Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković. Izvolite.

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Zahvaljujem, koleginice Vukojičić.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić.
Izvolite.

Poštovani ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Obradović je potpuno u pravu kada kaže da vi imate taj izraženi senzibiletet za dijalog, za potrebu za konstantnim razgovorom i sa onima koji misle slično ili isto kao vi, ali i sa onim drugima koji misle sasvim drugačije. Ova tri predloga zakona su proizvod jednog dijaloga koji je trajao više od godinu dana i ja ću u okviru svog govora biti fokusiran na zakon o policiji, posebno na dva aspekta tog zakona. To je jedno uvođenje sasvim novog modela upravljanja u državnim institucijama, odnosno u jedan veliki sistem kada je broj zaposlenih ljudi u pitanju, negde oko 36 hiljada ljudi koliko sam informisan, jedan dosta kompleksan sistem kao što je MUP. Takođe novine koje se tiču razvoja socijalnog dijaloga u MUP gde su stvarno postignuti odlični rezultati, da ne shvatite pogrešno tu vidim jedan ozbiljan i dobar pečat naše bivše koleginice, sada državne sekretarke gospođe Jane Ljubičić koju ovde pamtimo kao jednog velikog profesionalca i nekog ko se ovde stalno zalagao za pitanje socijalnog dijaloga i socijalne pravde i neko ko je imao jednak pristup prema svim koleginicama i kolegama bez obzira kojoj političkoj stranci ko pripada.
Kada je u pitanju profesionalizacija MUP i taj novi model upravljanja o kojem sam govorio, ono što je ključna stvar i što je vododelnica za razvoj MUP u narednom periodu jeste uvođenje sektora, odnosno nove jedinice za upravljanje ljudskim resursima, sa svim onim aktivnostima koje taj kompleksan proces podrazumeva, počevši od analize posla, planiranja ljudskih resursa, regrutovanja, selekcije, performans menadžmenta, ocenjivanje uspešnosti zaposlenih, njihove motivacije, treninga, obuke radnih odnosa i socijalnog dijaloga kada je u pitanju uključivanje zaposlenih u sam proces donošenja odluka. Dobro je što ste malopre pomenuli u vašem uvodnom izlaganju da je dosta rešenja koja definiše ovaj zakon o policiji, definisano i kroz dijalog sa sindikatima i kroz njihove predloge koje oni imaju, imajući u vidu njihovo veliko iskustvo koje imaju na terenu i imajući iskustvo u razgovoru i delovanju u radu sa njihovim članstvom.
Posebno bih istakao vaš liberalan odnos prema sindikalnom organizovanju i jedan potpuno pohvalan odnos prema Konvenciji i poštovanju Konvencije 87, Konvencije 98, Međunarodne organizacije rada i naravno Evropske socijalne povelje koja predstavlja condition sine qua non, razvoja odnosa, međuljudskih odnosa i odnosa između uprave i zaposlenih u jednoj instituciji, organizaciji ili preduzeću. To se može oceniti kao veoma pozitivno.
Prvi put se uvodi strategija i jasna politika upravljanja ljudskim resursima, obuka zaposlenih i ono što je jako važno da ne bude te obuke zaposlenih koja je samo specijalizovana obuka za aspekte i oblasti koje se tiču samo bezbednosti, nego će ona u narednom periodu podrazumevati jedan širi spektar znanja, veština, koje će pripadnici MUP da stiču. Naravno, kao i u svim drugim strukama, u svim drugim oblastima, ljudima je sve više i više potrebno univerzalno znanje.
Sama činjenica da se uvodi novi sistem regrutovanja i selekcije govori o tome da se kroz implementaciju ovog zakona želi definitivno raskrstiti sa jednom politikom nepotizma ili nekada negativne selekcije koja je vladala čitav niz godina ili da kažem decenija, kada je nekada dovodila do toga da MUP bude neefikasan, da bude neefektivan i da ne daje one rezultate koje građani Republike Srbije očekuju od njega kao od jedne organizacije koja je jedan od glavnih stubova funkcionisanja državnog sistema u svakoj razvijenoj zemlji, pa naravno i u Srbiji.
Moram posebno da istaknem da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj funkcioniše poseban kolektivni ugovor za policiju i to je upravo onaj rezultat koji se definiše u stalnom dijalogu sa zaposlenima u policiji, koji za svoj cilj ima dolazak do najboljih mogućih rešenja i do maksimalno dobrog funkcionisanja policije i definisanja jedne jasne, dobre i kvalitetne, bezbednosne politike, koja je na kraju krajeva, i uslov za dobru ekonomsku politiku, i uslov za sveopšti ukupni ekonomski i društveni razvoj.
Kada smo imali sastanak koji je bio neformalni prošle nedelje sa vama i sa predstavnicima MUP-a, pomenuli ste i potencijalno otvaranje naučnog instituta, saradnju sa drugim naučnim institutima, sa drugim univerzitetima, i tu je jako važno da se u okviru MUP-a, dođe do jednog spoja, jasnog spoja teorije i prakse. Dobro je što imate tu inicijativu da uključite ljude koji se bave teorijom, koja se bavi istraživanjima u okviru kriminologije, u okviru svake vrste bezbednosti, kako bi se, naravno, ta teorija i praksa pretočila u najbolja rešenja i u najbolju praksu koje MUP ima, i naravno, kao krajnji cilj, kako bi se pretočilo ono što je visok procenat bezbednosti naših građana i maksimalno umanjenje stope kriminaliteta.
Može se videti jedan ozbiljan menadžment pristup rukovođenju samim MUP-om, gde se definiše i strateški nivo, i visoki nivo, i srednji nivo, i operativni nivo upravljanja, što i jeste definisano u skladu sa najboljom mogućom praksom velikih svetskih korporacija ili institucija organizacija koje rade u skladu sa najboljim politikama i menadžment principima koji danas postoje.
Karijerno napredovanje je ključ, ono je srž ovog zakona i konačno ćemo imati jasne parametre kako će pripadnici, odnosno službenici policije moći da napreduju i tu se uvodi sistem jednakih šansi, sistem koji podrazumeva da samo oni najbolji, najsposobniji, najvredniji, oni koji daju najveće rezultate mogu da dođu do napredovanja. Njih neće moći da unapredi ni sam ministar, i na taj način ste oduzeli sebi ingerencije, ali ste dali jednu novu energiju MUP-u, da se u MUP-u zapošljavaju oni koji su najelitniji, koji su najbolji, koji su završili najbolje škole i koji mogu da doprinesu bezbednosti građana Republike Srbije.
Retko koji rukovodilac, a da ne govorim ministar bi se odrekao takve jedne vrste ingerencije, instrumenta da može da zapošljava i da može to da koristi kako bi naravno na najbolji mogući način sebe pozicionirao. Ali, na kraju krajeva, mi to u parlamentu potpuno podržavamo, kada je u pitanju rad Vlade, želite da i želimo da podredimo privatne interese, želimo da podredimo interese pojedinaca interesima Republike Srbije i interesima državnih institucija.
Citiraću sada Aristotela, on je odavno rekao da svi ljudi treba da teže dobru, ali da država treba da teži najvećem dobru, tako da u skladu sa tim mislim da ćemo uvesti, i da će se implementirati takva politika i takav princip u samom MUP.
Kada je u pitanju socijalni dijalog, definisano je jedno od najbitnijih, jedno od najvažnijih, najznačajnijih ljudskih prava, odnosno prava zaposlenih, definisano je pravo na štrajk. Konačno, definisano je pravo na štrajk u skladu sa jasnim uslovima i jasnim parametrima, jer ako nema jasnih odnosa, ako nema jasnih pravila, koje ste uveli ovde u okviru ovog Predloga zakona, koji definišu kriterijume pri zapošljavanju, kako možemo imati rezultat i kako možemo imati mirno rešavanje radnih sporova, kojim se i sam zakon bavi, i uvek kaže da će prioritetno MUP pokušavati da mirno rešava svaki individualni ili kolektivni radni spor? Ali, ako dođe do štrajka, imaćemo jasno definisane uslove, znaćemo ko će moći da štrajkuje, kako, na koji način, koliko će to dugo moći da traje.
Mada, malopre sam pomenuo, vi ste dosta liberalan ministar, obzirom da imate preko 15 sindikata, a samo dva velika…
(Nebojša Stefanović, s mesta: Dvadesetšest.)
Dvadesetšest već? Nisam dobro informisan. Hvala. Koliko imam informacije, svi ti sindikati i ako su nereprezentativni, od 26 čak 24 nije reprezentativno, imaju sve mogućnosti i sve uslove za rad kao da su reprezentativni. Ni toga nema ni u jednoj razvijenoj zemlji EU, nema ni u SAD.
Dakle, pristup je sasvim liberalan i na taj način se dolazi do toga da se vidi želja, da se vidi intencija samog ministarstva i vas kao ministra da želite taj dijalog i da želite svima da obezbedite jednake uslove za svoje sindikalno organizovanje, za udruživanje, sindikalni rad i naravno ono što jeste glavna uloga sindikata, a to je kolektivno pregovaranje i borba za bolje uslove rade, za veće mogućnosti za zaposlene u okviru određene oblasti, a ovo je oblast bezbednosti, odnosno MUP-a, gde kažem da je dosta urađeno posle toliko godina kada su u pitanju uslovi rada, nabavljene su nove uniforme, nabavljena je nova obuća, formiranje će se posebna jedinica u okviru Jedinice za ljudske resurse koja će imati zadatak samo da sarađuje sa sindikalnim organizacijama i da razvija tu saradnju i tu dolazimo do onoga što jeste suština Predloga ovog zakona. To je da imamo jedan minimum konsenzusa između onih koji upravljaju ministarstvom i onih koji su zaposleni kako bi ministarstvo moglo dalje da se razvija i kako bi beležilo još bolje rezultate nego što ih je beležilo do sada.
Imali smo priliku da od drugih kolega čujemo koji su to rezultati. Bilo ih je puno, pogotovo kada je u pitanju beskompromisna i bespogovorna borba ….

… protiv organizovanog kriminala i korupcije. Hvala.
Socijaldemokratska partija Srbije će u Danu za glasanje podržati sve ove zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovu svoju diskusiju kada su u pitanju ovi veoma značajni zakoni za privredu Republike Srbije i za njene finansije započeću sa nekim fundamentalnim aspektima koje ovi zakoni promovišu u okviru ove naše rasprave.

Prvenstveno bih pomenuo to da od 1. januara 2016. godine Srbija konačno postaje zemlja prave tržišne ekonomije, dakle, tržišne ekonomije u punom kapacitetu zato što se 1. januara 2016. godine ukida u potpunosti društvena svojina. Mislim, da će ministar Sertić biti zapisan i to po dobru u istoriji naše ekonomije kao neko ko je raskrstio sa relektima, dakle, ostacima onog samoupravnog socijalizma i socijalističkog sistema kada smo došli u situaciju da i posle Ustava koji smo izglasali na referendumu 2006. godine ukidanja društvene svojine i posle devet godina smo to imali. To je odlična vest za Srbiju, to je odlična vest za građane, za privredu i naravno za poslovni ambijent.

Ono što bi posle toga istakao jeste da konačno u ovoj zemlji oni koji su nosioci političke vlasti preuzimaju odgovornost, donose odluke. Vrlo je važna odluka da Ministarstvo privrede preuzima poslove Agencije za privatizaciju i da će od 1. januara 2016. godine kompletna odgovornost za završetak privatizacije preći na Ministarstvo privrede ali i na samog ministra privrede, što jeste jedan ozbiljan napredak kada je u pitanju rukovođenje države, kada je u pitanju liderstvo i upravljanje ekonomijom i stvaranje poslovnog ambijenta u našoj zemlji.

Malopre je kolega Babić pomenuo da nije bilo dovoljno rasprave, nije bilo dovoljno predloga i nije bilo dovoljno argumenata kada su u pitanju pogotovo zakoni o privrednim komorama, zakoni o zadrugama i slažem se sa njim.

Smatram da nismo dovoljno debatovali o tome da li je ovaj sistem, komorski sistem koji je predložen u ovom zakonu, da li je on dobar, da li je usaglašen sa nemačkim sistemom, austrijskim sistemom, američkim, japanskim, da li je model zadružnog sistema koji je predložen u okviru ovog Zakona o zadrugama kompatibilan i u skladu sa iskustvom iz Italije i drugih uspešnih zemalja u kojima zadružni sistemi funkcionišu jako dobro, kreiraju radna mesta, kreiraju jedan dobar deo bruto domaćeg proizvoda. Ono što je jako važno kada je u pitanju Zakon o privrednim komorama da napomenemo, to je taj aspekt preuzimanja poslova ekonomske diplomatije od strane Privredne komore Srbije i implementiranje procesa i sistema dualnog obrazovanja.

Već pre nekoliko decenija ozbiljne države, razvijene države, su usvojile doktrinu same diplomatije, novu doktrinu, stavljajući u glavni fokus javnu i ekonomsku diplomatiju, pa ste još pre 10 ili 15 godina u Brazilu, u visokorastućim ekonomijama na svetu, kao glavni rezultat i parametar rezultata ministarstava, ne samo privrede nego i ministarstava spoljnih poslova, imali rezultat ekonomske diplomatije i imali kao glavni aspekt njihovog uspeha izvoz jedne zemlje.

Dakle, glavni osnovac, glavni prioritet diplomatskog delovanja je upravo kakav će nastup domaćih preduzeća biti na drugim tržištima, na stranim tržištima i koliki će izvoz domaćih preduzeća biti. I naravno da je za to potreban novac, i naravno da su za to potrebni resursi, i naravno da Privredna komora Srbije treba da se bavi ekonomskom diplomatijom, treba da bude prisutnija na svim delovima sveta gde ima novca, gde ima kapitala, a to su trenutno SAD, Daleki Istok, Bliski Istok, Afrika. To su delovi sveta gde možemo da delujemo, gde možemo da nastupimo sa svojim kapacitetima, sa potencijalnim robama i uslugama koje možemo da prodamo tim tržištima, ali, naravno, suprotno tome da privučemo investicije iz tih zemalja. Ali, kakve investicije? To je politika ove Vlade – investicije koje imaju prelivajući efekat, nove tehnologije, nova znanja, novi menadžment.

Pre neki dan sam imao tu čast i zadovoljstvo da sa gospodinom Sertićem prisustvujem otvaranju predstavništva Korejske trgovinske komore. Nije to slučajno. I nije slučajno da Koreja otvara svoje trgovinsko predstavništvo samo dva dana posle otvaranja Poglavlja sa EU. Jer, to je signal investitorima koji nisu blizu našoj zemlji da smo jedna politički stabilna zemlja, da smo zemlja u kojoj je dobar poslovni ambijent i koja može da primi ovde investicije kao što je „Jura“, kao što je sutra „Hjundai“, kao što je to „Kia“, kao što je „Samsung“. Dakle, najbolje i najkvalitetnije svetske kompanije.

Isto tako, o ovim zakonima diskutujemo u ambijentu u kojem MMF odobrava, dakle daje pozitivnu ocenu treće revizije aranžmana sa Srbijom i to je jedan odličan signal kreditorima i investitorima da mogu i dalje na jedan kvalitetan i dobar način da investiraju u našu zemlju.

Što se tiče same postavke i finansiranja Privredne komore Srbije, nije do sada napomenuto da preduzetnici neće plaćati članarinu Privrednoj komori. A podsetiću vas, i to je gospodin Sertić na samoj sednici Odbora rekao, da u našoj zemlji funkcioniše i radi preko 200 hiljada preduzetnika. I oni neće biti opterećeni članarinom i plaćanjem članarine.

Dakle, to će biti samo društva sa ograničenom odgovornošću, akcionarska društva, veće kompanije, mala i srednja preduzeća, ali ćemo zato imati komoru koja će implementirati našu ekonomsku politiku, baviti se ekonomskom diplomatijom, uvesti u naš sistem, zajedno sa kolegama iz ministarstva prosvete i nauke sistem dualnog obrazovanja u srednje obrazovanje i konačno ćemo školovati kadrove, kada je u pitanju srednje stručno obrazovanje, u skladu sa potrebama naše privrede. Konačno ćemo imati jednu jasnu strategiju koji su nam to profili, koje će nam to kvalifikacije mladih ljudi biti potrebne u narednom dugoročnom periodu kako bi mogli da razvijamo svoju privredu u ukupnom smislu.

Kada je u pitanju set ovih finansijskih zakona, ono što je jako važno jeste da smo nastavili sa procesom podsticaja investitorima i ljudima koji žele da zapošljavaju nove ljude i spustili smo taj prag čak na preduzeća koja zapošljavaju dvoje ili više ljudi, što je jako važno. To su mikro-preduzeća, to su preduzeća koja imaju potencijal nekog dodatnog zapošljavanja, a naravno i sva druga – mala, srednja i velika preduzeća i to je jedan ogroman i dobar podsticaj onome što i jeste glavni cilj Vlade Republike Srbije, ali i nas ovde u parlamentu, a to je novo zapošljavanje i rešavanje problema nezaposlenosti u našoj zemlji.

Na ovaj način, kroz ovakve podsticaje, podsticaćemo investicije, podsticaćemo strane investitore da zapošljavaju, ali, ono što je isto tako bitno, podsticaćemo domaće investitore i domaće privrednike da imaju proširenu reprodukciju, da zapošljavaju ljude, da proširuju svoj biznis i, naravno, na taj način budu konkurentniji, budu bolji na tržištu, ali i mi u državi da rešavamo najveći problem koji ovde postoji.

Kada je u pitanju Zakon o zadrugama, sama činjenica da već 11 godina smo bez ovog zakona govori o tome koliko je on u stvari bio potreban. I on pokriva poljoprivredne zadruge, nešto što je nekada funkcionisalo, funkcioniše u razvijenim zapadnim zemljama i nadam se da će ovaj zakon biti jedan kvalitetan okvir koji će podstaći udruživanje poljoprivrednika, ali udruživanje svih onih koji mogu da rade kao udruženi i da na taj način budu konkurentni na tržištu, da imaju nižu cenu svojih proizvoda, da više izvoze i naravno, da više prodaju. U svakom slučaju, ovo će biti još jedan dobar i kvalitetan dodatni podsticaj privredi.

Završiću na taj način što ću samo pomenuti da je zasigurno bilo razmatrano više modela kada je u pitanju komorski sistem i da bih se ja lično uvek zalagao za usvajanje američkog komorskog sistema koji je dobrovoljan. Ali, ono što je suština naše priče je da nama komora radi i da mi moramo da se ponašamo u skladu sa specifičnostima našeg tržišta, a naše tržište je takvo da ono mora biti kompatibilno sa tržištima u regionu, sa tržištima kao što je Austrija, sa industrijom kao što je Nemačka i taj model će biti primenjen. Čak, ti modeli podrazumevaju i subvencionisanje od strane države kada je u pitanju konsultantska uloga privrednih komora, kada su u pitanju mikro, mala i srednja preduzeća.

Svesni smo toga i poslanička grupa kojoj ja pripadam, Poslanička grupa SDPS će snažno podržati ovaj set zakona, naravno, njihovu implementaciju i jaku Privrednu komoru, Privrednu komoru koja će pomoći našim preduzećima da budu konkurentniji i da mogu da pronađu na najbolji i najkvalitetniji način put do novih tržišta, put do novih kupaca, put do novih potrošača, što će, naravno, imati pozitivne efekte na život građana Srbije, na novo zapošljavanje, na celu Srbiju, na njenu modernizaciju, na njeno uređenje, na njene brže i dinamičnije evropske integracije i na sve ono što je potrebno kako bi naša zemlja mogla da bude ono što i zaslužuje – razvijena zemlja, ekonomski lider ovog regiona, to smo već postali, neko ko je posvećen regionalnoj saradnji.

Premijer Vučić je veoma doprineo tome da budemo jedan faktor stabilnosti u regionu, političke stabilnosti, jer smo mi svesni toga da stabilnost u regionu pozitivno utiče na Republiku Srbiju i na naš ekonomski razvoj. Ali, bićemo i zemlja u kojoj se nauka brzo razvija, u kojoj se razvijaju inovativne tehnologije i, naravno, u kojoj će mladi ljudi imati ambijent da rade, da razvijaju svoje biznis ideje.

Zato, gospodine Sertiću želim sve najbolje u 2016. godini, godini preduzetništva. Ministarstvo privrede i Vlada Republike Srbije su proglasile 2016. godinu godinom preduzetništva i želim da konačno postanemo od službeničkog društva, preduzetničko društvo, to Srbija zaslužuje, to njeni mladi ljudi zaslužuju da budemo konkurentni i da budemo i da ostvarujemo najbolje rezultate u regionu, ali i šire, dakle u celoj EU. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, gospodin Zoran Babić mi je dao dobar šlagvort da prokomentarišem amandman koji je podneo kolega Živković, od njega sam i najmanje očekivao da amandman bude potpuno populistički i faktički jedan poziv na egalitarizam.

Gospodin Babić je dobro objasnio i smatram da mi treba u politici kada su u pitanju plate i naknade u državnoj upravi treba da se rukovodimo sistemom koji će podrazumevati veću platu, za veći doprinos naknade za veći rad, duži rad i veći doprinos organizaciji kompaniji ili šta god je to u kojoj god je formi ta institucija i organizacija koja pripada javnom sektoru. Ono što je jako važno je da ovaj sistem naknada kada su u pitanju komisije, kada su pitanju radna tela, ključna stvar je da se proveri i analizira opravdanost članstva i opravdanost postojanja rada i funkcionisanja upravo tih radnih tela.

Državna revizorska institucija za informaciju svim narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije, kreće od Nove godine upravo sa analizom i proverom opravdanosti rada takvih komisija i radnih tela, i onda će Vlada Republike Srbije i samo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave rukovodiće se empirijskim podacima da definiše koja su radna tela i koje su komisije potrebne i na taj način će se taj rad, tih ljudi i plaćati.

Ono što je stav stranke kojoj ja pripadam je da se svačiji rad plati, pogotovo onaj rad koji je prekovremeni i koji naravno predstavlja nadogradnju na ono što se zove „kor posao“, na ono što ljudi već rade u okviru sistematizacije svog radnog mesta.

Kada je u pitanju reforma državne uprave, pa prvi put se posle pet ili šest, ne znam kako i da ih nazovem, pokušaja, virtuelnih, ovakvih ili onakvih, sprovodi prava reforma državne uprave i imaćemo jedan kvalitetan i dobar zakon o platama i platnim razredima.

Nećemo imati više od 900 koeficijenata i platnih razreda u tom sistemu i raznoraznih skrivenih naknada i odlivanja novca iz budžeta Republike Srbije, tako da u svakom slučaju ovaj amandman je neprihvatljiv. On poziva na egalitarizam. Mi želimo samo da na ovaj način uvedemo jedan kvalitetan sistem, da ono što se stvarno radi i predstavlja doprinos našoj državnoj upravi i njenom boljem, efikasnijem i efektivnijem radu, da se to i plati zato što ti ljudi koji to rade to i zaslužuju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, malopre nisam uspeo da dođem do reči. Smatram da ste na jedan eklatantan način prekršili član 107. Poslovnika Narodne skupštine dozvoljavajući da dijalog u ovoj Narodnoj skupštini se pretoči u lične uvrede jednog našeg kolege i njegove porodice.

To je prosto nedopustivo u visokom domu Narodne skupštine da dozvoljavate takav vokabular. Ja vas molim da na jedan korektan način uvedete ovu sednicu u normalan red i u normalnu argumentovanu raspravu…

(Isključen mikrofon.)

Vreme, gospodine Marinkoviću. Hvala.

Za reč se javila koleginica Marjana Maraš, ali vaša poslanička grupa nema više vremena na raspolaganju, koliko ja imam informaciju.

Evo, kolege iz sekretarijata kažu da ste potrošili vaše vreme.

Ovlašćeni predstavnik ima dva minuta i 25 sekundi. Poslanička grupa nema.

(Igor Bečić, s mesta: Imaju dva minuta koje sam ja greškom uzeo. Imaju dva minuta.)

Izvinjavam se, evo, potpredsednik Bečić kaže da je došlo do greške.

Izvinjavam se poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije.

Izvolite koleginice Maraš.

Zahvaljujem koleginice Maraš.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović. Izvolite dr Veselinoviću.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Na član 7. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Dragan Šutanovac, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i narodni poslanik Gordana Čomić.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.