Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati sve tačke dnevnog reda.
Dosta tačaka dnevnog reda se tiču pomoći građanima. Kada su u pitanju one tačke i predlozi da se država zaduži i međudržavni sporazum, nekoliko međudržavnih sporazuma koje treba danas da izglasamo, šta je najvažnije? Da te pare će doneti novi novac i te pare se ne ulažu u nešto zarad političkih poena, kako to neko želi da naglasi.
Posebno želim da izdvojim Zakon o ozakonjenju, gde će imati priliku oni koji imaju kuće, a čekaju da se izmeni GUP i DUP, posebno o lokalnim samoupravama, da ne mogu da dobiju dozvolu za legalizaciju, da će ti građani moći da se priključe na gas, struju, vodu i kanalizaciju.
Koliko mi je poznato, siguran sam da ima od broja kuća u svakom gradu, svakoj opštini jedno 10 do 15% koji nisu mogli da legalizuju te kuće. Koje su to kuće? Porodice se šire, rađaju se deca i ne mogu da žive u jednoj kući svi, tako da je to veoma dobar predlog koji želim da pohvalim.
Mi treba da izglasamo danas i da se da po 10.000 dinara deci do 16 godina. Svako iznenađenje za decu i za porodice je pozitivno iznenađenje. Ja to radim godinama u Jagodini i veoma mi je drago što moj koalicioni partner SPS i ja podržavamo ono što radi predsednik Aleksandar Vučić, jer sve tačke za koje smo glasali do sada se tiču interesa građana Srbije.
Šta bih želeo da pohvalim kada je u pitanju 10.000 za decu? Da to nije prvi put, da su dobijali i njihovi roditelji, i deke i bake. Isto mogu da konstatujem da nisu očekivali taj novac itd.
Neko je govorio o poljoprivredi. Znate šta, kada pričate o poljoprivredi, morate da imate osnovno znanje. Kažu, i kako taj neko je u vlasti, da su dobre zemljoradničke zadruge i da treba da forsiramo zemljoradničke zadruge. Zemljoradničke zadruge su uništile poljoprivredne proizvođače i one su postojale kada nije bilo interneta. Zadruga je bila posrednik između proizvođača i kupca tih poljoprivrednih proizvoda i uzimala je od tri do pet posto proviziju, odnosno da bi se izdržavali.
Evo jedan primer zadruga u centralnoj Srbiji koje su otkupljivale šećernu repu od poljoprivrednih proizvođača, bila je posrednik između šećerane i poljoprivrednih proizvođača koji su proizvodili šećernu repu. Šta se desilo? Oni isporuče šećerani, šećerana ne isplati poljoprivrednom proizvođaču, odu poljoprivredni proizvođači u šećerane, kažu nismo mi pravili ugovor sa vama, poljoprivredni proizvođači tuže zadruge i zadruge, šta su imale tad u to vreme, dva, tri kombajna, ne znam, dva, tri traktora, sejalice takozvane za kukuruz itd. I da vam kažem, jedno pet hiljada poljoprivrednih proizvođača je ostalo bez svog berićeta.
Danas kada postoji internet, kada svako od poljoprivrednih proizvođača može da se informiše ko su kupci, po kojoj ceni, uopšte zemljoradničke zadruge nisu neophodne, jer su bile štetne, a pogotovo sada, u ovom vremenu.
Kad sam kod poljoprivrede, nije tu ministarka za poljoprivredu, želim da predložim, ako je to moguće, da vidimo kako da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima, onima koji su imali teške elementarne nepogode kada je u pitanju poplava i oni zbog jakih padavina, kada je u pitanju žito, mogu da vam kažem da ja živim na selu i nekada je bilo između šest i šest i po tona po hektaru, a danas je četiri tone po hektaru. Šta to znači? I četiri tone nemaju procenat hlebnosti kao što su imali poljoprivredni proizvođači prošle i pretprošle godine, da vidimo kako njima da pomognemo?
Ne znam da li je tu gospodin Vesić, jeste. Njega želim da pohvalim, iz razloga što kad su bile poplave, obišao je sve destinacije i voleo bih da mi odgovori, kako bi čuli oni ljudi koji su poplavljeni - kada će vaša komisija da konačno da odgovor na osnovu procena koje su poslale opštine poplavljene i koja je to vrednost od tih zahteva koja će biti isplaćena poplavljenim domaćinstvima?
Moram da kažem nešto kada je u pitanju Slavica Đukić Dejanović. Slavica Đukić Dejanović je neko ko ima najveće iskustvo, a pogotovo u ovom vremenu, ludilu društvenih mreža. Ona je i profesor, a da ne nabrajam na kojim funkcijama je sve bila. U medicini kažu da mora da se poštuje Hipokratova zakletva, naravno da poštuje, ali ona Hipokratovu zakletvu primenjuje kod svakog čoveka, ne pitajući ga da li ste vi u ovoj, onoj partiji, da li čiste, šta ste, itd.
Gospođa Slavica Đukić Dejanović bila je i predsednik Skupštine. Tada je bila opozicija. Mogu da vam kažem da je taj svoj posao odradila na veoma visokom nivou. Mi sada u Srbiji nemamo sposobnijeg i boljeg čoveka za funkciju ministra prosvete od doktorke profesorke Slavice Đukić Dejanović. Ne zato što je ja lično poznajem, ali ja dam njen broj i zovu je ljudi iz cele Srbije da pomogne, i znate šta kaže - neka krene odmah. Takav čovek, takva dama, treba građanima Srbije, da pomogne prosveti, naravno, u okviru budžeta i ono što se naša koalicija dogovori sa SNS.
Neko je rekao da je SPS na vlasti 33 godine, oni su kao Đoković. Đoković ima 36 godina, sve što su stariji, sve su bolji. Neka kažu oni, kao moji koalicioni partneri da su dobri, nego izađu na izbore, stave ime i prezime, Socijalistička partija Srbije, Ivica Dačić i moja koalicija i građani glasaju. Ko to može da ospori? Niko. I od izbora do izbora, u poslednje vreme, kada je bilo veoma kritično i za građane Srbije itd, oni su povećavali broj glasova kada je u pitanju naša koalicija. I naša koalicija ima veoma dobru saradnju sa SNS.
Ja putujem često po svetu i šta mi kažu - kako je Vučić, kako je Novak Đoković i šta radi Ivica Dačić? Da, to me pitaju. Zato što Ivica Dačić ima sistem kako da razgovara kao ministar inostranih poslova i sa onima koji mrze Srbiju, sa onima koji su nanosili štetu Srbiji i da ubedi za vreme dok je bio ministar inostranih poslova da 18 država, naravno, zajedno sa predsednikom Vučićem, povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, kasnije je još 10, što znači da je skoro tridesetak država povuklo priznanje, za razliku od nekih koji danas kritikuju, gde je svake nedelje po jedna država priznavala nezavisno Kosovo. Kažu - eto, 33 godine traju.
Da ne bude da mnogo hvalim moje koalicione partnere, ali ja do sada im nisam našao ni jednu manu. Voleo bih da znam sve to što zna Ivica Dačić, ali to je zanat ljudi, nije to ja hoću da budem nešto, nego moraš da naučiš, a to što on zna, ne piše ni u jednoj knjizi, da odete u knjižaru i da kažete - ej, daj mi tu knjigu, hoću ja da naučim bonton ponašanja u međunarodnim odnosima i u diplomatiji.
Vidite ove što se smeju. Da vam kažem nešto, oni su kao oni koji su do pre par godina iz publike uleteli na stadion i onda ih kamera snimi i oni kažu, oni koji gledaju, kaže - svaka mu čast, pa ih zaboravi narod, pa ponovo izlete, protrče malo kroz stadion, toliko su oni poznati i toliko dela imaju.
Hajde kad se smeju da vam kažem i ovo. Jeste li vi znali da su roditelji protiv Anketnog odbora, kada su u pitanju ubijena deca u školi? Ja to nisam znao, ali sam imao neki osećaj i zato smo glasali protiv. Hajde, bre, ljudi, da sačekamo prvo da sudski organi, policija, tužilaštvo donese konačne presude, a onda da vidimo da li je bilo propusta u institucijama itd, a ne da sada, kada je najteže tim roditeljima, mi pričamo.
Zamislite vi sada se pozove neki tužilac na raport. Ako ne dođe, šta ako ne dođe, ako upravo radi na tom slučaju? Hajde Anketni odbor o svemu da možemo da pričamo o nekim drugim stvarima i o ovim ubistvima koja su se desila, ali ne sada u ovom trenutku, ne sada. Tu je napravljena velika greška. Mi smo glasali protiv, SPS je bila uzdržana. Da vam kažem da su roditelji te dece ogorčeni, ogorčeni. Ja ne znam koji dogovor postoji, ne interesuje me, između partija, pojedinaca itd, ali mi ništa dobro ne donosimo.
Mi, kao institucija, parlament, možemo da se ne slažemo oko predloga, oko tačaka dnevnog reda, ali mi sa pojedinim partijama iz opozicije koji kažu - evo, mi smo sada novi, sad smo došli, zaboravili da su trčali, uletali na stadion, pa sada kada se vratimo ima sve da bude u redu itd. Zna se ko je šta radio kada je bio na vlasti, kako se živelo onda, kako se živi danas.
Danas, u poslednjoj godini, četiri milijarde evra i nešto su uložili strani investitori, doneli pare u Srbiju. Iz godine u godinu se to povećava. Danas je mnogo veći suficit, nego što je bio pre osam, devet i deset godina. Ja mogu da pričam o toj temi, jer sam u Jagodinu doveo 12 stranih investitora i jednog sam doveo u Batočinu, a vodio sam sa mnom preko 40 tadašnjih gradonačelnika i predsednika opština. Ne da oni nešto nauče od mene, neću reći da su to ljudi glupi, ali jednostavno da vidim kako možemo da pomognemo jedni drugima. Ti koji su tada bili sa mnom u delegaciji sada su neki poslanici itd, i ja nemam ništa protiv toga što oni govore, ali moramo da se vratimo i ko kome pripada od tada danas i šta su rezultati bili onda, a šta danas.
Neću reći da je sve u Srbiji super, ali idemo ka tome da pomognemo onima koji nemaju.
Znate šta, kad nasledite praznu kasu teško je da odmah od nule skočite do 100. Ovde je iz godine u godinu sve veće poverenje upravo tih stranih investitora.
Evropa i evrozona, hajde da pogledamo PDV, odnosno BDP koliki je u evrozoni. Znači, mnogo manji nego što je u Srbiji.
Da je u Srbiji loše, pa zar bi toliko investitora došlo u Srbiju ako je to tako kako neki žele da nas predstave? Kada odu, sami sebe pozovu na neki sastanak u neku državu i ogovaraju svoju zemlju tamo gde su rođeni i pričaju loše o Srbiji. Ti kojima oni pričaju, oni dođu pa vide i šta se desi? Izgube poverenje kod tih ljudi.
Ja sam imao jedan slučaj u Beču gde je jedan, neću da ga pominjem, rekao kako mene neće da primi predsednik Grupe prijateljstva iz Beča, parlamentarne Grupe prijateljstva, a ja predsednik parlamentarne Grupe prijateljstva iz Srbije. Pošaljem dopis – odmah dođite, kad želite. Vodim svake godine minimum 700 studenata u Beč, da vide naši mladi ljudi kako se živi u Evropi. Vodim ih na ekskurziju nekoliko dana, a ne da ostanu da rade u nekoj državi koja se ne zove Srbija.
Tako da, poštovane dame i gospodo, želim i da pohvalim Zakon o strancima. Na primer, evo mi smo u Jagodini imali problem ne sa radnicima, nego sa menadžerima. Ako neki Fišer, Nemac, otvori fabriku, on hoće od 300 radnika da ima 10 menadžera sa direktorom. Ne mogu ja da kažem – e, sad će ti menadžeri da budu odmah iz Srbije, itd. Ja se zalažem da radnici iz Srbije se zapošljavaju u tim fabrikama. Stalno me zovu – evo, istekao papir, već kako se zove, viza na godinu, evo sada tri godine. I, to smo rešili.
Rešili smo i u onim gradovima gde nema radnika, a ima dosta fabrika, da mogu oni da zaposle i strance u tim fabrikama. Sad kada pogledamo sve ove tačke, ne možemo da kažemo da su ovo tačke loše, da su štetne, itd.
Kada su u pitanju krediti i zajmovi, znate šta, da ne ponavljam koliko godina sam privrednik, ja nikada nisam imao novac onoliko koliko mi košta jedan kamion ili, ne znam, osnovna sredstva, ali ako imate ugovore sa onima kojima vi vršite usluge, onda je mnogo lakše uzeti kredit i od zarade vraćati polako taj kredit.
Svi ovi krediti i zajmovi i ono što se zove novac ja mislim, ne mislim, su namenski i da će te pare da se vrate, da li kroz putarinu, da li, ne znam, u nekom drugom obliku, ali te pare ne idu za kupovinu automobila, nego te pare idu za infrastrukturu i ono što nedostaje Srbiji.
E sad, da Srbija ima lošu etiketu u MNF-u, pa zar bi toliko EU dala para za poljoprivredne proizvođače ako smo mi zemlja koja propada ili stagnira? Imamo veoma visoku ocenu MMF-a. Čekajte, MMF je neko ko daje saglasnost o ekonomskoj stabilnosti – da li imate bonitet i da li ta zemlja može da dobije neka sredstva, itd.
Tako da, poštovane dame i gospodo, dobro je što ova tema danas je počela nekim drugim tonom, nije kao što je to bilo prethodnih četrdeset i nešto dana, da se mi ne slažemo oko dosta stvari, ali da vidimo oko čega se to slažemo. Izgleda, samo bi prihvatili da se složimo da oni uđu direktno u fotelje i da budu ministri, a to ne odlučuje ni Vučić, ni Dačić, ni ja, ni svi ovi poslanici, to odlučuju građani.
Mi znamo šta je bilo „Jedan od pet miliona“. Gde su sada? Čak je i u Jagodini počela šetnja. Jedan koga DS smenila zbog zloupotrebe službenog položaja, tada je to bio zakon, sada je ukinut. Smenili ga, a on se povampirio sada ponovo, a bogatiji od mene. Bogatiji, ali neću da pričam, a ja privrednik 43 godine.
Šta, jel mi isteklo vreme?
Hvala.