Molim vas, obraćajte se meni direktno. Hvala.

Hvala.
Zatvaramo krug replika.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vjerica Radeta, Sreto Perić i Zoran Krasić.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, suština današnje rasprave je diskusija o budućem predsedniku i članovima Komisije za hartije od vrednosti. Ono što treba da bude cilj ne samo nas predstavnika većine u parlamentu, nego nadam se i naših kolega iz opozicionih partija da dođemo do onih kadrovskih rešenja koja su najbolja i najkvalifikovanija, koja mogu na najbolji mogući način da rukovode ovom jako važnom institucijom koja ima veoma važnu ulogu u razvoju ukupnog tržišta i tržišne ekonomije u Srbiji.
Tržište kapitala, bankarsko tržište, tržište hartija od vrednosti je jako značajno i čuli smo diskusije prethodnih govornika koji su dobro konstatovali da situacija u toj oblasti, na tom planu nije dobra, da je sve manje i manje transakcija na tržištu hartija od vrednosti, ali da naravno uzročno posledično Komisija za hartije od vrednosti zbog toga ima sve manje i manje prihode koje u stvari ona inkasira tako što naplaćuje taksu upravo za takve transakcije na tržištu hartija od vrednosti od privrednih subjekata. Dakle, od kompanija koje vrše transakcije kupujući akcije, emitujući hartije od vrednosti, emitujući obveznice i na taj način stičući imovinu, stiču dividendu, stiču kamatu ili stiču neki vid zarade.
Pitanje tržišta hartija od vrednosti nije samo pitanje koje je važno za državu, nije pitanje koje je važno za privredne subjekte, za domaće i strane kompanije, za mogućnost privlačenja svežeg kapitala i razvoja biznisa ili mogućnost za dobru zaradu već je to i pitanje gde je veća edukacija i bolja edukacija treba da ide i ka samim građanima, dakle ka privatnim licima, ali neko je malopre govorio o tome i ka sektoru mikro, malih i srednjih preduzeća. Razvijeno tržište hartija od vrednosti može da predstavlja jednu jako lepu mogućnost da, za razliku od visokih kamata koje nude komercijalne banke, investicione banke emitujući hartije od vrednosti može da se dođe do kapitala. Na taj način učini to da mnoge kompanije imaju proširenu reprodukciju, da prošire svoj biznis, da ga versifikuju i na taj način budu konkurentniji u odnosu na kompanije iz regiona i naravno kompanije koje mogu da budu konkurentni iz cele Evrope, ali i naravno na globalnom nivou.
Ono za šta se Socijaldemokratska partija Srbije zalaže već nekoliko godina to je da pokušamo na svaki način da razvijemo tržište i mogu slobodno da kažem u ime poslaničke grupe da smo mi protivnici te ideje velikog upliva države i državnog intervencionizma koji su ovde neke kolege zagovarale u smislu same metodologije i pristupa razvoja ekonomije i biznisa u našoj državi. Smatramo da ovo tržište treba da bude razvijeno kako bankarsko finansijsko ali i svako tržište nekretnina. U svakom slučaju to je jako bitno kako bi naša preduzeća mogla da budu konkurentnija i kako bi kapital u ovoj zemlji mogao brže da funkcioniše po naravno mnogo, mnogo nižoj ceni koja je to danas, a koje nude komercijalne ili investicione banke za predstavnike biznisa.
Mi smo u više navrata u ovom cenjenom domu govorili o tome da treba doneti nove zakone, odnosno zakonsku regulativu koja bi demotivisala rentijere, koja bi demotivisala one koji dolaze i stiču novi kapital putem izdavanja nekretnina i rentijerstva. Taj segment, slobodno mogu da kažem naše ekonomije jako je razvijen i on je prepoznat po tome što se u tom domenu i u toj oblasti ljudi koji se bave rentijerstvom u velikoj većini slučajeva izbegavaju plaćanje poreza.
S druge strane tezaurisani kapital koji može da bude investiran u nove projekte, u nove inicijative u novi biznis, on ide u kupovinu nekretnina. Dakle, i ne ide u proizvodnju, ne ide u poslove i otvaranje novih kompanija koje mogu da dovedu do konkurentnosti i do otvaranja novih radnih mesta, što je našoj zemlji naravno najpotrebnije.
Ono što je karakteristika našeg tržišta hartija od vrednosti je da, recimo, strani investitori učestvuju u 31% u samoj trgovini hartijama od vrednosti, a učešće u kupovini hartija od vrednosti je 25%. Ova činjenica dovoljno govori o tome koliko su u stvari dobri, kvalitetni strani investitori važni za razvoj ekonomije naše zemlje i da nam je potrebno još veće i još agresivnije privlačenje onih stranih investitora koji u stvari i na ovaj način razvijajući i uticajući pozitivno na razvoj tržišta od hartija od vrednosti imaju taj tzv. prelivajući karakter.
To je da oni donose nove tehnologije, nove metode i modele upravljanja i naravno kreiraju radna mesta i mogućnosti za zapošljavanje onih koji su najobrazovaniji, najkvalitetniji na tržištu i koji imaju najbolje kvalifikacije.
Isto tako istakao bih i da će SDPS u svakom slučaju podržati sve ono što će uticati na jačanje institucija, pogotovo na jačanje institucija u domenu jačanja kapaciteta ljudskih resursa u njima.
Kao neko ko je zamenik člana Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava u trećem mandatu, mogu i da posvedočim da smo u više navrata razmatrajući izveštaje same Komisije za hartije od vrednosti apelovali, razgovarali sa tadašnjim menadžmentom, odnosno predstavnicima Komisije u okviru i domenu unapređenja njihovog rada, pokušali da kao parlament i članovi nadležnog odbora utičemo maksimalno na to da se poveća efikasnost, da se njihova edukativna funkcija pojača i unapredi. Nažalost, to nije urodilo plodom.
Čak smo u nekoliko navrata odbijali njihove izveštaje. Dakle, izveštaj za 2011, izveštaj za 2012. godinu. Na kraju je to kulminiralo jako lošim međuljudskim odnosima u samoj Komisiji za hartije od vrednosti, što je neminovno dovelo do toga da Komisija za hartije od vrednosti ne daje prave rezultate i one rezultate koje ova država, privreda, ali i građani treba da očekuju od nje, a to je ne kako su ovde rekli da utiče na investicije, ne da zapošljava, jer to nije delokrug rada Komisije za hartije od vrednosti, ali da bude jedan ozbiljan deo sistema institucijalnog okvira u Republici Srbiji, koji će da unapredi tržište, koji će da unapredi funkcionisanje tržišta.
Svi smo svesni toga da bez dobro razvijenog tržišta hartije od vrednosti ne možemo imati onu tržišnu ekonomiju u punom kapacitetu za koju se mi kao deo vladajuće većine, odnosno vladajuća većina, Vlada Republike Srbije i te kako zalažu, i što je ste „kondiciju sinekvanom“ politike naše u naredne tri i po godine, a to je permanentni rad na jačanju poslovnog ambijenta, na jačanju institucija koje tome mogu da doprinesu, znači, govorim o državnim institucijama i jačanju mogućnosti da u našu zemlju privučemo najbolje investitore iz regiona, Evrope, ali i celog sveta, što nam za sada uspeva, i nadam se da ćemo puno, puno uspeha imati i u narednom periodu tokom trajanja i funkcionisanja ove parlamentarne većine i Vlade Republike Srbije.
Nije nam teško, i ono što jeste prioritet je da privučemo investitore kada su pitanju naši tradicionalni partneri iz EU i to je nepobitno jasan i glavni cilj Vlade Republike Srbije, a to je da Srbija postane punopravni član EU. Ali, naravno, veoma smo zainteresovani za širenje dobrih ekonomskih odnosa i privlačenje investicija, ali izvoz domaćih kompanija u SAD, u Rusku Federaciju, Narodnu Republiku Kinu, sa kojima radimo velike infrastrukturne projekte i koja je prepoznala Srbiju kao svojevrstan ekonomski hab, odnosno most ekonomski ka zemljama EU.
Moram da napomenem da se otvaraju nova vrata, da se otvara novi prostor. Premijer je, koliko znam sinoć doputovao iz Kazahstana. Dakle, radi se na tome da Srbija otvori vrata ekonomske saradnje u svakoj zemlji koja može ima kapacitet i želi da investira ovde, da ostvaruje profit pod najboljim mogućim uslovima, naravno u interesu naše zemlje i ono što je nama u većini najbitnije ovde, u interesu građana Republike Srbije, njihovih porodica, novog zapošljavanja, boljeg i dobrog života i stvaranju jedne moderne zemlje koja ima međunarodni kredibilitet i koja predstavlja jednu zemlju u koju je zadovoljstvo ulagati, u kojoj je zadovoljstvo živeti i kojoj će naravno, mladi ljudi ostajati, zapošljavati se, pokretati svoje poslove, dakle, Srbiju u kojoj će privatna inicijativa cvetati i gde će naravno institucije raditi sve jače i sve bolje svoj posao zarad boljitka života građana naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, posle ove razmene argumenata i dosta konflikata danas, prvo želim da izrazim jedno veliko zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SDPS time što će Srbija u narednih nekoliko dana biti mnogo bolje rangirana na „duing biznis“ listi Svetske banke po svim parametrima i u skladu sa onim što je danas izjavila potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, što nas naravno stavlja itekako na mapu kao povoljnu destinaciju za investicije, kao jednu od glavnih ekonomskih privrednih habova i habova za investicije u ovom delu Evrope i mislim da je to danas i za narednih nekoliko dana najvažnija vest.
Naravno, moram da se osvrnem i na debatu od malopre. Nisam očekivao da ćemo u 2016. godini voditi debatu o monopolima i antimonopolima i da li je za ovu državu dobro da imamo tržišnu ekonomiju, da imamo konkurenciju i naravno samim tim i bolju uslugu za privredu i građane RS. Ono što jeste naš stav koji danas ja izražavam i u čemu se slažemo na potpredsednicom Vlade Zoranom Mihajlović da ćemo itekako braniti vrednosti tržišne ekonomije i da ćemo se boriti da u našoj zemlji bude što jača, što veća konkurencija u svim segmentima privrednog života, ali i naravno društvenog života, jer to može u svakom slučaju da delegira nove vrednosti, konkurentnost naše zemlje, naših privrednih društava, privrednih subjekata, ali naravno u najboljem interesu građana Republike Srbije i pomoći će boljem pozicioniranju naše zemlje na ekonomskoj mapi Evrope, pa i sveta.
Naravno, ja ću samo prokomentarisati ovaj sporazum sa Republikom Korejom. On je jako značajan. Ne isključivo samo sporazum o vazdušnom saobraćaju, moram da napomenem da smo tokom ove godine u parlamentu RS verifikovali Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, verifikovali smo i Sporazum o zaštiti investicija i upravo, nadam se, i ovaj sporazum će biti prihvaćen i upravo to govori o tome da smo itekako zainteresovani i spremni da radimo sa Republikom Korejom na zajedničkoj saradnji, ne samo političkoj, nego ono što je za našu zemlju najbitnije kada je u pitanju ekonomska saradnja.
Isto tako je jako važno da napomenem da je ove godine Trgovinska komora Republike Koreje preselila svoje sedište iz Zagreba u Beograd i upravo su to oni signali koji govore o tome da Srbija postaje jako povoljna destinacija sa dobrim biznis okruženjem za investicije, ne samo iz EU, ne samo iz nama partnerskim zemalja sa kojima imamo najbolju trgovinsku razmenu kao što je Nemačka, Italija, BiH, zemlje u okruženju, nego su to i zemlje iz celog sveta, a moramo da se složimo sa tim da je Republika Koreja jedna od zemalja iz koje su investicije u svakom slučaju veoma dobrodošle i koje mogu da doprinesu tome da tzv. prelivajući karakter tih investicija koji može da doprinese da te investicije donose i nove tehnologije, novo znanje, nove modele menadžmenta, odnosno upravljanja u našoj zemlji kreiraju i nova radna mesta, ali kreiraju i nova radna mesta za one koji su najobrazovaniji, koji imaju veštine i na taj način stvaramo jedan multiplikativni rezultat time što ćemo kroz privlačenje takvih investicija i najbolji investitora u našu zemlju, saradnju sa najboljima doprineti tome da oni koji su mladi, koji su završili najbolje fakultete i univerzitete ostaju ovde.
Upravo nam trebaju kompanije i kao što je „Jura“ i kao što je „Samsung“, i kao što je, naravno, „LG“, ali mi i te kako moramo da se potrudimo da bi došli u situaciju u kojoj se nalazi jedna Slovačka ili Poljska. Napomenuću da u Slovačkoj i „Kia“ i „Hundai“ imaju fabrike, da Slovačka generiše oko 15 milijardi dolara izvoza samo od automobilske industrije, da je fabrika „Samsungova“ u Poljskoj, tako da se nadam da ćemo zajedničkim snagama, sa politikom koju sprovodi premijer Aleksandar Vučić, ali i ceo tim Vlade Republike Srbije, većina u parlamentu, doprineti tome da se proizvodni pogoni otvaraju u Srbiji i da se na taj način kreira više hiljada radnih mesta koja su nam potrebna, dakle, uz prisustvo najboljih i najsnažnijih svetskih kompanija.
Naravno, jedna sugestija, odnosno predlog potpredsednici Vlade da svojim zalaganjem, svojim uticajem uradi koliko je moguće da se sa Republikom Korejom u narednom periodu, da naredni korak bude potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i da jednostavno Srbija bude okrenuta saradnji sa ekonomski najsnažnijim zemljama, zemljama koja mogu da nam doprinesu da se i mi razvijamo, a i da, naravno, iskoristimo maksimalno sopstvene potencijale, koje definitivno imamo.
Neko je malopre pominjao potencijale južne Koreje. Kada su u pitanju prirodni resursi, južna Koreja ne može da se meri sa Srbijom. Srbija ima mnogo prirodnih resursa, imamo materijalnih resursa i naravno moramo još puno da investiramo, da učimo od drugih, da učimo od Koreanaca koji su 1967. godine imali 87 dolara BDP, sada imaju 25.000, da investiramo u obrazovanje, da učimo i sarađujemo sa najboljima i da, ono što je najbitnije, otvaramo našu zemlju, da naše tržište bude otvoreno, ali za dobru konkurenciju, jaku konkurenciju i tada ćemo imati najbolje rezultate u privredi, najbolje robe i usluge koje ćemo izvoziti, ne samo u Evropi nego i širom sveta.

Uvažena predsednice, poštovana ministarko sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, ono što je Socijaldemokratskoj partiji Srbije najbitnije da, kada je u pitanju Predlog izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da je bilo široke javne rasprave i da je nova ministarka vodila jedan ozbiljan, intenzivan dijalog sa predstavnicima lokalnih samouprava. Koliko znamo, bilo ih je 105. Jeste da nije došlo do potpunog konsenzusa, ali u svakom slučaju se usaglasilo puno toga, puno sugestija, puno komentara onih, dakle, čija se sudbina rešava u narednom periodu kada je u pitanju implementacija ovog zakonskog rešenja.
Ono što je isto tako bitno je da se ovaj dijalog vodio sa reprezentativnim predstavnicima jedinica lokalnih samouprava, dakle sa stalnom konferencijom gradova i opština i sa nacionalnom alijansom za lokalno ekonomski razvoj, što u svakom slučaju predstavlja jedan reprezentativni nivo dogovora oko kojeg možemo da razgovaramo u smislu da zakonsko rešenje je mnogo bolje nego ovo prethodno, ali prihvatamo tu tezu da ono nije konačno, da je u svakom slučaju privremeno i da može doći do mnogo, mnogo boljeg rešenja. U tom smislu bih se i složio sa kolegom Jovanovićem.
Kada sveobuhvatno pogledate na ono što samo ministarstvo planira kada su u pitanju zakonski predlozi, govori se o tome da će se raditi na novim predlozima zakona o taksama, novom predlogu zakona o naknadama i zakonu o lokalnim samoupravama i ono što je kapa svega toga, dakle zakon o decentralizaciji, tako da sam siguran u to da ćemo u narednom periodu od nekoliko meseci imati uz jedan stvarno holistički pristup najbolja moguća zakonska rešenja koja će uticati na to da nastavimo sa fiskalnom konsolidacijom, ali da ovu promenu pristupa koju ministarstvo i ministarka vrši kada je u pitanju odnos same centralne vlasti ka lokalu, ali i pokušaj da motivišemo lokalne samouprave i njihove rukovodioce da i oni promene odnos prema radu, prema funkcionisanju, prema stvaranju, kako čvrste tako i meke, infrastrukture i, ono što je najbitnije, što je fokus same države i samog ministarstva takav da će se i te kako voditi računa o kapitalnim ulaganjima.
Neko je malopre pomenuo da je efekat zakona iz 2011. godine takav da su kapitalna ulaganja opala za nekih 30%, a da su izdvajanja za plate povećana za 42%, što je nedopustivo i što jasno govori o tome da pristup rada lokalnih samouprava i pristup funkcionisanju mora da bude mnogo drugačiji i da ne može da se samo čeka od centralnih vlasti i da se pregovara i razgovara koliki će nivo transfera biti. Ima mnogo aspekata i mogućnosti za delovanje, počevši od stvaranja infrastrukture za privlačenje novih investicija. Tamo gde nije moguće privući velike strane investitore, moguće je razvijati preduzetništvo, moguće je davati podsticaje i raditi sa mikro, malim i srednjim preduzećima i potpuno promeniti svest u funkcionisanju takvih lokalnih samouprava.
Kao što ste rekli, mogu da prihvatim taj termin loših i dobrih đaka, ima opština koje su zadužene čak tri budžeta, ima onih jedinica lokalne samouprave koje već nekoliko godina iskazuju suficit, što je isto tako jedan pokazatelj da postoji dosta neznanja i da imamo nedostatak ideja, kada su u pitanju te jedinice lokalne samouprave, u okviru apliciranja za projekte, ne samo kod naše države i centralne vlasti, nego i za projekte kod kojih se može aplicirati kada su u pitanju evropski fondovi i mnogi drugi fondovi.
Samo ću vas podsetiti na činjenicu da samo iz evropskih fondova tokom jedne godine imamo preko 200 miliona evra koje su na raspolaganju našoj državi. Naravno, ovde ne govorim o lokalnim samoupravama, ali jedan deo može da se koristi za podizanje njihovog kapaciteta. Govorim o USAID, o tome niko ne govori. Od 2003. godine do danas preko jedne milijarde dolara, znači ima mogućnosti, kao što ste rekli, ima novca, ali nam fali u svakom slučaju jedan novi pristup, edukacija, nove ideje i definisanje toga da mi ne možemo da očekujemo da država, odnosno lokalne samouprave da očekuju da država da novac, ako i sama lokalna samouprava svojski ne podržava određene aktivnosti.
Citiraću ono što je prošle nedelje rekao ministar turizma, trgovine i telekomunikacija i poruka jasna lokalnim samoupravama: „Ako je vaše ulaganje u turizam nula, onda će ulaganje države u turizam biti nula“. Znači, da bi se podržao neki projekat, da bi se podržale određene aktivnosti i definisanje razvoja određenih privrednih grana i razvoja lokalnih samouprava moramo voditi računa o tome da imamo jasne ideje i, dali ste vi dobre primere, jedan dobar deo ulaganja ide upravo u kapitalna ulaganja. Ono što je jako, jako važno, to je borba protiv sive ekonomije i to je borba za bolju naplatu poreza, uz to što se u potpunosti, ministarka, slažem sa vama da je moguće napraviti i veći obuhvat kada je u pitanju naplata poreza na imovinu. Zašto samo pominjati skandinavske države i države EU? Zašto da ne pominjemo SAD? Kako se tamo lokalna samouprava finansira? Iz poreza na imovinu.
Naravno, mi ne možemo primeniti to, ako što ne možemo da primenimo u potpunosti praksu država koje su mnogo modernije i mnogo kao društva razvijenije od nas, ne samo u tom ekonomskom smislu, ali možemo da nađemo svoj model pristupa odnosa između centralne vlasti i jedinica lokalne samouprave i definisanja jedne konkurencije između jedinica lokalnih samouprava, ali ne u tome ko će koliko da traži više od centralne vlasti novca, nego u tome ko će više da privuče investicija, ko će više da se izbori da stvori infrastrukture obrazovnih institucija, institucija socijalne zaštite, sve ono što ide naravno uz jedan lokalno ekonomski razvoj i što je naravno važno za razvoj lokala, a samim tim za razvoj i cele naše države.
Takođe, ono što je jako bitno da se uspostavi taj sistem ako se transferiše novac, kao što je to urađeno 2011. godine, da se naravno uz to transferišu i nadležnosti i da, kao što se nadam da će to biti kada bude donesen novi zakon i predložen novi zakon o naknadama, da se definiše ko šta radi za određenu naknadu koju jedan privrednik treba da plati kada je plaća, ili određenu taksu, koliko to košta i kakav on benefit od toga ima.
Za sada imamo u tom domenu situaciju koja je još uvek nesređena i ja se nadam da ovim najavama, dakle, ovo što ste rekli da radite intenzivno na donošenju tih novih zakona, a siguran sam, radili smo više godina zajednički na tome, da umanjimo taj broj parafiskalnih nameta i da se u tom domenu sredi situacija, da će doći do toga u punom kapacitetu i to na korist naših privrednika, i to na korist najviše domaćih malih i srednjih preduzeća, ali i na korist velikih investitora.
Da ne iznosim sada tabele i da ne dolazimo u situaciju da kada zahvali novca, onda se oporezuje ili se uvodi neka nova naknada, ili se udesetostruči od proseka za nekog ko dobro radi, ko dobro posluje, ko zapošljava ljude, zato što je manse takav da on ima novca i da od njega treba uzeti. Ne, njega treba podržati, njemu treba dati olakšice. Zato što će taj, ako dobro radi, pogotovo oni investitori koji imaju investicije sa novim tehnologijama, koji imaju taj tzv. prelivajući efekat, koji nam donose nove tehnologije, novi sistem i model menadžmenta, njih treba podsticati, a malo manje one koji se zasnivaju na radnoj intenzivnosti, sa kojima svako malo imamo problema.
Ono sa čime bih završio je jako bitno, a to su kompenzacione mere koje ste malopre pominjali. To znači da ako jedinice lokalne samouprave imaju određene ideje kada su u pitanju kapitalni projekti, kapitalna ulaganja, da će država to u skladu sa njenim mogućnostima podržati. U svakom slučaju, svako, svaka jedinica lokalne samouprave može da računa na podršku države i da ima možda i mnogo više kroz ove kompenzacione mere, nego da dobije čist transfer. To je dobro zbog toga što će se promeniti konačno pristup, što će se stvoriti jedna konkurencija između samih lokalnih samouprava koje će se svakodnevno utrkivati da razviju svoju opštinu ili svoj grad, koje će se utrkivati da razviju preduzetništvo i utrkivati za svakog investitora, bilo da je on domaći ili strani. Mislim da je to ključni aspekt ovog vašeg predloga zakona.
Naravno, u danu za glasanje poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj zakon, uz naravno punu podršku vama kao, slobodno mogu da kažem, reformatoru kojem želimo da što pre izvede ono što je zacrtao i što radi već nekoliko godina, kako u civilnom sektoru koji je vodila i u određenim organizacijama javnog privatnog partnerstva, tako sada i sa ove druge strane, ali naravno u saradnji sa parlamentom i drugim partnerima. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbije podržava predlog da gospodin Zoran Đorđević, postane novi ministar odbrane.

To je jedan veoma logičan predlog, veoma kvalitetan predlog, imajući u vidu njegovu karijeru, imajući u vidu njegove ljudske, moralne kapacitete, ali naravno i obrazovano, što je za nas jako važno da je on tokom svoje karijere i rada u samom Ministarstvu odbrane na veoma odgovornoj i visokoj funkciji državnog sekretara, završio i visoke studije bezbednosti na državnom univerzitetu, što ga naravno kvalifikuje da u narednom periodu na jedan kvalitetan i dobar način obavlja i funkciju ministra odbrane.

Naravno da je oblast odbrane ona oblast koja se prožima kroz sve segmente našeg društvenog života. Ona utiče drastično na ekonomski život, ona utiče na energetiku, na politiku poljoprivrede, na sve ono što jednu državu i njenu politiku definiše u globalnom svetu i u globalnim uslovima. Ne mogu da ne pomenem ono što za politiku bezbednosti predstavlja najznačajniju stvar, a to je spoljno-politički kontekst, kontekst koji zahvaljujući premijeru Vučiću, definiše našu zemlju kao jednu veoma poštovanu zemlju na međunarodnom planu. Mislim da nikada u proteklih 25 do 30 godina, nismo imali ovako dobru spoljno-političku poziciju, gde smo poštovani od strane SAD, od naših evropskih partnera, ispunjavajući naš strateški cilj da naša zemlja postane punopravni član EU, ali poštovani i od naših prijatelja i partnera iz Ruske Federacije, NarodneRepublike Kine, Južne Koreje, dakle sa dalekog istoka i bliskog istoka. Pre jedno tri do četiri nedelje imao sam priliku da prisustvujem jednom važnom skupu o obnovljivim izvorima energije u Abu Dabiju, inače, Ujedinjeni Arapski Emirati imaju, odnosno definišu specijalnog izaslanika za obnovljive izvore energije UN i tu sam imao priliku da u razgovoru sa čelnicima „Mazdar„ instituta, Mubadale, ministrima u Vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata vidim koliko je tamo Srbija cenjena zahvaljujući isključivo ličnim naporima, ličnim kontaktima, ljudi biznismeni, političari SAD, EU su se utrkivali da gospodinu Al Džaberu, državnom ministru daju projekte, ponude projekte koji bi se realizovali širom sveta.

Ali, Srbija, iako, možda i nije toliko interesantna za kompanije kao što je „Mazdar“, za kompanije kao što je „Emerpropertis“ koji sada realizuju u narednom periodu projekat 25 milijardi evra Ujedinjenim Arapskim Emiratima postaje zemlja u koju će Emirati ulagati u narednom periodu 3,2 milijarde evra i to sa punom odgovornošću, tvrdim najveći projekat koji se realizuje na teritoriji cele Evrope. Naravno, ne treba izgubiti iz vida da je to jako značajno za našu bezbednosnu politiku i za naš međunarodni ugled kada je u pitanju naša odbrana, kada su u pitanju naše bezbednosne snage.

Da rezimiram sa spoljnom politikom ono što svi naši partneri kažu to je da Srbija ispunjava ono što obeća i da Srbija konačno ima ono što je kondicija „sine kva non“ spoljne politike, a to je kredibilitet.

I zahvaljujući tome imamo i kredibilitet kada je u pitanju politika odbrane, kada je u pitanju politika bezbednosti, učestvujemo aktivno u evropskim integracijama, učestvujemo aktivno u velikim vojnim savezima i u njihovom radu.

Dakle, imamo jednu jasnu, dobru, kvalitetnu i proaktivnu ulogu, podigli smo nivo rada naše namenske industrije koja može da predstavlja jedan od osnovnih, glavnih stubova razvoja naše ekonomije i naše zemlje i naravno regionalna saradnja i saradnja u borbi protiv najveće pošasti 21. veka, a to je pretnja od međunarodnog terorizma.

Isto tako moram da napomenem dobru ulogu Srbije kada je u pitanju migrantska kriza, kada je u pitanju regionalna saradnja i to je ono što definiše Srbiju kao jednu zemlju koja više nije na stolu međunarodnih foruma, nego je Srbija danas zemlja koja predstavlja deo rešenja, koja nudi rešenja koja jako konstruktivna i koja u svakom slučaju definiše bolju poziciju naše zemlje koja se odražava i bezbednosnu politiku.

Ono što očekuje, nadam se, novog ministra odbrane u narednom periodu, to je posao koji ne može nikada ni da se završi. To je posao podizanja efikasnosti i efektivnosti i vojske, podizanje nivoa kadrovske ekipiranosti, podizanja nivoa uslova u okviru kojih vojska radi i funkcioniše, ali u svakom slučaju, imajući u vidu kvalitete i ono što definiše biografiju gospodina Đorđevića, kojeg imam čast da i lično poznajem, definiše to da će on na jedan, dobar, častan, moralan i kvalitetan način, rukovoditi ovim sektorom.

Ja bih se pridružio gospodinu Petroviću, da to ne treba da bude i nadamo se da neće biti period od četiri meseca, nego da će on svoj posao nastaviti u narednom mandatu od četiri godine. Ono što Srbiji treba i ono što Srbija definiše kao motor njenog razvoja u narednom periodu, to su ljudi kao gospodin Đorđević, koji imaju moralni kapacitet, obrazovni kapacitet, da vode ovako važne segmente naše države, koji su značajni zbog ukupnog razvoja, zbog ukupnog konteksta funkcionisanja kada je u pitanju region, ali i kada je u pitanju globalni aspekti funkcionisanja celog sveta. Vidimo, da iako nema direktnih pretnji za našu zemlju, za naš region, gotovo ceo svet se bavi pitanjem međunarodnog terorizma, migrantskom krizom i upravo odgovor na pitanje, kada će se ta kriza rešiti, kada će se doći do jednog trajnijeg mira, do jednog fokusiranja na ekonomsku krizu, na ekonomska pitanja, na pitanja časti i dostojanstva običnih ljudi, upravo leži u tome kako će se velike sile i veliki vojni savezi izboriti sa problemima koji se danas dešavaju na Bliskom istoku.

Da li će veliki svetski igrači, kao što su Iran, Saudijska Arabija, kao što je Japan i Kina, definisati svoje odnose ili ih redefinisati, na jednom kvalitetnijem i boljem nivou, kako bi to, naravno, imalo pozitivan efekat na ceo svet. Srbija, u svakom slučaju, treba da bude pripravna, spremna, da razvija svoju vojsku, svoju odbrambenu politiku, da razvija regionalnu saradnju, da razvija evropske integracije, integracije i veze sa jakim vojnim savezima.

U svakom slučaju da investira, što više kada je u pitanju oblast odbrane u nauku, u univerzitet, u studije odbrane, što je do sada jako dobro rađeno, ali nadam se da će gospodin Đorđević u svakom slučaju, učiniti sve da ono što definiše inovacije u Vojsci i inovacije u samom znanju, u novim tehnologijama, će definisati i našu politiku i bezbednost naše zemlje i naših građana, što u svakom slučaju predstavlja prioritet funkcionisanja i ove Vlade i ovog parlamenta i svih državnih institucija.

Vama želim da taj posao radite na najodgovorniji, najsavesniji i najbolji mogući način. Hvala još jednom i podržaćemo vaš izbor u terminu za glasanje.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade sa timom, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao prethodnog govornika i mogu da kažem da je ceo njegov govor protekao u tome da je uputio puno kritika, kada je u pitanju predlog čitavog seta ovih zakona, ali nisam čuo ni jedan konkretan predlog za unapređenje bilo kog predloga zakona, ni jednu konstruktivnu izjavu, niti konstruktivnu sugestiju da li je moguće ovakva zakonska rešenja, odnosno njihove predlog unaprediti.
Očigledno da nije dovoljno što je ovaj set zakonskih predloga prošao kompletnu demokratsku proceduru, javna slušanja, prošao je kroz veoma intenzivan socijalni dijalog, što je nama, kao predstavnicima SDPS, najvažnije, sa socijalnim partnerima, sa predstavnicima sindikalnih organizacija, sa predstavnicima poslodavaca i, naravno, sa predstavnicima pet ministarstava koji učestvuju u tom socijalnom dijalogu kada je u pitanju rad Socijalno-ekonomskog saveta, tela koje u svakom slučaju ima pravo, u skladu sa zakonom, da daje mišljenje na svaki zakon čiji su efekti takvi da mogu da utiču na socijalno-ekonomsku situaciju u zemlji.
Nije dovoljno što se vodio dijalog sa nevladinim organizacijama. Nije dovoljno što se dijalog vodio i sa narodnim poslanicima. U istom tom Ekonomskom kokusu stranka Borisa Tadića je zastupljena najviše posle SNS. Dakle, dva poslanika Borisa Tadića učestvuje u radu Ekonomskog kokusa. Tu učestvuju ljudi koji su predstavnici svih političkih stranaka i vama hvala na tome i hvala vam na vašoj posvećenosti i vašem timu koji je uvek bio mnogobrojan, koji je uvek imao vremena da odgovori na svako pitanje, na svaki predlog da bi došli do najboljeg mogućeg zakonskog rešenja i predlozima o kojima danas razgovaramo.
Ono što je suština ovih zakonskih predloga, ja ću se ovde fokusirati na Zakon o sistemu plata u javnom sektoru, prvenstveno je to da se utvrđuju jasna pravila igre, kada je u pitanju sistem plata. Ukida se sistem koji je podrazumevao preko 900 koeficijenata. Jedna situacija koja nije omogućavala dobro upravljanje, dobar menadžment i ono što želimo, u svakom slučaju, da postignemo implementacijom ovog zakona, a to je jeftina, malobrojna, efikasna i efektivna državna uprava i administracija. To je ideal i to je u stvari ono što je imperativ kada je u pitanju predlog ovog zakonskog rešenja, a to je da javna administracija, državna uprava budu dobar i kvalitetan servis prvenstveno građanima, a onda i privredi.
Moram da podsetim kolege narodne poslanike da je ovo samo nastavak donošenja čitavog niza reformskih zakona koji se tiču sprovođenja reformi državne uprave. Podsetiću na Zakon o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, na strateški važan reformski zakon o inspekcijskom nadzoru i upravo je taj zakon i njegova implementacija bila vododelnica koja opredeljuje konačno i koja menja ono što je u našoj zemlji postojalo 25 godina, a to je odnos državne uprave, državnih službenika, činovnika, inspekcija prema privredi. Upravo Zakon o inspekcijskom nadzoru je promenio tu orijentaciju prema onima koji pune budžet, koji plaćaju poreze, koji zapošljavaju ljude i koji su definitivno stub razvoja naše zemlje.
Od 2000. godine, pa do dolaska vas na mesto potpredsednika Vlade i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, svedoci smo da su pokrenute više puta reforme državne uprave i reforme javnog sektora. Akcioni planovi, pravljene su strategije, ali nažalost niko ništa nije konkretno uradio, niko ništa nije konkretno sproveo, tako da nas je to, u svakom slučaju, mnogo koštalo i, ono što je najbitnije, sve to vreme imamo jako neefikasnu državnu upravu koja paralelno mora da se razvija sa privatnim sektorom i da odlučujuće utiče na poslovni ambijent u našoj zemlji. Ako hoćemo da postanemo moderna zemlja, moramo da imamo modernu državnu upravu, državnu upravu u kojoj rade najobrazovaniji, koji su najkvalifikovaniji, koji su birani na te pozicije u skladu sa dobrom praksom i sistemom upravljanja ljudskim resursima, gde će postojati jedan jasan sistem koji ovaj zakon upravo propisuje, a to je sistem analize posla, dizajniranja radnog mesta, planiranja broja zaposlenih, jasan sistem regrutovanja i selekcije, ocene uspešnosti rada, što ovaj zakon posebno apostrofira i, ono što je jako bitno, implentacija E-uprave, odnosno informacionog sistema ljudskih resursa u državnoj upravi, odnosno u državnim institucijama kojima se ovaj zakon bavi.
Jer ako vi nemate jasnu i definisanu bazu podataka, ako nemate informacioni sistem koji podržava praćenje svakog zaposlenog, njegov napredak, njegov razvoj, sistem usavršavanja, doprinosi institucija u kojoj radi, ne možete ni da imate validan i pravedan sistem ocene učinka tog zaposlenog, tako da na krajnjoj instanci ne možete definisati, ne možete napraviti sistem koji će motivisati zaposlene da bolje rade, da kvalitetnije rade i da vrše veći doprinos institucija i organizacija u okviru državne uprave u kojoj radi.
Ono što je za nas jako bitno je više puta ponavljan razgovor između vašeg ministarstva i vašeg tima sa predstavnicima sindikata i predstavnicima poslodavaca. I ono što jeste notorna činjenica je da za ovaj Predlog zakona postoji pozitivno mišljenje Socijalno ekonomskog saveta. I jako je važno što postoji podrška civilnog sektora, nevladinih organizacija, postoji podrška građana, postoji podrška ključnih društvenih činilaca, kao što su predstavnici zaposlenih i predstavnici onih koji zapošljavaju, ali naravno i države, koja u radu Socijalno ekonomskog saveta učestvuje u punom kapacitetu, jer nas taj isti Socijalno ekonomski savet, za razliku od nekih prethodnih godina dolazi ministar finansija, dolazite i vi kao potpredsednica Vlade, dolazi ministar obrazovanja, dolazi ministar resorni, rada, zapošljavanja i socijalne politike, kompletan tim Vlade, dolazi. Zašto? Pa, zato što je važan socijalni dijalog, zato što je važno da se ovakvi zakonski predlozi dogovore sa socijalnim partnerima i da dobiju podršku i kako sada neko može da kaže da ne postoji podrška Socijalno ekonomskog saveta i socijalnih partnera. Ja to jedino mogu da shvatim, pošto, naravno, idemo u susret predizbornoj kampanji kao predizborni marketing. I ne treba kolege da budu nervozne, ja samo pozivam da razgovaramo jezikom činjenica i jezikom argumenata.
Mislim da su argumenti na strani ministarstva, na strani vladajuće većine koja podržava ovaj Predlog zakona i nadam se da ćemo izglasati ovaj zakon u danu za glasanje, ali sam se iskreno nadao da ako već postoji konsenzus između socijalnih partnera i države na ovom poslu da ćemo moći da napravimo konsenzus i sa političkim partijama koje pripadaju manjini, odnosno opoziciji, ali nažalost, očigledno to nećemo uspeti i ako imamo još dovoljno vremena da ubedimo kolege da je zakon dobar, da zakon utvrđuje jednaka pravila za sve, da zakon ukida ono što smo imali ne prethodnih 15, nego prethodnih 30, 40 godina. Ukida egalitarizam, ukida uranilovku i definiše jedan sistem u kome će ljudi biti plaćeni u skladu sa svojim učinkom, u skladu sa svojim nivoom veština, obrazovanja, sposobnosti i znanja.
Znači, uvodi se jedan sistem koji je sličan sistemu koji postoji u privatnom sektoru i u tržišnoj ekonomiji, koji podrazumeva isključivo i samo rezultat. Ciljevi jesu na neki način različiti zato što je privatni sektor po prirodi stvari orijentisan ka profitu i profitabilnosti. Javna administracija, odnosno državna uprava je orijentisana ka dobroj i kvalitetnoj usluzi građanima i privredi, ali sistem upravljanja kadrovima u državnoj upravi ne treba da odskače i ne treba da bude drugačiji nego onaj sistem koji podrazumeva i privatni sektor.
Zato je jako važna puna implementacija ovog zakona, jer on neće moći da ima dobre efekte i one efekte koje svi želimo, a to je da imamo efikasnu, efektivnu državnu upravu ako ne sprovodimo aktivnosti, odnosno faze upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi na pravi način i u punom kapacitetu. To znači da imamo jasno definisane sisteme i metode u procesu regrutovanja kadrova, u procesu selekcije i da ti parametri na konto kojih se vrši odabir ljudi koji se zapošljavaju u državnoj upravi budu najviši mogući kriterijumi.
Ali i ovi platni razredi i platne grupe koje ste vi definisali jasno pokazuju da je intencija ovog Predloga zakona takva da oni koji se zaposle u državnoj upravi ili oni koji rade, koji stvaraju veću dodatnu vrednost mogu više i da zarade. Čak šta više, ja sam detaljno analizirao onu tabelu koja definiše platne grupe i platne razrede, ona je vrhunski i profesionalno urađena. Ona definiše da oni ljudi, oni zaposleni koji pripadaju nižoj platnoj grupi mogu više da zarađuju od onog koji je po platnoj grupi iznad njih, ako imaju više dodatnih časova prekovremenog rada, ako stvaraju bolje rezultate, ako se dodatno usavršavaju i ako ostvaruju veći doprinos organizaciji, instituciji u kojoj rade.
Dakle, ukida se uranilovka, udika se sistem radio-ne radio, svira mi radio i to je osnovni koncept i onaj glavni rezultat koji vi kroz Predlog ovog zakona u stvari dajete i koji će doprineti tome da državna uprava bude produktivnija, jer svi znamo da su neke analize pokazale da je zaposleni u proseku, da je produktivnost zaposlenog u državnoj upravi nekih 30%. Šta to znači, da od osam časova radnog vremena, efektivno se radi dva i po do tri sad. To u privatnom sektoru ne postoji.
Potpuno podržavam činjenicu da će se uvesti jedan sasvim novi sestem koji će definisati, koji će ceniti i kompetentnost zaposlenog, koji će ceniti njegov doprinos kroz prekovremene sate, kroz želju za napredovanjem, kroz želju za usavršavanjem i da će to biti jedini principi i parametri koji će definisati ko će raditi u državnoj upravi i naravno, ono što je najbitnije ko će u državnom sistemu državne uprave napredovati.
Ono što je za SDPS isto tako važno to je jedan pravedan sistem zarada koji je napravljen. To je odnos između najniže i najviše lestvice zarade. On je do sada u okviru starog zakona definisao odnos 1:9, koji je bio dosta visok. Sada je taj odnos 1:7,5 jer u svakom slučaju moramo voditi računa o tome da ne stvaramo kao državni službenici, kao ljudi koji razgovaraju, koji izglasavaju zakone u zakonodavnom telu, odnosno u parlamentu, da vodimo itekako računa o tome da ne dozvolimo mi, da ne doprinesemo do toga da dođe do veće podvojenosti građana i da zarade najviših rukovodilaca ne budu basnoslovno, kao što je to u nekim zapadnim zemljama veće, nego one zarade koje su minimalne. Dakle, zarade ljudi koji imaju najniže kvalifikacije.
Tako da ovaj Predlog zakona ima i tu socijalnu komponentu, vodi računa o jednom visokom nivou jednakosti, ali uz to da oni koji se najviše trude, koji najviše rade, koji stvaraju najveći doprinos svojoj instituciji, organizaciji, mogu više i da zarade, mogu i da očekuju da napreduju u javnom sektoru.
Ono što bih itekako podržao to je da u svim institucijama i organizacijama koje funkcionišu pod okriljem državne uprave i administracije, se uvede informacioni sistem, taj takozvani „hris“ ili „hjuman risors informejšn sistem“ koji u svakom slučaju definiše i koji će u mnogome pomoći institucijama i organizacijama da definišu koji će to ljudi, koji će to zaposleni moći da napreduju, koji su najbolji i naravno, da u skladu sa tim ih ocenjuju na najbolji način. Oni koji ne mogu da izdrže trku, oni koji ne mogu da budu efikasni, naravno, oni će morati da za to budu i opomenuti i moraće da se definiše jedan jasan kriterijum proseka, odnosno minimuma šta je to što zaposleni mora da uradi u državnoj upravi kako bi mogao uopšte da stekne uslove da radi, kako bi uopšte mogao da zasluži da prima svoju platu i da stekne uslove da napreduje u tom nekom narednom periodu.
Ono što bih na kraju napomenuo, to je debata koja se vodila u prethodnih nekoliko meseci o tome da li Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da definiše i sistem plata u javnim preduzećima. Naravno da ne. Ja znam da ste se vi jako trudili da objasnite iz kog razloga to ne bi trebalo da bude tako. Mi smo pre nekoliko dana, da podsetim, izglasali Zakon o javnim preduzećima i idemo ka tome da korporatizujemo javna preduzeća, da uvedemo jedan jasan i transparentan sistem korporativnog upravljanja, sistem koji će biti definisan na jedan meritokratski način, gde će ocena rukovodstva, nadzornih odbora, dakle kontrolnog organa, biti u skladu sa parametrima njihovih rezultata, njihovih biznis planova koje daju krajem svake godine za narednu godinu. Takođe, u skladu sa tim, uz jednu jasnu, veću kontrolu Vlade, ona će biti ocenjivana i mislim da ćemo na taj način doći do toga da ta preduzeća budu uspešnija. Ali, u svakom slučaju, nismo za to da se sistem plata, ili bilo šta kada je u pitanju rad preduzeća, odnosno korporativnog sektora, oktroiše na bilo kakav način i da bilo koje ministarstvo propisuje pravila igre koja nemaju veze sa tržištem.
Zadatak Vlade, zadatak Ministarstva, zadatak parlamenta je da kontroliše da ta javna preduzeća ispunjavaju one ciljeve koji su definisani, da se ta javna preduzeća ponašaju u skladu sa tržišnom logikom i da njihov osnovni i glavni cilj bude i profit, ali naravno i, što je jako bitno, javni interes. Ali, moraju da se ponašaju u skladu sa tržišnim uslovima, da propisuju uslove zarade, ceo sistem funkcionisanja i organizacije preduzeća, na način na koji oni to hoće, ali sa jednom obavezom – da imaju transparentan rad i da ostvaruju visoke rezultate. Dakle, uz određen nivo ulaganja, da ostvaruju visoke prihode i visoke rezultate. Mi do sada to nismo imali. Nažalost, imamo malo javnih preduzeća koja ostvaruju dobit, ali mislim da ćemo implementacijom ovog novog Zakona o javnim preduzećima uspeti da restruktuiramo, odnosno reorganizujemo i druga javna preduzeća i da će se ona, naravno, tržišno ponašati, uz jedan dobar i kvalitetan nivo rada profesionalnog menadžmenta, nadzornih odbora, čiji članovi moraju da budu sertifikovani, kako bi kontrolisali na najbolji mogući način. Na taj način možemo da uredimo i javni sektor i sektor javnih preduzeća.
Uz to da dodam da za neka javna preduzeća i te kako treba da potražimo i strateške partnere, da pravimo i javno-privatna partnerstva, što je jako važno, kako bi došli do toga da imamo i nove tehnologije, da usvojimo nova znanja od naših partnera iz svih razvijenih i modernih država na svetu sa kojima imamo veoma dobre i kvalitetne odnose, koji žele da ulažu u našoj zemlji. Da podsetim, doneli smo i taj Zakon o javno-privatnom partnerstvu koji će to omogućiti i koji će omogućiti nova radna mesta, nove poslovne aranžmane i, naravno, korišćenje potencijala naših preduzeća i potencijala kada je u pitanju pogotovo infrastruktura za novo zapošljavanje i za razvoj.

I da završim, Socijaldemokratska partija Srbije će u Danu za glasanje zdušno podržati ove predloge zakona. Hvala vam.

   Mene je gospodin Pavićević pomenuo dva puta. Ja ne vidim razlog zašto mu smeta naša orijentacija ka razvoju, ka stvaranju dobrog ambijenta, efikasnog javnog sektora, ali i reformi koje sprovodimo po 15, 20 sati dnevno. Gde treba da idemo? Na planinarenje, na izlete? Ne, upravo ćemo da radimo suprotno. Radićemo i vikendom, radićemo i sutra, radićemo i nedelju, kao što smo to praktikovali prethodne dve godine.
Što se tiče javnih preduzeća, odnosa države prema javnim preduzećima i uređenju plata, gospodin Pavićević je poslednji čovek od koga sam očekivao da će da pomene i podrži oktroisanje zarada, uređenja zarada u javnim preduzećima i da će da podrži jedan vid tzv. planske privrede. Umesto da podstičemo ta javna preduzeća da, kroz korporatizaciju i korporativno upravljanje, budu profitabilna, da uvedemo profesionalni menadžment i bolju kontrolu, da budu bolja, produktivnija, efikasnija, on predlaže da država iz nekog centra, iz nekog ministarstva određuje plate u tim preduzećima. Te plate treba da se određuju kroz rezultate tih preduzeća, kroz njihov poslovni uspeh i kroz rad i rezultat njihovog menadžmenta, koji će, kada budemo implementirali Zakon o javnim preduzećima, biti profesionalan. Biće uvedena, naravno, kontrola nadzornog odbora koja će kontrolisati njihov rad, meriti njihov rad prema rezultatima i samo tržište i njihov uspeh treba da odredi njihov nivo zarada. Ja mislim da se svi u ovoj sali slažemo da to treba da prepustimo poslovnim rezultatima i uspehu, a ne uređenje iz nekog centra.

Zahvaljujem  uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas govoriti o zakonima iz oblasti privrede, veoma značajnim zakonima o javno-privatnom partnerstvu i Zakonu o javnim preduzećima.
Na ovaj način šalje se jasna politička poruka i jedna jasna želja i volja da se nastave ekonomske reforme koje se sprovode u našoj zemlji od formiranja Vlade 27. aprila 2014. godine.
Ovo je samo nastavak donošenja reformskih zakona, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o radu, Zakon o inspekcijskom nadzoru, ali i jako značajan Zakon o investicijama i o njima, o javno-privatnom partnerstvu govorimo kao o još jednom instrumentu i mogućnosti da se ispuni jedan od glavnih ciljeva ove Vlade, a naravno i našeg parlamenta, a to je novo zapošljavanje, nove mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta i ono što se zove bolja usluga kako građanima tako i privredi.
Što se tiče unapređenja rada javnih preduzeća, to mogu porediti slobodno sa unapređenjem rada javne administracije. Ni jedna zemlja na svetu, koliko god ona moderna bila, koliko god bila razvijena, koliko god njena tržišna privreda bila razvijena, nije dovela javnu upravu, državnu upravu, ali i menadžment u javnim preduzećima do savršenstva. Ali, ono što je bitno, da Vlada Republike Srbije radi na tome, radi na tome da maksimalno učini javna preduzeća efikasnim i efektivnim, da njihov rad učini mnogo produktivnijim i da odabir kadrova u javnim preduzećima radi na principima savremenih modela upravljanja ljudskim resursima, što znači da u javnim preduzećima rukovodioci i oni koji ih vode u narednom periodu treba da budu oni koji mogu da ostvaruju najbolje rezultate, koji imaju najbolje kvalifikacije, koji imaju najbolje obrazovanje, a Vlada Republike Srbije kroz jedan jasan sistem kontrole će se pobrinuti da upravo to budu ti ljudi koji imaju najbolje veštine i koji će doprineti tome da javna preduzeća kao jedan od stubova razvoja jedne države budu što bolja i što efikasnija.
Mnogo se pričalo u proteklih, ne dve ili tri godine, u proteklih 15 godina o korporatizaciji, o korporativnom upravljanju i smatram da ovoga puta i kroz donošenje ovog zakona možemo doći do te jedne dobre formule i mogućnosti da angažujemo najbolje ljude, najbolje kandidate, one koji neće biti opterećeni, na kraju krajeva, partijskim knjižicama i obavezama prema svojim političkim strankama, nego da će rukovodioci tih preduzeća, odnosno direktori koji imaju, u skladu sa ovim predlogom zakona, i najveću odgovornost, da će oni imati odgovornost samo u preduzećima i prema svojoj državi i da će nastojati da rade u najboljem interesu države i, naravno, građana Republike Srbije.
Ono što moram da napomenem, to je uspeh ove Vlade kada je u pitanju smanjenje duga javnih preduzeća koje je 2013. godine iznosilo čak 55 milijardi, 2014. godine, krajem, dakle umanjeno je za 15 milijardi, tako da se vidi da je taj proces kontrole urađen na jedan dobar i kvalitetan način, a nove odredbe ovog predloga zakona će učiniti da se ta kontrola maksimalno pojača i da ne bude nikakvog prostora da ono što rukovodioci, odnosno direktori i organi tih preduzeća, kao što su upravni i nadzorni odbori, jednostavno kroz svoje planove i ciljeve, ako oni to ne uspeju da ispune, to će značiti da oni nisu kadri da vode ta preduzeća i značiće da će moći da se zamene u skladu sa potrebama i, naravno, onim što definiše jasno merenje rezultata.
Isto tako, važno je da napomenem da javna privatna partnerstva kao instrument za novo zapošljavanje, kao instrument za izgradnju infrastrukture, stvaranje novih partnerstava sa privatnim kompanijama nije dovoljno iskorišćeno u Republici Srbiji, samo 34 ugovora imamo za proteklih pet godina. Navešću jedan primer koliko je značajno da forsiramo i da unapređujemo politiku javno privatnih partnerstava, to je, recimo primer, „Er Srbije“ partnerstvo sa „Etihadom“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Od jedne kompanije koja je 2012. godine imala gubitak od 13 miliona evra, koja je uz sve to delila i 13. platu, koja je imala ogroman broj i višak zaposlenih, imamo sada kompaniju koja ostvaruje dobit, imamo kompaniju koja je vezana za „Etihad“, koja je proglašena za jednu od najboljih svetskih avio kompanija na celom svetu.
Dakle, to je formula, to je sistem koji je opšte prepoznat i poznat u svetu, u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, dakle, u zemljama u kojima su razvijene tržišne ekonomije, u kojima dolazi do razvoja privrede, razvoja industrije, razvoja infrastrukture. Pored onoga što su oni uradili u prethodnom periodu za to, želimo to da implementiramo i u našoj zemlji, i, u svakom slučaju, da su ovi predlozi zakona jednostavno jedan dobar prilog implementaciji ekonomskih reformi, ekonomskog razvoja i naravno novih mogućnosti za novo zapošljavanje.
Još da pomenem da je jako važno za Republiku Srbiju, o tome gotovo niko nije govorio, je Zakon o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Republikom Korejom. Republika Koreja je osnovala u decembru mesecu, dakle otvorila je svoje trgovinsko predstavništvo u Srbiji. To znači da korejske kompanije koje su među najboljima na svetu žele da investiraju u Srbiju, da su prepoznali Srbiju kao ekonomskog lidera u regionu. Ministar Sertić je jedan od ljudi koji je veoma pomogao da Koreanci dođu ovde i da, nadamo se, etabliraju svoje kompanije, zapošljavaju nove ljude i investiraju ovde, ali investiraju sa prelivajućim efektom, donoseći nam nove tehnologije, nova znanja i sve ono što ima jedan jako pozitivan nastup za zapošljavanje, pogotovo naših mladih ljudi, visokoobrazovanih i visokokvalifikovanih ljudi.
Naravno, u ime SDPS mogu da kažem da ćemo podržati čitav set ovih zakona i naravno podržaćemo sve što ide u prilog ekonomskim reformama i novom zapošljavanju, jer je to u interesu građana i naše zemlje. Hvala vam.

Hvala koleginice Kosorić.
Reč ima narodna poslanica Branka Bošnjak. Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice Bošnjak.
Reč ima narodni poslanik dr Sulejman Ugljanin.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik mr Zlata Đerić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marjanović. Nije u sali.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite.

Zahvaljujem koleginice Milošević.
Sledeća govornica, Nataša Vučković. Nije u sali.
Narodna poslanica Ivana Stojiljković ima reč. Izvolite koleginice.