Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7618">Vladimir Marinković</a>

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala, gospodine Krliću.
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem pretres o listi kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Dame i gospodo narodni poslanici, sa radom nastavljamo sutra u 10.00 časova. Dakle, radimo amandmane.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 144 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne Skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne Skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade UAE, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.

Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o predsedniku Republike, koji je Narodnoj skupštini podneo poslanik Saša Radulović 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 146.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – tri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo sa radom, dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, pozdravim učenike i nastavnike osnovnih škola „Đura Jakšić“, „Branko Radičević“ i „dr Zoran Đinđić“ iz Niša, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravimo goste.
Dobrodošli!
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, gospodine Raduloviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – četiri, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Saša Radulović, Branka Stamenković i Vojin Biljić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, koji je Narodnoj skupštini podneo narodni poslanik Saša Radulović 8. decembra 2017. godine.
Izvolite, gospodine Raduloviću.
Hvala, ministre Vulin.
Poštovani narodni poslanici, obaveštavam vas da je Vlada, pisanim putem, 24. decembra 2019. godine, na osnovu člana 159. Poslovnika Narodne skupštine, povukla iz procedure Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju migracijama, broj 011-2898/19 od 25. novembra 2019. godine, koji je predložen da se razmatra kao 6. tačka utvrđenog dnevnog reda Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Takođe, obaveštavam vas, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo sa radom.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Prelazimo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima gospodin Balint Pastor.
Izvolite, gospodine Pastor.
Hvala, gospodine Pastor.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite, gospodine Vujiću.
Hvala poštovani potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo važan zakon i predlozi Strategije odbrane, Strategije nacionalne bezbednosti i Predlog odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije predstavlja nešto što je od ključnog nacionalnog interesa Republike Srbije i drago mi je što danas na sednici parlamenta možemo da razgovaramo na jedan kvalitetan i na otvoren način, kako ste vi to, ministre, uvek radili, nekada uvek vrlo otvoreno, uvek precizno, uvek konkretno i ono što je najbitnije za nas ovde u Narodnoj skupštini, bar za nas koji predstavljamo većinu, uvek u skladu sa nacionalnim interesima Republike Srbije i sa nacionalnim interesima naših građana i pogotovo srpskog naroda.

Pripremajući se za ovu sednicu pročitao sam puno materijala, puno članaka, puno izveštaja o onome što je Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane uradilo u prethodnih nekoliko godina počevši od mandata ministra odbrane, odnosno predsednika države koji je tada bio ministar odbrane, pa danas je u vašem mandatu, kada imamo u vidu jednu činjenicu da je Srbija neutralna zemlja, ali Srbija je zemlja danas koja je pogodna za saradnju sa svim državama, i kao što ste vi malopre rekli, želimo da sarađujemo sa svima. Kako to radimo na ekonomskom planu, ekonomskom nivou, tako to radimo i na vojno i odbrambenom planu i ono što je odlično u proteklih nekoliko godina to je da želimo da naučimo, želimo da obnavljamo našu vojsku, želimo da jačamo našu vojsku i naše odbrambene snage, jer to je Condition sine qua non dalje modernizacije naše zemlje, daljeg unapređenja geopolitičke pozicije naše zemlje i od snage naše vojske, snage naših odbrambenih snaga, ali i poštovanja naše vojske od strane građana Republike Srbije, naravno tu treba da prednjačimo mi ovde u parlamentu, vi u Vladi, da povratimo taj, neću da kažem kult, ali poštovanje prema zastavi, poštovanje prema institucijama koje imaju najveće poverenje građana, od kojih zavisi budućnost naše zemlje, to je ono što u stvari jeste najveći rezultat Ministarstva odbrane i Vlade Republike Srbije, a to je da smo postigli jedan visok nivo poverenja građana Republike Srbije u našu Vojsku i u naše odbrambene snage.

Ova Strategija odbrane je jako značajna što ona jasno i precizno definiše šta će biti cilj i kakvi će biti strateški ciljevi i strateški planovi naše vojske i naših odbrambenih snaga, odnosno Ministarstva odbrane u narednom periodu.

Ja bih tu izdvojio ono što je najbitnije, a to je zaštita suverenosti, nezavisnosti teritorijalnog integriteta naše zemlje, zaštita bezbednosti Republike Srbije i naših građana, očuvanje mira i bezbednosti u regionu, unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane kroz proces evropskih integracija, vojna neutralnost i saradnja i partnerstvo sa državama i međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti odbrane.

Gospodine ministre, ja moram da vam kažem da je učešće naših snaga u multinacionalnim operacijama nešto u šta sam lično mogao da se uverim kao član delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u kontaktima sa predstavnicima raznih država, sa najmoćnijim silama sveta. Recimo, za primer dajem SAD, nešto što je najcenjenije i što se visoko ceni u krugovima ministarstava spoljnih poslova i ministarstava odbrane, jer naši vojnici su vrlo cenjeni i taj naš iskorak i učešće u mirovnim operacijama je nešto što podiže nivo i ugled naše države na međunarodnom planu i na geopolitičkom planu i na tome vam čestitam i naravno imate, siguran sam, punu podršku većine u parlamentu da unapređujete taj sistem saradnje kako u UN, tako i sa bilateralnim, multilateralne saradnje kada su u pitanju multinacionalne operacije.

Isto tako želim da kažem da je vrlo važna saradnja koju Vojska Srbije ima i sa NATO paktom ili ODKB i sjajna je vest što će Vojska Srbije sledeće godine imati vojnu vežbu i sa odbrambenim snagama Narodne Republike Kine, pošto ako imamo situaciju da imamo šest milijardi evra investicija kineskih kompanija u Srbiji, ako učimo od njih u oblasti građevine, u oblasti izgradnje infrastrukture, izgradnji železničke infrastrukture, upravljanja fabrikama, a pokazali su, s obzirom da imaju privredni rast u proteklih 10 do 15 godina od sedam pa do 10%, da su sjajni u tome i da jako velikom brzinom napreduju u tom aspektu privrednog, ekonomskog i vojnog razvoja pokazali su da imamo šta raditi sa Kinom, usko sarađivati i naravno sve čestitke na tome što smo uspostavili tako blisku i dobru vojnu saradnju. S tim što naravno jako je važna saradnja naše Vojske i sa NATO paktom, sa Nacionalnom gardom Ohaja, pogotovo u oblasti vanrednih situacija i upravljanja krizama i rizicima u oblasti vanrednih situacija.

To samo pokazuje jednu širinu Srbije i ono što je suštinski važno da objasnimo našim građanima, a to je da se može, ako postoji mudro rukovodstvo, ako rukovodstvo na čelu države sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ima jasan plan i strategiju kuda će Srbija da ide ne naredne dve godine, tri godine, ne u narednom izbornom ciklusu. On, čovek, vodi ovu državu vizionarski, u skladu sa ciljevima koje želimo da ispunimo u narednih 30, 40, 50 godina, počevši od ispunjavanja demografskih ciljeva, kapaciteta, obnove naše države, obnove naših nacionalnih interesa, zaštite našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, ali i ispunjenja onog najbitnijeg preduslova za to, a to je ekonomski razvoj i ekonomski rast.

Moram da napomenem da ćemo mi u ovoj godini premašiti 3,5 milijardi evra stranih direktnih investicija, da će izvoz namenske industrije premašiti sigurno negde od 800 do 900 miliona evra i to predstavlja jedan ozbiljan izvozni kapacitet naše zemlje i ta neutralnost i vođenje spoljne politike na način na koji je Vlada Republike Srbije vodi navođena onim što je do sada uradio na međunarodnom planu predsednik Aleksandar Vučić, imajući u vidu njegove odlične lične odnose i sa predsednikom Siem i sa predsednikom Vladimirom Putinom i sa potpredsednikom Pensom, sa Makronom, sa kancelarkom Angelom Merkel, govori o tome da mi možemo da nađemo modus da budemo neutralni, a da paralelno ekonomski razvijamo i vojno razvijamo našu zemlju. To je Srbija definitivno pokazala, kao što se može i što smo uradili zahvaljujući Aleksandru Vučiću da se povuče, 17 država je povuklo priznanje tzv. kosova u proteklih godinu i po dana.

Znači, upornim marljivim, posvećenim radom možemo da ubedimo sve one na ovom globalnom nivou na svetu da se Srbija pridržava međunarodnog prava, ali i da ubedimo naše partnere i naše prijatelje da isto tako poštuju međunarodno pravo i da poštuju pravo Republike Srbije da ima svoj integritet i da brani svoj suverenitet u 21 veku.

Tako da smo pokazali da patriotizam daje rezultat i da može da dođe do velikih rezultata. Posebno ću se osvrnuti na ono što ste vi apostrofirali u vašem uvodnom govoru, a to je da vodimo danas računa o interesima Srba ne samo Srbiji, nego u celom regionu i da danas nije sramota u našoj zemlji da Vlada Republike Srbije ima vrlo često zajedničke sednice Vlade sa Vladom Republike Srpske. Nije sramota da nam dođu Milan Knežević i Andreja Mandić na svako obeležavanje, na svaku proslavu ili obeležavanje nekih teških događaja iz prošlosti ili Ivan Stoilković iz Makedonije, ili naš kolega Gvozdenović iz Rumunije, da, Popović.

To govori o tome da Srbija danas ima vrlo jedan jasan strateški plan kako će se brinuti o svojim nacionalnim interesima kroz brigu o svom narodu, ne samo ovde u Republici Srbiji, nego van Srbije, kroz investicije u te delove drugih, posebno susednih zemalja gde treba sačuvati srpski narod, gde treba sačuvati njegovu supstancu, gde treba sačuvati našu veru i na taj način kroz jednu mudru politiku očuvati srpski nacionalni identitet, ojačati Srbiju, ojačati je vojno, ojačati ekonomski, kako bi ona, naravno, dalje mogla da napreduje kao jedna moderna, ekonomski i politički snažna država.

Nije slučajno što se predsednik Vučić ponekad i uzdržava vrlo često da da neku možda malo i jaču izjavu kada su u pitanju dešavanja u zemljama u regionu i upravo radi zbog toga da bi zaštitio naš narod u tim susednim državama, zbog toga što svaka ta jaka, snažna reč može da učini možda nešto da ambijent za život Srba van Republike Srbije bude negativan i da možda oni istrpe neke posledice u okviru toga.

Ono što isto tako moram da dodam je i ta činjenica da se potpuno slažem sada politički kao neko ko je političar, govorio sam o Strategiji odbrane i važnosti donošenja ove Strategije o nacionalnoj bezbednosti, učešća naših snaga u mirovnim operacijama, multinacionalnim operacijama, ali i da kažem da postoji jedan odličan članak koji je napisan, koji ste vi napisali i koji se zove: „Zašto sam za razgraničenje?“, u kojem je jasno, na jedan politički, vrlo pismen način objašnjeno zašto Srbija mora da čuva svoje nacionalne interese, ali zašto Srbija mora da bude i pragmatična, zašto Srbija mora da bude okrenuta ka budućnosti i da konačno dođe na ono mesto koje pripada i u skladu sa svojim materijalnim, ljudskim, prirodnim resursima da se ne vraćamo nikada na staro, da ne govorimo uvek o nekim stvarima koje ne možemo da ni u međunarodnoj zajednici, ni u regionu da ispunimo, ali zašto nam treba jedna jasno omeđena definisana država kako bi mogli da ispunimo sve naše strateške ciljeve i kako bi mogli da dođemo na onaj nivo koji Srbiji pripada.

Ja mislim da je rečeno sve u jednoj rečenici, završiću sa ovom temom, u kojoj se kaže: „Naša sposobnost da to prepoznamo, da prvi ponudimo rešenje i stav, što je od ključnog značaja, sada je red na Srbiju da prva nudi rešenja, ne smemo da dozvolimo više da čekamo gotova rešenja koja nam neće ići u prilog ili da nam, ne daj Bože, ponovo dođemo u situaciju da nam ruše crkve, da nam proganjaju narod, da nam hapse ljude ne samo u južnom delu Kosova i Metohije, nego i na severnom delu Kosova i Metohije, sada moramo mi da budemo proaktivni, da mi budemo prodržavni i da imamo u vidu samo jednu činjenicu – da zaštitimo srpski narod na Kosovu i Metohiji na najbolji mogući način, da zaštitimo kulturnu, istorijsku i religijsku baštinu.

I da nastavim sa ovim, znači da se nađemo na liniji razmišljanja velikih, ali da to opet ne učinimo, nemišićevo ukopavanje na Kosovu gde se pruža poslednji otpor vredan pesme i pamćenja, ali ne i pobede, već Mišićev juriš na Kajmakčalan, gde nismo oslobodili Srbiju, ali smo otpočeli da je oslobađamo, dokaz je istorijske zrelosti koja nije novootkrivena, ali je dugo nije bilo i smatram sada da mi tu zrelost imamo i da na jedan zreo način moramo da pristupimo problemima.

Jedan od ključnih uslova da dođemo i da ispunimo naše nacionalne interese jeste ispunjavanje i realizacija ove strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i brige o našim nacionalnim interesima i sada, ali i u budućnosti, ali na jedan pragmatičan način, uvažavajući činjenice i uvažavajući realnost, boreći se za svoja prava, boreći se za prava sopstvenog naroda, što i radimo svih ovih godina i pored onih koji ovde ne prisustvuju već mesecima na sednici, koji su govorili da će Vučić dati Kosovo na Vidovdan, da će dati na određen datume, praznike koji su važni za naš narod i ništa nije bilo od toga. Zašto? Zašto to rade?

Zato što to ide u prilog naravno nekim državama, zemljama i službama kojima nije u interesu da Srbija napreduje, kojima nije u interesu da se Srbija maksimalno modernizuje i da bude i ekonomski i politički lider ovog regiona. Zato što im ne odgovora jaka Srbija, zato što im odgovara da na bilo koji način dođu na vlast i da urade ono što su uradili od 2000. do 2012. godine, ostavivši 400.000 ljudi bez posla, ostavivši čitave fabrike opustošene, prodavši državu i prodavši fabrike tajkunima i spekulantima i sumnjivim biznismenima.

Ne upravlja se tako državom, niti će ovaj narod više dozvoliti da, da poverenje takvim ljudima. Takva su istraživanja javnog mnjenja trenutno, preko 55% podrške predsednik Vučić ima od građana Republike Srbije zato što želimo punu zaposlenost u ovoj zemlji, zato što smo je sa 27% smanjili na 9%, zato što imamo tri i po milijarde evra stranih, direktnih investicija, zato što smo izgradili 250 km auto-puteva, zato što izgrađujemo prugu Beograd-Budimpešta, pa sve gore do Poljske, preko Slovačke, Češke i do Poljske. Zato što želimo da se bolje ukonektujemo sa zemljama i zapadne Evrope, ali naravno i sa našim susedima. Izgradili smo i Koridor 10, izgradili smo i Miloša Velikog, izgradićemo i Moravski koridor. Puteve gradimo zajedno sa našim partnerima iz Kine, iz Azerbejdžana, iz Grčke, iz SAD. Svi su ovde dobrodošli ako žele na jednoj ravnopravnoj osnovi da sarađuju, da ulože, zašto ne, da oplode svoj novac i da im Srbija bude dobra destinacija, kako za biznis, tako i za život.

Želimo jednu modernu Srbiju, zemlju koja će biti otvorena, zemlja koja će biti bogata, u kojoj će građani na jedan častan i dostojanstven način živeti od sopstvenog rada. Srbija to može i to je Srbija koju mi promovišemo, to je Srbija koju promoviše i predsednik Vučić, koju promovišete i vi ministre, jer odbrana je pored ekonomskog razvoja, paralelno, ne mogu sada da kažem iako uvek jedan ozbiljan fokus stavljam na ekonomiju, odbrana, jačanje vojske je stub, ključ modernizacije i razvoja jedne države. Ne treba mnogo daleko da idemo da vidimo takve primere i nije neutralnost nešto što će nas odvesti u neke tamne vilajete i svi ono koji govore da mi moramo da se opredelimo nisu u pravu. Pokazali smo za ovih sedam godina da možemo da sarađujemo sa svima, da možemo da budemo, možda ne prijatelji, ali možemo da budemo partneri sa svim zemljama na ravnopravnoj osnovi. Dakle, nije uopšte sporno da možemo da vodimo ovakvu međunarodnu mudru politiku, da imamo partnere iz svih zemalja sveta koji ovde žele da ulažu.

Dakle, nije uopšte sporno da možemo da vodimo ovakvu međunarodnu mudru politiku gde imamo partnere iz svih zemalja sveta koji ovde žele da ulažu. Mi želimo i zašto ne, primer za razvoj države, odbrambenih snaga, ekonomije, može da bude Izrael, Srbija treba da bude Izrael ovog regiona, zato što je to država koja od 500.000 stanovnika 1948. godine kada je proglašena njihova nezavisnost došla do 10 miliona danas, koja ima jednu najjačih, najsnažnijih, najopremljenijih vojski na svetu, najjači, najsnažniji sektor informacionih tehnologija. Zašto? Zato što su možda prirodno bogati. Pa nisu. Nemaju oni nikakva bogatstva.

Srbija ima i prirodno bogatstvo, ima ljude, ima dobre resurse i sa ovakvom politikom, sa ovakvom jasnom strategijom razvoja ekonomije, države, odbrane, jasnom strategijom u ponašanju Srbije u međunarodnim odnosima, siguran sam da i mi u narednih nekoliko godina možemo da ostvarimo i dobar rast i da postanemo lider, ne samo regiona, nego i cele jugoistočne Evrope.

Na kraju, izvinjavam se potpredsedniče Arsiću, da pohvalim ovaj sporazum koji ćemo ratifikovati, nadam se ovde u parlamentu, sa Češkom. Uvek u svojim govorima i nastupima podstiče sve naše državne službenike i članove Vlade da imaju veću saradnju sa zemljama Višegradske grupe, sa Češkom, sa Slovačkom, sa Mađarskom, sa Poljskom, sa našim susedima Rumunijom, Bugarskom. To su zemlje sa kojima mi nemamo otvorena pitanja, a imamo jako malu ekonomsku, vojnu i bilo koju drugu saradnju.

Samo ću podsetiti moje kolege poslanike na jedan divan dan iz vremena Milana Stojadinovića dok je bio premijer. Ovde je boravila kod nas u Narodnoj skupštini jedna delegacija od 75 poslanika i Čehoslovačkog parlamenta, tada smo imali sjajne odnose. Bili smo članica Male Antante. Tada je vođena jedna takva politika u kojoj je Srbija izgrađivana kao kraljevina Jugoslavija, ekonomski snažna zemlja, ali geopolitički dobro pozicionirana. Nadam se da ćemo biti uspešniji mnogo nego što smo bili u tadašnjim vremenima i siguran sam da ćemo sve svoje kapacitete u tom domenu iskoristiti i da će naša Vojska i naše odbrambene snage imati ulogu koju zaslužuju i naravno u samoj izgradnji i modernizaciji zemlje. Hvala.
Hvala, ja ću vrlo kratko.

Zahvaljujem se ministru na ovako iscrpnim i detaljnim odgovorima. Smatram da su ovo teme od strateškog značaja za razvoj naše države.

Ono što mogu da kažem je da mi moramo svi zajedno da radimo na tome da povećamo taj budžet, koji je za vojsku i odbranu još uvek mali. Treba da radimo na tome.

Upravo ono, ministre, što ste rekli, da ekonomski jačamo našu zemlju, kako bi imali više da odvajamo za naoružanje i za vojsku, upravo u smislu jačanja, ne samo ekonomskog, nego i jačanja naše geopolitičke pozicije. A ako ćete iskreno, što se tiče, rekli ste - skupo je, naravno, skupo je imati avione, skupo je kupovati helikoptere, skupo je kupovati novu opremu, ja bih voleo, iskreno, da mi imamo kao Izrael "Gvozdenu kupolu". To štiti izraelski narod u svakom trenutku od bilo kakvog napada, bilo kakve pretnje.

I ne možemo mi da se oslonimo na to, lepo ste vi to rekli, da će biti mir, da mi svi želimo dobro. Naravno, normalno je, to je ljudski, ali nas praksa, ali nas teren demantuje.

Vi ste jednom lepo rekli, ja sam to primetio, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Govori se stalno, pogotovo to dolazi od nekih zemalja zapadnih, o pomirenju, da treba prvo da dođe do, kako bi oni rekli, reconciliation, pa onda do nekih krajnjih rešenja. Vi nemate na Kosovu i Metohiji od 2000. godine nijednu političku partiju koja je multinacionalna. O kom mi suživotu pričamo i o kom mi pomirenju pričamo posle 20 godina?

Znači, proces je u stvari suprotan. Ekonomija, ekonomska saradnja, razvoj trgovine, slobodan protok roba, ljudi i kapitala, to je ono što Vučić radi sada i dobija podršku u celom regionu. Dakle, i sa Albanijom i sa Makedonijom, jačanje i snaženje naše ekonomije…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

… Mogućnost da više izvezemo.

Hvala, gospodine Arsiću.

Hvala još jednom na odgovorima i ovo je stvarno jedna od najznačajnijih tema za našu državu. Nadam se da ćemo sve ovo što je predloženo da implementiramo na jedan kvalitetan način i naravno da ćemo usvojiti. Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 57 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da imamo potreban kvorum i da možemo da nastavimo sa radom.
Za nekoliko trenutaka nastavićemo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će danas sednici prisustvovati ministar finansija Siniša Mali, sa svojim saradnicima.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Aleksandra Belačić, Nataša Sp. Jovanović, Aleksandar Šešelj, Milorad Mirčić, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Nikola Savić, Nemanja Šarović i Marijan Rističević.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Dobar dan i dobro došli, ministre Mali.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Javio se Aleksandar Marković, po amandmanu.
Izvolite.