Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Moram na ovo da vas isključim.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv člana 2. i član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici DS.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Nemanja Šarović, Nataša Jovanović i Dubravko Bojić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i narodni poslanik Branka Stamenković.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.

Ja ne bih dozvolio uvrede. Nemojte molim vas.

Hvala.
Veroljub Arsić, replika.
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)
Samo je rekao kakvo je vreme napolju. Nemate stvarno nikakav osnov. Ne.
Izvolite.
(Vjerica Radeta dobacuje.)

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Miljan Damjanović.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika, odbacio je ovaj amandman. Odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa - član 163. stav 4. Poslovnika.
(Zoran Krasić, s mesta: Replika.)
Ja bih vam vrlo rado dao repliku, ali stvarno nema nikakvog osnova. Niti vas je uvredio gospodin Arsić, niti je njegova replika i njegova diskusija bila usmerena na vašu diskusiju, dakle, na neko pogrešno tumačenje vaše diskusije. Tako da vas molim za razumevanje.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Marinika Tepić, Olena Papuga, Nada Lazić i mr Goran Čabradi.
Na naziv člana 3. i član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i zajedno narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Gordana Čomić, Balša Božović, Maja Videnović, Nataša Vučković, Tomislav Žigmanov, Vesna Marjanović, Dušan Petrović i Veroljub Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Krasić, Vjerica Radeta i Božidar Delić, zajedno narodni poslanici Boško Obradović, Srđan Nogo, Zoran Radojičić, Marija Janjušević, mr Ivan Kostić, dr Dragan Vesović i prof. dr Miladin Ševarlić i narodni poslanik Branka Stamenković.
Reč ima Vjerica Radeta. izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Prvenstveno moram da kažem da po svim istraživanjima, a pogotovo po istraživanju CRTE, dakle, organizacije koja se bavi analizom parlamenta i otvorenosti parlamenta, ali i nekih drugih međunarodnih organizacija i institucija, naš parlament spada u najotvorenije parlamente u regionu jugoistočne Evrope, i da rad ovog parlamenta je veoma otvoren, pogotovo u smislu kontrole rada izvršne vlasti i rada Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Samo ću napomenuti, da smo mi pre godinu i po dana sa „Vest minstef fondacijom“ ušli u projekat formiranja budžetske kancelarije, koja se isto tako bavi kontrolom javnih finansija i izvršenja i realizacije budžeta. Sve što radimo u parlamentu je otvoreno, svaki građanin može da se zainteresuje, da dođe, da razgovara, kako sa članovima odbora, sa ljudima koji rade u odboru kao administracija, sa ljudima koji su zaposleni u budžetskoj kancelariji i da se informiše o svakom aspektu trošenja budžetskih sredstava. Kao neko ko je predsednik i pododbora za kontrolu i razmatranje izveštaja DRI, isto tako pozivam kolege koje nisu članovi odbora i koji su zainteresovani za rad i saradnju sa DRI, kako bi što bolje i kvalitetnije kontrolisali rad državnih institucija i budžetskih korisnika, da nam se pridruže da zajedno radimo na jednom od najvažnijih poslova u našoj zemlji, a to je da dosegnemo jedan nivo da se sredstava građana Republike Srbije troše na svrsishodan, i naravno zakonski uredan način. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Dajem repliku Maji Gojković. Izvolite.
(Srđan Nogo, s mesta: Poslovnik.)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik.)
(Nemanja Šarović, s mesta: Poslovnik.)
(Milan Lapčević, s mesta: Poslovnik.)
Molim vas za mir. Sačekajte, svi će dobiti reč, molim vas. Samo se strpite, polako. Ministar čeka sat vremena, nismo progovorili. Izvolite.

Jeste, imate još nekoliko sekundi.

Zahvaljujem.
Pošto procenjujem da trenutno nemamo uslove za normalno funkcionisanje Skupštine, određujem u skladu sa članom 112. pauzu od 10 minuta, kako bi mogli da se dogovorimo i da nastavimo na jedan civilizovani način da raspravljamo. Hvala vam puno na razumevanju.
(Posle pauze)

Uvažena predsednice, složio bih se sa puno toga što je izrekao prethodni govornik, kolega Neđo Jovanović. Ono što jeste suština i što jeste intencija i Vlade i nas ovde predstavnika većine u parlamentu, pogotovo mi iz SDPS insistiramo na tome da bude u svim institucijama, organizacijama, pogotovo u javnom sektoru ista plata za isti rad.
Zato je jako važno da tokom naredne godine diskutujemo o zakonu o platnim razredima, kako bi se te plate ujednačile i kako bi u skladu sa zakonom o platnim razredima svi koji rade na određenim pozicijama, dakle da ne bi bilo disbalansa kada su u pitanju plate. Mi smo još više od plata u javnom sektoru i njihovog nivoa zabrinuti za plate u privatnom sektoru, jer mislim da možemo svi da se složimo ovde sa tim da bez privrednog rasta, bez rasta BDP, bez rasta investicija, pogotovo investicija u privatnom sektoru ne možemo očekivati nikakav rast ni u javnom sektoru.
Naravno, ovaj proces treba da ide paralelno, ali ono što je najvažnije za našu državu je da poslednji ambijent bude bolji, da imamo što agresivnije zapošljavanje u privatnom sektoru, da oslobodimo prostor za privatnu inicijativu i to je jedini način i jedini model da plate u javnom sektoru budu bolje, budu više. Naravno, zakon o platnim razredima treba da obezbedi ono što „kondicio sine kva non“ radnih odnosa i odnose koji treba da vladaju na jednom fleksibilnom tržištu rada, a to je ista zarada za isti posao, što nažalost sada nemamo, ali mislim da ćemo u narednoj godini izglasati taj zakon i da će svi biti jednako plaćeni za svoj rad, uz to da se može uz jedan pošten i kvalitetan model nagrađivanja zaposlenih, u skladu sa njihovim doprinosom, funkcionisanju u organizaciji institucije, da mogu da imaju priliku da budu nagrađeni i da dodatno zarade, što se radi i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pošto je i to pomenuto.
U svakom slučaju, mislim da ćemo na ovaj način doći do jednog izbalansiranog modela i metoda plata, a bez rasta privatnog sektora ne možemo očekivati ni neki preterani rast zarada u javnom sektoru. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno, naš stav, stav SDPS je da se ovaj amandman odbija, ali dobra je prilika da se diskutuje i da se konačno skine fama i da se govori o istini kada su u pitanju subvencije i njihovim krajnjim rezultatima.
Dobro je što je gospodin Nedimović danas tu, koji je jedan od ljudi koji je pokazao u Sremskoj Mitrovici da sa takvom jednom politikom, sa jednom proaktivnom politikom i na drugim nivoima vlasti, sem nacionalnog nivoa, tu govorim o Vladi Republike Srbije, parlamentu, dakle o lokalnoj samoupravi, može da se dođe do toga da jedan grad koji je maltene bio bez privatne inicijative i privatnih privrednih aktivnosti bude danas dom velikih investitora i koji zapošljavaju više hiljada ljudi i to ne samo u radno intenzivnim industrijama, nego i u drugim industrijama.
Naravno, podsetiću i prethodnog govornika na to da 2012. godine smo imali negde oko 200 miliona evra stranih investicija, da je u 2016. godini ta cifra 1,8 milijardi, tako da ne znam kako bi došli do ove stvarno impozantne cifre danas. Da podsetim prethodnog govornika na, recimo, kompaniju NSR, preko četiri hiljade zaposlenih, koja se upravo bavi novim tehnologijama i na to da danas, na današnji dan u Srbiji nam fali negde oko 15 hiljada ljudi koji bi mogli da rade u kompanijama koje svoj posao baziraju na najnovijim tehnologijama na IT.
A, to što nismo reformisali obrazovanje, nismo reformisali i nismo investirali u nauku decenijama unazad, ja se nadam da ne možete da okrivite ovu Vladu koja danas funkcioniše i koja će na tome da radi i siguran sam da će gospodin Šarčević i te kako voditi računa i o razvoju nauke, o investiranju u dualno obrazovanje, u nove metode i nove modele razvoja koji će pomoći da se privreda u Srbiji razvija i da bude konkurentna ne samo u regionu, jer smo mi preskočili i Makedoniju i BiH i sve u okruženju i stremimo, idemo ka tome da nam budu cilj one države koje su tranziciju prošle na najbolji mogući način, koje maltene nisu osetile ekonomsku krizu, kao što je Slovačka, kao što je Poljska, i to rast koji je projektovan od 3% u narednoj godini i ovaj budžet naravno pokazuju.
Takođe, moram da kažem da nisu samo strani direktni investitori oni investitori koji koriste pogodnosti ovih subvencija. Podsetiću vas samo na jedno veoma dobro preduzeće iz Aranđelovca. Zove se „Bekament“. Mi iz Narodne skupštine, nekoliko nas poslanika je posetilo to preduzeće tokom ove godine i iz pozicije i opozicije nas je bilo. Preduzeće kao apoteka. Pre nekoliko meseci su dobili subvencije da bi proširili svoje kapacitete, da bi što više izvozili i zaposlili su preko 80 ljudi. Tako da, u svakom slučaju, ovo je jedan model koji treba podržati, koji treba nastaviti.
Obzirom na konkurenciju koju imamo u regionu, kada su u pitanju države koje su u EU, Rumunija, Bugarska, Mađarska, da ne govorim o zemljama u regionu, u svakom slučaju ovo je jedna dobitna varijanta koja će pomoći da Srbija ostane ekonomski lider regiona i da privuče što više investitora ovde.
Prekjuče sam govorio u samom plenumu o tome da mi trebamo da iskoristimo priliku sada, ovu turbulentnu priliku na svetskom tržištu da pokažemo da je Srbija najbolja destinacija za ulaganje u jugoistočnoj Evropi i da oni koji, eventualno, planiraju da promene svoju lokaciju poslovanja da to urade i da svoj kapital investiraju u Srbiji, kao zemlji koju mogu da je oplode. Naravno da se ne hvalimo time i da nam nije komparativna prednost to što su plate najniže, ali da bi mogle plate da budu više da bi mogli da dostignemo neki cilj i da pojačamo plate kako prosečnu zaradu, tako i minimalnu zaradu, i to moramo da uradimo iz realnih izvora.
Složićete se da će nam sutra možda biti dovoljno dve i po, tri milijarde evra investicija dodatnih, naravno, nekoliko desetina hiljada radnih mesta i, naravno, da ćemo na taj način uz reformu javnog sektora dostići jedan nivo ekonomskog rasta i rast BDP od 5%, koji će nam omogućiti ozbiljniji napredak i omogućiti, prvenstveno, rast zarada u privatnom sektoru koji će obezbediti ovo o čemu je prethodni govornik pričao, a to je u stvari ulaganje, investiranje u sve one stubove našeg društva, kao što i jeste kultura, tu je bio potpuno u pravu, sport, zdravstvo. Sve je to ono, što, naravno, uz ekonomski razvoj podržava razvoj kompletni jedne države, i to se kod nas u protekle dve godine i te kako dešava, zato što se ne vodi računa samo o politici, nego se vodi računa o ekonomiji.
Kao neko ko dolazi iz stranke koja je socijaldemokratske provinijencije, naravno da se zalažem za pravednu i poštenu redistribuciju, ali čega? Samo onoga što se napravi kao dodatna vrednost, samo ono što bude proizvod porasta BDP i ono što zaradimo i zaradimo na tržištu.
To će za nas biti ideja vodilja i ono što ćemo podržavati u narednom periodu kako bi Srbija postala moderna i razvijena zemlja. Naravno, slažem se potpuno, prethodni govornik je puno puta govorio o tome da mi moramo da vodimo ekonomsku politiku koja se zasniva na krilatici – izvezi ili umri. Dakle, što više izvoza, što više investicija, što veća konkurentnost, i to je jedini lek, jedini put za razvoj. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Slažem se naravno i dobro je kada jedna zemlja može da privuče puno investicija bez subvencija, ali ću samo podsetiti da je to bilo jedno drugo vreme. U tom vremenu, u samo nekoliko godina, samo bespovratnih sredstava i bespovratne pomoći ušlo u Republiku Srbiju u vrednosti od nekoliko milijardi evra za koje krajnji rezultat, dok su funkcionisale te vlade… Ne znamo šta je bio krajnji proizvod i sa velikim subvencijama i sa Srbijom koja je tada imala jedan veliki rejting i bila jedna nada u regionu da će na jedan brz i dinamičan način moći da se transformiše, završi tranziciju i postane jedna moderna zemlja.
Naravno, to našoj Srbiji pripada, ali ćete se složiti sa mnom da u tome nismo uspeli, nažalost, da se vreme promenilo, da je prošlo 10 godina, da još uvek u nekim zemljama EU ima recesije. Hvala Bogu, Srbija nije u recesiji. Mi se borimo na jedan svoj način i mislim da bez ovih subvencija ne bi mogli da budemo konkurentni na tržištu i da ne možemo da pravimo poređenje između vremena 2001, 2002. godine i sada 2015. godine, a o tome na kakvom je Srbija putu kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju demokratija, kada je u pitanju njena politika, javne politike, govori o tome da mi u ovom mesecu, uz punu podršku Nemačke, uz punu podršku Austrije, EU otvaramo još tri poglavlja. Idemo jasno ka cilju, ka punopravnom članstvu u EU i postajemo zasigurno jedna od najjačih ekonomskih zemalja u ovom regionu. Mislim da će ovaj budžet doprineti tome.