i ovde domaćim političkim strukturama nameru da ne dehumanizuju, što je bila prethodnica predsednika Vučića sa snajperima u grudima i sa naslovnim stranama ili karikaturama koje apsolutno nisu bile benigne, imali su nameru da se reše tog čoveka koji je te reforme i sproveo.

Ono što jeste uloga nas ovde u parlamentu, bez obzira da li pripadamo jednoj ili drugoj partiji, bez obzira da li pripadamo većini ili opoziciji, naš posao je da kažemo otvoreno i glasno da govorimo o imenima i prezimenima i da dignemo svoj glas protiv takvih pojava u našem društvu, da osudimo narko-kartele, da ih osudimo po imenu i prezimenu, da kažemo sa ove govornice da Veljko Belivuk treba da leži u zatvoru 30-40 godina. Ne da kažemo - mi smo kolokvijalni, mi smo protiv, mi smo za borbu protiv organizovanog kriminala. Dame i gospodo narodni poslanici, to je u redu, ali to nije nikakva pomoć. Ako mi dozvolimo da jedan čovek vodi borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, to onda neće biti dobro i da se cela ta borba prenese na njegova leđa, to je u ovom slučaju predsednik Aleksandar Vučić, neće biti dobro ni za državu, ni za ove građane.

Zato je jako važno i vidim to kod mnogih kolega da su spremni da izađu, da kažu svoje mišljenje i da definišu jasan stav po ovom pitanju, bez obzira da li pripadaju SNS, da li pripadaju Stranci pravde i pomirenja, Narodnoj seljačkoj stranci, SPAS-u ili nekoj drugoj političkoj organizaciji. Toliko o borbi protiv korupcije.

Vrlo kratko ću jedan ili dva minuta o ovom autentičnom tumačenju koje se tiče produženja roka za rukovodeće funkcije na školama, univerzitetima i fakultetima.

Želim da podelim svoje mišljenje i, naravno, jednu vrstu apela ministru Branku Ružiću i prvom potpredsedniku Vlade kada je u pitanju zakon koji definiše angažovanje nastavnog kadra i to ograničenje koje definiše odlazak u penziju profesora i nastavnika sa 65 godina, sa mogućnošću da produže dve plus jednu godinu svoje angažovanje. Tu se potpuno slažem sa Marijanom Rističevićem da treba razmisliti o tome i jednostavno dozvoliti ljudima i vi to gospodine Dačiću vrlo dobro znate, imali ste u MSP-u ono Udruženje diplomata, ljudi koji su u određenim godinama, ali koji jako mogu da pomognu ovom društvu svojim savetima, svojim radom, koji su vitalni. Mislim da za profesuru ne bi trebalo da bude ograničenja i ne bi trebali, po meni je to jedan možda vid diskriminacije, da ograničimo nekoga ko ima 80 godina ili 72 ili 73 godine da daje predavanja, da drži predavanja studentima na doktorskim studijama ili na master studijama ili u bilo kom drugom formatu.

Mislim da država treba da nađe prostor za te ljude, kao što je Nemačka i mi smo to koristili i ovih prethodnih godina. Nemačka u svakom trenutku ima negde oko 10 hiljada eksperata, ljudi iz različitih oblasti, kao što su spoljni poslovi, ekonomija, privreda i investicije koje Nemačka promoviše i daje mogućnost drugim državama da koriste njihove usluge i njihovo iskustvo. Mnogi od tih ljudi su dolazili ovde u Srbiju da pomognu nama u procesu ekonomskih reformi, socijalnih reformi s obzirom da mi i organizujemo i gradimo naše društvo generalno po uzoru na Saveznu Republiku Nemačka pa tako gradimo i tu neku vrstu socijalne, tržišne privrede koja jeste zasnovana na konkurentnosti, ali i na jednom jakom, stabilnom odnosu prema socijalno osetljivim grupama.

Još jednom puna podrška borbi protiv korupcije svima onima koji u tom domenu daju svoj doprinos, ali mislim da je došlo vreme da se to uradi mnogo direktnije, mnogo kvalitetnije, mnogo bolje i da se borba predsednika Vučića u toj beskompromisnoj i bespoštednoj borbi da se dobije, kada je on u pitanju, mnogo, mnogo veća podrška. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, o socijalnoj politici i o ovoj temi socijalnih karata ne možemo da govorimo ako se ne vratimo bar 15 -20 godina u prošlost i ne govorimo o tome šta je uzrok, u stvari, zbog čega mi danas moramo da raspravljamo uopšte o Predlogu zakona o socijalnim kartama, a to jeste jedno nedomaćinsko rukovođenje državom, jedno nedomaćinsko rukovođenje ekonomijom i privrednim razvojem koje se događalo posebno u periodu između 2000. i 2012. godine.

Ono što je jako bitno za građane Republike Srbije to je činjenica da prvi put u proteklih nekoliko godina imamo mnogo više firmi koje su otvorene tokom jedne godine u Republici Srbiji, nego onih koje su zatvorene.

Gotovo je bila tradicija, postala je tradicija da u periodu od 2000. do 2012. godine imamo mnogo veći broj zatvorenih preduzeća nego novih kompanija, novih firmi, novih preduzetničkih inicijativa, novih stranih i domaćih investicija, što u stvari predstavlja preduslov za razvoj jedne zemlje, opšti društveni razvoj i ekonomski razvoj koji jeste preduslov za jednu kvalitetnu, dobru i pravednu socijalnu politiku i socijalnu zaštitu.

Dakle, SNS jeste stranka desnog centra, jeste stranka koja baštini konzervativne vrednosti, liberalnu tržišnu privredu koja jeste jedna stranka koja baštini i promociju nacionalnih osećaja i patriotizma, ali jeste stranka koja je pokazala da, kao stranka desnog centra, može da vodi jednu dobru i kvalitetnu socijalnu politiku koja je zasnovana na konkretnim temeljima i konkretnim rezultatima.

Mislim da je predsednik Vučić upravo otvorio jednu novu eru u političkim odnosima i u politici u Republici Srbiji zbog jedne veoma važne stvari za naše građane i za našu državu, a to je iskrenost i otvorenost prema građanima. Ako želimo da budemo iskreni i otvoreni prema građanima, moramo da kažemo i to da nema socijalne politike, nema dobre i kvalitetne socijalne zaštite, nema dobre i kvalitetne zaštite ugroženih socijalnih i društvenih grupa ako nema snažne ekonomije, ako nema snažne privrede, ako nema dinamičnog razvoja, ako nema investicije, ako nema novog zapošljavanja.

Ko god govori o tome i za govornicom ovde u Narodnoj Skupštini i u svim medijima koji su mu dostupni, ko god govori o nekoj socijalnoj politici koja nije utemeljena na ekonomskom razvoju i na investicijama taj ne govori istinu, laže ovaj narod, laže ove građane i takva vrsta demagogije i takva vrsta populizma više ne prolazi kod naših građana i našeg naroda, nego prolazi ono što je predsednik Vučić utvrdio kao ključ, kao conditio sine qua non politike SNS i naše države još 2014. godine.

To je semafor, to je meritornost, to su rezultati koji mogu da se vide, koji mogu da se izmere, i koji mogu da se izračunaju time koliko ćemo kilometara autoputeva izgraditi, koliko ćemo komunalne i svake druge infrastrukture sagraditi i napraviti i uraditi, koliko ćemo otvoriti novih radnih mesta, koliko ćemo privući stranih investicija, ali i koliko ćemo podstaknuti domaće stanovništvo da pokrene sopstvene privatne i preduzetničke inicijative, da pokrene svoje poslove i da, kako je on to govorio još 2014. i 2015. godine, pokušamo da promenimo, da vidimo problem i u sebi, pokušamo da promenimo mind set, dakle, način razmišljanja i da shvatimo da samo privatna inicijativa, razvoj preduzetništva, razvoj preduzetničkog duha, privatni poslovi, razvoj konkurencije, ali konkurencije koja će biti bazirana na društvu jednakih šansi, na društvu koje smo mi uspeli, zahvaljujući predsedniku Vučiću, za ovih pet, šest godina da napravimo, a to je da napravimo takav ambijent da se građani Republike Srbije takmiče sa svojim kvalifikacijama, svojim obrazovanjem, da se takmiče na taj način i da putem svog obrazovanja i kvalifikacija budu bolji od drugih i da na taj način budemo bolji mi ovde u Srbiji od svoje konkurencije u regionu i u Evropi i u celom svetu.

To je ono što je suštinski važno, i to je razlog zašto danas Srbija može da vodi jednu odgovornu socijalnu politiku, zašto može da se brine i da vodi računa o onim društvenim grupama koje su najugroženije i koje, nažalost, i to treba istaći, ne mogu na slobodnom tržištu, u jednom regularnom poslovnom ambijentu da ostvare i da se izbore za svoju egzistenciju.

Moje kolege, apostrofiraću i govor kolege Mirkovića i Jovanova, govorile su o tome da smo do sada imali situaciju da se socijalna pomoć neselektivno deli. To je istina. Mi ne možemo više da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije, da se budžetski novac, onaj novac koji zaradi privreda, koji zarade građani naše zemlje rasipa i daje onim ljudima koji apsolutno ne spadaju u kategorije socijalno i društveno ugroženih grupa, nego upravo usvajanjem ovog zakona i primenom ovog zakona hoćemo da promenimo i u socijalnoj politici ono što smo promenili u oblasti obrazovanja, ono što smo promenili u oblasti izgradnje, u oblasti infrastrukture, u oblasti biznisa, ekonomije, spoljne politike. Dakle, u oblastima koje podrazumevaju društveni i politički i ekonomski život jedne zemlje.

Ono što nas odvaja i što odvaja politiku Aleksandra Vučića i SNS od onih koji su vodili politiku i imali tu priliku do 2012. godine je to što Aleksandar Vučić i SNS imaju jasne rezultate, što je Republika Srbija u 2019. godine imala pet milijardi evra stranih direktnih investicija, što u 2020. godini ni jedan investitor i pored ovog izazova koji imamo, borbom sa korona virusom, nije odustao od ulaganja u Republiku Srbiju. Šta su uradili ti naši prethodnici? Moramo to da pomenemo kroz špekulantski uvoz špekulantskog kapitala, kroz pljačkaške privatizacije i kroz vođenje računa samo o sopstvenim džepovima bez bilo kakvog razmišljanja o tome kako će običan radnik, običan normalan građanin Republike Srbije da živi i da li je moguće da pristojno i dostojanstveno živi od svog rada. Ne, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, ti ljudi se nisu brinuli o tome, ti ljudi se nisu brinuli o ovoj državi, ti ljudi se nisu brinuli o građanima, o radnicima, a da ne govorim o njihovoj brizi za najugroženije društvene i socijalne grupe.

Kada je postao predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić je započeo velike ekonomske reforme, sproveo je fiskalnu konsolidaciju i doveo je do toga da danas Republika Srbija može i pored izazova koje imamo, izazvanih ovim virusom Kovid-19, spoljnopolitičkih izazova koje imamo, posebno vezanim za našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, Republiku Srpsku i položaj i poziciju Srba u regionu, da možemo da vodimo jednu politiku u kojoj će svi građani Republike Srbije imati priliku da vode jedan normalan i dostojanstven život.

Jedan od glavnih primera i najboljih primera za to i opet tu potenciram taj semafor, to što može da se vidi kao rezultat je i ono što se radi u gradu Beogradu, a u procesu vođenja socijalne politike. Pogledajte, dame i gospodo narodni poslanici, ove podatke: lični pratioci sa decom sa smetnjama u razvoju, kojih je 2014. godine bilo 44, sada ih ima preko 500, uspostavljena je usluga personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom koja pre toga nikada nije postojala u Beogradu i sada radi 70 asistenata, izgrađena su tri nova dnevna boravka za decu sa smetnjama u razvoju, obezbeđen je najsavremeniji objekat za decu koja su žrtve zanemarivanja, a to je ustanova, prihvatilište za decu koje je sada u objektu od 1.700 kvadratnih metara, a pre toga je 20 godina bila u objektu od 200 kvadratnih metara.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, tako se vodi socijalna politika. Tako se vodi briga o najugroženijim društvenim grupama. Tako se vodi briga o osobama sa invaliditetom. Tako se vodi briga sa zanemarenom decom i mlađim uzrastima koji nemaju priliku kao njihovi vršnjaci da odrastaju u porodicama i da imaju svu brigu svojih roditelja, svojih baka, svojih deka. Ono što jeste pozicija i ono što jeste obaveza svake ozbiljne države je da ozbiljna država preuzme brigu o njima, da preuzme takvu brigu što će ih štititi dok ne stasaju, što će im obezbediti da završe kvalitetnu i dobru srednju školu, da završe zanat, a oni koji imaju afinitete, koji imaju kvalitete, koji imaju volju i želju da završe strukovne škole, da završe fakultete, da završe univerzitete i da se školuju do onih nivoa do kojih oni žele. I to je jedna ozbiljna država koja na jedan pravi i kvalitetan način, pored ekonomije, pored investicija, razvija i obrazovanje.

Moj kolega Milenko je govorio i mislim da je to jedna od vrlo značajnih tema kako bi se vodila dobra i kvalitetna socijalna politika, a to je dualno obrazovanje. Pored dualnog srednjeg obrazovanja, mi smo prošle godine uveli dualno visoko obrazovanje. Mi želimo da imamo fleksibilno tržište radne snage, mi želimo da imamo ambijent i državu u kojoj svi mogu da nađu posao koji to žele, u kojoj svi mogu da napreduju u svojim karijerama i u kojoj svi mogu da unovče svoje znanje, praktično, teorijsko i da kvalitetno i dostojanstvo žive od tog rada.

To je Srbija danas. To je Srbija koja i pored ove krize izazvane Kovidom – 19 ima 7% nezaposlenih ljudi, za razliku od 2012. godine kada smo nasledili ovu državu sa skoro 25% nezaposlenih ljudi. Jedna četvrtina građana Republike Srbije, 25% nije radila i što je najgore, nije imala priliku da se zaposli u domaćoj firmi u stranoj firmi. Danas imate Vučića koji dovodi kompanije iz Japana, koji dovodi kompanije sa Bliskog istoka iz EU, Narodne Republike Kine, SAD. Srbija je danas najpovoljnija i najbolja destinacija za investicije u ovom delu Evrope.

U Srbiji danas nemate problem, mlad čovek nema problem da se zaposli. On to može. Ako želi može da radi, može da napreduje, može da uči i to je ona Srbija koju mi želimo da ostavimo i za koju se borimo i želimo da ostavimo našim mlađim pokoljenjima i našoj deci, Srbija mogućnosti, Srbija u kojoj će svako dete moći da bira, da li će da ide na zanat, da li će da se školuje preko fakulteta, mastera, do doktorata, da predaje na univerzitetu i gde će biti puno, puno takvih izbora.

I to je ona država koju smo uspeli, evo za šest godina, i da napravimo, država u kojoj upravo ti mladi ljudi imaju mogućnosti za sve ono i da imaju sve ono što im je potrebno i gde nema razloga da razmišljaju o odlasku iz ove zemlje. To ide u prilog onome o čemu, ja sigurno znam, da predsednik Vučić najviše razmišlja i najviše brine, a to je demografija Srbije.

To je problem koji nije problem samo naše zemlje, nego problem celog regiona, cele Evrope i postavlja se glavno i strateško pitanje - kako da nas bude više? Biće nas više i bićemo mnogoljudniji i mnogobrojniji, bićemo ekonomski snažniji i politički jači samo ako budemo razvijali svoju ekonomiju i samo ako budemo stvarali ovakvu vrstu ambijenta koji je SNS uspela da stvori za samo nekoliko godina obavljajući funkciju i imajući mogućnost da vodi ovu državu i Vladu Republike Srbije i ovu većinu u parlamentu.

Naravno, moram da se osvrnem na kraju na ono što jeste, nažalost, pored svih ovih dobrih rezultata, pored ekonomskih rezultata, pored investicija, pored svih tih uspeha, nažalost naši građani i svi mi ovde smo mogli da vidimo da u ovoj državi je sasvim realna bila, bar do pre nekoliko dana, mogućnost da u njoj funkcionišu najstrašniji, najjeziviji mogući kriminalni klanovi i da se čak u sprezi sa raznim centrima, domaćim i stranim, moći, verovatno su radili na tome i da ugroze bezbednost, odnosno da se izrazim eksplicitno, ako nisu imali drugu mogućnost, ako nisu mogli to kroz demokratske izbore i druge demokratske instrumente, da izvrše atentat, odnosno ubiju predsednika Republike Srbije.

Referisaću se na reči direktora policije, gospodina Rebića, i neću biti indirektan. Neću govoriti o tome kako treba podržati kolokvijalno borbu protiv organizovanog kriminala. Znate, sve je lepo, mi ćemo to da podržimo, državni organi, nadležni organi neka rade svoj posao. Direktor policije, Rebić, je rekao 30-40 godina za ove ljude koji su vršili najstrašnije zločine u našoj zemlji u prethodnih nekoliko godina i koji su pomislili da ugroze nešto što se najbolje i najkvalitetnije i najznačajnije desilo Srbiji u proteklih 200 godina, a to su one reforme koje je sproveo Aleksandar Vučić.

Ti koji su se drznuli to da urade, na čelu sa šefom klana, očigledno izvođačem radova, videćemo dalje ko su inspiratori svega toga, da li ima političkih, da li ima onih koji su u tome učestvovali, a iz drugih su država, drugih zemalja, a i oni koji su ovde, koji su im saveznici u tom poslu, pod hitno i urgentno treba da budu procesuirani i osuđeni.

Ja kao i uvek sa ove govornice ohrabrujem, mislim da policija tu nema nikakav problem, oni su uradili maestralno svoj posao, ali pošto ne mogu ništa drugo, mogu samo da ohrabrim i ohrabrujem tužioce i tužilaštvo da taj posao završe u najkraćem mogućem roku radi građana i radi budućnosti naše dece.

Što se tiče ove naše, ja slobodno mogu da kažem, „kompradorske opozicije“, pokušaću kratko da objasnim građanima i vama ko su to „kompradori“. „Kompradori“ su ljudi koji su za vreme 19. veka, polovinom 19. veka pomagali Britancima da prodaju opijum kineskim građanima u Kini. Dakle, pomagali onima koji su faktički ugrožavali bezbednost njihovog naroda, tako da ti ljudi koji su spremni na sve zarad dolaska na vlast, koji su spremni da naprave pakt i sa crnim đavolom kako bi srušili Aleksandra Vučića, poruka je odavde, sa ove govornice, iz ovog parlamenta, iz ovog mesta gde mi predstavljamo volju naroda i građana Republike Srbije, da im to nikada neće proći, da građani Srbije nikada više neće dozvoliti da ovom zemljom neko vlada, nego će dozvoliti da upravlja neko ko je lider, ko ima viziju, ko brine o svima, da li bio bogat, da li bio siromašan, ko ima podjednak stav i podjednak pristup svakom građaninu Republike Srbije.

To je dalo rezultate i siguran sam da će SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, dobiti još puno mandata da na ovakav domaćinski, dobar i kvalitetan način vodi ovu zemlju i obezbedi budućnost našoj deci. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Dačiću, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, na rad i funkcionisanje RATEL-a i Komisije za hartije od vrednosti, gledam kao na rad institucija koje treba da upotpune ono što radi Vlada Republike Srbije, naša većina ovde u parlamentu, predvođena SNS, a to je da se maksimalno poboljša poslovni i ekonomski ambijent u našoj zemlji i u domenu telekomunikacija, u domenu podsticanja onoga što je, postaje polako jedan od ključnih sektora razvoja naše zemlje, a to jesu pored telekomunikacija i nove tehnologije, inovacione tehnologije i sve što spada u korpus tih oblasti koje su, gde smo definitivno pokazali da možemo da budemo konkurentni ne samo u odnosu na region, nego u odnosu na ceo svet.

Ono što je suštinski važno za naše građane da napomenem, da smo mi u tom domenu telekomunikacija, novih tehnologija, informacionih tehnologija stvorili jako dobru bazu i jako dobru osnovu stručnjaka kompanija, mogućnosti da privučemo kako domaće, tako i strane investicije i da pojačamo naš BDP, dakle i mogućnosti da zaposlimo što više ljudi, da zadržimo mlade ljude koji su najkvalifikovaniji, najobrazovaniji u tom domenu i da na taj način iz tog segmenta jačamo našu privredu i našu ekonomiju.

Ono što mogu da kažem kao narodni poslanik je da ohrabrujem ljude iz RATEL-a da se malo više bave kontrolom svih onih koji žele da uđu na tržište telekomunikacija u našoj zemlji.

Ono što jeste suštinski naša politika, tj. naše stranke, to jeste slobodno tržište, to jeste liberalna tržišna ekonomija, to jeste utakmica ljudskih sposobnosti, znanja, mogućnosti da i znanja da se kapital oplodi, ali je jako važno da u našu zemlju više nikada ne ulazi špekulativni kapital, da više nikada ne ulaze posebno kada su pitanju strani i direktni investitori oni koji žele da i shvataju i shvatali su Srbiju do 2012. godine kao zemlju gde će uložiti malo novca, gde će imati jeftinu radnu snagu i da će špekulantskim aktivnostima obezbediti ogromne profite i sutra pobeći i otići iz ove zemlje.

Sa takvom politikom je završeno, sa takvom politikom je gotovo. Predsednik Aleksandar Vučić je 2014. godine jasno definisao ekonomsku viziju ove zemlje. S toga je jako važno da uz politiku Vlade Republike Srbije, uz sve ono što radimo na polju unapređenja i podizanja nivoa BDP na nivou tržišta radne snage, naše institucije, posebno one koje su zadužene za kontrolu određenih tržišta i za kontrolu određenih igrača na određenom tržištu, da oni rade dobro, da oni rade funkcionalno i da obavljaju proces kontrole na najbolji mogući način, da nam se ne desi kao što se dešavalo u tom sektoru, posebno vašem sektoru telekomunikacija, da dolaze kompanije koje faktički besplatno koriste infrastrukturu i resurse ove zemlje.

Ja ne želim to da krijem, želim to javno da kažem, kompanija SBB je godinama koristila, razvlačila optiku, kablove i koristila infrastrukturu i ove države i naših državnih kompanija, ali na kraju krajeva i građana Republike Srbije. Godinama je to trajalo i godinama su to koristili, radili potpuno nelegalno, potpuno nezakonito i potpuno besplatno.

U ovoj zemlji mi želimo kao stranka, na čelu sa našim liderom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, da napravimo zemlju u kojoj će se znati pravila, u kojoj će se jasno poštovati zakoni, gde ćemo imati jasnu vladavinu zakona i gde će zakon biti jednak za sve, bez obzira koliko je on uticajan i koliko novca ima i koliko je spreman da uloži na ovom tržištu.

Zato je jako važno da imamo isti odnos prema svima, i prema onoj maloj firmi koja se bavi IT ili telekomunikacionim uslugama i prema najvećim igračima koji misle, u stvari mislili su dok Vučić nije došao na vlast da mogu da dođu u Srbiju i da mogu da rade kako oni hoće i da rade šta hoće.

Sa takvim stvarima je naravno gotovo. Naravno, mi ohrabrujemo i RATEL i sve druge institucije i agencije da rade maksimalno posvećeno svoj posao, sa posebnim fokusom na kontrolu izvršavanja i na kontrolu realizacije poslova od strane onih koji učestvuju na tom tržištu.

Što se tiče Komisije za HOV, ona ima jako značajnu ulogu kada je u pitanju ekonomski život naše zemlje. Smatram da kada se završi ova kriza izazvana virusom KOVID – 19 da će naša zemlja vrlo brzo i dinamično, zahvaljujući onome što smo uradili u prethodnih nekoliko meseci, čuvajući našu ekonomiju, čuvajući supstancu i čuvajući sve one koji su investirali u našu zemlju, da ćemo se brzo podići, da ćemo brzo doći na nivo rasta BDP od preko 5%, da ćemo uspeti paralelno da razvijamo i pored monetarnog tržišta i pored privlačenja investitora i investicija u proizvodnju i u informacione tehnologije, da ćemo moći da razvijamo i tržište hartija od vrednosti i da ćemo postati jedna zemlja, u to sam definitivno siguran, već smo ekonomski lider ovog regiona. Već privlačimo najviše investicija u celom ovom regionu i prvi smo u Evropi po tome koliko naš BDP raste. Dakle, najbolje smo se i najkvalitetnije izborili sa ovom krizom.

Ono što je suštinski važno, da pošaljemo poruku investitorima, da pošaljemo poruku domaćim kompanijama da nisu samo banke izvor i mogućnost da se pozajmi kapital da se uradi ono što se zove proširenje reprodukcije rada i proizvodnih procesa u njihovim kompanijama, nego da je to moguće i na tržištu kapitala, odnosno na berzi, na tržištu hartija od vrednosti, da podstaknemo strane kompanije kojih danas u Srbiji ima mnogo.

Podsetiću, jako je važno zbog naših građana da znaju, juče sam govorio o tome koliko je za našu stranku, za Aleksandra Vučića, za nas ovde u parlamentu važan taj semafor, koliko je važno građanima imamo investicije iz Nemačke i nemačke kompanije ovde zapošljavaju 70 hiljada ljudi. Američke 25 hiljada ljudi. Kineske kompanije zapošljavaju mnogo ljudi ovde.

Ono što je jako bitno da kažemo, u Srbiji više faktički nema spekulativnog kapitala. SNS se obračunala sa spekulativnim kapitalom. Nema više pljačkaških privatizacija. Nema više korišćenja i zloupotrebljavanja esencije ovog ekonomskog sistema i ekonomije i posebno budžetskih sredstava i sredstava građana ove zemlje.

Danas ova stranka i ova Vlada Republike Srbije i mi ovde u parlamentu na čelu sa SNS vodimo računa o svakom dinaru koji građani Republike Srbije i privreda, koju smo mi počeli konačno 2014. godine da cenimo i da stavljamo u prvi plan, i da kažemo našem narodu i našim građanima ovo su ljudi koji plaćaju porez, to su patriote, od tog poreza je ova država domaćinski, pametno, vizionarski napravila 250 kilometara autoputa od tog novca ova država u sred pandemije održava isti nivo kapitalnih investicija, bavi se ravnomernim regionalnim razvojem, bavi se izgradnjom gasovoda, vodimo računa o tome šta će biti sa našom zemljom za 10, 20, 50, 100 godina da budemo energetski stabilni, da budemo energetski nezavisni, gradimo infrastrukturu, gradimo kapitalne projekte i to je ono što odvaja Aleksandra Vučića i ovu stranku od svega onoga i onih koji su radili do 2012. godine, koristeći tu telekomunikacionu infrastrukturu, o kojoj sam malopre govorio, za lično bogaćenje, za špekulantske aktivnosti i za pokazivanje mišića i pokazivanje moći, jer tada su jedna, dve ili tri kompanije mogle su da upravljaju državom, upravljali su ministrima, imali ih na kratkom povocu, plaćali ih, zato što smo imali jednu nezrelu vlast, jednu nepatriotsku vlast koji svoj džep, koji su svoje porodice imale i stavljale ispred Republike Srbije i svoje države.

Sad, koliko možete, da vidite došli su neki drugi ljudi, došao je Aleksandar Vučić, došla je SNS koja gradi infrastrukturu, gradi puteve, podstiče sve privredne grane, podstiče turizam.

Sinoć smo imali priliku svi da vidimo otvaranje jednog velelepnog spomenika Stefanu Nemanji i želimo i na taj način da se podsetimo ko smo, šta smo, kakvi su nam koreni, želimo da kažemo celom svetu da se toga ne stidimo, da smo mi jedan stari, ozbiljan narod koji je spreman i da se modernizuje, ali koji je spreman da na jedan kvalitetan način upravlja svojom državom u korist svojih građana.

Zato, naravno, svaka aktivnost koja podrazumeva uvođenje reda, kontrolu, koja podrazumeva da ova zemlja ekonomski napreduje, biće podržana od SNS i naravno da ćemo se mi ovde u Narodnoj skupštini, ali i Vlada Republike Srbije truditi da zajednički radimo kako bi ispunili naše ciljeve da ovde dovodimo najbolje moguće investitore. Ti investitori jesu u oblasti telekomunikacija, ti investitori jesu u oblasti proizvodnje. Dakle, svuda smo uspeli da dovedemo one najbolje - najbolje iz Amerike, najbolje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Svi ste mogli da vidite sinoć kada je dron snimao Savski trg, svi ste mogli da vidite Beograd na vodi, svi su mogli da vide, svi građani Srbije su mogli da vide kako se san pretvara u javu.

Mi ćemo to nastaviti da radimo, mi ćemo nastaviti da se domaćinski ponašamo prema našem budžetu, da dovodimo najbolje kompanije, da zapošljavamo naše ljude, da razvijamo ekonomiju i naravno podržaćemo svaku instituciju i svaku agenciju kao što su vaše na putu štednje, na putu reformi i naravno unapređenja ekonomskog života, ekonomskog ambijenta u našoj zemlji. Hvala.

Hvala, predsedniče, gospodine Dačiću.

Uvaženi gosti, Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko samo rečenica o ovoj vrlo važnoj temi ne samo za nas ovde u Narodnoj skupštini, nego i temi koja je jedna od ključnih za budućnost naše zemlje i za razvoj onoga što je možda i ključno kako za dobru realizaciju ekonomskih, političkih, socijalnih i svih drugih reformi, a to je ono što se zove vladavina zakona. Da bismo mogli da imamo vladavinu zakona i ambijent gde će, naravno, zakon biti jednak za sve i građane i privrednike i sve one koji učestvuju u društvenom životu u našoj zemlji, moramo da izaberemo i moramo da razgovaramo uvek o tome i da se trudimo da izaberemo najbolje, najkvalitetnije i najkvalifikovanije ljude za pozicije koje podrazumevaju sudijske pozicije, dakle, onih ljudi koji kao i svi drugi državni službenici, a tu podrazumevam i predsednika Republike, tu podrazumevam i člnove Vlade Republike Srbije i nas ovde narodne poslanike, koji smo predstavnici građana, koji predstavljamo narod.

Mislim da oni treba da se biraju po principima koji upravo podrazumevaju kao glavni aspekt njihovog delovanja, a to je da budu predstavnici naroda, da rade za narod, da rade za građane, ali i da njihov rad se ocenjuje na bazi onoga što se zove meritornost ili da pojednostavim i da se izrazim narodskije, kako bi rekli, a to je da se, kada je u pitanju ocena rada svakog sudije ili suda ili sudskih organa i sudske vlasti, rukovodimo onim što se zove semafor, rukovodimo onim što se zovu rezultati. To je nešto što je predsednik Aleksandar Vučić to načelo meritornosti uveo još 2014. godine da se potpuno iz politike i političkog života ukine, ukoliko je to moguće, demagogija, ukinu neke preterane velike teorijske rasprave, nego da ono što u stvari opredeljuje i ono što orijentiše rad i izvršnih organa vlasti ali i ovde Narodne skupštine da je to rezultat, da je to koliko smo kilometara autoputeva napravili, koliko smo železnica izgradili, koliko smo aerodroma izgradili, koliko smo obezbedili radnih mesta za naš narod i naše građane. To važi za vas predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, za nas ovde koji sedimo u parlamentu da li ćemo glasati i doneti najbolje moguće zakone i stvoriti najbolji mogući zakonski okvir za funkcionisanje naše privrede i naše države, da li ćemo je učiniti što boljom i atraktivnijom za domaće i strane ulagače, za domaće i strane turiste ili nećemo.

Mislim da smo u ovim poslovima u proteklih nekoliko godina zahvaljujući upravo toj viziji i upravo tim jasno definisanim strateškim ciljevima predsednika Vučića uspeli, zato što smo napravili kada je u pitanju ekonomija tako dobar poslovni ambijent da smo od najvećih svetskih igrača prepoznati kao ekonomski lider ovog regiona, ali i mnogi na globalnom nivou prepoznaju Srbiju kao i političkog lidera ne samo ovog regiona, nego naravno i cele jugoistočne Evrope i za to nas preporučuju rezultati. Za to nas ne preporučuje to što ću ja danas govoriti ili više mojih kolega iz SNS ili iz stranaka naših koalicionih partnera, da smo mi lepi, dobri i da sami sebe hvalimo, nego nas za to preporučuje privredni rast, za to nas preporučuje nivo stranih direktnih investicija, za to nas preporučuje to koliko smo uspeli u ovoj masovnoj imunizaciji našeg stanovništva. Koliko smo uspeli u toj nameri da sačuvamo zdravstveni sistem, da sačuvamo sistem socijalne zaštite i da naravno što pre napravimo preduslove za bolju budućnost svih naših građana i naše države.

Što se tiče sudske vlasti, moram da kažem samo jednu činjenicu. Naravno da mi ovde u Narodnoj skupštini kao predstavnici zakonodavne vlasti nemamo pravo da se mešamo i komentarišemo rad sudova, sudske odluke i sudske procese, ali kao neko ko treba da glasa za izbor sudija, kao neko ko treba da kontroliše i po mom mišljenju iako nisam pravnik, možda će me ispraviti moj kolega, dr Aleksandar Martinović koji je jedan možda od najboljih poznavalaca ustavnog prava u našoj zemlji, uzimam sebi za pravo kao predstavnik naroda u ovoj zemlji, da dam ocenu rada sudova, da dam ocenu rada sudova i da kažem i da poručim da posao nas koji radimo i koji se bavimo javnim poslom je interes naroda, interes države, interes građana.

Naš posao nije da se bavimo propagandom, naš posao nije da se bavimo marketingom, naš posao nije da se bavimo PR-om, kako bi to mlađi rekli. Naš posao je da radimo za narod i radimo za građane.

To što smo možda opčinjeni time, što su naše kolege u sudovima opčinjene time što će otići u neku stranu ambasadu, što će napraviti saradnju sa nekom stranom međunarodnom organizacijom, pa to je odlično, to je za svaku pohvalu, ali to nije razlog da zaboravite tu činjenicu da vas biraju ljudi koji su izabrani od strane naroda i građana Republike Srbije, a ne strane ambasade i ne strane međunarodne organizacije.

Mi prihvatamo saradnju sa svima, mi imamo otvorene ruke, raširene ruke za saradnju sa svima, ali mi se čini da neke sudije, neki predstavnici sudske vlasti više vode računa o tome koliko će se puta pojaviti u nekim medijima štampanim ili elektronskim, nego će voditi računa o tome koliko su slučajeva rešili ili da li će im viši sudovi i ti tzv. drugostepeni organi u kom procentu poništiti njihove odluke.

Kada to pomenete, ne daj Bože ovde u Narodnoj skupštini, onda se u medijima kaže, nas narodni poslanici napadaju, mi smo zaštićeni. Mi smo valjda neka posebna vrsta, pa niste. Daleko od toga da je bilo ko u ovoj zemlji zaštićen. Ono što mi tražimo ovde je meritornost. Ono što mi tražimo ovde kao poslanici prvenstveno SNS, je efikasnost i efektivnost u radu sudova.

Čitam pre neki dan intervju jednog sudije koji kaže mrtav hladan – nemam nikakvu komunikaciju sa ministarkom pravde. Znate, unapred sumnjam u nju, jer ona dolazi iz BIA. Jel to sramota da neko radi u BIA? I upravo je to po meni težište cele ove priče o nezavisnosti i odvojenosti rada zakonodavne, sudske i izvršne vlasti. Upravo to što je on rekao. Da li ste dame i gospodo narodni poslanici videli nekada direktora BIA na televiziji, u medijima kako vrši svoj PR, kako govori o tome šta je i kako uradio?

Da li ste videli tu istu ministarku sadašnju pravde, gospođu Maju Popović, da o tome bruji u medijima i da obaveštava javnost o akcijama jedne ozbiljne institucije koja treba da radi u korist građana Republike Srbije i ove države? Pa, niste. Bratislava Gašića ste mogli samo da vidite u nekoj od kriznih situacija, kada je bio potreban ovom narodu, kada smo se borili za opremu, kada smo se borili za maske, kada smo se borili za rukavice, kada smo se borili za svaku vakcinu, kada dođe do neke poplave, kada dođe do neke vanredne situacije. To treba da bude personifikacija ponašanja nekoga ko radi u državnoj instituciji, ko radi za građane i ko treba da radi za narod u Republici Srbiji, a ne da kaže ja sam jednakiji od drugih i da bude izabran ovde u parlamentu, da glasamo ovde za njega i onda ode na posao i kaže – ma, nemam ja ništa sa vama, ne možete vi da kažete reč za mene. Pa, nije tako. Mi smo svi zajedno ovde na zajedničkom poslu.

Mislim da nije jeres i mislim da mi kao narodni poslanici imamo pravo da svakodnevno pitamo - rezultati, dajte rezultate. Šta je urađeno? Kako je privreda zadovoljna? Kako su domaći investitori zadovoljni? Kako je onaj tamo mali proizvođač zadovoljan ako ima neki sudski spor ili potraživanje, da li to traje godinu, dve ili tri, a on je u međuvremenu zbog neefikasnosti nekog suda morao da zatvori svoju firmu, svoju malu radionicu? Ja se brinem za te ljude. Naša stranka se brine za te ljude, koji plaćaju ovoj državi porez, koji zapošljavaju ljude u Republici Srbiji. Ne brinem se mnogo za one koji čim dođu do položaja i velike plate kažu – mi smo posebna jedna vrsta, jedan posebni soj za kojeg niko ne može ništa da kaže.

Znači, moja poruka odavde kao narodnog poslanika je da treba da sarađujemo, da treba da radimo zajedno, ali da svako mora da snosi svoju odgovornost i da mora i tokom svog mandata, koliko god on bio nezavistan, da kaže ovom narodu i ovim građanima šta je uradio, koliko je uradio i kakvi su njegovi rezultati, jer možda neki prosečni građanin ne može to ni da proceni, ne može to ni da zna. Tako da, umesto marketinga, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani, umesto PR, okrenite se radu, okrenite se ozbiljnoj službi i služenju ove države i ovih građana.

Želim da poručim da u ovoj državi nema onih koji su nedodirljivi, da je predsednik Aleksandar Vučić uspeo tokom svog rada i delovanja kao premijer i predsednik Republike da napravi od ove zemlje društvo jednakih šansi, ali ne društvo jednakih šansi koje podrazumeva egalitarizam. Ne, mi se ne zalažemo za to u SNS. Mi se zalažemo za to da ovde budu nagrađeni oni koji su najbolji, koji su najvredniji, koji su najkvalifikovaniji, koji stvaraju najbolje rezultate. Ti ljudi vuku ovu zemlju napred.

Zalažemo se i mislim da smo stvorili uslove za to da svi imaju jednaku šansu da se školuju, svi imaju jednaku šansu da rade, svi imaju jednaku šansu da pokrenu svoje preduzeće, svi imaju jednaku šansu da se zaposle u državnoj ili privatnoj firmi, bez obzira kojoj političkoj stranci, veri, sindikalnoj organizaciji ili bilo kojoj drugoj organizaciji, instituciji pripadaju. To je ono što je najbitnije, što je najveća vrednost onoga što je ova stranka i predsednik Vučić što su uradili tokom proteklih nekoliko godina.

Na kraju krajeva, neka vide nešto malo, ko želi da pročita, ko želi da vidi, neka vide malo nešto i od njega, neka vide taj semafor, neka vide 250 km autoputa, neka vide milion vakcina i neka kažu – čekajte, dajte nešto da uradim za svoju državu, nešto što je opipljivo, nešto što građani mogu da vide, kao što smo to mi uradili. Radno mesto, plata, porodica, mogućnost da negde otputujete, da iškolujete svoju decu, da pomognete svojim roditeljima. Budućnost mladih ljudi, za našu decu, budućnost Srbije, SNS Aleksandar Vučić. Hvala.

Hvala, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Poštovana gospođo ministar, gospođo Matić, drago mi je da ste danas sa nama u Narodnoj skupštini da razgovaramo o sporazumima koji su nam na dnevnom redu, sporazumima koji će u svakom slučaju uticati na budućnost i na živote građana Republike Srbije.

U vezi dva, skoro mogu to da kažem sa sigurnošću, ključna segmenta, to su ekonomija, naravno neke stvari koje će uticati na otvaranje novih radnih mesta, na širenje saradnje po pitanju ekonomske i trgovinske razmene i naravno u procesu stalne i permanentne borbe protiv terorizma, gde je naša zemlja u raznim formatima i u raznim oblicima uključena sa različitim partnerima.

Ovog puta je to Sporazum sa Ruskom Federacijom za koji bi trebali da glasamo i da ga ratifikujemo u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Sporazum o ekonomskoj saradnji koji će uticati na bolju ekonomsku saradnju sa Islamskom Republikom Iran.

Ministar Nedimović i potpredsednik Vlade, Nedimović je govorio jutros u svom obraćanju da smo mi osamdesetih godina prošlog veka imali trgovinsku razmenu sa Iranom koja je bila više od milijardu američkih dolara i da je ovih godina, proteklih nekoliko godina, ta trgovinska razmena na nivou negde oko desetak miliona dolara. To govori naravno o toj činjenici koliko u stvari postoji puno prostora za ekonomsku saradnju, koliko postoji prostora za izvoz naših roba i usluga u jednu mnogoljudnu državu kao što je Iran, koja ima nekih osamdesetak miliona stanovnika, sa kojim imamo tradicionalno dobre i političke i ekonomske odnose i koliko postoji mogućnosti za razvoj ne samo trgovinske razmene, nego i za podsticanje turizma između dve zemlje, saradnje na naučnom planu, na planu obrazovanja i svih drugih aspekata, gde možemo da sarađujemo i naravno da uvežemo saradnju naših državnih institucija, ali i drugih.

Naravno, ono što jeste suštinski važno da se napomene u tom domenu, to je da je Srbija konačno od pre nekoliko godina jedna vrlo otvorena zemlja koja prioritetno i isključivo vodi računa o sopstvenom interesu i o sopstvenim nacionalnim interesima i da smo otvoreni za saradnju sa svim partnerima koji uvažavaju Srbiju, koji respektuju srpske interese i koji žele prvenstveno ekonomski da sarađuju sa Srbijom. Zato smo otvorili mnoga vrata, posebno od kada je 2014. godine Aleksandar Vučić postao premijer i u stvari definisao jednu sasvim novu političku i ekonomsku doktrinu naše zemlje.

Imajući u vidu da od tada počinje nagli razvoj naše ekonomije, da počinjemo da implementiramo ekonomske reforme i da od tog trenutka, od 214. godine pored ekonomskih reformi, pored fiskalne stabilizacije i reformi u sektoru, državnom, naravno podsticaj privatnom sektoru, posebno sektoru malih i srednjih preduzeća, imamo jedan ogroman i dinamičan priliv stranih direktnih investicija koji je krunisan time da smo mi u 2019. godini imali nešto više od 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija sa različitih strana sveta. Naravno, naši najbliži ekonomski partneri se nalaze u EU. To je Nemačka, to je Italija, to je Austrija.

Nemačka za primer zapošljava u Srbiji negde oko 70.000 naših građana, ali nismo ni jednog trenutka propustili ni jednu priliku da sarađujemo i sa zemljama Bliskog istoka i sa zemljama Dalekog istoka, da učvršćujemo naše strateško partnerstvo sa Narodnom Republikom Kinom, koja je koliko su naši građani ovih dana mogli da vide i da to na kraju krajeva i osete rezultirala time da je Srbija po rang listi svetskoj na osmom mestu kada je u pitanju imunizacija po broju građana koji su imunizovani o dobili vakcine protiv Kovida 19.

U tom domenu mi smo četvrta evropska zemlja posle Islanda, Malte i Ujedinjenog Kraljevstva i to nas sada svrstava, pored jedne jake i snažne ekonomije, žilave ekonomije koja je uspela da opstane i u doba kovida velikih izazova koje smo imali u prethodnih godinu dana, imajući u vidu da kao i u drugim zemljama u regionu, EU, da nam je pretila velika nezaposlenosti, da je pretilo to da mnoga preduzeća, posebno privatna preduzeća zatvore svoja vrata, zaključaju svoje radionice, fabrike ovde usled nemogućnosti da normalno i funkcionalno rade, mi imamo situaciju, i to želim još jednom da ponovim i našim građanima i kolegama ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da ni jedan jedini investitor, koji je iskazao želju 2019. godine i 2020. godine da investira u Republiku Srbiju, da ni jedan nije odustao.

Ni jedan jedini investitor nije odustao od Srbije zato što je Srbija stabilna zemlja, zato što je pokazala da se dobro nosi zahvaljujući dobrom liderstvu predsednika Aleksandra Vučića, ali i cele Vlade Republike Srbije sa ovom krizom i kako smo uspeli da početkom krize u martu mesecu prošle godine obezbedimo sasvim dovoljno opreme da zaštitimo naše građane, da zaštitimo naše zdravstvene radnike, prosvetne radnike, one kojima je bilo potrebno najviše i pomoći i zaštite, kako smo uspeli da obezbedimo sve potrepštine u trgovinskim radnjama, isto tako za naše građane, tako i sada sa ovom masovnom imunizacijom pokazujemo u stvari koliko je u ovom, kako je to predsednik Vučić pre nekoliko dana rekao - u ovom ratu koji se vodi na globalnom nivou, gde jednostavno veliki ne mare za male, nažalost, mi smo mala zemlja, ne mala, ali sa malim brojem stanovnika, ali pokazujemo koliko partnerstva koja smo pravili tokom prethodnih nekoliko godina, koliko jedna vizija liderska, koju je predsednik Vučić definisao, koliko stvaranje partnerstva sa svima onima koji su respektovali našu zemlju, a to je u ovom slučaju Narodna Republika Kina, mogu da dovedu do toga da se prvenstveno u Srbiji spašavaju životi i da budemo u celoj Evropi jedna od prvih zemalja koje će izaći iz ove krize i krenuti u dinamičan i veliki ekonomski rast.

To je ono što srpski narod, naš narod ovde u Republici Srbiji zaslužuje i to je ono za šta se predsednik Vučić zalagao sve ove godine govoreći o ekonomskim reformama, stvarajući od Srbije ekonomskog lidera i ekonomskog tigra ovog regiona u koji svi žele da ulažu, da li su to kineske kompanije, da li su to kompanije iz Južne Koreje, iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina ili neke druge zemlje, Irana, Izraela, apsolutno je to za nas nebitno. Stvorili smo takvu atmosferu i napravili smo od Srbije jednu zemlju koja u celom ovom regionu važi za zemlju kao najpovoljniju destinaciju za ulaganja, za investiranje, za život i za ono što se zove oplođavanje kapitala koji se ovde ulaže.

Mislim da nismo ni sami svesni toga koliko je značajan ovaj potez i koliko je značajan bio onaj dan kada je na Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ kad su sleteli avioni „Er Srbije“, kompanije na koju svi treba da budemo ovde i u celoj državi, kada su oni sleteli sa milion doza kineskih vakcina. To je bio jasan pokazatelj da u Srbiji postoji svetlo u tunelu, da Srbija strateški promišlja, da Srbija strateški radi, da će Srbija sačuvati esenciju zdravstvenog sistema, da će sačuvati svoje stanovništvo i da će uraditi sve da naša ekonomija napreduje.

Ko je to obezbedio od svih evropskih lidera milion na sedam miliona stanovnika? Dakle, mi smo prva država u Evropi koja je počela masovnu imunizaciju. Mala Srbija. Ona Srbija koju su mnogi do 2012. godine apsolutno nipodaštavali, Srbija koja se ni za šta nije pitala, nije se pitala ni za svoje unutrašnje probleme, ni za unutrašnje stvari koje je trebala da rešava, a sada na osnovu komunikacije, na osnovu dobrih odnosa, strateških odnosa koje je Vučić pravio sa predsednikom Šijem, sa predsednikom Vladimirom Putinom, sa Trampovom administracijom dobili smo i Fajzerove vakcine, doduše u mnogo manjim količinama, dobićemo i Sputnjik vakcine, dobićemo i kineske vakcine i ova zemlja, uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani, izlazi iz kovid krize za samo nekoliko meseci, ulazimo u pun kapacitet rada, proizvodnje, investicija, novih radnih mesta, podsticajem malim i mikro firmama, podsticajem mladim ovim ljudima koji završavaju fakultete i koji će da se bore na slobodnom tržištu kroz svoje preduzetničke ideje i svoje preduzetničke inicijative zahvaljujući Vučiću, zahvaljujući njegovoj viziji, zahvaljujući njegovoj hrabrosti, ne treba da se sramimo da to kažemo zato što je imao viziju kako Srbija treba da izgleda 2014. godine, kako Srbija treba da izgleda i 2025. i 2030. godine.

U ovom domenu borbe protiv terorizma, pre nego što pomenem i tu temu, važno je da napomenem da je ministar finansija Siniša Mali pre tri dana prepisao sa američkom DRS korporacijom Sporazum o podsticanju investicija koji će značiti samo u roku od dva do tri meseca novih milijardu evra podsticaja za našu privredu. Uvažene kolege i koleginice, novih milijardu evra. Mene je danas pitao jedan austrijski novinara – kako mislite da rešite deficit od četiri milijarde evra koje ste dali kao injekciju privredi tokom kovid krize i vanrednog stanja? Pa evo kroz ovih milijardu koje će doći iz SAD, kroz kapitalne investicije. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo autoputeve. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo pruge. Nijednog trenutka nismo prestali da gradimo gasovode kroz Republiku Srbiju. Nijedna infrastrukturna investicija nije stala i to je ono što će dizati Srbiju i što će nam dati jednu ogromnu prednost i vetar u leđa da budemo najbolji ne samo u ovom delu Evrope, ne u ovom regionu Zapadnog Balkana nego verovatno i u celoj Evropi kada je u pitanju ekonomija.

Što se tiče borbe protiv terorizma, ono što mogu da definitivno kažem da je Srbija uvek bila deo međunarodnih koalicija za borbu protiv terorizma i da je Srbija uvek shvatala kao jedna ozbiljna zemlja, posebno u vreme od 2014. godine do danas, koliko je borba protiv terorizma teška, koliko je ona ozbiljna i možda i to je ono što jeste kvalitet politike i ove Vlade i predsednika Aleksandra Vučića da to naravno naši građani ne osećaju u svom svakodnevnom životu i radu, ali ogroman rad, ogroman trud na spoljnopolitičkom i geopolitičkom planu i obaveštajnom planu stoji iza toga što smo mi danas bezbedni, što je ova zemlja, što je ovaj grad u kojem danas radimo i cela Srbija bezbedna, što možemo normalno da se krećemo, da funkcionišemo, da radimo, da sve radimo kao što se to radi u jednoj normalnoj i vrhunski bezbednoj zemlji.

To je rezultat jednog ogromnog napora i stvaranja savezništava sa najmoćnijim svetskim silama na polju borbe protiv terorizma. Mi smo deo velike koalicije za borbu protiv terorizma koju predvode SAD.

Mi, naravno, sarađujemo u tom domenu sa Ruskom Federacijom i rado ćemo glasati za ovaj sporazum. Ruska Federacija je uvek bila država koja se borila protiv terorizma i uvek bila jedna od perjanica u borbi protiv terorizma, možda jedna od najhrabrijih zemalja koja nikada nije imala kompromis i nikada nije gledala prvenstveno svoje interese u toj borbi.

Međutim, veliki su izazovi i velikih izazova će tek da bude, s obzirom da ta pretnja kada je u pitanju međunarodni terorizam je na 100km od nas ili možda malo više. Moram da podsetim našu javnost da mnogo više, recimo, oko dve-tri hiljade ljudi je samo iz Federacije Bosne i Hercegovine ratovalo na strani islamske države, Al Nusra Fronta, Tahrir el Šama u Siriji i u Iraku i na Sinaju, i pridruživalo se jednoj od najvećih terorističkih organizacija u svetskoj istoriji. Mogu slobodno da kažem da kada su se vraćali u svoju matičnu državu, ta država na tom državnom nivou nije ih baš osuđivala i nije definisala jasnu zakonsku regulativu koja bi podrazumevala to da to više nikada ne urade, nego su brzo pušteni na slobodu.

Zato vi imate desetine komandanata u islamskoj državi u različitim sektorima od E-rezura, do Ambara, Idliba, koji dolaze upravo iz Bosne i Hercegovine. To su ljudi koji žive na 100, 120, 130km odavde od Beograda, ali žive pored naše braće i naših ljudi, dakle, pored srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj i da, moram da završim sa time, da jedna od ogromnih pretnji kada je u pitanju terorizam dolazi sa područja Kosova i Metohije, gde su isto desetine i stotine ljudi odlazili u ratove i pridruživali se islamskoj državi i terorističkim organizacijama.

Mislim da je predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije uspela da glavnim svetskim igračima, u stvari, približi to kolika je ta opasnost i da se obrati jedna posebna pažnja na sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji i da sve ono što se dešava tamo od rušenja naše kulturne istorijske baštine, rušenja crkava, progona monaštva, progona pravoslavlja i hrišćanske vere tamo, ne stoji samo politička mržnja kosovskih Albanaca prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji i Srbima ovde u centralnoj Srbiji, nego je to malo više prožeto i, naravno, verskim i terorističkim aspektima i motivima.

Mislim da su posebno Amerikanci, posebno ova bivša administracija, dobro shvatili tu poruku, imajući u vidu da je Srbija tokom ovih prethodnih nekoliko godina imala definitivno zbog Aleksandra Vučića mnogo veću podršku u tom domenu odbrane Kosova i Metohije i odbrane svojih interesa i shvatanja međunarodne zajednice da Srbija ima legitimni i srpski narod ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji.

To su, naravno, osnovne poruke, uz to da sam ja siguran i, evo, videćemo se, naravno i do kraja ove godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da će američki predsednik Džo Bajden na poziv predsednika Vučića posetiti Srbiju, da će nastaviti staro prijateljstvo i da ćemo svu ovu saradnju koju imamo i sa Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom i EU nastaviti i sa SAD, nastaviti sa ovako maestralnom geostrateškom i spoljnom politikom koja za krajnji cilj i kao što možete da vidite za rezultat ima milion vakcina, spašene živote, nova radna mesta, spašavanje naših najstarijih sugrađana, maestralno organizovanje vakcinisanja na svim punktovima u celoj Srbiji. Ne deli se više Srbija, Srbija je ujedinjena, a ovi što izlaze sa ovim istraživanjima gde ne smeju da kažu, kao što to Đilas pre neki dan reče, izašlo istraživanje, pa Vučić ima 37% podrške, a oni imaju 34%, pa trebalo bi da zna, hajde da kažem, kao obrazovan čovek da kada govorite o nekom istraživanju javnog mnjenja, ono što je osnova treba da kažete ko ga je radio, kad ga je radio, u kom periodu, a to niko od njih neće da kaže.

Naravno, to jeste jedna vrsta šale. Želim da se malo i našalim u ovom teškom vremenu i teškom periodu. Mi nastavljamo dalje, nastavljamo da se borimo za zdravlje naših građana, nastavljamo da se borimo za ekonomiju i nastavljamo da podržavamo našeg predsednika Aleksandra Vučića u svemu onome u čemu nas vodi. U celom njegovom liderstvu u korist naših građana, u korist Srbije. Živela Srbija. Hvala.

Hvala predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Prvenstveno meni je velika čast da imam tu odgovornost da postavim pitanje u ime, prvi put, u ime poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu i da zatražim obaveštenje i da pokušam da ohrabrim određene državne institucije, počevši sa MUP, ali naravno sudsku vlast, za sve ono što nas čeka u narednoj godini i o čemu je govorio predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić juče na konferenciji za štampu, a očekuje nas puno izazova u oblasti spoljne politike, ali i unutrašnjih reformi, očuvanja zdravstvenog sistema, očuvanja ekonomskog sistema i unapređenja naše ekonomije i naše geopolitičke pozicije.

Vlada Republike Srbije i predsednik države su bili izuzetno fokusirani ovih prethodnih devet meseci samo na dve stvari, to je očuvanje života naših građana i očuvanje ekonomije, očuvanje radnih mesta. Ja evo svakodnevno komunicirajući sa privrednicima i ovde u Beogradu i širom Srbije dobijam takve pozitivne poruke da mudrost i vizija koju je predsednik imao, kada su u pitanju mere, posebno ekonomske, nije zabeležena niti ovde u regionu, niti u celoj Evropi, tako da hvala i zahvaljujući njemu i zahvaljujući radu Vlade, a na sreću građana Republike Srbije, svih nas koji živimo ovde u zemlji naša ekonomija nije doživela kolaps kao što je to u Hrvatskoj, kao što je to u Crnoj Gori, kao što je to u mnogim zemljama u okruženju, ali i mnogim zemljama koje su članice EU, koje su bile i jesu i dan danas razvijenije od nas.

Međutim, želim da kažem i to da nas očekuje puno unutrašnjih izazova na nivou unutrašnje politike i slobodno mogu da kažem da svi oni koji zavide i svi oni kojima nije u interesu da Srbija ekonomski jača, da Srbija stvara prijateljstva, da Srbija postane ponovo, pošto je postala ekonomski lider i ekonomski faktor u regionu, da postane ponovo politički faktor, mi treba da se fokusiramo i na unutrašnju politiku. Mislim da su pošteniji oni koji su, evo i juče, koji sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji ne kriju svoja aspiracije, ne kriju svoje političke stavove, možemo govoriti o tome da li su oni legitimni ili nisu. Šef naše poslaničke grupe, gospodin Martinović, je održao jednu vrstu predavanja juče iz demokratije i poslao jasnu političku poruku da je očigledno Srbija dobra za jedan deo opozicije, jedan deo manjina, kada treba nešto da da, kada treba da izgradi infrastrukturu, kada treba nečega da se odrekne, a čim se radi o zaštiti nacionalnih interesa, zaštiti državnosti onda Srbija nije dobra, hajde da uzmemo, hajde da kažem nešto protiv nje.

Želim da ohrabrim državne institucije da reaguju protiv toga, da reaguju protiv svih onih koji u ovoj zemlji traže i priželjkuju ukrajinski scenario i ne kriju to, koji pišu međunarodnim organizacijama, idu, kriju se po hodnicima, po Stejt departmentu da bi se sreli sa petim ili šestim ešalonom ljudi iz američke administracije, kao što je to radio Dragan Đilas, što sam imao priliku i sam da vidim. S obzirom da sam istog dana kao neko ko je prezentovao parlament u SAD to čuo od ljudi koji su ambasadora Đerđa Matkovića i mene ispraćali iz te zgrade.

Znači, imamo ljude koji inkognito idu i ogovaraju i pljuju svoju državu što je ne zabeleženo u političko istoriji demokratskih zemalja. Mi moramo da podignemo glas protiv toga i moramo da podignemo glas i moramo da reagujemo, očekujemo to i od sudskih vlasti ovde u Republici Srbiji. Šta je urađeno po pitanju zaustavljanja svega onoga što je napad na integritet, što je dehumanizacija predsednika Republike, njegove porodice, a u stvari napad na Republiku Srbiju? Svi mi govorimo o tome. Veliki deo ljudi naravno i zbog ovoga o čemu sam juče govorio, a to je veliki rejting, ovo veliko poverenje. Neću da kažem, nije ni rejting, nego poverenje građana Srbije u Aleksandra Vučića, u našu stranku. Ali, postoji jedna deo ljudi koji uporno kroz pokušaj dehumanizacije, kroz pokušaj agresivnosti i napada želi da napravi atmosferu da se u ovoj državi zaustave demokratski procesi. S obzirom na ovu podršku koju trenutno imamo, a ova podrška jeste, evo vidite, to je ovo plavo ovde, to je Aleksandar Vučić, a svi ostali su ove tačkice u ovom istraživanju.

Nastavićemo sa politikom koja podrazumeva plate u narednoj godini od 570 evra, penzije od 270 evra, privredni rast od 6 evra i uz naš narod i veliko poverenje koje ima u Aleksandra Vučića i naša većina ovde u parlamentu i naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nastavljaju tu borbu za modernu jaku Srbiju, uz liderstvo i vodstvo Aleksandra Vučića. Hvala.

Hvala predsedniče.

Naravno, vodiću stvarno računa o vremenu i pokušati maksimalno da skratim svoj govor.

Uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, gospođo Joksimović, Čomić, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, uz uvažavanje činjenice da je strateški cilj Srbije članstvo naše zemlje u EU i uz uvažavanje toga da je trgovina i ekonomija u našoj zemlji, pa samim tim i naš razvoj u mnogome i nova radna mesta, budućnost naše zemlje, zavisi od naših odnosa i upravo od ove vrste integracija.

Sigurno je da ne možemo da ne podržimo i napor Vlade Republike Srbije, napor resornih ministara da ovaj proces ide bolje, brže, da ide dinamičnije i da zajednički sa nama ovde u parlamentu rade na tome da ispunimo što pre i što dinamičnije i što kvalitetnije sve evropske standarde koji su definisani u metodologiji EU u procesu pristupanja.

Međutim, ja imam nekoliko stvari da kažem na sve ovo što se događa u proteklih nekoliko godina po pitanju pristupanja Srbije EU, naime, po pitanju metodologije koja se definitivno promenila, imamo i taj jedan važan aspekt da je do pre neku godinu se govorilo i o tome da će moguće da pristup EU, da se sam struktura EU promeni u domenu i da će tu biti zemlje prve brzine, pristupanje prve, druge i treće, što je onako bila ideja koja je naišla na otpor, posebno zemalja članica višegradske grupe, dakle, ovih zemalja koje su novije, takoreći članice EU i što nama nije odgovaralo, kao zemlji koja je kandidat i za koju smatramo gotovo svi ovde, većina nas da ispunjava puno, puno uslova, da što pre uđe u EU.

Ono što ohrabruje i ono što je važno, je da je ekonomija, konkurentnost i sve ono što smo uradili zahvaljujući hrabrim reformama, koje je implementirao predsednik Aleksandar Vučić, koje je zamislio u oblasti ekonomije, samim tim jačanja, snaženja naše privrede, privlačenja stranih direktnih investicija i činjenje da naša zemlja postane ekonomski lider u regionu, ohrabruje i predstavlja, u stvari jedan ključ i stub našeg pristupanja, pored svih ovih primedbi, koja Evropska komisija ima na sve ono što radimo u ostalim, dakle, u različitim domenima društvenog života i u različitim domenima i oblastima koje tretiraju različita poglavlja prilikom pristupanja EU.

Ono što bi isto tako apostrofirao, to je jedan veliki rad i pri tome čestitam ministru Jadranki Joksimović, na tome što je pozicionirala i SNS, a samim tim i našu zemlju u Evropi na takav način da će SNS biti domaćin političke Skupštine Evropske narodne partije i to je na kraju krajeva jedan od vrlo važnih dokaza i konkretnih stvari i rezultata koje pokazuju stvari koliko ta EU poštuje Srbiju i koliko je u stvari stalo da Srbija da se što brže integriše u evropsku porodicu naroda, dakle, te političke veze i politička komunikacija sa ključnim političkim partijama i zemalja članica EU, dovoljno govori o tome koliko imamo priznanja, kao država za sve ono što radimo u procesu političkih, a posebno ekonomskih i socijalnih i svih drugih reformi.

Isto tako važno je da napomenem, da smo dobro ocenjeni po pitanju regionalne stabilnosti, tu je puno energije uloženo i puno znanja, puno strpljenja i moram da napomenem i to da je Srbija u proteklih nekoliko godina postojan član i pokretač i inicijator različitih, kako regionalnih, tako i drugih inicijativa i integracija, naša sjajna saradnja sa zemljama višegradske grupe, koja možda da bude još i bolja, posebno u ekonomskom smislu, pravoslavna kvadriterala, dakle, između Srbije, Bugarske, Rumunije i Grčke, naravno, naše učešće u raznim sporazumima, kao što je CEFTA Sporazum i drugi sporazumi i konačno ono što jeste i rezultat Vašingtonskog sporazuma, koji je potpisan 4. septembra u Americi, a to je Mini Šengen i konačno ono što će dati jedan novi duh, jedan novi karakter razvoju i modernizaciji celokupnog regiona, ali i njegove stabilnosti, a to je dolazak i mogućnost da se u regionu obezbedi slobodan protok roba ljudi i kapitala.

To je ono o čemu predsednik Vučić govori već godinama, da u stvari predstavlja preduslov za ono što može da bude i ono što je najvažnije za ovaj region, a to je dugoročna stabilnost i dugoročna mogućnost planiranja i razvoja saradnje i projekata koji se tiču infrastrukture, međusobne konekcije, povezivanja između država i naroda, kako bi oni na ekonomskom planu napredovali i kako bi se što bolje pripremili svi za brži ulazak u EU.

Kao što sam rekao, u tom domenu smo jako popravili, zahvaljujući i ličnim vezama i ličnom zalaganju predsednika Republike, posebno političkim i ekonomskom odnosima sa ključnim igračima u EU, kao što je Nemačka, kao što je Francuska, jer Nemačka i nemačke kompanije zapošljavaju negde oko 60.000 naših građana, 60.000 radnika radi u nemačkim kompanijama, a Francuska ima jako dobar, velike planove ovde u Srbiji kada je u pitanju ekonomska saradnja i kada su u pitanju investicije. Italija kao već tradicionalni partner i država koja je definitivno jedan od advokata naše zemlje kada je u pitanju pristupanje EU uz Mađarsku i druge zemlje višegradske grupe, koje nas i te kako dobro zastupaju i rade zajednički sa nama i u interesu nam je da Srbija što pre uđe u EU.

Dakle, to su neki aspekti koji su važni uz sve ovo što je Evropska komisija definisala kao primedbe. Za neke možemo da kažemo da su definitivno utemeljene na argumentima, ali ja bih rekao da velika većina je u stvari proizvod jednog birokratskog EU i Evropske komisije, posebno u rešavanju problema, ali i definisanje budućnosti EU, za koju ni oni sami očigledno u ovoj godini, a i u prethodnim godinama krize ne mogu jasno da definišu šta žele i kakvu žele poziciju za EU u okviru međunarodnih odnosa i u okviru globalne politike i globalne ekonomije.

Zbog toga, želim da kažem i da posebno poručim našim prijateljima i partnerima iz EU nešto što je rezultat statistike, nešto što je egzaktno, a to su najnovija istraživanja koja pokazuju da je poverenje građana Srbije u EU da se ono definitivno iz godine u godinu smanjuje.

Recimo, imate situaciju da posle potpisivanja Vašingtonskog sporazuma samo u roku od dve nedelje poverenje i pozitivno mišljenje o odnosima između Srbije i SAD poraste sa 11% na 26%. Dakle, dva i po puta je to poverenje poraslo samo za dve nedelje. Zašto? Zato što su Amerikanci tokom četiri godine funkcionisanja Trampove administracije imali jedan pragmatičan pristup rešavanju problema na teritoriji Zapadnog Balkana zato što su shvatili i priznali da je Srbija deo rešenja na prostoru Zapadnog Balkana, da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji i zbog tog njihovog pragmatičnog stava došlo je do potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, došlo je do otvaranja neslućenih mogućnosti u oblasti ekonomije, u oblasti investicija, u oblasti energetike, u oblasti bezbednosti, dok se kada je u pitanju EU mi očigledno godinama već vrtimo oko nekoliko stvari za koje svi mislimo da su važne i da su prioritetne, a to je pitanje Kosova i Metohije, ali ne uz pritiske, ne uz ucene, ne uz štap i šargarepu, nego uz kompromis, uz dogovor i uz nešto što će definisati na kraju rešenje koje će važiti za narednih nekoliko decenija i za narednih sto godina, a ne neka brza rešenja koja podrazumevaju samo jedan brzi politički poen i rešavanje brzo problema i teranje određenog problema pod tepih, nego rešavanje problema na način koji podrazumeva kompromis dve strane ili, kako bi predsednik Vučić to lepo rekao, da rešenje bude takvo da obe strane budu podjednako nezadovoljne.

Kako su se građani Srbije poneli prema onima koji su pragmatični, koji su konačno počeli da uvažavaju našu zemlju i sve ono što radimo po pitanju ekonomskih političkih reformi, govori upravo ta promena stava prema Americi i prema američkoj politici ovde u Srbiji koja je bila na najnižim mogućim granama i na najnižem mogućem nivou do samo pre nekoliko godina.

Dakle, gospodo, prijatelji i partneri iz EU i Evropske komisije, mislim da bi jedan mnogo pragmatičniji stav, stav koji bi bio zasnovan na meritornosti, na rezultatima koji mogu da budu sprovedeni na terenu, to je nešto što Srbija može da prihvati i to je nešto što smo čuli u više navrata, i od predsednika Vučića i od ovih naših kolega iz Vlade Republike Srbije koji su danas diskutovali jako posvećeno sa nama, i sto puta smo čuli da je Srbija spremna na dijalog, spremna na kompromisno rešenje i spremna da uloži sve svoje ljudske i druge kapacitete kako bi postala deo EU, ali naravno, kako bi zadržala i odbranila svoje dostojanstvo i kako bi taj sutra odnos, kao što je rekla Jadranka Joksimović, kako bi bili deo onih koji donose odluke, ne oni koji bi sledili politike bili oni koji su postali deo nečega gde će se pitati i uticati na donošenje odluka koja su u najboljem interesu kako građana Republike Srbije, tako svih onih koji žive oko nas.

Dakle, sve ovo što sam malo pre naveo dovoljno govori o tome da Srbija, naravno, treba, da se menja, treba da budemo kritični i treba da izanaliziramo ono što jeste i što stoji u Izveštaju Evropske komisije, ali isto tako treba da kažemo i ono što mislimo kada su u pitanju greške i jako, jako veliki birokratski pristup i pogrešan pristup evropskih institucija, posebno Evropske komisije.

Za to vreme, naravno, evo ovo istraživanje tretira i rejting političkih parija. To je istraživanje od pre nekoliko dana. Dakle, rejting koji podrazumeva da SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem ima i zadržala je 66% glasova građana Republike Srbije trenutno.

Sve ovo što vidite, ove tačkice, to su svi ostali, tako da, idemo dalje uz, naravno, dalje poštovanje svega onoga što smo definisali kao strateški cilj naše zemlje, a to je članstvo u EU, dalja modernizacija i posebno stavljanje akcenta na dalje ekonomske reforme. Hvala.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, ministre Udovičiću, dame i gospodo narodni poslanici, na teme današnjeg dnevnog reda govoriću sa aspekta nekoga ko zajedno sa mojim saborcima i kolegama ovde u parlamentu podržava Vladu Republike Srbije i podržava sve napore predsednika Republike, gospodina Vučića, da se na jedan dinamičan način modernizuje naša zemlja, da se realizuju ekonomske reforme i da naša zemlja iz dana u dan ima što bolju geopolitičku poziciju, što nam ide od ruke proteklih nekoliko godina, posebno od 2014. godine, od kada je predsednik Vučić postao predsednik Vlade i kada je došlo u stvari do tih ključnih promena u državnoj politici naše zemlje i kada je naša zemlja počela da osnažuje na svim nivoima, posebno na ekonomskom, vojnom, socijalnom nivou, ali i na nivou međunarodnih odnosa i međunarodne politike.

Zato danas možemo da govorimo o sporazumu koji će doprineti da se izgradi autoput od Niša, preko Merdara, do Prištine. To je ono što će predstavljati ključni rezultat politike naše zemlje i našeg predsednika, a to je da će obezbediti prvenstveno jednu stabilnost u regionu, da će obezbediti da se što kvalitetnije realizuje politika onih najviših civilizacijskih vrednosti i dostignuća, za koje se naš predsednik godinama zalaže, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala. To su ekonomske slobode i to je, u stvari, preduslov da naša zemlja može da napreduje, da bude, naravno, pored onoga što jeste postala u prethodnih nekoliko godina, a to je ekonomski lider ovog regiona, a to je i politički lider i zemlja koja ima sve preduslove da bude deo i punopravna članica EU, što i jeste krajnji strateški cilj i rezultat politike naše zemlje.

Zašto je važno izgraditi ovaj auto put?

Moj kolega Marijan Rističević je dobro primetio i rekao, naravno zbog svih onih koji kritikuju, a stvarno je vrlo teško objasniti da neko može sa racionalnog aspekta da kritikuje izgradnju puteva, izgradnju železnica, izgradnju aerodroma, izgradnju infrastrukture.

Teško je, dame i gospodo narodni poslanici da neko može da kaže – evo pogledajte ovo je most, ovo je Koridor 10, evo kako to izgleda u bojama srpske zastave, da će to biti loše da se isto ovako nešto pojavi sutra i na teritoriji Kosova i Metohije, potvrđujući na još jedan način suverenitet i teritorijalni integritet naše zemlje, potvrđujući ono što jeste politika predsednika Vučića, to je prvenstveno održanje života, prioritetno našeg naroda, srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, njihovih prava, bezbednosti našeg naroda, ali očuvanje kulturne istorijske, religijske i svake druge baštine.

To pitanje suvereniteta naše zemlje je pitanje u stvari – da li ćemo uspeti da napravimo uslove da naš narod opstane na Kosovu i Metohiji, da li ćemo napraviti uslove da on ekonomski opstane, da se on ekonomski razvija, da zapošljava ljude, da naši ljudi bezbedno mogu da idu na svoje njive, naša deca da idu bezbedno u svoje škole, a to možemo samo uraditi na taj način što ćemo izgraditi infrastrukturu, što ćemo im izgraditi puteve i što ćemo zarad centralne Srbije, ali i našeg naroda na Kosovu i Metohiji, umesto 500 miliona evra roba i usluga izvoziti milijardu evra robe i usluga, što znači da stvaramo ambijent i uslove da se što više naših građana, posebno Srba vrati na teritoriju Kosova i Metohije, s obzirom da je poznata činjenica i to mislim da je stid ne samo Evropske unije, nego i Međunarodne zajednice da je samo od završetka rata, odnosno NATO agresije 1999. godine, od kada su ingerencije nad teritorijom Kosova i Metohije preuzeo UMNIK i posle toga naravno, na vojnom planu KFOR i EULEKS policija, da se vratilo od onih koji su prognani samo 2% ljudi i niko se specijalno nije potresao zbog toga, ali smo se potresli mi.

Ali je predsednik Vučić definisao jasnu politiku kojom želimo da obezbedimo uslove da se ti naši ljudi vrate tamo, da ima što više dece u školama na Kosovu i Metohiji, da ima što više posla na Kosovu i Metohiji, da ima što više uslova za kvalitetan i dostojanstven život naših građana, a paralelno sa tim vodimo i međunarodnu borbu, borbu na međunarodnom planu, borbu za naše Kosovo i Metohiju i borbu za naše građane.

Slobodno mogu da kažem da uspevamo u tome. Uspevamo u tome zbog toga što je predsednik 4. septembra potpisao Vašingtonski sporazum, koji je posle nekoliko decenija, pokazatelj da Srbija može da odnosi, ne samo ekonomske pobede, nego može da ostvaruje i diplomatske pobede.

To je sporazum koji je pokazao kako je moguće da jedna mala zemlja koja 2012, 2013. godine, apsolutno je ekonomski bila devastirana i to je proizvod i rezultat pogrešne ekonomske politike, katastrofalne ekonomske politike, privatizacija koje su se dešavale od 2000. godine do 2012. godine, proizvod bogaćenja jedne slobodno mogu da kažem „kamarile“ na vlasti, koja apsolutno nije vodila računa o interesima države, nije znala ni šta je država i nije vodila računa o interesima našeg naroda, nego samo o sebi.

Mi od tada imamo jednu politiku i predsednika koji ima viziju koji zna da samo teškim radom, samo ogromnom posvećenošću i mudrošću, možemo da dođemo do pozicije da Srbija bude poštovana, da Srbija bude ono što danas jeste, pouzdan partner Evropske unije, pouzdan partner SAD, pouzdan partner Narodne Republike Kine, ali koliko možemo danas da vidimo, s obzirom na ove sporazume pouzdan partner Republike Francuske, Japana, zemalja sa kojima Srbija gotovo nekoliko decenija nije imala nikakve odnose, a sada govorimo o strateškom partnerstvu sa Francuskom, potpisana 22 sporazuma, sve jačom njihovom penetracijom na ekonomskom planu, ovde u Srbiji, naravno, što rezultira političkom podrškom, podrškom na međunarodnom nivou i u međunarodnim multilateralnim organizacijama, a koliko možemo danas da vidimo, podrškom i na polju kulture, podrškom i saradnjom na polju kinematografije, što u stvari jeste taj rezultat, te vizije predsednika Vučića koji je kroz dobre lične odnose, kvalitetnu političku saradnju, i predstavljanja Srbije konačno kao jednog pouzdanog partnera najjači i najmoćnijih zemalja, zemalja na svetu, postavio Srbiju na svoje mesto, a to je ona Srbija koja je poštovana, koja je cenjena i koja, kada su u pitanju međunarodni odnosi, ima taj glavni i osnovni kvalitet, a to je pouzdanost.

Dakle, mi smo zahvaljujući njemu, pouzdan partner svima i zato razgovaramo danas o sporazumima sa Francuskom, sa međunarodnim institucijama, bankama, sa Japanom i radićemo i imaćemo mnogo ovakvih sporazuma i rasprava u narednom periodu koji će rezultirati konkretnim rezultatima, koji će se pozitivno odražavati na svakodnevni život građana Republike Srbije.

Postigli smo da njegova ideja o Mini Šengenu, o slobodnom protoku roba, ljudi i kapitala, bude ideja koju je prihvatila i američka administracija, bude nešto čime će se rukovoditi ova prethodna Trampova administracija, ali čiji rezultati neće moći da se potru, ko god tamo bio u administraciji, ko god vodio ekonomiju SAD ili spoljnu politiku, jer ovo su neki rezultati koji se konkretno odnose na kvalitet života građana ovde u Srbiji, ali i na Kosovu i Metohiji, na kvalitet života i Srba i Albanaca, zato što mi uvažavamo interese i one druge strane.

Zbog toga, zahvaljujući toj saradnji i tim odnosima koje je Aleksandar Vučić napravio još 2015. godine, jer želim da kažem i vama dame i gospodo narodni poslanici, ali i građanima Republike Srbije, da znaju da Vašingtonski sporazum nije rezultat nekog brzog dogovora Vučića i Trampa ili Majk Pensa ili nekog drugog, sa kim je predsednik Vučić napravio sjajne lične odnose, jer to je rezultat teškog rada.

Podsetiću vas, prvi signal promene, otopljavanja odnosa je bilo ono pismo osam američkih kongresmena koji su napisali pismo tadašnjem državnom sekretaru, Džonu Keriju i podržali Srbiju i tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića.

Onda ide pismo 2017. godine, tadašnjem državnom sekretaru, Tilersonu, po prvi put u istoriji dobijamo podršku, nepodeljenu podršku najvećih svetskih sila za ono što radimo ovde u regionu, za ono što radimo po pitanju stabilnosti ovog regiona, svih onih koji dobro znaju šta je infrastruktura, šta su putevi, ali zahvaljujući predsedniku Republike koji dobro zna da imamo puno prostora da izvezemo i roba i usluga i u Albaniju, da su nam za to potrebni putevi, da 160 miliona evra, investicija mađarskih kompanija je rezultiralo upravo zbog toga što imamo odličnu političku saradnju, ali i odličnu infrastrukturu i povezanost naše dve zemlje.

To želimo da uradimo i sa BiH i zato će se graditi auto put od Beograda ka Sarajevu, jer želimo da naša roba i usluga, na najbrži, najjeftiniji mogući način, stignu do naših ključnih partnera, a naši ekonomski partneri najveći, zemlja u koju najviše izvozimo, zemlja za konto kojih imamo najviše radnih mesta ovde u Srbiji, jesu zemlje ovog regiona.

To podrazumeva da ćemo na taj način kroz izgradnju te infrastrukture uspeti da privučemo još više investitora sa svih svetskih meridijana.

Takođe, želim da kažem kada je u pitanju ovaj Sporazum sa Japanom da je o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koliko je značajna Srbija, koliko je Srbija uradila na planu investicije i na planu unapređivanja poslovnog ambijenta u našoj zemlji upravo govori količina japanskih investicija ovde kod nas.

Zapamtite, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, to su investicije u proizvodnje pogone, to su investicije u proizvodnji, to je "Yazaki" u Šapcu, to je „Toyo tires“ koji će da radi i da funkcioniše i da zapošljava više stotina ljudi u Inđiji, to je Japan Tobacco international, to su kompanije koje ne samo da su važne zbog toga što će stotine građana naše zemlje da rade u njima, nego su važne zbog toga što ćemo u Srbiji imati najnoviju opremu, kada je neki investitor sa bliskog ili dalekog istoka, ili iz Amerike, ili iz Nemačke vide da ovde investiraju Japanci, da je to jasan signal, da i on ovde treba da investira, da je moguće da u Srbiji radi, da se dobro zarađuje i da je Srbija, u stvari i ekonomski tigar i ekonomski hab ovog regiona u koji svi žele da dolaze, svi žele da investiraju zahvaljujući jednoj mudroj, kvalitetnoj, dobro promišljenoj politici i stvaranju jedne nove doktrine, jer svega ovoga u samoj politici naše zemlje, svih ovih uspeha ovog rasta bruto domaćeg proizvoda i predviđanja ne nas ovde, ne ovde nas većine u parlamentu, ne tog predsednika države, ne premijerke, nego svetske banke, MMF, da će Srbija u 2021. godini, imati veliki rast bruto domaćeg proizvoda, da će 2022. godine uspeti da dostigne možda rast i od 5% ili 6%.

To jasno govori o tome šta mogu da očekuju građani Republike Srbije u narednom periodu. To jasno govori o tome kako se ozbiljno i državnički vodi politika koja je primerena politici i ekonomskim odnosima i usmeravanju politike jedne zemlje u skladu sa trendovima u 21. veku, kako paralelno sa tim uspevamo da očuvamo strateške, odnosno vitalne nacionalne interese, da branimo svoju zemlju, da branimo svoj integritet i da uradimo one stvari koje su možda bile nemoguće samo do pre nekoliko godina, zahvaljujući upravo onima koji su bili neodgovorni, koji nisu imali dovoljno znanja, kojima je lični interes i lično bogaćenje bilo ispred Srbije.

Ali, danas imamo Vučića koji je uspeo, naravno, uz vašu pomoć veliku, gospodine Dačiću, da 19 zemalja sveta u proteklih godinu i po dana otpriznaje ili suspenduje priznanje tzv. Kosova.

Danas imamo situaciju da mnoge zemlje, pa evo i ta Francuska sa kojem i danas i narednih nekoliko dana treba da ratifikujemo, odnosno da glasamo za ovaj Sporazum o kojem danas govorimo i predsednik Makron, imaju stav da dve strane treba da se dogovore šta je njihova budućnost.

Nema ultimatuma više ka Srbiji. Ima pritisaka, biće izazova, ali svi strani državnici i te kako poštuju predsednika Vučića i te kako znaju šta su njegove crvene linije, a njegove crvene linije su Srbija, srpska politika i interes srpskog naroda, i mi ćemo se ovde u parlamentu žestoko boriti da to podržimo i žestoko ćemo se boriti da Srbija i dalje na čelu sa Aleksandrom Vučićem napreduje.

Za sve one koji kažu da je ovo zemlja koja ne napreduje, za sve one koji kažu da je Beograd kasaba, da je Srbija kasaba, evo, izvolite, pogledajte, dragi građani Republike Srbije, narodni poslanici i poslanice, evo ove kasabe, evo Beograda na vodi, evo autoputeva, evo železnica, evo četiri aerodroma u našoj zemlji, to je politika SNS, to je politika predsednika Aleksandra Vučića i mi ćemo se žestoko boriti u parlamentu da nastavimo dalje sa takvom politikom u najboljem interesu građana naše zemlje. Hvala.

Hvala, gospođo Kovač, potpredsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok traje ova naša diskusija danas i ono što mogu da kažem da je bilo jako dobro i detaljno elaboriranje od strane predlagača, prof. Aleksandra Martinovića, o ovom Predlogu kodeksa ponašanja narodnih poslanika, nismo ni završili raspravu pošteno, a već imamo i osude.

Evo, zapisao sam neka „Kuća ljudskih prava“ osuđuje Martinovića, osuđuje Kodeks ponašanja, a da nismo stigli ni jedan dan da krenemo da ga primenjujemo, i da naravno podrobnije objasnimo građanima Republike Srbije koliko će on značiti za unapređenje političke kulture i unapređenje dijaloga, kako u Narodnoj skupštini, tako i u celom društvu.

Ne radi se ovde o Kodeksu ponašanja, radi se o tome da očigledno šta god Aleksandar Martinović predložio, šta god predložila SNS da to valjda unapred treba da se osudi, da to unapred ne valja, jer neki, eto, kao što je ta „Kuća ljudskih prava“, očekujem sada da se oglase i „Žene u crnom“, i tako te vrste nekih organizacija, koje će da osude ovo i da kažu da sve ono što mi radimo i ovde u parlamentu, sve što radi Vlada Republike Srbije ne valja i nije u interesu građana, jer tobože, njima pripada to ekskluzivno prvo, ekskluziva, da upravljaju državom i da oni unapređuju ono što se zove bolji uslovi i kvalitetniji život građana Republike Srbije.

Ali, na njihovu žalost, a na radost i na korist građana Republike Srbije podrška svemu onome što radi SNS, svemu onome što radi predsednik Aleksandar Vučić je ogromna, ogromna većina građana Republike Srbije, ogroman procenat ljudi koji prepoznaje ono što radi naš predsednik, ono što radi naša stranka na konkretnom planu, na dnevnom nivou po pitanju unapređenja kvaliteta njihovog života.

Sjajan je onaj danas spot koji je objavljen na društvenim mrežama predsednika Republike, koji nas sve podseća da je poslednji kvartal prošle godine, kada je u pitanju ekonomija i prvi kvartal ove godine smo završili kao prvi u Evropi, ali skromno kaže, to ne znači da građani Republike Srbije žive bolje od onih građana u Nemačkoj, ali pokazuje da najbrže napredujemo. Pokazuje da ovde ima nade, da ovde ima dovoljno ljudi koji su posvećeni i oni ljudi koji vode državu na čelu sa predsednikom da imaju i snage i energije i znanja da iskoriste sve potencijale ove države kako bi ona bila modernija, kako bi bila bolja i kako bi bila u potpunosti u službi svih građana Republike Srbije.

Tako je ovaj kodeks ponašanja narodnih poslanika dokument koji će da bude u službi, u stvari, građana naše zemlje. Jedno od najbitnijih načela ovog Kodeksa, o tome je gospodin Martinović podrobno i govori, je potpuna osuda bilo kakvog pokušaja nasilja, diskriminacije po bilo kom osnovu, verskom, nacionalnom, nivou obrazovanja, fizičkog izgleda, pola, a da ne govorim o tome koliko ćemo biti strogi, koliko ćemo se i dalje boriti protiv promovisanja fašizma, antisemitizma i svih onih najgorih anomalija koje nažalost još uvek postoje, iako živimo u 21. veku, svuda u svetu, postoje kod nas u državi i postoje i postojalo je, do duše, te pojave su postojale i u našem parlamentu.

Vi ste, potpredsednice Narodne skupštine, imali jedan veoma inspirativan govor jutros i dali jedan odličan primer koji se tiče onoga što jeste možda kolevka demokratije u celom svetu, a to je britanski parlament i ono šta je po ovom pitanju uradio Donji dom britanskog parlamenta, ali i Gornji dom kao Dom lordova, imajući u vidu, ja sam to od vas čuo da su 1996. godine doneli prvi Kodeks ponašanja njihovih poslanika, dopunili su ga 2009. godine. Ja ću podsetiti građane, ali i moje kolege narodne poslanike u jednoj vrlo interesantnoj stvari tamo, kada su oni osnovali parlament pre nekoliko vekova, videli ste da pošto su dve partije se smenjivale na vlasti, konzervativci, odnosno Torijevci i Laburisti, partija je levičarske provenijencije, oni sede jedni preko puta drugih. Interesantna je stvar na kojoj udaljenosti sede, na udaljenosti od dužine dva mača da ne bi slučajno došlo do mogućnosti u nekoj žestokoj, žustroj raspravi između poslanika različitih ideologija i različitih razmišljanja da ne dođe do fizičkog sukoba, pošto je tada bilo moguće na početku nositi mačeve i unositi oružje u parlament.

Naravno da to jeste jedan dobar primer i ono što mi želimo da sledimo i da primenimo ono što je dobro u svetskoj praksi i da učinimo sve da ono što mi radimo ovde u parlamentu kao većina, kao SNS, imajući u vidu našu orijentaciju ka ekonomskom razvoju, ka prosperitetu naše zemlje, po pitanju razvoja javnih politika uopšte, da to nametnemo kao jedan od ključnih aspekata državnog razvoja i da to nametnemo kao glavnu vrednost koja treba da bude osnova za politički rad i naravno za saradnju i odnos između političkih partija.

Jako je teško raditi u uslovima, posebno je to bilo jako teško u onom prošlom mandatu i o tome su dosta govorile moje kolege prethodni govornici kada je dolazilo do nasilja, kada je dolazilo do fizičkih napada, ali to možemo da vidimo i danas i zato sam ja lično i sigurno i moja stranka smo vrlo zabrinuti što ćemo mi ovo poštovati ovde u parlamentu, ali mene brine javni diskurs.

Mene brine ono što se jutros pojavilo u nekim dnevnim novinama, ja molim kameru da ovo pogleda, da zumira, da se snimi. Pogledajte ovu „karikaturu“. Pogledajte ovaj pokušaj svakodnevne dehumanizacije predsednika Republike, ovo valjda, ova žena, novinarka od pre nekoliko dana i članica REM je Olivera Zekić koja kleči, koju isto tako kao personu, kao ličnost, kao nekoga ko ima potpuno jednaka prava, kao i svaki drugi građanin ove zemlje i ona pokušava da se dehumanizuje na ovaj način. Pokušavaju da se dehumanizuju čitave porodice i da se napravi takav meinstrim u našoj javnosti i da postane normalno da se govori o predsedniku Republike da je on izdajnik, da je on ovakav, onakav i da se pominje čitava njegova porodica, od sina koji ima tri godine, do roditelja koji su u penziji, koji su stariji ljudi.

Mene to brine i pokrenuo bih, u svakom slučaju pridružio se svakoj inicijativi koja ima u vidu i koja će pomoći tome da se prestane i da počne sa kažnjavanjem sa onim što se zovu dezinformacije, sa onim što se zove brutalno vređanje i korišćenje javnog prostora u domenu ne, kako bi to rekli sada moderno, političke korektnosti, nego brutalnog pokušaja obračuna sa političkim protivnicima, bez bilo kakve ideje, bez bilo kakvog predloga.

Da postoji predlog, da postoji nešto konstruktivno što bi pomoglo ovoj zemlji da se lakše i brže izvuče iz ove krize koja je izazvana Kovidom-19, da postoji bilo ko od tih tzv. „opozicionih političara“ koji toliko govore, da ne kažem trube o tome kako ne valja „Beograd na vodi“, kako ne valja što smo izgradili 350 kilometara auto-puta, kako ne valja što je Vučić doveo „Tojo“ pre neki dan, japanski u Inđiju, da ni jednog trenutka za šest godina nisu uticali ni ovoliko da dođe u Srbiju neki strani investitor, da se uradi nešto na polju unapređenja poslovnog ambijenta, da neko ovde u Srbiji zaposli 10, 20 ili 50 ljudi, mi bi bili zahvalni.

Mi bi bili zahvalni na tome, kao većina, kao stranka koja trenutno ima 66% podrške građana Republike Srbije, bili bi zahvalni na pomoći. Bili bi zahvalni na konstruktivnoj kritici, na nekom novom predlogu, na ideološkim sučeljavanjima.

Da li je možda Vašington na vodi bolji od „Beograda na vodi“? Da li je bolje da dolaze američke ili kineske investicije i koje imaju više pozitivnih efekata na našu ekonomiju, na novo zapošljavanje, na nova radna mesta, na izgradnju infrastrukture, našeg obrazovnog sistema, naše nauke, našeg napredovanja uopšte? Mi bi to i te kako prihvatili.

Siguran sam, i to građani Republike Srbije mogu dobro da vide, da mi imamo ozbiljne ljude ovde, počevši sa dr Aleksandrom Martinovićem, koji mogu da pariraju u svakoj oblasti društvenog života, sa svima onima koji se smatraju našim političkim protivnicima, koji imaju dovoljno znanja, koji imaju dovoljno kompetentnosti, ali i koji imaju dovoljno borbenosti da brane ovu državu, da brane ugled ovog parlamenta i da im glavni cilj bude doprinos ka tome da se ova država modernizuje i da se ova država razvija, u smislu maksimalnog unapređenja politike, ekonomije, socijalnih prava građana, ljudskih i manjinskih prava. Sve ono što radimo u prethodnih šest godina.

Želim da kažem da mi ovde u parlamentu možemo da, koliko su to građani mogli da vide, govorimo jezikom argumenata, jezikom dobrog ponašanja i poštovanja političke kulture i tog njenog najvišeg mogućeg nivoa, po najvišim mogućim standardima. Nismo mi ništa drugačiji ni od onih parlamenata koji postoje 50 i više godina, neki i više od stotinu godina, i ne želim da priznam i ne želim da se pomirim sa tom činjenicom da kod nas nema političke kulture.

Mi smo upravo politička snaga. Srpska napredna stranka je politička snaga koja pokazuje kakav treba da bude nivo političke kulture, kako se boriti za svoju zemlju i kako biti spreman da radite u korist svoje zemlje i svojih građana, zajedno sa predstavnicima izvršne vlasti, zajedno sa predsednikom Republike, gospodinom Vučićem, kako bi podigli maksimalno ugled svoje zemlje.

Mi danas, u 2021. godini, živimo u zemlji koja ima ugled i ne želimo da dopustimo, neko od mojih prethodnika je govorio, mislim da je gospodin Obradović, da se stalno napada parlament. Pa, jeste, ali ne napada se parlament zbog parlamenta, nego se napada parlament zbog Vučića, da bi se obesmislilo, da bi se dezavuisalo sve ono što je urađeno na planu ekonomije, na planu reformi, na planu jačanja i snaženja ove države. Jer, nema drugih argumenata nego nasilje i promocija svega onoga što nije nešto što može da se podvede pod političku borbu.

Mi smo kao stranka, kao ljudi, ovde u parlamentu, potpuno spremni na bilo koju vrstu političke borbe i dijaloga, ali nas iskustvo uči, neki od vas su učestvovali u ovim razgovorima pod posredstvom kolega iz Evropskog parlamenta, za tango je potrebno dvoje. I ne možete voditi dijalog sa nekim ko unapred osuđuje dijalog, kao što su ovi ljudi danas unapred osudili Aleksandra Martinovića i ovaj predlog kodeksa ponašanja narodnih poslanika. To je nemoguće. Ne možete da dođete u mogućnost da upravljate državom na silu i na bilo koji drugi način, sem na način da izađete pošteno na demokratske izbore, parlamentarne, lokalne, pokrajinske i da svojim programom, svojim idejama, osvojite većinsku podršku građana Republike Srbije. To je valjda u 21. veku normalno i treba da se shvati.

Ja se nadam da će na kraju svi oni koji podrazumevaju i koji promovišu neki drugi vid i mogućnosti da se dođe do vlasti, da će to shvatiti konačno, u interesu ove zemlje i, naravno, u njihovom interesu.

Iskreno da vam kažem, nama to odgovara. Njihov rejting od 1%, 0,5%, daje nama prostor, jer samo na ovaj način građani shvataju koliko smo bolji, koliko smo uspešniji, koliko smo usmereni na rezultate i koliko smo spremni ne da se poštujemo ovde međusobno, nego da poštujemo i ove naše kolege, službenike, nameštenike, policajce, sve ljude u ovoj zemlji, boreći se protiv bilo koje vrste diskriminacije i, naravno, boreći se protiv bilo koje mogućnost da se pojavi korupcija ili bilo kakav koruptivni aspekt funkcionisanja bilo koga ovde od nas u parlamentu, pa da li je pripadnik SNS ili neke druge, apsolutno to nije bitno.

Ovo jeste jedan od aspekata i nastavka rata i bespoštedne borbe protiv korupcije koju je objavio tadašnji premijer Vučić 2014. godine, definišući nultu toleranciju prema korupciji. I tome ide u prilog i Zakon o lobiranju koji smo izglasali ovde u parlamentu, gde se jasno podvlači linija između toga šta je lobiranje, šta je korupcija, šta državni službenik može da radi, šta mu je dozvoljeno, šta mu nije dozvoljeno.

Ono za kraj što ja mogu da poručim i mojim kolegama i građanima Republike Srbije, da ćemo se mi ovde truditi maksimalno da unapređujemo dijalog, da radimo u korist naše zemlje, da donosimo što više zakona i unapredimo zakonsku regulativu kako bi naši građani živeli bolje, kako bi oni imali veće plate, kako bi naši mladi ljudi imali veći izbor kada se zapošljavaju, da imaju veći izbor gde da se školuju, kako da se školuju, na koji način, na kojim institucijama.

Radićemo i dalje na omogućavanju svih mogućih ljudskih sloboda i prava za naše građane i otvoreni smo za razgovor sa svima. To može vrlo jasno da se vidi kako je dobra, kako može da bude dobra saradnja na dobrim, kvalitetnim osnovama i temeljima i sa nacionalnim manjinama ovde u Srbiji, ali i sa zemljama u okruženju i u celom svetu koje hoće da sarađuju, koje žele i koje mogu da poštuju i uvažavaju Srbiju kao ravnopravno i suverenu zemlju. To je suštinski ono što će određivati ponašanje i parlamenta i nas narodnih poslanika u narednom periodu.

Naravno, pored toga što ćemo želeti i da učimo, da primenimo neku dobru praksu onih koji su možda u nekom delu napredniji od nas, kako je to skoro rečeno da je, recimo, crnogorski parlament odnosno njihova skupština da je prihvatila bukvalno identičan tekst ovog kodeksa ponašanja koji će biti nadam se i kod nas usvojen sutra. Znači, ne bežimo od toga da primenimo i neku drugu praksu iz Evropskog parlamenta, iz američkog Kongresa, Senata, britanskog parlamenta.

Ova država je pokazala na čelu sa predsednikom Vučićem da je otvorena, ova država je pokazala da mi želimo da učimo i da mi nemamo i ne želimo da imamo apriori bilo kakve neprijatelje. Mi stvaramo prijatelje, mi smo ponovo narod i država koja pobeđuje, koja ima uspehe i na domaćem i međunarodnom planu. Mi smo država koja zahvaljujući aktivnostima i promeni tzv. kako bi to Vučić rekao majn-seta ljudi, postali od jednog gubitnika, od jedne države koja je navikla da gubi decenijama i na geopolitičkom i na ekonomskom, i na bilo kojem drugom planu, postali smo država koja ekonomski jača svakodnevno, koja politički jača svakodnevno, koja na socijalnom planu jača svakodnevno.

Postali smo zemlja sa rezultatima i mi ćemo kao parlament, kao SNS nastaviti taj put predsednika Vučića imajući u vidu da radimo u maksimalnom interesu ove države i građana Republike Srbije. Hvala.

Hvala uvažena potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovana gospođo ministar, gospođo Obradović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko reči ću reći o zakonima, odnosno predlozima zakona koji tretiraju i podrazumevaju ono što je glavni cilj samog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je unapređenje servisa, odnosno unapređenje usluge cele državne, odnosno javne administracije naše zemlje, kada su u pitanju usluge njihove prema posebno privredi i građanima.

Podržavam sve ove izmene koje su sadržane u ovim predlozima i sve ono što će učiniti da naša javna uprava i naša državna administracija bude što bolji servis, bude što efikasnija i efektivnija kada je u pitanju njen odnos prema onima koji pune budžet našeg zemlje i koji najviše utiču na to da poslovni ambijent, ali i ambijent za život i blagostanje naših građana bude bolje, a to jeste privatni sektor. To su domaći i strani, mali, srednji i veliki preduzetnici i to je ono na šta se Vlada Republike Srbije fokusirana već nekoliko godina, to je da apsolutno i na dnevnom nivou osnažuje i poboljšava taj ambijent kako bi svi ti privrednici koji postoje, ali naravno i oni koji su novi, koji pokreću svoje inicijative, pokreću svoj biznis i vide Srbiju kao zemlju u kojoj može dobro da se radi, u kojoj može dobro da se zarađuje, da se oni motivišu i da se uradi sve kako bi oni mogli što više da zapošljavaju, kako bi mogli da proširuju svoje proizvodne pogone, kako bi mogli da na najbolji mogući način realizuju svoje privatne inicijative.

Siguran sam da ćete gospođo ministar da maksimalno unapredite rad i Nacionalne akademije, trening akademije koja upravo za cilj ima obrazovanje ljudi u državnoj administraciji, kako bi upravo oni mogli da daju bolju uslugu i građanima Republike Srbije i privredi.

Ono što jeste u stvari ključna promena onoga što je predsednik Vučić definisao kao premijer 2014. godine, u odnosu na ono što je bila državna i javna politika u prethodnom periodu, što je stavio na prvo mesto u ovoj zemlji privatni sektor i zato što je stavio ekonomiju ove zemlje u prioritet razmišljanja političkih vlasti, ali i svih drugih koji donose odluku u ovoj zemlji.

Znajući, da je to put ka ekonomskom oporavku Srbije, ka ekonomskom osnaživanju naše zemlje i naših građana i naravno ka boljoj geopolitičkoj i opšte političkoj poziciji naše zemlje. To se pokazalo kao jedan jako, jako dobar vizionarski potez od pre šest godina, koji je upravo doprineo i kroz reformu državne uprave i kroz reformu lokalnih samouprava, koji je doprineo tome da Srbija danas ima ogromnu količinu stranih direktnih investicija, da se u ovoj zemlji konačno posle 30 godina mnogo više firmi otvara, nego se zatvara i da je ovo zemlja koja je dobra i koja je prepoznata od najboljih, najjačih svetskih investitora, međunarodnih organizacija, institucija koje preporučuju ovu zemlju za ulaganje, koje preporučuju ovu zemlju kada je u pitanju razvoj i svi mogući poslovni i svi drugi aranžmani.

Ja želim da kažem i da pokušam da objasnim, prvenstveno građanima Republike Srbije koliko je značajan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske po pitanju investicija, koliko je značajno ono što je predsednik Vučić uradio kao strateški geopolitički potez, vezujući se i uspostavljajući ponovo posle više decenija odlične odnose između Srbije i Francuske.

Znate, mi nekako smo skloni tome da krivimo druge za naše greške. U ovom slučaju mislim da je odgovornost što je ta saradnja između Srbije i Francuske na neki način prekinuta i dovedena na najniži mogući nivo u istoriji tokom 90-tih godina i u prvoj dekadi 21. Veka. Odgovornost je i na jednoj i na drugoj zemlji. Odgovornost je i na jednim i na drugim političkim elitama, ali je predsednik Vučić prepoznajući značaj Francuske, prepoznajući da je Francuska jedna od 10 ekonomski najrazvijenijih zemalja na svetu, da je jedna od najuticajnijih zemalja u Evropskoj uniji ponovo uspostavio te odnose i ponovo ih vratio na onaj nivo koji su nekada imali Srbija i Francuska pre i tokom Prvog svetskog rata, posle Prvog svetskog rata kada je našu zemlju vodio Kralj Aleksandar, kada je rukovodio našom vojskom, a vojskom Francuske general Foš i svi oni drugi političari i ljudi koji su iskreno i otvoreno podržavali Srbiju, kao što to radi predsednik Makron.

Zahvaljujući predsedniku Vučiću koji mnogo energije, mnogo znanja, mnogo posvećenosti uložio u to da Srbija 2019. godine potpiše 22 sporazuma sa Francuskom i ono što je još bitnije od toga da naš narod, da naši građani mogu da vide na terenu da se ti sporazumi sprovode, mogu da vide na terenu da predsednik Makron ima razumevanja da posle 30 godina tzv. „auto-pilot spoljne politike Francuske“ kaže – ja imam razumevanja za našeg prijatelja, za našu braću u Srbiji kada su u pitanju njihovi parekselans politički problemi, a to jeste Kosovo i Metohija, da imamo njihovo razumevanje, da imamo sada njihov jedan sasvim drugačiji stav koji kaže – moram da uvažimo legitimne interese Srbije i na Kosovu i Metohiji, ali kao na ključnog igrača i ekonomskog i političkog na teritoriji zapadnog Balkana, da imao jaku podršku Francuske u procesu integracija naše zemlje u Evropsku uniju.

I nije to samo pitanje bilateralnog odnosa između Srbije i Francuske, i nije to samo pitanje ličnog, dobrog odnosa između predsednika Vučića i predsednika Makrona, to je pitanje da na taj način štitimo vitalne interese i Republike Srbije, ali i našeg naroda u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, u Republici Severnoj Makedoniji, dakle tamo gde god žive Srbi. Jer, svedoci smo da je i naš predsednik i naša država izložena naravno normalno, i zbog naše geopolitičke pozicije i zbog svega onoga što smo uradili na ekonomskom planu, zato što je Srbija ponovo postala država koja je pobednička, koja pobeđuje u investicijama, koja pobeđuje u ekonomiji, gde se naš predsednik sa svojim timom vratio iz Vašingtona, 4. septembra, konačno, posle 30 godina poraza, iz jedne velike sile koja nam nije bila naklonjena, sa sporazumom u kojem se poštuje integritet Srbije, u kojem se poštuje Srbija kao zemlja koja je vredan, dobar, kvalitetan partner, u kojoj se ne zamera to i ne vodi joj se kao glavni greh što održava paralelne veze i održava odlične odnose sa svojim narodom u Republici Srpskoj i sa predstavnicima našeg naroda u Republici Srpskoj i BiH, u Hrvatskoj i svuda gde Srbi žive.

To je suštinski važno kada danas imamo pokušaj revizije Dejtonskog sporazuma i kako sam predsednik reče, postavio je jedno potpuno logično i jednostavno pitanje - A šta bi vi da menjate, šta bi Bisera Turković da menja? Šta bi Eliot Engel da menja? Šta bi neki liberalni krugovi u Evropi da menjaju?

Da li se odbrana i bezbednost u Dejtonskom sporazumu podrazumevaju kao nešto što je ingerencija entiteta? Da li jesu to danas? Nisu. Zahvaljujući Pediu Ešdaunu, zahvaljujući toj klici koja je tada vladala i ovde u Republici Srbiji, koja nije ni htela, koja nije imala ni znanja, koja nije imala ni patriotizma dovoljno da se odupre tome i da zajednički sa predstavnicima našeg naroda u BiH, odnosno u Republici Srpskoj radi na tome da odbrani interese Srba i u Bosni, i naravno ovde u Republici Srbiji. Za razliku od tog vremena kada je Republika Srpska gubila svoje ingerencije, kada je dan po dan, zavaljujući tim visokom predstavnicima, zahvaljujući slaboj vlasti ovde u Beogradu, nekompetentnoj vlasti u Beogradu, kada je gubila suverenitet, kada je gubila svoja prava, danas Republika Srbija otvoreno kaže - mi ćemo investirati u aerodrom u Trebinju. Mi ćemo podići fabriku u Drvaru, koji se nalazi u Federaciji BiH, ali ćemo investirati, nije nas sramota da investiramo i u Banjaluku, i u Doboj, i u Prijedor, i gde god gde Srbija i srpski narod imaju svoje interese.

Pritisci se javljaju i po pitanju KiM. Svima je jasno da nije slučajno danas Vilejem Voker, stari albanski lobista, neko ko je možda najzaslužniji za bombardovanje i NATO agresiju koja se dogodila 1999. godine na našu zemlju.

Pogledajte, on se javlja posle 20 godina i kaže da bi trebao da se osnuje međunarodni sud i za Srbe, čak je pomenuo to da bi trebao da se procesuira i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Zašto? Pa, zbog toga što je konačno zahvaljujući tim naporima predsednika Vučića, međunarodna zajednica shvatila i priznala ovim optužnicama protiv Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Seljimija i Kadri Veseljija, koji dolaze iz različitih političkih partija sa KiM, konačno je priznala to da su u stvari, da je OVK bila teroristička organizacija i da su, gotovo sve političke strukture na KiM prožete ljudima i politikom, koja je definisana u toj tzv. OVK ili ti za sav normalan i demokratski svet terorističkoj organizaciji.

Zato je važan ovaj Sporazum sa Francuskom, i zato je važan izgradnja infrastrukture koje će raditi ovde francuska kompanija, i zato je važan naš aranžman sa francuskim Vansijem koji je preuzeo i koji je uzeo koncesiju na aerodrom „Nikola Tesla“.

To su u ovom trenutku dugoročni interesi, to su dugoročni projekti, to je dugoročno prijateljstvo koje se upravo danas i na taj način stvara, kako to Aleksandar Vučić radi, gradeći autoput i Moravski koridor sa američkim „Behtelom“, gradeći Balkanski tok kada je u pitanju energetika i povezivanje sa Bugarskom i Turskim tokom, sarađujući sa Ruskom Federacijom, sa narodnom Republikom Kinom, implementirajući ono što smo definisali u tom strateškom partnerstvu, a to je zajednička saradnja na izgradnji infrastrukture, na izgradi železnice, na zajedničkom radu po pitanju investicija u energetiku i sve druge sektore.

Podsetiću građane Republike Srbije da Kina trenutno u Srbiji ima investicija u vrednosti od nekoliko miliona evra, da Nemačka zapošljava preko 60.000 ljudi ovde u Srbiji, naših građana, građana Republike Srbije i želim da kažem da su te investicije koje dođu iz Nemačke, koje dođu iz Francuske, koje dođu iz Amerike, to su investicije sa tzv. ekonomisti bi rekli prelivajućim karakterom, donose nove tehnologije, donose upravo to, nova partnerstva, nova prijateljstva. Srbija više ne treba da se plaši, Srbija više nije osetljiva kao ranije, jer je uspela toliko ekonomski da se oporavi da je mogla da investira u svoju vojsku, da je mogla da investira u ekonomiju, u zarade zaposlenih, da raste iz godine u godinu i da na taj način štiti svoje vitalne nacionalne interese, i to će raditi u budućnosti.

To je ono što građani Republike Srbije, što narod Republike Srbije prepoznaje, i zato je više jasno upravo tom narodu, i nije uopšte ni čudno kada pogledate istraživanja javnog mnjenja, gde svi ti koji kritikuju danas Vučića, koji se obračunavaju sa njim preko njegove porodice, preko njegove majke, oca, dece, prijatelja, političkih saradnika, da to rade isključivo iz razloga što imaju 0%, 1%, 2%, a da je on neko ko već šest godina svakodnevno teško radi na onome što jeste u stvari najteži posao da unapređujete zemlju ekonomski, da pokušate da uradite ono što je do pre nekoliko godina bilo nemoguće, da onaj problem koje su najveće svetske sile prepoznavale kao rešen i među njima jeste Francuska, i među njima jeste Nemačka, i među njima jesu SAD, a to jeste KiM, da se to pitanje, zahvaljujući tom njegovom radu, vrati za pregovarački sto i vrati mogućnosti Srbiji i našem narodu da spasimo dostojanstvo, da se borimo za naše interese, da se borimo za našu kulturnu, religijsku, baštinu, da se borimo za bezbednost naših ljudi za podizanje njihovih ekonomskih kapaciteta.

To je Amerika priznala, to je američka administracija priznala i siguran sam da će i ova nova da nastavi tako. Jer, niko nije toliko sumanut da ono što je dalo rezultat, Mini Šengen, ekonomska saradnja, četiri glavna civilizacijska dostignuća, slobodan protok roba, ljudi, kapitala, novca, da je to ono što jeste preduslov i ono o čemu Vučić govori šest godina, podizanje ekonomske snage stanovništva, saradnja i onda tek posle toga kada dođe do većeg blagostanja, kada dođe do boljeg života u svim zemljama i na svim teritorijama tada može da dođe, eventualno, do neke vrste, prvenstveno, pomirenja, zajedničkog rada, i naravno, dugoročne stabilnosti u ovom delu Balkana.

Tako da, želim da zaključim sa tim da bi dao priliku i mojim drugim kolegama da govore. Srbija danas ima pobednički duh, u Srbiji danas vide prijatelja i ta Francuska i Narodna Republika Kina i Ruska Federacija i Južna Korejom i UAE, i Izrael i svi hoće da sarađuju sa Srbijom, i Mađarska, gospođo Kovač, 160 miliona evra investicija od strane Mađarske i Mađarske kompanije ovde, kako reče ministar Selaković, posle sastanka sa gospodinom Orbanom i Sijartom, pre nekoliko dana. To treba potencirati i treba govoriti o tome, odlični odnosi sa zemljama višegradske grupe, sa zemljama pravoslavne kvadriterale, Rumunija, Bugarska i Grčka.

U sred ove pandemije, u sred cele ove veoma teške situacije za ceo svet, isti taj Aleksandar Vučić, oni koji su gubitnici, oni koji su u stvari doprineli tome da KiM gube na dnevnom nivou deo svog suvereniteta i mogli ste da vidite i građani su mogli da vide fotografiju kada sadašnji v.d. predsednik, a tzv. privremenih institucija na KiM, Vjosa Osmani pobednički gleda tadašnjeg ministra spoljnih poslova naše zemlje i kako se kosovska delegacija smeje posle odluke međunarodnog suda u Hagu da samoproglašena nezavisnost, tzv. Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, kako slavodobitno ga gledaju, kako on pokunjeno izlazi iz prostorije.

Danas to više nije takva Srbija. Danas je ta Srbija jasno rekla svima njima šta misli o njima kroz to kakav oni rejting imaju, a kakav rejting i kakvo poverenje ima onaj koji je najveći patriota, ima onaj koji je najviše uradio, ne govorio, nego uradio Srbiji, a to je Aleksandar Vučić.

Hvala.

Hvala, potpredsednice Kovač.

Ministri uvaženi, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vulin, drago mi je što ste opet sa nama, što ste opet u Sektoru bezbednosti i što ćete imati priliku da i ovde pokažete, nadamo se, vrhunske rezultate kao što je to bilo u prethodnom periodu dok ste bili ministar odbrane.

Danas ću govoriti o tome koliko je značajno za našu zemlju ovo što danas radimo i ono što jeste samo nastavak politike koju je definisao predsednik Aleksandar Vučić, počevši od njegovog mandata kao predsednika Vlade 2014. godine, a to je jedna politika integracija Srbije, politika stvaranja zemlje koja ima najbolji mogući poslovni ambijent, koja privlači najviše investicija i koja se bavi isključivo modernizacijom zemlje, ali uz to saznanje i promociju tog načina političkog mišljenja i delovanja da je za stabilnost Srbije, da je za razvoj Srbije i modernizaciju naše zemlje potrebno da imamo stabilnost u celom regionu.

Kao najveća i najmnogoljudnija i ekonomski najsnažnija zemlja, dužni smo da ohrabrimo i druge, da ohrabrimo i sve one oko nas da budu bolji, da bolje sarađujemo i da radimo zajednički na postizanju onoga što jesu civilizacijske tekovine 21. veka, posebno u domenu politike i u domenu ekonomije i trgovine, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala, što definitivno predstavlja ova ideja koja se vrlo dinamično implementira, a to je ideja "Mini Šengena", koja je potpisana od strane našeg predsednika, naravno predstavnika Severne Makedonije i Albanije, koja definitivno daje šansu našoj zemlji da više trguje, da više izvozi i da na taj način stvara veći BDP i veće mogućnosti za naše građane i domaće stanovništvo.

To jeste, naravno, prioritetni politički cilj koji je definisan, kao što sam rekao, 2014. godine. To je neprestana modernizacija ove zemlje i to je možda, složiću se sa mojim kolegom Aleksandrom Martinovićem, nastavak one ideje još iz 19. veka naših velikana i ljudi koji su tada vodili Srbiju, od Ilije Garašanina, Jovana Ristića, Stojana Novakovića, svih onih ljudi koji su podržavali ideju i koji su podržavali onu krilaticu - Balkan balkanskim narodima.

Ono što jeste istina i jeste tačno, to je da je došlo konačno i krajnje vreme da se okanemo konflikata, da malo istoriju i ono što se događalo u prošlosti ostavimo iza sebe i da se malo više bavimo onim što se događa danas, da se malo više bavimo onim što ćemo raditi u budućnosti i da, kao što to i jeste definitivno ideja predsednika Vučića, definišemo sami sebi ono što jeste naša sudbina, ono što jeste naša politička, ekonomska i svaka druga budućnost. To znači moratorijum na konflikte, to znači rad na dnevnoj bazi na tome da se zemlje povezuju, da se zemlje podržavaju i da, naravno, prvenstveno razvijemo ekonomsku saradnju i razvijemo jedan jedinstveni prvenstveno, ne politički, ali ekonomski prostor.

Činjenica je da velike sile svetske sile i veliki svetski igrači vrlo često ovaj region Zapadnog Balkana posmatraju kao ceo region, kao skup različitih entiteta i država, ali posmatraju ga kao jedno jedinstveno tržište, s obzirom da sigurno ne mogu posmatrati Albaniju koja ima manje od tri miliona stanovnika ili Severnu Makedoniju, ili neku drugu zemlju, kao neki veliki ekonomski potencijal, ali kada je to udruženo, kada mi imamo zajedničku ponudu za investitore i udružimo svoje privredne, prirodne, turističke i ekonomske potencijale i kapacitete, to onda može da bude jedan potencijal koji podrazumeva 10, 15, 20 miliona stanovnika, jedno vrlo pristojno tržište kada je u pitanju kupovina i kada su u pitanju potrošači, i naravno, sve ono što radimo da jačamo njihovu potrošačku moć, ali i naravno da radimo zajednički, sa svim tim investitorima iz svih zemalja na svetu, da koristimo na najbolji i najefikasniji mogući način sve prirodne resurse koje imamo i naravno one resurse koji su nam najbitniji i koji su nam najdragoceniji ovde, a to su ljudi.

Srbija je prvenstveno bogata ljudima, ljudima koji su kvalifikovani, ljudima koji su vredni, ljudima koji su sposobni da rade i da ispunjavaju najzahtevnije zadatke stranih kompanija sa najvišim mogućim standardima i to možemo da vidimo gotovo svakodnevno.

Juče smo imali priliku da vidimo, predsednik Vučić je bio na tom otvaranju, odnosno polaganju kamena temeljca za fabriku „Tojo tajers“ u Inđiji, u kojoj će mnogo ljudi biti zaposleno.

Možda još važnije od toga da li će biti 500, 600 ili 700 ljudi zaposleno u toj fabrici je poruka, poruka da jedna od najstarijih, najboljih japanskih kompanija je baš izabrala Srbiju da investira u nju, od svih zemalja u Evropi, od svih zemalja u ovom centralnom i istočnom delu Evrope i Zapadnog Balkana, baš Srbiju. Naravno, kao ozbiljni ljudi koji se ozbiljno bave politikom, ne može da se kaže da je to slučajno, da je neko tamo u Japanu slučajno okrenuo globus ili kartu i pokazao na Srbiju. Ne, to je rezultat jednog ogromnog, velikog, posvećenog rada, predsednika države, Vlade Republike Srbije, nas ovde kao većina u parlamentu, prioritetno SNS, na tome da poboljšamo poslovni ambijent, na tome da maksimalno unapredimo krizni menadžment što je rezultiralo time da smo jedna od zemalja koja se najuspešnije bori sa ovim izazovom kada je u pitanju korona virus i njegove ogromne posledice na zdravlje, na zdravstveni sistem, na ekonomiju.

Mnoge zemlje koje su bogatije od nas, su imale, imaju i tek će imati katastrofalne posledice, a nama, kako reče ministar, Siniša Mali, „Standard and Poor's“ daje kreditni rejting. Nama Svetska banka, MMF, sve međunarodne relevantne organizacije predviđaju jedan ozbiljan i veliki rast tokom narednih nekoliko godina.

Želim da kažem da inicijativa Mini Šengena je upravo značajna zbog toga što za primer daću da Srbija izvozi u zemlje CEFTA negde oko tri milijarde evra, a uvoz iz tih zemalja u našu zemlju je negde oko 900 miliona, trgovinska i ekonomska saradnja sa Albanijom je na vrlo niskom nivou i mi ovde u Srbiji ne smemo da prenebregnemo tu činjenicu da je tržište od tri miliona ljudi važno za nas, da su susedne zemlje, u stvari, pored ključnih evropskih igrača ključne za naš izvoz, ključne za naš ekonomski razvoj, ključne za domaće investicije, ali i izvoz posebno domaćih preduzeća u te zemlje.

Svako novo tržište, svaka nova zemlja, svaki novi kupac je važan za Srbiju i važan za našu zemlju i hvala predsedniku Republike što je prepoznao još pre šest, sedam godina i što je definisao krilaticu, ekonomija prvo koju je posle i Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika trampa za dijalog između Beograda u Prištine prepoznao kao glavnu odrednicu, kao nešto što je preko potrebno i osnovno da bi došlo do dugoročnog mira, da bi došlo do dugoročne stabilnosti u ovom delu Evrope i kako bi svi naši narodi, svi koji žive na teritoriji Zapadnog Balkana, bez obzira na statusno nerešena pitanja koja ćemo rešavati u narednom periodu, jer Srbija je posvećena dijalogu, Srbija je posvećena tome da dođe do rešenja koje će nam omogućiti trajni mir i koji će prvenstveno omogućiti našem narodu da se razvija i da ubira plodove svih naših bogatstava i potencijala koje naša zemlja ima.

Ne možemo da se zavaravamo da je to moguće ako imamo stalne tenzije, da je to moguće ako ne sarađujemo i da je to moguće ako ta saradnja prioritetno nije sa narodima, zemljama i entitetima koji se nalaze pored nas. Zato što je naš najveći izvoz u Bosnu i Hercegovinu, u Severnu Makedoniju, naši najveći privredni i ekonomski partneri su upravo zemlje iz ovog regiona.

Rekao bih nešto sa čime su se složile kolege koji su bili prethodni govornici. Tu je jako važna bila uloga predsednika Vučića koji je uvek bio na toj liniji da smo, recimo, sa Albancima sa kojima imamo mnogo nerešenih pitanja, posebno po pitanju Kosova i Metohije, da smo probali sve, u našoj istoriji smo probali sve, ali nismo probali jedno, a to je prijateljstvo i saradnja.

Ovaj Mini Šengen, ova saradnja koju im država Srbija nudi, i Albancima u Albaniji, i Albancima u na KiM, a to je pružena ruka za trgovinu, to je pružena ruka za biznis, to je pružena ruka da vidimo kako će naši građani Srbije, građani u celom regionu bolje da žive. Zbog toga je predsednik Vučić danas upravo avangarda u celoj Evropi, zato što pruža ruku i zato što shvata da jedino putem ekonomske saradnje i ovih vrsta podupiranja, ovakvih vrsta inicijativa Srbija i naš narod može da napreduje.

Pri tome, ne sporimo pravo nijednom drugom narodu da može da napreduje, da treba da napreduje, jer je i to u interesu Srbije, jer je i to u interesu toga da Srbija izveze što više roba i usluga u ovom regionu, bez obzira ko je koje vere, ko je koje nacije, nama je bitno da imamo ovde što više preduzeća, da naša privreda cveta, da u Srbiji ima sve više i više bagera, kranova, što više gradilišta, što više autoputeva, a ovo i jeste jedini put koji podrazumeva da to može da se ispuni i u tome je glavni značaj i u tome je značaj vizije predsednika Vučića kada je u pitanju Srbija i kada je u pitanju to kako Srbija treba da izgleda 2025. godine, kako Srbija treba da izgleda 2030. ili 2050. godine.

Možemo da čujemo ovih dana kritike onih kojih im je, valjda, drago da Srbija ne napreduje, drago im je što možda neki liberalni političari iz EU, iz Evropskog parlamenta kritikuju Srbiju kao što kritikuju Ameriku po pitanju raznih tema.

Ali, ja želim da kažem nešto o čemu se nije mnogo pisalo, nažalost, a to je da upravo priznanje tome da je Srbija deo Evrope, da je Srbija već u EU, to da je SNS domaćin krajem naredne godine Političke skupštine Evropske narodne partije, najveće partije i najzastupljenije partije u Evropskom parlamentu, gde su članice sve najbolje, najdemokratskije, najprogresivnije stranke u celoj Evropi i takvu čast dobije baš SNS. Ista ta stranka čiji je i predsednik i mi kao članovi smo prokazani u nekim tzv. nezavisnim ili tzv. liberalnim medijima da nismo za Evropu, da ne ispunjavamo neke, kako oni kažu, tzv. evropske vrednosti i onda dođe hladan tuš iz Evropske narodne partije i SNS bude predložena i prihvaćena za stranku koja će biti domaćin Političke skupštine Evropske narodne partije na kojoj će se definisati politika Evropske narodne partije u narednom periodu, na kojem će raditi puno radnih grupa i gde ćemo mi učestvovati kao partija u definisanju evropskih politika.

Ja ne razumem šta će bilo kome veće priznanje kada je u pitanju pozicioniranje i ove stranke i našeg rukovodstva u Evropi i naravno u evropskim institucijama?

Želeo sam još nešto da kažem pošto se povela velika hajka na predsednika Vučića i na Vladu prethodnih dana po pitanju elektroenergetskog sistema na teritoriji Kosova i Metohije.

Želim samo da ih podsetim na to koliko se isto taj Vučić u Vašingtonu borio da dobijemo zajedničko upravljanje sa Amerikancima jezera Gazivode, koliko se borio da ne postoji u budućnosti ni jedan procenat šanse da neko ugrozi ne jedan ljudski život našeg naroda na teritoriji Kosova i Metohije, nego da ne ugrozi ni jedan pedalj naše zemlje, ni jedan pedalj naše imovine na teritoriji Kosova i Metohije.

Tek će se videti koliko je to bio hrabar, koliko je to bio pametan potez, jer mi danas čuvamo i štitimo naš narod i nećemo dozvoliti. Primenićemo svako diplomatsko sredstvo i razgovaraćemo i stvaraćemo partnerstvo sa svakim ko može da nam pomogne da pitanje Kosova i Metohije, kao i svako drugo političko pitanje, a ovo jeste „par ekselans“ političko pitanje i za Republiku Srbiju i za region i za celu Evropu, sarađivaćemo sa svakim ko Srbiju smatra ravnopravnim partnerom, ko Srbiju smatra i ko priznaje, kao što su to Amerikanci uradili i u Vašingtonu 4. septembra, da Srbija ima legitimne interese na Kosovu i Metohiji i da legitimno ima pravo da ih brani svim diplomatskim sredstvima.

Gospodo draga koji se niste pomerili i niste ustali iz vaše fotelje dok ste vršili vlast 12 godina, dozvolili da 114 država za 14 godina prizna tu lažnu državu, vi ste se usudili da kritikujete, vi koji se usuđujete da govorite da će Vučić priznati tzv. Kosovo za Vidovdan, pa onda nekog drugog, pa za Novu godinu, pa za Božić, pa za katolički Božić?

O čemu se ovde radi? Radi se o jednom sistemskom, o jednom ozbiljnom napadu, ne samo na predsednika države, nego na ovu državu i na pokušaj sistemskog rušenja preko našeg finansijskog sistema, svega onoga što smo postigli u ekonomskom domenu prethodnih nekoliko godina, do zadiranja u naše najbitnije i najvitalnije interese kada je u pitanju odbrana našeg suvereniteta i integriteta kada je u pitanju Kosovo i Metohija.

Želim da na samom kraju kažem da mislim da građani Srbije mogu da budu mirni kada je u pitanju nastavak daljeg dijaloga sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, da možemo da čujemo jasne poruke iz SAD-a da će vašingtonski sporazum da se implementira u punom kapacitetu, da će američki DLC da ostane ovde, da će američki DLC da podržava Mini Šengen, da će da uloži u Srbiju, kako je rekao ministar Mali, u vrlo kratkom periodu 1,1 milijardu dolara. Da li znate li koliko je to, građani Republike Srbije, radnih mesta?

Ja mislim da ne treba da se bojimo mnogo oko ovog uključivanja Madlen Olbrajt u proces dijaloga. Mislim da ona nije ni fizički, a ne znam na bilo koji drugi način sposobna da se uključi u tako jedan visok nivo dijaloga i onoga što on zahteva, tako da mislim da će predsednik Vučić da nađe najbolji način, s obzirom da je stvarao prijateljstvo u Americi, u američkom Kongresu i Senatu i da će i na jednoj i na drugoj strani naći rešenje i opet naći opciju da nas SAD gledaju kao na pouzdanog partnera i kao na državu koja jeste prirodno najveći saveznik Amerike u ovom delu Evrope, kao što jesmo saveznici i Narodne Republike Kine i Ruske Federacije, jer je to upravo onaj najveći kvalitet koji je Vučić doneo našem geopolitičkom pozicioniranju, a to je da sarađujemo sa svima i uz to da ostanemo poštovana i dostojanstvena država koja brani srpske interese, koja brani svoje stavove, kao što mi sad branimo ovu politiku Balkan balkanskim narodima, kao što branimo politiku Srbija našem narodu, građanima Republike Srbije, srpskom narodu, branimo srpske interese, interese Republike Srbije. Živela Srbija! Hvala.

Hvala, potpredsedniče.

Gospodine Orliću, uvažena gospođo ministar, gospođo Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću govoriti o statističkim podacima puno, moje kolege i prethodni govornici su dovoljno govorili o tome kakav je budžet za 2021. godinu, šta nas očekuje.

Nadamo se ukoliko se zajedno sa našim partnerima iz Evrope, regiona, iz celog sveta izborimo sa ovom pandemijom, dakle, očekuje nas jedan ozbiljan privredni rast, očekuje nas dalji ekonomski razvoj na konto onoga što je predsednik Republike Srbije, gospodin Vučić i Vlada Republike Srbije, što su uspeli da urade po pitanju suočavanja sa ovim izazovom.

Ono što jeste najveći rezultat tokom ove kalendarske godine, a to je očuvanje zdravstvenog i privrednog sistema i očuvanje života naših ljudi i očuvanje gotovo svih prirodnih i svih drugih resursa koji će nam pomoći da naš rast bude mnogo veći u narednim godinama.

Naravno, moram da pohvalim to da su mere i subvencije koje će biti date, koje su date privredi i posebno privatnom sektoru, bile jako dobre, da se i te kako vodilo računa o tome da oni koji su najpogođeniji ovom krizom da oni budu potpomognuti i da budu pripremljeni, naravno, za narednu godinu i da kažem da je vest o emitovanju državnih obveznica naše zemlje po kamatnoj stopi od 2,5% odjeknula jako pozitivno u svetu.

To govori u prilog tome i činjenica da su samo u nekoliko sati obveznice otkupljene od najvećih svetskih privatnih investicionih fondova i to govori jasno o tome koliko je naša zemlja stabilna i koliko svetski investitori imaju poverenja u politički sistem, koliko imaju poverenja u našu zemlju i sve ono što smo ostvarili na čelu sa predsednikom Vučićem prethodnih nekoliko godina ima veze, naravno, sa našim političkim napredovanjima, posebno sa ekonomskim reformama.

Ali da statistiku prepustim profesoru Miladinu Kovačeviću i naučnim institutima, želim da kažem da je ovo ekonomsko osnaživanje naše zemlje jako važno zbog svega onoga što nas očekuje u geo-političkom domenu i izazovima koje ćemo imati na međunarodnom planu u narednom periodu i u narednim godinama.

Ne mogu da ne govorim i o tome da se i globalna geo-politička situacija menja. Mislim da ovaj naš parlament i naša većina u Skupštini, Vlada Republike Srbije treba da budu jak stub i jak oslonac predsedniku Vučiću i njegovim nastojanjima da očuva prijateljstva koje je stvorio sa najvećim svetskim igračima i partnerima, da pronađemo naravno nove saveznike, da određene globalne okolnosti i dešavanja na globalnom geo-političkom nivou i geo-političkoj oblasti nas ne obeshrabre da nastavimo dalje, da nastavimo da se borimo za naše nacionalne interese, da se borimo za našu Srbiju. Naravno, preduslov svega toga je ekonomski razvoj i ekonomsko napredovanje.

Pomenuću mojim uvaženim kolegama i građanima Republike Srbije nešto što se dogodilo juče u Američkom kongresu, to je bilo slušanje koje je organizovao američki kongresmen i predsednik spoljno-političkog Odbora Američkog kongresa, Eliot Engel, na kojem su učestvovali i analitičari, odnosno ljudi koji vode određene „tink tank“ organizacije u Vašingtonu, kao što su Daniel Server, Januš Bugajski i bivši državni sekretar SAD, Medlin Olbrajt. Želim da kažem da koliko god su ti ljudi na zalasku svoje karijere, koliko god je sramno ono što smo juče čuli, koliko god je to ličilo, izgledalo na to da oni u stvari odrađuju svoj poslednji honorar i ono što su im platili i investirali, uložili u njih, kosovski Albanci, mi moramo da pristupimo ovome i ovim porukama koje su oni direktno uputili novoj administraciji, odnosno kako se to kaže, izabranom predsedniku Bajdenu i njegovoj administraciji, kao neka vrsta smernica kada su u pitanju budući odnosi sa Balkanom.

Želim da kažem da svi ti glasovi koji se javljaju, koliko god mi postigli rezultate u prethodnom periodu, koliko god diplomatska pobeda predsednika Vučića kada je potpisao Vašingtonski sporazum, je dala vetar u leđa Srbiji, dala vetar u leđa našoj politici i našoj ekonomiji, moramo da budemo oprezni i moramo da reagujemo na ove stvari, ali i da poručimo našim građanima da rejting, da ugled predsednika Republike, gospodina Vučića je takav da neće ni jedan Daniel Server, niti Eliot Engel, niti Medlin Olbrajt uspeti da ga poremeti, ni u Americi, ni u Ruskoj Federaciji, ni u Kini, ni u EU, nigde na svetu.

Koliko god predsednik Vučić, zahvaljujući svojoj mudroj politici, svojoj viziji spoljno-političkog pozicioniranja Srbiji napravio dobre odnose sa republikanskom administracijom i administracijom predsednika Trampa, želim da kažem da on ima korektne i odlične odnose i sa izabranim predsednikom Džoom Bajdenom, i sa ljudima koji čine njegovu administraciju, da ćemo se zajedno sa njim, podržavajući ga, boriti da se nastavi dalje sa realizacijom Vašingtonskog sporazuma, da se nastavi dalje sa projektima koje je najavila američka DFC, koja kako je to ministar Mali napomenuo pre nekoliko dana, ima plan da investira u Srbiju 1,1 milijarde dolara.

To će biti novac i to će biti sredstva, gospodine Zukorliću, verovatno da se investira i u vaš grad i u ceo region gde vi živite. Tako da samo politika koja se oslanja na ekonomiju i na ekonomsku saradnju, a ambasador američki je tu izjavio pre nekoliko dana da se u tom domenu neće menjati, je ono što ćemo podržavati svom snagom i gde ćemo podržavati našeg predsednika u svakom slučaju u borbi za bolje pozicioniranje i za bolju poziciju naše zemlje, kako u Americi tako i u celom svetu.

Moram da budem iskren i otvoren i da kažem da ta naša spoljno-politička pozicija koja je takva da se sada Srbija tretira kao pouzdan partner raznih, najmoćnijih svetskih sila igrača jeste zasluga Aleksandra Vučića, jeste zasluga čoveka koji je napravio odlične lične odnose i sa predsednikom Šijem i sa predsednikom Ruske Federacije Putinom, ali i sa predsednikom Trampom, Majkl Pompeom, Robertom Obrajanom, Rikom Grenelom i to je na kraju 4. septembra ove godine rezultiralo time da se naša delegacija vrati u Srbiju sa Vašingtonskim sporazumom, sa novcem koji će doći od strane američke vlade i američke države ovde u našu zemlju, investiranja njihovih kompanija sa sporazumom gde smo sačuvali jezero Gazivode, gde smo sačuvali vitalne nacionalne interese, imajući u vidu da je pozicija američka u domenu dijaloga između Beograda i Prištine bila, a nadam se i da će ostati takva i imam poverenja u našeg predsednika da će se svakodnevno boriti za to, da do dugoročnog rešenja može samo da se dođe uz to da se poštuju legitimni interesi Srbije na KiM, da je Srbija deo rešenja i da bez Srbije ne može da dođe ni do kakvog rešenja i ni do kakve mogućnosti da taj problem bude rešen.

Moram da se osvrnem na to da mu je potrebna još snažnija naša podrška ovde u parlamentu, potrebna još snažnija podrška naših kolega koji rade i koji su članovi Vlade Republike Srbije.

S obzirom da nema samo onih u Americi, u Evropi, u regionu kojima nije drago što je Srbija ekonomski lider ovog regiona, što napredujemo takvom dinamikom da jednostavno postajemo definitivno politički i ekonomski lider ovog regiona, pa nas oni optužuju i kažu da Vučić stvara neki srpski svet, da je to zamena za nešto što je projekat velike Srbije, a šta je sramota, zašto je ružno reći i zašto je ružno da se kaže da postoji srpski svet i da postoji potreba da štitimo svoje nacionalne interese i da štitimo svoj narod, gde god on živeo, da li je to region, da li je to Severna Makedonija, da li je to BiH, da li je to Hrvatska?

Ono što je najinteresantnije kritikuju ga oni koji o tom narodu nisu vodili apsolutno računa, koji su se potrudili da opljačkaju svoj narod u matici, ovde u zemlji uništivši našu privredu, ostavivši bez posla stotine hiljada ljudi i mislim da treba da dignemo jači i snažniji glas protiv svih onih, kao što su recimo ovaj Mlađan Đorđević koji već godinama najavljuje da će Vučić nešto izdati, definiše i neke termine, simbolizuje te termine, proglašava ga izdajnikom i uz sve ove tzv. opozicione lidere Đilasa, Jeremića vodi jednu vrstu hibridnog rata, domaćeg rata koji za glavni cilj ima dehumanizaciju Aleksandra Vučića i njegove porodice, potpomognuvši onima koji bez imena i prezimena na društvenim mrežama prete ubistvima, prete nasiljem, prete agresijom i onda im ne valja i onda im je prejak ministar Vulin kad kaže – čekajte ljudi, kao ministar policije, mi moramo da vidimo o čemu se ovde radi. Mi moramo prosto da vidimo i reagujemo kao ozbiljna država i da procesuiramo svako ko preti predsedniku Republike i njegovoj porodici ne zato što se on zove Aleksandar Vučić, nego zato što se radi o državi i zato što je svaka pretnja njemu, svaka pretnja njegovoj porodici, pretnja ovoj državi i pretnja vitalnim i svim drugim interesima.

Da podsetim građane Republike Srbije da za vreme tih koji govore o izdaji, za vreme tih koji su doprineli da naša zemlja ima tako lošu poziciju 2012. godine i geopolitičku i ekonomsku i regionalnu i svaku drugu da budemo svetski parija, da taj isti koga optužuju za to je doprineo i zahvaljujući njemu 18 država sveta je otpriznalo ili suspendovalo priznanje tzv. Kosova, a vidimo u izveštaju ovih ljudi koji su juče učestvovali na tom slušanju u Američkom kongresu pogledajte šta je prva stavka tog pritiska o kome oni pričaju i šta njih u stvari najviše boli kada malo to bolje analizirate, šta je poenta svakog tog slušanja, pritiska tih liberalnih krugova u Evropskom parlamentu, u Evropi, ljudi u regionu kojima smeta jaka Srbija, kojima smeta Srbija koja ima stopu nezaposlenosti od 6 do 7%, koja sebe razvija, koja ume da zaštiti i koja ume da izgradi infrastrukturu svom narodu i u onim država gde oni žive, a da to nije Republika Srbija, šta im smeta? Pogledajte šta kaže Danijel Server – da mora da se izvrši pritisak na Srbiju ipak jer tzv. Kosovo nije država ako nema stolicu u UN.

Sada tu dolazimo do finala, u stvari do onoga što jeste suština svih ovih pritisaka i cele ove priče, a to je da se izvrši pritisak iznutra i spolja na Srbiju da uradi ono što je naravno predsednik Vučić stotine puta odbio. Najnovije odbijanje je bilo u Vašingtonu jer je bilo teško, jer je bilo kompleksno. Podsećam naše građane da je u tački 10. stajala ta odredba se podrazumeva i da će doći do međusobnog priznavanja između tzv. Kosova i Srbije, što je predsednik Republike tada momentalno odbio i postavio jasnu crvenu liniju i postao poruku svima, pa i onima najjačim na ovom svetu, da Srbija jeste pouzdan partner, da možemo sarađivati u svim oblastima, da je jedna otvorena demokratska zemlja, ali da će svoje interese posvećeno, braniti postojano i da će rezultate onoga što je urađeno od 2014. do 2012. godine braniti tako što će ostvariti dodatne rezultate, još bolje rezultate u ekonomiji, u geopolitici, što ćemo imati više prijatelja i u tom Američkom kongresu ili Senatu i Stejt Departmentu, što je on radio prethodnih nekoliko godina.

Podsetiću vas samo i obavestiću javnost naše zemlje, predsednik Spoljno-političkog odbora Američkog kongresa nije više Eliot Engel, jedan od najvećih neprijatelja Srbije u Americi, poznati albanski lobista, poznati zagovornik nezavisnosti tzv. Kosova, sada je to takođe demokrata, ali se zove Gregori Miks i čovek koji je jedan od osam potpisnika Pisma podrške istom tom Vučiću i Republici Srbiji, tadašnjem državnom sekretaru Džonu Keriju po pitanju političkih i ekonomskih reformi.

Da li mislite da je to slučajno? Da li mislite da se neko tamo u Kongresu i Senatu dosetio i eto tako promenio mišljenje, razmišlja o jednoj Srbiji, sedam, osam hiljada kilometara daleko od njegovog distrikta i grada, gde i nema Srba koji glasaju za njega? Nije. To je plod i to je rezultat jednog svakodnevnog posvećenog rada na odbrani nacionalnih interesa koji je dao takve rezultate.

Ti koji ga danas kritikuju, ti koji danas kritikuju ovaj budžet, ti koji sve kritikuju i Krizni štab i parlament, i naravno na meti je najviše predsednik i njegova porodica, su nam ostavili 2012. godine stanje takvo da je 114 država, tada članica UN priznalo tzv. i tzv. nezavisnost Kosova. Sada ih je mnogo manje. Sada je i u proteklih nekoliko godina isti taj Vučić odbranio naše interese u Interpolu, odbranio naše interese u UNESKO i pokazao i međunarodnim igračima, ali i ovde ovim domaćim kritičarima, kritizerima, koji svi da ih skupite sve zajedno, uvaženi potpredsedniče, nemaju ni 5% podrške naroda Republike Srbije i koji žele da naprave neko zlo ovde u našoj zemlji, želeći samo da se dočepaju novca, želeći samo da za sebe, svoje porodice i svoje partikularne interese rade ono što su radili do 2012. godine.

Naravno, to neće više biti dozvoljeno. Danas je Srbija zemlja kranova, zemlja bagera, zemlja izgradnje autoputeva, izgradnje međunacionalne, međuverske saradnje i mi to svakodnevno pokazujemo i to se vidi i danas u debati kako možemo zajedno i sa gospodinom Zukorlićem i sa kolegama iz Stranke vojvođanskih Mađara da razgovaramo o tome kako da unapređujemo zajednički našu zemlju, kako da prihvatimo neke projekte i neke ideje koje su dobre i koje će našoj zajedničkoj domovini, našoj zajedničkoj zemlji i narodu, gde god on živeo, pomoći da bolji živi i pomoći da ostvari dostojanstven život od sopstvenog rada i život njihovim porodicama.

Dakle, sve je to nešto što treba otvoreno reći i otvoreno razgovarati o tome da je isti taj čovek koji je danas najviše napadan, neko ko je napravio upravo preduslove da postanemo zemlja koja se ubrzano razvija, neko ko je, da pomenem i to, vrlo je interesantna stvar, dok Vučić nije postao predsednik Vlade i predsednik države, naš stari saveznik Francuska je zaboravila na Srbiju. Podsetiću građane, podsetiću i vas dame i gospodo narodni poslanici, da Francuska maltene nije imala nikakvu investiciju ovde.

Da li se vidi ili da li je slučajnost da od kada je Vučić postao predsednik Vlade imamo njihovu kompaniju koja preuzima Aerodrom „Nikola Tesla“, imamo posetu Emanuela Makrona predsednika Francuske ovde, njihovih parlamentarnih delegacija, jednu veliku zainteresovanost našeg velikog starog saveznika, ali, između ostalog, za građane naše zemlje još važnije, jedne od pet najjačih, najsnažnijih ekonomski vojno i političkih sila na svetu.

Ljudi, ovde se radi o tome da imate ljude, da imate čoveka koji stvara prijatelje, koji stvara partnere, koji dovodi ovde investitore, koji stvara od Srbije jednu zemlju u kojoj je glavni interes političke strukture, sada trenutno mislim, naravno na Srpsku naprednu stranku kao vodeću partiju i partiju koja je okosnica Vlade, većine u parlamentu, partiju koja se bavi životom običnih građana Republike Srbije, partijom koja želi da modernizuje ovu zemlju, partija koja želi da se ovde otvaraju radna mesta i gde joj je svaki stanovnik, svaki građanin ove zemlje podjednako važan.

Mi ćemo kao većina u ovom parlamentu ostati dosledni i posvećeni tom cilju da branimo te vrednosti, ali i te kako biti borbeni i reagovati na sve one anomalije u društvu koje podrazumevaju to da vi bez ikakve konsekvence, zato što neko neće da radi svoj posao ili neko malopre reče zato što se boji, jutros je to ministar Stefanović govorio o tome, valjda se boje ljudi u pravosuđu ili u drugim nadležnim organima šta će neko da napiše na Tviteru.

E, mi se ne bojimo ovde u parlamentu i bićemo stalni opominjači i svaki dan ćemo da govorimo o tome, koliko god nas puštali, koliko god pisali o nama svakodnevno, bićemo ti koji će stalno opominjati na to, koji će se boriti da svako u ovoj državi bude bezbedan, da bude siguran i, naravno, borićemo se da odbranimo sve ono što smo stvorili u prethodnih nekoliko godina, a odnosi se na boljitak života građana Republike Srbije, odnosi se na to da maksimalnu podršku damo predsedniku države za sve ono što je definisao kao strategiju našeg razvoja u narednih nekoliko godina i smatram da imamo i ljude, da imamo političku volju i da imamo dovoljno podrške od svih naših partnera da realizujemo tu politiku i da, naravno, u punom kapacitetu sledimo predsednika Vučića u procesu daljeg ekonomskog snaženja ove zemlje, ali i odbrane naših vitalnih nacionalnih interesa i odbrani našeg suvereniteta i integriteta naše zemlje. Hvala vam.