Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre zdravlja, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, kolege i koleginice narodni poslanici, malo pre spomenut nacionalni centar „Gama najf“.
Formalno pravni naziv za „Gama najf“ je odeljenje radio-hirurgije neurohirurške klinike Kliničkog centra Srbije.
Prvi pacijent koji je otišao za Istanbul je bio 2008. godine na „Gama najf“ tretman. Do današnjeg dana, do početka rada odeljenja radio-hirurgije „Gama najf“ neurohirurške klinike do sada je poslat toliki broj pacijenata da smo mogli da kupimo najmanje dva „Gama najfa. Ovo je veliki iskorak. Veliki iskorak za neurohirurške pacijente i za građane Republike Srbije.
Ljudi koji rade u odeljenju i koji predvode odeljenje radio-hirurgije neurohirurške klinike su svoj istaknuti neurohirurzi, neurohirurzi koji rade nekoliko decenija u srpskom zdravstvu.
Neurohiruzi koji su ostavili ne mali trag i verujte mi, ne predstavljaju nikakvu vladajuću garnituru, predstavljaju vrh i ekspertski nivo srpske medicine. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva zdravlja, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ovde imamo po planu i programu set zdravstvenih zakona, odnosno tri predloga.
Prvi predlog je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Drugi predlog je Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju i treći predlog je Predlog zakona o izmenama Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama vezanim za zdravstvo.
Prvi predlog zakona ima osam članova. Prvi član govori o tome da se kliničko bolnički centri, a koji su to kliničko bolnički centri? To se prevashodno misli na četiri kliničko bolnička centra u Beogradu – Zvezdara, Zemun, Bežanijska Kosa i Kliničko bolnički centar „Dragiša Mišović“; koji su bili pod, u neku ruku tako može da se kaže, pod patronatom grada, odnosno grad Beograd je imao osnivačka prava.
Ovo se na osnovu predloga ovog prvog člana, osnivačka prava sa grada se prebacuju na republički nivo. O čemu se radi? Ovi kliničko bolnički centri sem, kao što je do sada više puta spomenuto, da obavljaju pored sekundarne i tercijalnu zdravstvenu delatnost, oni su istovremeno i baze Medicinskog i Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Na osnovu predloga ovog člana, mi dobijamo sada prvi put formalno-pravni okvir da kapitalne investicije sa republičkog nivoa ulaze u ove klično-bolničke centre.
Sledeća dva člana takođe u predlogu ovog zakona, odnosno ovog člana zakona vidi se modalitet za sledeću 2016. godinu da određena vrednost u iznosu od 150 miliona dinara će biti praktično na raspolaganju ovim kliničko-bolničkim centrima. Očekujem u toku sledeće godine da praktično ta ulaganja budu sve veća i veća.
Sledeća dva člana praktično definišu harmonizaciju ovog procesa, tako da član 2. kaže da izvršni organ kliničko-bolničkog centra, a to su direktor, zamenik direktora, članovi upravnog i članovi nadzornog odbora se biraju na osnovu predloga Vlade Republike Srbije.
Treći član govori o tome da ne može doći do implementacije statuta klinike, sada ovo je novo – kliničko-bolničkog centra, instituta kliničkih centara i Zavoda za zaštitu zdravlja, zaposlenih u MUP, čiji je osnivač Republika Srbija, ne može doći do implementacije ovih statuta ako prethodno ne dobiju odobrenje Vlade Republike Srbije.
Četvrti član daje harmonizaciju praktičnih relacija. Strani državljani koji imaju specijalizaciju ili užu specijalizaciju na nekom fakultetu zdravstvene struke u našoj zemlji, moraju da dobiju saglasnost Ministarstva zdravlja svoje domicijalne države, a potom Ministarstvo zdravlja njihove domicijalne države da napravi radni sporazum sa nekim od fakulteta, od naših fakulteta zdravstvene struke.
Do sada kako se to rešavalo? Naše Ministarstvo zdravlja, odnosno naš ministar zdravlja je davao dozvolu za njihovu specijalizaciju, odnosno dozvolu za užu specijalizaciju.
Sledeći član, član 6, briše dva člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti, to su članovi 198a i 198b, gde praktično pojednostavljujemo našu zdravstvenu svakodnevicu.
Po predlogu ovog člana, zdravstveni saradnici koji rade u različitim zdravstvenim ustanovama, imaju mogućnost licenciranja, relicenciranja ili u jednom malom procentu oduzimanje njihovih licenci u okviru svojih komora, odnosno udruženja, a ne kao do sada da praktično to sprovodi Ministarstvo zdravlja, odnosno ministar zdravlja.
Sledeći član daje jedan interesantan način, kvalitetniji način, novu definiciju instrumenta dopunskog rada. Prvi put sada imamo jedan predlog krovnog zakona. Šta kaže ovaj predlog? Zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici ili lica koja se bave nekom zdravstvenom delatnošću u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, u odgovarajućoj privatnoj zdravstvenoj ustanovi ili u nekom drugom pravnom licu koje se bavi zdravstvenom delatnošću u punom radnom vremenu, dobijaju sada mogućnost da potpišu ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, potom predlog ovog zakona govori o tome da taj ugovor mora da se pohrani i kod jednog i kod drugog poslodavca. I u roku od 15 dana od potpisivanja ovog ugovora ta osoba koja praktično zahteva, odnosno traži mogućnost dopunskog rada, je potrebno da obavesti odgovarajuću zdravstvenu inspekciju.
Ovo je tek početak, ovo je izuzetno osetljivo pitanje. Neko naše kumulativno prethodno iskustvo govori da je bilo mnogo zloupotreba dopunskog rada. Ovo je tek početak, ovo je krovni zakon.
Šta nas dalje očekuje? Hajde prvo da definišemo šta mora svako od nas doktora medicine, specijalista, subspecijalista, šta mora da uradi u sklopu redovnog radnog vremena, nije to jednostavno. Naši Crnogorci, odnosno u Crnoj Gori postoji jedna intencija da se definiše šta to treba da se uradi u sklopu redovnog radnog vremena. Za internističke medicinske grane, da li je to broj pregledanih pacijenata, za hiruške medicinske grane da li je to broj operacija, ali hirurgija nije to samo manuelna, određeni sistem manuelnih radnji u operacionom bloku, to su hiruški pacijenti, pregled, to je indikacija. Tačno, broj operacija, potom postoperativno praćenje, tako da će u daljem toku Ministarstvo zdravlja Republike Srbije imati ne lak posao putem podzakonskih akata da definišu te daljnje relacije.
Sledeći član predloga ovog zakona, član 7. upodobljuje praktično ovu definiciju, novu definiciju instrumenta za dopunski rad, tako što se upodobljuje sa Zakonom o radu.
Poslednji osmi član govori o tome da implementacija ovog zakona počinje osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Sledeći predlog zakona je Predlog zakona o izmenama zdravstvenog osiguranja i on ima četiri člana. Prvi član govori o tome da potvrda o korišćenju zdravstvene zaštite za osiguranike koji se upućuju na rad u inostranstvo, tu se prevashodno misli na naše diplomate i na članove uže porodice, traje ne kao do sada 12 meseci, pa su se oni vraćali da bi produžavali tu potvrdu, nego traje praktično onoliko koliko traje i taj rad u inostranstvu. Pojednostavljuje se čitava procedura.
Drugi član Predloga ovog zakona govori o tome da se 35% od osnove za naknadu zarade iz Republičkog fonda transferiše u Republički fond za zadravstveno osiguranje zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili usled komplikacije u toku trudnoće i potom RFZO tih 35% prebacuje ne kao do sada kod osiguranice, trudnice, nego kod poslodavca.
Ovde treba samo nešto da pojasnimo, to važi za prvih 30 dana bolovanja kada je poslodavac dužan da 65% od osnove za naknadu zarade obezbedi, a u ovom slučaju ovaj predlog zakona kaže da će tih 35% praktično da se prebaci na račun poslodavca, tako da on unutar tih prvih 30 dana prebacuje 100% naknadu od osnove za zaradu kod trudnice, odnosno osiguranice. Na taj način spašavamo naše trudnice od viška papirologije i istovremeno omogućavamo da prime na vreme svoj dohodak.
Treći član predloga ovog zakona govori o tome ako su osiguranici već otišli u inostranstvo, vreme trajanja ove potvrde za zdravstvenu zaštitu traje koliko i traje njihov boravak u inostranstvu. Četvrti zakon tehničke je prirode. Implementacija ovog zakona počinje osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Treći predlog zakona je Predlog zakona o izmenama Zakona o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama vezanih za zdravstvo. I ovaj zakon ima tri člana. Prvi član govori o tome da integrisani zdravstveni informacioni sistem sa 12 meseci u odnosu na osnovni zakon, njegova implementacija se pomera za 24 meseca.
Radi se o jednom tehničkom problemu, tako da zbog toga se prolongira ovo trajanje implementacije, centralnog informacionog sistema, koji treba da bude srce našeg budućeg zdravstvenog sistema, srce koje će otvoriti zdravstveni sistem, koje će pokazati javnost, ne samo između pojedinih nivoa zdravstvenih ustanova na primarnom, sekundarnom, tercijalnom nivou, nego će na taj način on biti otvoren i prema pacijentima, tako da će naši pacijenti ako imaju neki internistički ili hirurški problem, da simplifikujem priču, moći preko interneta da uđu u odgovarajuću bolnicu, da uđu u Neurohiruršku kliniku Kliničkog centra Srbije, da vide koliko klinika ima godišnje operacija, koji doktor, neurohirurg ima najveći broj operacija u određenoj patologiji, da li ima praznih kreveta.
Na taj način mi ćemo ispraviti nešto što nas je upozoravao Evropski zdravstveni potrošački indeks European Health Consumer Index, kad nas je ocenjivao. Na osnovu šest grupa indikatora ovaj Evropski zdravstveni potrošački indeks vrednuje zdravstvene sisteme Evrope i prva grupa indikatora, kako se zove? Prava i informisanost pacijenata.
Vezano za uvođenje, odnosno implementaciju ovog integrisanog zdravstvenog informacionog sistema, vezani su i odgovarajući podzakonski akti. Sve to zajedno se praktično pomera i treba da počne od prvog januara ne 2016. godine, nego 2017. godine.
Sledeći član, odnosno poslednji član Predloga ovog zakona govori da implementacija ovog sistema kreće odmah sledeći dan po objavljivanju u „Službenom glasniku“.
Poslanički klub Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ova tri predloga zakona. Hvala vam.
Poštovani predsedavajći, poštovani ministre zdravlja, predstavnici Ministarstva zdravlja, poštovane koleginice i kolege, ovde mi je postavljeno pitanje, a gde je gospodin Anre Bjornberg. Ko je gospodin Arne Bjornberg?
Dvehiljade četvrte godine Evropska komisija EU je počela sprovođenje jednog projekta koji se zove „Evropski zdravstveni potrošački indeks“ ili „European health consumer index“. Ovaj projekat, čiji je izvršni direktor gospodin Arne Bjornberg, ovaj projekat je počeo svoju implementaciju sledeće godine, i od te 2005. godine do ove poslednje godine vrednuje zdravstvene sisteme 35 evropskih zemalja.
Na osnovu čega vrednuje? Na osnovu državnih javnih statistika, na osnovu anketa među pacijentima svih tih evropskih zemalja, i treći izvor na osnovu čega se gradiraju evropske zemlje jeste nezavisno istraživanje od strane jedne firme koja se naziva „Health consumer powerhouse“, privatna firma koja ima sedište u Švedskoj. Predsednik te privatne firme je Johan Hjertkvist. Što je rekao malopre ministar zdravlja 2013. godine na toj rang listi Republika Srbija je 35. poslednja. Da li smo nešto sakrili? Nismo. Da li smo krenuli u reforme? Krenuli smo. Ove godine nismo više poslednji, tri zemlje su ispod nas, to su zvanične statistike i zvanične informacije. Gde je gospodine Arne Bjornberg? Bio je tu, pomogao je, uputio nas je.
Ako gospodin predsedavajući dozvoljava, samo još jedna rečenica.