Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7629">Petar Petrović</a>

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Hvala lepo.
Zadovoljan sam datim odgovorima. Ja mogu da zaključim da će zima biti bezbedna, biće struje, biće grejanja, poljoprivredni proizvođači će biti iduće godine zaštićeniji, odnosno njihovi poljoprivredni usevi.
Što se tiče dece, mogu da poručim, majke rađajte decu, država brine za vas, redovno će isplaćivati ono što vam po zakonima pripada. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS pozdravlja što je konačno došlo na dnevni red da se istraži i sazna puna istina o tome šta se događalo i kakve su posledice posle bombardovanja od NATO pakta 1999. godine.

Posebno nam je zadovoljstvo što pripadamo ovoj skupštinskoj većini koja je našla snage da posle dužeg vremena ovu tačku stavi na dnevni red i da javnost, ne samo Republike Srbije, nego kompletna svetska javnost bude upoznata sa rezultatima do kojih će doći ova komisija.

Siguran sam da će ova komisija uraditi stručno, savesno, moralno i odgovorno svoj posao, da će doći do onih rezultata. Ja bih voleo, u ime poslaničke grupe JS, da rezultati budu negativni, da ne postoji uzročno-posledična veza između broja obolelih od kancerogenih oboljenja na teritorijama koje su gađane osiromašenim uranijumom, ali sam siguran u jedno, ne prejudiciram odluku komisije, ali s obzirom na statističke podatke, da ipak moja želja i volja biće uzaludna, da će rezultati biti sasvim drugačiji.

Ono što želim na početku da kažem jeste da sam prosto zapanjen unazad nekoliko dana čitajući dnevne listove i gledajući neke elektronske medije kako su se odjedanput podigli NATO zaštitnici, odjedanput postali glasni govornici, pričajući o tome kako osiromašeni uranijum nije štetan. Naročito je zapanjujuća izjava jedne dame, da upotrebim taj izraz, inače ona od dame nije ni „d“, koja mnogo voli NATO pakt, koja je juče, prekjuče, izjavila, danas je to štampa objavila, kako je osiromašeni uranijum dobar za beljenje dečijih zuba. Pa, ja joj preporučujem, dame i gospodo, da uzme taj osiromašeni uranijum i da beli zube svojoj deci, svojim unucima, svojim rođacima, a nemoj da preporučuje da drugi rade to. Kako je samo nije sramota da tako nešto javno izjavi?

Ali, znate šta, para buši gde burgija neće i za prokleti novac sve se može uraditi.

Takođe, jedan ambasador jedne zapadne sile, kome unazad nekoliko dana menjaju prezime, pa nije više Skot, nego je sad Skat, ali, ja ipak zadržavam ono ranije prezime, da je on ipak Skot, izjavljuje kako povećan broj obolelih od kancerogenih oboljenja tamo gde su padale NATO bombe je uzrok pušenja. Moguće je da je to, samo, statistika o kojoj je govorio i gospodin Šešelj, govori sasvim drugačije. Znači, to ne može da bude razlog, nego je razlog taj što su NATO zlikovci padali bombe na određene teritorije Jugoslavije, Srbije, KiM, i to obogaćene osiromašenim uranijumom.

Prema tome, ne trebamo skrivati istinu. Italijani su članovi NATO pakta. Oni su prijatelji sa mnogim zemljama, pa čak sa njihove teritorije su leteli avioni koji su bombardovali Srbiju, Kosovo i Metohiju, Jugoslaviju. Ali, oni su rekli, na osnovu istraživanja koje su njihove stručne komisije i stručni ljudi radili i njihov parlament donosio određene odluke i statistički podaci u Italiji govore u prilog tome da ima uzročno-posledične veze između obolelih italijanskih vojnika od kancerogenih oboljenja upravo zbog toga što su se nalazili na teritorijama gde su bacane NATO bombe obogaćene osiromašenim uranijumom.

Prema tome, mislim da ovde ne treba mnogo pričati. Jednostavno, treba dati odrešene ruke komisiji da na svoj način, stručan, odgovaran, moralan, kao što sam rekao, dođe do određenih rezultata, da nas upozna sa tim i da ceo svet bude upoznat sa time šta su nam radili ni krivim, ni dužnim.

Čitajući opet neki dan kažu da su hteli da sruše nedemokratski režim Slobodana Miloševića, time što su bombardovali Srbiju i Jugoslaviju. Samo jedan primer, dame i gospodo, da vas podsetim kako je to rušen nedemokratski režim da je, recimo, NATO bomba u Varvarinu, gađajući most na Velikoj Moravi, ubila ćerku tadašnjeg predsednika opštine Varvarin, koji je bio iz SPO. Dakle, bio je iz stranke koja je bila protivnik Slobodana Miloševića. Kako su to, gađajući Varvarin, gde je na vlasti SPO, hteli da ruše nedemokratski režim Slobodana Miloševića? To je samo jedan primer, a imate tih primera koliko hoćete.

Prema tome, poslanici JS odaju priznanje ovoj skupštinskoj većini što je možda smogla snage da sa ovakvim predlogom dnevnim reda izađe. Siguran sam da ćemo jednoglasno, nadam se da će opozicija prihvatiti predlog da se ova komisija formira, formirati ovu komisiju, čekati te rezultate, da pokažemo tim svetskim policajcima da ne mogu da uništavaju pokoljenja, decu i unuke bacajući najopasnije bombe sa osiromašenim uranijom, baš da bi zadovoljili neke svoje interese. Hvala lepo.
Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, saradnici ministarstva, ja ću odmah na početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, kao i međunarodne sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Moje izlaganje ja ću zadržati na svega dva, odnosno tri zakona. Prvenstveno ću se u svojoj diskusiji osvrnuti, u najkraćem mogućem vremenu, na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

U potpunosti poslanička grupa JS podržava predlog ovog zakona i smatramo da posle dužeg vremenskog perioda, odnosno nekoliko godina diskusija hoćemo li, nećemo li doneti ovaj zakon, odnosno Predlog zakona, koji će siguran sam biti usvojen od strane poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da ćemo pružiti mogućnost zaposlenima u Ministarstvu odbrane, u Vojsci, u MUP, u Ministarstvu pravde - Odeljenju za suzbijanje i za izvršavanje krivičnih sankcija, u BIA da na jedan poseban način pod povoljnim finansijskim, odnosno ekonomskim uslovima dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Ono što mene u ime poslaničke grupe JS, gospođo ministarka, interesuje, s obzirom da ste vi rekli, u javnosti je izašlo da će u prvom naletu biti izgrađeni stanovi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Vranju, da li će u narednom vremenskom periodu, ja vam to i sugerišem i predlažem, biti građeni ovakvi stanovi i u manjim mestima, manjim gradovima na teritoriji Republike Srbije, gde takođe žive i rade, a nemaju obezbeđeno i rešeno stambeno pitanje pripadnici ovih resora koje sam pomenuo? To je vrlo bitno i za građane Smedereva, Požarevca, Jagodine, Paraćina, Kruševca i da ne nabrajam ostale gradove, još manje ili iste po broju stanovnika.

Ono što jeste, po meni, pomalo diskutabilno, odnosno možda nije diskutabilno, ali želim da čujem odgovor, jeste rang lista zainteresovanih za kupovinu ovih stanova. Da li će, na primer, onaj koji živi i radi u Požarevcu, a zainteresovan je za kupovinu odgovarajućeg stana u Beogradu biti tretiran ravnopravno sa onim zainteresovanim iz Beograda? Mislim da moramo na ovaj način da nađemo neke kriterijume na osnovu kojih ćemo opredeliti ko ima pravo, pravo prioriteta da kupuje ovakve stanove i rešava svoje stambeno pitanje.

Drugo pitanje, druga sugestija od strane poslanika JS jeste da oni ljudi koji imaju na neki način rešeno stambeno pitanje, ali ne rešen tako da adekvatno odgovara broju članova porodice. Primera radi, neki pripadnici ovih službi koji imaju pravo na kupovinu stana imaju stan od, recimo, 35 ili 40 kvadrata, a po kriterijumima im pripada stan od 65 ili 70 kvadrata. Da li bi bio u mogućnosti da on taj svoj stan da državi, a da plati razliku između stana koji daje i onog stana koji želi da kupi? Primera radi, to je 30-ak kvadrata, a ovaj stan koji bi bio procenjen i bio bi, da kažem, prodat nekom od zainteresovanih kome taj stan u toj kvadraturi odgovara. Razmislite, ako već niste razmišljali o tom predlogu i da eventualno uđe u proceduru.

Još jedno pitanje, tamo u zakonu stoji jedna odredba da lokalne samouprave koje ponude lokacije za izgradnju ovakvih stanova, a nisu u potpunosti opremljene, odnosno imaju lokacije, a nisu u potpunosti opremljene, oni moraju da snose troškove opremanja tih lokacija. Ima lokalnih samouprava koje imaju lokacije, ali nemaju pare da opreme te lokacije. Tu bi trebala država na neki način da pomogne tim lokalnim samoupravama gde su slobodne lokacije za izgradnju, a to se naročito odnosi na manja mesta, manje gradove, i da im omogući da opreme komunalno takve lokacije i da omogući da se na tim lokacijama grade stanovi. To je naročito interesantno zato što u Srbiji, van Beograda i ovih velikih centara, Niša, Novog Sada i Kragujevca, realna cena, sada tržišna prodaja, stanova je 500-600 evra po kvadratu. Znači, mogli bi ti stanovi u tim manjim mestima za pripadnike ovih resora o kojima sam govorio i o kojima piše u zakonu da dobiju stanove ni za 500 evra, nego možda i za 400 evra. Razumete vrlo dobro o čemu pričam, jer ima gradova, ja tvrdim da se stan sada, tržišna vrednost od strane investitora koji je izgradio taj stan, prodaje po 500 evra, 550, eventualno 450 itd.

Već sam govorio o tome i još jednom da napomenem, postavlja se pitanje – ko ima pravo da kupi veći stan? Da li onaj kome po broju članova porodice pripada stan, primera radi, od 54 kvadrata, to je manji dvosoban ili jednoiposoban, zavisi kako se kategoriše, a hoće da kupi stan od 72 kvadrata ili 92 kako piše ovde?

Da li on ima pravo da kupi takav stan, ili ipak u Beogradu za relativno pristojnu cenu, vi znate vrlo dobro i bolje od mene koliko su cene kvadrata na pojedinim lokacijama u Beogradu? Da li taj koji je zainteresovan, ponavljam pitanje ima pravo da se prijavi da kupi stan od 92 kvadrata, a pripada mu, ima jedno dete primera radi, pripada mu 55 ili 60 kvadrata? Time bih završio svoju diskusiju u vezi sa prvim zakonom. Ovo su čisto moje sugestije, a time i poslaničke grupe JS bile dobronamerne, da se razmisli o tome inače, kao što sam rekao podržaćemo ovaj zakon i mislimo da je ovaj zakon vrlo dobar da se reše stambena pitanja ovih pripadnika, ovih službi koje nisu bile u mogućnosti da na određen način reše stambena pitanja svojih zaposlenih.

Kada je u pitanju Zakon o bezbednosti saobraćaja, pozdravljamo odluku da se brzina na autoputu podigne na 130 kilometara. Pretpostavljam da je, gospođo ministarka, ona kazna ko ima 131 do 140 umesto 120 sada će biti između 130 do 140, vidim to u zakonu, nije dirano, i to pozdravljam, ko hoće da vozi brzo, neka plati, osim ako ne vozi mnogo brzo, pa da ostane bez dozvole i da zaradi zatvor. Na ovaj način mi se izjednačavamo sa zemljama u našem okruženju, koje takođe imaju ograničenje brzine na autoputevima od 130 kilometara, a nemaju ništa kvalitetnije autoputeve nego što u ovom trenutku ima Srbija.

Ali, znam da nije tema ovog zakona, s obzirom da je u javnosti i danas sam čitao da je ministar unutrašnjih poslova dao izjavu da vanrednog tehničkog pregleda neće biti, pa vas molim da u jednoj vrlo brzoj proceduri i tu izmenu zakona date u Skupštinu, da bih jednostavno i to zadovoljilo. Mislim da je i to malo ishitreno, razumem potrebu da se zaštiti bezbednost na putevima, ali imamo potrebu da ogroman broj građana Srbije voze automobile starije proizvodnje, ne zato što žele da voze te automobile, nego što nisu u finansijskoj mogućnosti da kupe novi automobil.

Takođe, bih samo jednu rečenicu rekao o Zakonu o evidenciji stvarnih vlasnika, mislim da je dobro da je država prepoznala problem koji postoji u Republici Srbiji, i da moramo konačno da naše zakonodavstvo upodobimo zakonodavstvima evropskih zemalja kome težimo, i da znamo ko je stvarni vlasnik određenih pravnih lica i da to uđe u centralni registar da bi kontrola bila bolja, da bi prevara bilo mnogo manje, nego do sada, jer jednostavno na ovaj način ulazimo u Centralni registar evropskih zemalja i lako će biti utvrditi ko je vlasnik, da li je preneo vlasnički udeo na nekog drugog itd, itd.

Prema tome, da zaključim svoju diskusiju time da još jednom kažem da ćemo u danu za glasanje poslanici JS podržati sve predložene zakone.
Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničke grupe JS će u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu iz jednog prostog razloga da ne komentarišem svaki zakon posebno, što ova Vlada dobro radi i prati život, prati događaje i upravo ove izmene i dopune predloženih zakona, ja bih rekao ekonomsko-finansijskih, idu za tim da omoguće lakši život pravnim licima, fizičkim licima, privrednicima, i svima kojima se na manji ili veći način bave privredom prirodnih kretanjima, finansijskim poslovima itd.

Posebno treba da naglasim ispred poslaničke grupe JS, to što je u izmenama zakona sada konačno uvedeno da ne treba dati pravo da onim pravnim licima i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima koja su kažnjavana pravosnažnim sudskim odlukama za određena krivična dela, da mogu i dalje da se bave određenim poslovima koji su taksativno nabrojani u predloženim zakonima.

Ispred lokalnih samouprava bih pohvalio to što će se u planskim dokumentima ubuduće ovim izmenama zakona planski dokumenti lokalnih samouprava objediniti sa planskim dokumentima Vlade Republike Srbije i to će olakšati, siguran sam, poslovanje lokalnih samouprava u narednom vremenskom periodu.

Ono što želim da kažem ispred poslaničke grupe JS, to je da stalno slušamo ovde kritiku na rad ove Vlade gde je zapostavljena borba protiv korupcije i kriminala i tako dalje. Da li oni koji kritikuju ili ne vide ili neće da vide ili ne čuju, ili neće da čuju, ili ne umeju da pročitaju rezultate glasanja unazad godinu ili dve dana na lokalnim izborima, na državnim izborima, kada ova koalicija koja čini Vladu Republike Srbije dobija između 65% i 85% glasova. Pa, da li narod ne zna i ne vidi kome treba da da podršku nego daje podršku onima koji se ne bore protiv kriminala i korupcije. Upravo je to razlog što ova Vlada dobija podršku u narodu Republike Srbije i dobijaće podršku i ubuduće. Zato još jednom napominjem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.
Gospodine potpredsedniče, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veće tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o tački 23. do tačke 30. pošto je to, da kažem, u nadležnosti Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Prvo ću reći da ovde imamo dve vrste donošenja odluke. Prva je uslovna tehnička stvar, mi danas treba, odnosno u danu za glasanje treba da prihvatimo ostavke predsednika Prekršajnog, Apelacionog suda, Osnovnog suda u Novom Pazaru, Osnovnog suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Leskovcu.

Ova prva trojica su podneli ostavke zato što su izabrani na nove funkcije i iz tog razloga ova Skupština mora da ih razreši postojećih funkcija, a predsednik Privrednog suda u Leskovcu, koliko ja pamtim, mislim da je podneo predlog za razrešenje zato što ide u starosnu penziju, ako dobro pamtim, ali to u ostalom nije ni toliko bitno.

Druga vrsta odluke jeste donošenje odluke o izboru, što je i po Ustavu Republike Srbije nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, o izboru višeg predsednika sudova u Republici Srbiji i donošenje odluke o izboru zamenika osnovnih tužilaca u Osnovnim javnim tužilaštvima na tzv. prvi izbor ili, kako mi to popularno kažemo, tzv. trogodišnjake, dok važi ovaj uslov koji sada to određuje.

Kada su u pitanju predsednici sudova, koje mi danas, odnosno u danu za glasanje treba da izaberemo, tu se radi o predsedniku, na prvom mestu Privrednog apelacionog suda, zatim imamo nekoliko predsednika viših sudova u Republici Srbiji i nekoliko predsednika osnovnih, odnosno prekršajnih sudova u Republici Srbiji.

Uvodničar, gospodin Jovičić, vam je detaljno objasnio da je procedura oko predlaganja pomenutih, ovde evidentiranih, kandidata za predsednike ovih sudova ispoštovana u potpunosti u skladu sa Zakonom o sudijama i sudovima i u skladu sa Poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva. Pošto sam imao prilike da učestvujem u radu Visokog saveta sudstva, mogu da kažem da su predloženi kandidati u ovom trenutku najbolji kandidati za predložena mesta predsednika sudova i na taj način ćemo zaokružiti i popuniti upražnjena mesta predsednika ovih sudova koji su dosta dugo ostala prazna, imali su na tim mestima vršioce funkcija predsednika tih sudova.

Kada je u pitanju izbor zamenika osnovnih javnih tužilaca, mogu da kažem da sam takođe učestovao u radu Državnog veća tužilaca i odgovorno mogu da kažem da su sve odluke kada su u pitanju predloženi kandidati za mesta zamenika osnovnog tužioca u osnovnim javnim tužilaštvima doneta jednoglasno. Dakle, nije bilo, kako se to popularno, odnosno kako je danas stigao jedan dopis u Narodnu skupštinu Republike Srbije od strane Alumni kluba Pravosudne akademije, da je bio tzv. fingiranja glasanja. Ne razumem šta to znači fingiranje glasanja, tamo je glasanje bilo tajno, svi kandidati su dobili maksimalan broj glasova od strane prisutnih članova Državnog veća tužilaca. Svi kandidati, kao što su uvodničari i rekli, su dobili maksimalne ocene, imaju dugogodišnje radno iskustvo i stav je Državnog veća tužioca da oni treba da budu izabrani na ova mesta.

Na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije osporen ni jedan kandidat. Sve odluke su donete jednoglasno i prosleđene su takve odluke Narodnoj skupštini na usvajanje. Prema tome, sada pričati neke priče i navoditi neke druge stvari zato što možda neko ili nečiji kandidat iz Alumni kluba nije prošao, pa proći će drugi put ako bude zadovoljio kriterijume koji budu postavljeni pred izbor. Tako da, mislim da nema razloga da se osporavaju predloženi kandidati koji svojim i stručnim i moralnim i ljudskim i iskustvenim kvalitetima zaslužuju da budu zamenici osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji.

Gospodine predsedničke, pošto mi ističe vreme, a imam pravo pet minuta kao predsednik Odbora, zamolio bih vas…
Samo da kažem, kao zamenik predsednika poslaničke grupe JS, da ćemo mi u danu za glasanje podržati predlog Visokog saveta sudstva Državnog veća tužilaca, kao i predlog Odbora za finansije, jer smatramo da kandidati koji su predloženi svojim znanjem, iskustvom, dosadašnjim radom u potpunosti odgovaraju funkcijama za koje su predloženi i da ćemo na taj način unaprediti i srpsko pravosuđe i srpsko tužilaštvo, u krajnjem slučaju, i ove organe koji su predloženi od strane Odbora za finansije.
Dakle, još jednom mogu da kažem, dame i gospodo, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, imate punu podršku poslaničkog kluba JS i u danu za glasanje svi kandidati će biti podržani. Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS je, kada je bila načelna rasprava, iskazala svoj stav u vezi sa zakonom o dualnom obrazovanju i taj stav nije promenila ni danas.

Što se tiče ovih amandmana kojima se traži brisanje pojedinih članova, normalno da poslanička grupa JS neće podržati nijedan od tih amandmana iz razloga što na taj način zakon gubi na značaju jer faktički izbacivanjem jednog, dva, tri ili više članova, kako se predviđa, zakon bukvalno ne postoji.

Ono zbog čega sam se javio da kažem nekoliko rečenica, pošto pripadam starijoj generaciji koja pamti neko drugo obrazovanje koje se događalo u Srbiji, odnosno u nekadašnjoj Jugoslaviji, u vreme tzv. škola i učenika u privredi, industrijskih škola itd, kada se jedan dan išlo u školu, a jedan dan na praksu, kada smo iz škole dobijali dobre majstore, dobre stručnjake u svim oblastima.

Mi danas imamo slučajeve da ljudi kada traže dobrog metaloglodača, metalostrugara, varioca ili već da ne nabrajam dalje, autolimara, limara, nema ih na tržištu, odnosno ima ih sa završenom školom, nekom diplomom, ali nisu obučeni za taj posao. Oni nisu videli kako izgleda glodalica, kako izgleda strug, a završili su za to zanimanje. Nažalost, to je istina.

Sećam se da u vreme kada sam ja bio mlađi i kada sam bio u fabrici kablova da smo mi u nekom periodu primali i po hiljadu radnika na prekvalifikaciju da bismo dobili radnike. Zamislite sada čoveka mladog koji je završio srednju školu, ekonomsku, elektrotehničku, mašinsko-tehničku, nije nalazio posao u struci i morao je da ide na prekvalifikaciju, faktički, on je bacio četiri godine svog života, svog rada i svog učenja da bi postao nešto drugo, radnik nekog drugog zanimanja. Upravo zbog toga ovo dualno obrazovanje upućuje na to da ćemo dobiti radnike, odnosno stručnjake za određene oblasti koji će uz teorijsko znanje imati i praktično znanje da mogu da rade posao koji se traži, odnosno za koji su se školovali.

Gospodine ministre, ono što bih vam predložio, ne znam da li ste mogućnosti da to brzo sprovedete, mi smo nekada u ondašnjoj Jugoslaviji, doduše nije bila demokratska kao danas, ali je bila razvijena industrijska zemlja i razvijena Srbija, mi smo imali tzv. planiranje kadrova. Planirali smo za pet i deset godina šta će ovoj zemlji trebati, koliko će trebati lekara, koliko će trebati pravnika, orijentaciono koliko će trebati nekog radnika itd. Danas toga nema.

Mi danas imamo hiperprodukciju nekih zanimanja gde mladi ljudi završavaju to zašta su se upisali, gde su se upisali i školovali, a nikada do svoje starosti neće se zaposliti u struci za koju su se školovali. Molim vas, proverite to, pa ćete videti da danas imamo ljude sa 15 i 20 godina staža na zavodima sa nekim zanimanjima za koje niko nema potrebe, jednostavno ne postoji potreba u Srbiji za tim zanimanjima. Oni su to negde završili, ne bih sada pričao o tome kako, gde, na kom mestu itd, ali JS se zalaže i zalagala se za to da se omogući mladim ljudima da se školuju za ono zanimanje gde će vrlo brzo naći sebe, imati posao, obezbediti sebe i svoju porodicu da mogu da razmišljaju o budućnosti.

Zato ja ne razumem neku kritiku od strane nekih uvaženih koleginica i kolega, kritika radi kritike. Hajde, da kritikujem nešto, ali ja sam uvek voleo argumentovanu kritiku, ali kritiku radi kritike nikada nisam poštovao. Dajte molim vas kada nešto kritikujete, dajte suprotan predlog koji će biti bolji od onoga što je predloženo, a ne samo da kažem da nešto ne valja, a da ne znam šta je dobro. Zato JS daje jedinstvenu podršku, gospodine ministre, ovom zakonu i glasaću za njega.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije kažem da ćemo mi podržati sve predloge koji su danas ovde pred nama za glasanje, a ja želim, posebno sa nekoliko rečenica da se osvrnem na kandidata za Zaštitnika građana ili Ombudsmana, gospodina Zorana Pašalića.

Ovde smo čuli mnogo kritika na njegovo ime, počev od toga koliko je studirao, kolika mu je prosečna, gde je bio, šta je radio itd, ali me posebno iznenađuje, da ne upotrebim neki teži izraz da su te kritike dolazile od onih koji su ga 2002. ili 2003. godine kada su bili na vlasti u gradu Beogradu postavili za starešinu sudije za prekršaj grada Beograda, tada je to bio upravni postupak u skupštinama, opštinama, odnosno gradu.

Onda 2010. godine prilikom, tzv. velike reforme sudstva u Srbiji, gospodin Pašalić je postavljen za predsednika Višeg prekršajnog suda, tada je to bio Viši prekršajni sud od strane istih onih koji danas kritikuju i koji kažu da je toliko godina studirao itd.

Sa druge strane, gospodin Pašalić je u svom dosadašnjem radu pokazao izuzetne rezultate u pogledu organizacije novih sudskih organizacija prekršajnih sudova i želim da vas podsetim, za one koji nisu znali da gospodin Pašalić kao sudija za prekršaj Grada Beograda, još 2003. godine dana presude, kojim je zaštitio migrante u Gradu Beogradu koji su tada bili napadnuti, šikanirani itd, od strane nekih koji su prekršili prava migranata u Gradu Beogradu. Toliko, da se zna da on nije znao da štiti neka prava građana drugih nacionalnosti i nacionalnih manjina itd.

Kada nekog kritikujemo koliko godina je studirao, treba da znamo razloge zašto je neko toliko studirao. Sa druge strane, da li je samo prosek ocena dovoljan da neko obavlja neku funkciju? Pa, jedino da biramo one koje imaju prosek devet, devet i po ili deset, a sve ostale neka pošaljemo na Zavod zapošljavanja, ne moraju da rade ništa drugo.

Želim da vam kažem da je u Jagodini bio izvrstan stručnjak koji je studirao 15 godina medicinu, ali je posle toga doktorirao i bio izuzetan stručnjak. NJemu je prosek šest i nešto na Medicinskom fakultetu. Hoću da kažem da sam prosek ocena na fakultetu ne mora da znači da će neko biti izuzetan stručnjak u svojoj oblasti.

Toliko o Pašaliću, toliko o Zaštitniku građana. Ja sam siguran da će gospodin Zoran Pašalić dobro obavljati posao, bolje će obavljati posao nego njegov prethodnik, a i siguran sam da neće koristiti funkciju u političke svrhe, da se sutradan kada mu ističe mandat kandiduje za neku funkciju u državi Srbiji.

Kada su u pitanju drugi kandidati, kao što su kandidati iza članova odbora Agencije za borbu protiv korupcije, to su kandidati koji su predloženi od ovlašćenih predlagača i mi možemo ili da prihvatimo ili da ne prihvatimo te predloge.

U ime Jedinstvene Srbije kažem da ih treba prihvatiti i mi ćemo glasati za te kandidate.

Međutim, koliko su neki predlagači principijelni u svojim predlozima i koliko vode računa o tome da taj odbor dobro radi, taj predlog na svu sreću nije ovde danas pred nama. Stigao je bio jedan predlog koji je vraćen predlagačima da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije kandiduje ili predloži osoba koja je kažnjavana od tog Odbora Agencije za borbu protiv korupcije zato što nije poštovala Zakon o borbi protiv korupcije. Toliko o principijelnosti, toliko o doslednosti, toliko o pravičnosti.

Kada govorimo o trećem telu, o kome danas raspravljamo, takođe će Jedinstvena Srbija podržati taj predlog, jer je upravo on došao od predlagača ovlašćenog, odnosno ovlašćenih, da ih predlože, a upravo su ti koji se ponovo predlažu najviše kritikovali određene budžetske, finansijske i druge stvari koje su dolazile iz Vlade Republike Srbije.

Dakle, predlagači su rekli da je dobro nekad i kritikovati nešto, a ne samo hvaliti i zato ćemo podržati taj predlog.

Na kraju, pozivam sve poslanike, koleginice i kolege da podržimo predloge koji su danas pred nama i da idemo dalje. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, dolazeći jutros na ovu skupštinu nisam imao nameru da uzmem učešće u raspravi. Međutim, podstakle su me mnoge koleginice i kolege svojim dosadašnjim učešćem u raspravi, iznošenjem niza činjenica, ocena, procena, tumačenja, da i ja uzmem učešće u ovoj raspravi.

Prvo, u mnogo čemu bi se ponovio sa uvaženim kolegom Jovanovićem koji je govorio o sudijama, o poštenju, o radu suda, itd, predsednika suda, pa ne bih oduzimao vreme. Ali, ono što posebno mene čudi jeste hrabrost od pojedinih narodnih poslanika da, slobodno mogu tako da kažem, 99% predsednika sudova naziva korumpiranim ljudima, ljudima spremnim da rade nečasne radnje, itd bez ikakvih dokaza, bez ikakvih činjenica da je neko negde u nekom sudu opšte ili posebne nadležnosti uradio neko delo koje je suprotno zakonu ili moralu. To više govori o onima koji to govore, a ne o onima na koje bi trebalo da se odnosi.

U Srbiji danas vlada jedno pravilo, a to je da svi znamo da budemo fudbalski selektori i da određujemo taktiku na fudbalskim utakmica i da sudimo i presuđujemo i da određujemo ko je u pravu, a ko nije u pravu kada je u pitanju donošenje neke sudske odluke da li u prvom ili u višem stepenu.

Mogu odgovorno da kažem da, pošto sam već više godina član Visokog saveta sudstva, ovde govorimo o predsednicima sudova, da ovaj organ prilikom razmatranja prijava kandidata koje podnose za upražnjena mesta predsednika sudova, vrlo savesno, temeljno, odgovorno razmatra sve te prijave i na osnovu rezultata rada i dosadašnjeg rada kao sudija opredeljuje se koga će od kandidata predložiti Narodnoj skupštini da eventualno bude izabran za predsednika nekog suda.

Mogu da kažem da u dosadašnjoj praksi nije se dešavalo da može da prođe neki kandidat koji iza sebe nema rezultate. Na stranu to što će Narodna skupština u Danu za glasanje odlučiti da li će nekom dati poverenje da upravlja nekim sudom ili ne.

Da ne zaboravim da kažem, da je na ovaj predlog zakona došlo 33 amandmana, da je predlagač prihvatio samo jedan amandman. Odbor je takođe prihvatio taj jedan amandman, a ostale amandmane je predložio Skupštini da ih ne prihvati.

S druge strane, čulo se ovde i mišljenje, tumačenje Poslovnika, Zakona o sudijama, itd, da ovde mora da bude prisutan i neko od Vlade prilikom razmatranja izmena i dopuna ovog zakona. To je osnovno ili namerno nepoznavanje ili stvarno nepoznavanje određenih propisa, odnosno Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Svaki narodni poslanik ima pravo da predloži izmene nekog zakona ili da predloži potpuno novi tekst nekog zakona. Takođe, svaki narodni poslanik, pa i moja malenkost, ima pravo da predloži amandman na ponuđene izmene i dopune zakona ili na ponuđeni tekst zakona. Predlagač je taj koji će prihvatiti ili neće prihvatiti predlog amandmana, a konačnu reč daće Narodna skupština Republike Srbije.

Ovde su čak pominjana i neka imena da se ovaj zakon, odnosno da se izmene i dopune zakona zove imenom Pere, Mike ili Žike. Ja se ne bih upuštao u takve komentare. To je najmanje pravo nekoga da neki predlog zakona naziva imenom nekog sudije ili predsednika suda koji je na toj funkciji ili treba da bude na toj funkciji.

Mi smo 2013. godine, kao što je rečeno, pravili novi zakon o sudijama i tada smo ograničili trajanje mandata predsednika sudova na pet godina, ali praksa je pokazala i to je dr Martinović dobro video i mi iz većine smo to prihvatili, da to nije najbolje rešenje. Jednostavno se došlo do zaključka da tim predsednicima sudova treba omogućiti, ako su svojim dosadašnjim radom kao predsednici sudova zaslužili i dali doprinos radu organa na čijem su čelu, da se kandiduju još za jednu funkciju predsednika sudova, ali im istovremeno niko ne garantuje da će biti ponovo izabrani. Rad i rezultati rada će biti merilo da li će neki predsednik suda kome ističe mandat biti ponovo izabran na tu funkciju ili će ga neki dosadašnjim svojim radom, neki od protiv kandidata nadmašiti i taj biti izabran za predsednika suda.

Ono što treba, poštovane i uvažene koleginice i kolege poslanici, da znate, u mnogim sudovima nekada i nema kandidata iz tih sudova koji žele ili ocenjuju da su sposobni da budu predsednici sudova, pa se pribegava tome da se iz neposredno viših sudova biraju sudije za predsednike tih nižih sudova. Toliko o tome koliko se trči za funkcijom predsednika sudova.

Na kraju, kada se govori o uticaju predsednika sudova. Dugo sam u pravosuđu i ne mogu da verujem da neki ne znaju osnovne stvari. Predsednik suda ne može da usmeri nijedan predmet, nijednu tužbu ili žalbu prema određenom sudiji jer to ide sve elektronski, tajnovito itd. tako da bi onaj činovnik koji ubacuje sve predmete u sistem jedva čekao da ga predsednik suda pozove i kaže – tužbu ili žalbu Mike Mikića usmeri prema tom i tom sudu. Pa imao bi ga za večna vremena.

Tvrdim da u Srbiji, možete vi da se smejete koliko hoćete, ali to je istina, ne postoji predsednik suda koji ima hrabrost da pozove činovnike i da kaže – taj i taj predmet usmeri prema tom i tom sudu, a vi me argumentovano demantujte, a naročito nemojte molim vas da se smejete i da pričate o pravdi vi koji ste 2009. na 2010. godinu upropastili srpsko pravosuđe.

(Radoslav Milojičić: Bili ste u koaliciji tada.)

Tačno, ali uzmite tamo diskusije pa ćete videti ko je za šta i kako pričao.

Želite li možda da vam pokažem, pošto čuvam te dopise, imam ih gospodo narodni poslanici….
…gde su od strane određenih opštinskih i okružnih odbora nekih partija dolazili neki dopisi sa sledećim tekstom – mišljenja smo ili imamo stav da taj i taj treba biti izabran za sudiju ili da taj i taj ne treba biti izabran za sudiju…
Neću partiju da pominjem da se ne uvredite.
Da zaključim. Poslanička grupa JS će podržati predlog izmena i dopuna Zakona o sudijama sa prihvaćenim amandmanom i nadam se da će na ovaj način i Narodna skupština dati doprinos da srpsko pravosuđe još bolje radi, još efikasnije radi, još pravičnije radi i da zaboravimo sve rane koje su nam naneli neki koji su tvrdili da istorija počinje od njih. Hvala.
(Nemanja Šarović: Poslovnik.)
Gospodine predsedavajući, gospođice ministarka, dame i gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, poštovani narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na svojim sednicama, na kojima je razmatrao predloge koji su danas pred nama, većinom glasova doneo odluke da podrži sve predloge koji su danas pred nama i o kojima ćemo se izjašnjavati za neki dan.

Prekjuče je Odbor podržao i Predlog izmena i dopuna Zakona o uređenju sudija, odnosno Zakon o sudijama, sa obrazloženjem koje ne bih ponavljao, koje je predlagač zakona gospodin Martinović ovde dao pred nama.

Takođe neću da ponavljam ono što je i ministarka Nela Kuburović rekla kada su u pitanju predlozi za izbor nosioca javno-tužilačkih funkcija u osnovnim javnim tužilaštvima i u višim javnim tužilaštvima, kao i izbor tužioca za ratne zločine, koji je Vlada uputila Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje i Odbor je to podržao.

Ono što želim da kažem jeste da na ovaj način će se sa izborom predsednika sudova, koji već dugo čekaju da budu razmatrani pred Narodnom skupštinom Republike Srbije, i izborom nosilaca javno-tužilačkih funkcija u tužilaštvima, gde do sada nije bio izvršen izbor, već su bili vršioci funkcija na tim položajima, zaokružiće se u skoro 95% slučajeva izbor nosilaca, kako funkcija predsednika sudova, tako i nosilaca javno-tužilačkih funkcija u osnovnim i višim tužilaštvima i mislimo da će to doprineti daljem jačanju sudske i javno-tužilačke funkcije u državi Srbiji.

Pozivam sve narodne poslanike da podrže predloge koje je uputio Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, kao i Vlada Republike Srbije na usvajanje, a istovremeno pozivam narodne poslanike da podrže i predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je zvanični predlagač na osnovu predloga sa sednice profesora pravnih fakulteta u Republici Srbiji da se za člana Visokog saveta sudstva izabere dr Keča, redovni profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Na taj način će i Visoki savet sudstva biti u mogućnosti da lakše radi, jer će imati još jednog člana, da bi mogao da ima puni sastav za svoj rad.

Na kraju, ako mi gospodine predsedavajući dozvolite, samo dve rečenice da se ne bih ponovo javljao, pošto sam istovremeno i zastupnik poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, da kažem da će poslanici, odnosno poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge koji su danas na dnevnom redu.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, gospodine minsitre, dame i gospodo iz Ministarstva i Uprave direkcije za vodu Republike Srbije, poslaničkom klubu JS je drago da danas razgovaramo o tri zakona. Dva su neposredno vezana za poljoprivredu, jer od nastanka Jedinstvene Srbije do danas mi smo se uvek zalagali, zalažemo se i zalagaćemo se da se što više sredstava ubaci u poljoprivredu, u srpsko selo, da spasimo Srbiju.
Počeću svoje izlaganje na ovaj način, jer statistika pokazuje da nam je u selu sve manje mladih, na žalost, i starih ljudi, da nam mnoga sela odumiru, da ima, prema mojim podacima, oko 60, 70 mesta koja su samo danas geografski pojam u Republici Srbiji, gde niko ne živi, a živelo je nekada na stotine ljudi. Jedan od razloga jeste i taj što se slabo ulagalo u ta sela, u ta područja, jer se tamo uglavnom živelo od poljoprivredne proizvodnje, od stočarstva, od voćarstva.
Ovo što ste vi, gospodine ministre, rekli u vezi prvog zakona je u stvari prilagođavanje ovog zakona zakonima EU i mogućnost ulaska u program IPARD, kako bi se određena sredstva iz Evrope povukla i omogućila poljoprivrednim proizvođačima u Republici Srbiji da ih koriste. To je vrlo dobro, i to Poslanički klub JS pozdravlja.
Posebno podvlačimo i ukazujemo Ministarstvu da pored velikih proizvođača, koji imaju na stotine i hiljada hektara obradive zemlje, na stotine i hiljade grla stoke, treba više pažnje posvetiti malom poljoprivrednom proizvođaču kojih u Srbiji ima mnogo. Naročito pozdravljam ovo što kažete da treba dati podršku mladim poljoprivrednim proizvođačima koji žele da ostanu kod svojih roditelja na svojim dedovskim i pradedovskim imanjima, sa mogućnošću da ih prošire, da se bave određenom stočarskom, povrtarskom, voćarskom, vinogradarskom proizvodnjom i da od toga mogu da žive i da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.
Na ovaj način mi ćemo biti u mogućnosti i da povećamo stopu nataliteta u Srbiji i da se ne dešava ono što se godinama unazad dešava. Da nam se Srbija smanjuje, jedan od razloga jeste i taj što nema plača male dece u mnogim selima, jer nema mladih ljudi koji mogu tamo da žive i da žive od svog rada, od svoje poljoprivredne proizvodnje. Zato mislimo, mi iz JS, odnosno poslaničkog kluba, da je dobro što ste, gospodine ministre, vi sa saradnicima iz Ministarstva prepoznali ovaj veliki, rekao bih, akutni problem u Republici Srbiji koji godinama pritiska ovu državu.
U vezi sa tim, samo da vam kažem, bilo bi potrebno da se izvidi mogućnost da se ovim malim, odnosno mladim poljoprivrednim proizvođačima omoguće, da kažem, povoljne kreditne linije za nabavku mehanizacije, jer je poznato da je u Srbiji danas poljoprivredna mehanizacija stara između 15 i 20 godina, ako su moji podaci tačni, da bi mnogi želeli da obnove tu svoju mehanizaciju, ali nisu u mogućnosti da je obnove, jer nemaju sredstava, bankarski krediti su ipak dosta nepovoljni, nema grejs perioda itd, itd. Mislim da bi Ministarstvo tu trebalo da preduzme neke mere.
Ono što je, takođe, važno, gospodine ministre, mada pitanje koliko to Ministarstvo poljoprivrede može samo da uradi, jeste to da poljoprivrednom proizvođaču, naročito malom i srednjem, nije problem da proizvede. NJemu je problem da to plasira i naročito je veliki problem da to naplati. Bez para on ne može da uđe u novu proizvodnju, u novu godinu, ako ima godinu, dve, tri potraživanje od raznoraznih kupaca, nakupaca i ne znam koga, jer je svoje proizvode tamo predao, prodao, a nije naplatio. Tu je problem gde treba da deluju, pored Ministarstva poljoprivrede, i druga ministarstva, da se spreči prevara poljoprivrednih proizvođača, koji su svoj mukotrpan rad, svoj znoj uložili u te svoje proizvode, a nisu mogli, nažalost, da ih naplate.
Ono što posebno želim da kažem, jeste da u Srbiji postoji volja da se proizvede, postoji znanje da se proizvede. Ne bežimo od toga, gospodine ministre, da treba savetnici da predlažu i da savetuju našim poljoprivrednim proizvođačima šta treba iduće godine da rade na svojim poljoprivrednim gazdinstvima. Ali, pored tih saveta, mnogo je bitnije ovo o čemu sam malopre pričao, da im omogućite da svoj rad naplate i da mogu od tog svog rada da izdržavaju svoju decu, svoje porodice i da planiraju nešto za iduću godinu.
Kada govorimo o, ne bih sad ponavljao ono što su moje uvažene kolege pre mene govorili, da bismo sve to uradili, mi moramo mnogo više da ulažemo u sela u komunalno opremanje sela, u izradu vodovodnih mreža, kanalizacionih mreža, itd. Ali, to je jedan dugoročni proces, i to je sigurno da za godinu dana ne možemo da uradimo.
Međutim, ono što Ministarstvo poljoprivrede, sa Direkcijom za vode i javnim preduzećima „Srbijavode“ i „Vojvodinavode“, može da uradi, a to je da pomogne svim onim mesnim zajednicama, a ja dolazim iz Pomoravlja gde je taj problem vrlo veliki, gde ne postoje kanalizacione mreže, ali zbog otpadnih voda i tih septičkih jama dolazi do zagađenja u mnogim sredinama, bunara, pumpi, itd, odakle se napajaju domaćinstva i kuće pijaćom vodom. Zato ima dosta obolelih, naročito rahitičnih oboljenja u tim sredinama. Tako da bi tu morali da se nađu načini da se svim tim mesnim zajednicama pomogne da izrade kanalizacione mreže, uz malo veću pomoć Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva finansija i da kažem, u širem smislu, i države Srbije. Na taj način, poboljšanjem komunalne opremljenosti tih sela, zadržaćemo ljude da mogu da žive u tim selima itd, itd, da sada ne dužim.
Kada se radi o malim vodovodima u selima, moram da kažem, pošto prilično dobro poznajem tu oblast, kontrolu tih vodovoda vrše zavodi za zaštitu zdravlja i oni tu kontrolu vrše naplaćujući. Bilo bi dobro, kada bi ti zavodi za zaštitu zdravlja to radili o trošku države, da ne naplaćuju tim selima kontrolu te pijaće vode, iz tih malih vodovoda, i na taj način, jeste mala pomoć u finansijskom smislu, ali je to jedan dokaz da država brine o tim malim vodovodima, o tim malim selima, odakle se ljudi snabdevaju, iz svojih individualnih tih vodosnabdevanja, da kažem tako.
Na kraju, par reči bih posvetio i Zakonu o vodama koji, pored ovih tehničkih stvari, odnosno usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini i drugim zakonima, Zakonom o građenju, je morao da dođe do određenih izmena. Ono što je po meni bilo po malo problematično u poslednjih par godina, i više godina u stvari, jeste nadležnost i prelamanje nadležnosti između „Srbijavode“ kao Javnog preduzeća, „Beogradvode“ kao Javnog preduzeća, „Vojvodinavode“ kao Javnog preduzeća, i s druge strane Republička direkcija za vode. Pa je tu ranije dolazilo do mešanja nadležnosti, odnosno, rekao bih, i do nekih nesuglasica u tome ko treba o tome da odlučuje u nekim stvarima.
Dobro je što čujem da će Javno preduzeće „Beogradvode“ biti transformisano u Javno preduzeće „Srbijavode“. Sticajem okolnosti, da će ti radnici koji rade tamo, veći deo, preći da radi u „Srbijavode“ i da će biti jedno preduzeće „Srbijavode“, bar moja saznanja idu dotle da će biti jedno preduzeće, koje će gazdovati svim vodama na teritoriji Republike Srbije.
Kad govorim o vodama i vodotocima. Gospodine ministre, molim vas da samo razmislite o jednom predlogu koji vam u ime JS, odnosno poslaničkog kluba JS dajem. Problem mnogih poplava, da kažem, izliva vodotokova, naročito onih manjih, jeste što u većem delu Srbije su ti vodotokovi suženi. Kako? Jednostavno niko ne vodi računa o tim vodotokovima. Sade se razna drveća, sužava se mogućnost protoka voda i kad dođe do većih padavina, voda negde mora da ide, izliva se u njive, u kuće, itd. Tako da, tu treba da vidite, da li postoji mogućnost, da se ta korita regulišu na jedan način kako bi mogli da prime svu količinu vode koja se u datom trenutku nađe.
Ono što je i pre nekoliko godina bio problem, desio se i ovih dana. Vi ste, čini mi se, gospodine ministre, malopre rekli, ako sam vas dobro čuo i dobro razumeo, da onaj ko je smislio ovo sada što je poslao rešenja za naplatu, da li da kažem doprinosa ili nešto za odvodnjavanje, trebalo bi da bude, najblaže rečeno, na neki način sankcionisan. Molim vas, uzmite tamo slučaj područja gde je ljudima ulazila voda u kuće, poplavljene njive, uništeni prihodi, prinosi, i ti mu danas daš rešenje za odvodnjavanje gde on treba da plati za 2015. i 2016. godinu neki iznos. Šta mislite kako reaguje taj čovek, koji je imao taj problem? Ko je to uradio, ne znam.
S druge strane, jednim amandmanom sam intervenisao na poslednji član Predloga zakona o izmenama Zakona o vodama, kada se predviđa da sada u sledećoj godini, posle stupanja na snagu ovog zakona, ova rešenja donosi javno preduzeće za teritoriju Republike Srbije, a to je „Srbijavode“, za Vojvodinu valjda „Vojvodinavode“. Predložio sam, i molio bih vas da o tome razmislite, da se to odloži, ta primena, za jedno šest meseci. Mislim da ni kadrovski, ni tehnički, ova preduzeća, u ovom trenutku nisu spremna, nisu sposobna, nisu u mogućnosti da urade taj posao u ovako kratkom periodu.
Ono što je takođe bitno, jeste, kada se radi o zaštiti od poplava, da sredstva koja se prikupe na ovaj način ili na druge načine, da se mnogo više distribuiraju, odnosno daju preduzećima koja se staraju o vodama u Republici Srbiji, da bi mogli brže i adekvatnije i na vreme da urade odbrambene nasipe, tamo gde su najkritičnija područja u Republici Srbiji i da nam se ne događa svake godine da se skoro na istim područjima dešavaju poplave od nekih reka, rečica, potoka, itd.
Ne treba braniti samo velike gradove, ne treba braniti samo odbrambene nasipe, praviti ih samo pored velikih reka. Treba uraditi i braniti i ona područja gde se, unazad nekoliko godina, pokazalo da maltene jednom, ili u dve godine, ili jednom u godini dana, ili dva puta čak u godini dana, se dešavaju veliki problemi i izlivi tih potoka, tih reka, tih vodotokova, i onda nastaju velike štete. Pa se pitamo, da li je moguće da svake godine saniramo štetu, a nećemo da predupredimo, da odredimo veća sredstva, da se jednostavno odbranimo od mogućnosti poplava? Dobro, dolazi do toga da u nekim situacijama nije moguće predvideti velike količine padavina u nekom vremenskom periodu. Dešava se to i u mnogo razvijenijim zemljama nego što smo mi, ali bar treba preduprediti ono što je normalno, sa normalnim padavinama, u normalnim okolnostima.
Samo još jednom da kažem. Niko nije mogao da predvidi da će 1999. godine u Jagodini, da Jagodina grad bude poplavljen, kako je bio poplavljen, ali smo iza toga, zbog toga što smo to uradili tamo gde su najkritičnije tačke, morali da uložimo sredstva i posle dve godine, tri kada je bilo opet velikih padavina, nije došlo do izlivanja tih reka, koje jednom u 50 godina dostignu taj svoj nivo.
Otpadne vode, i to ste pomenuli. Mislim da tu treba mnogo više da se povede računa, naročito u gradovima koji imaju problema sa prečišćavanjem otpadnih voda. Oni uopšte nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, pa se otpadne vode distribuiraju, da tako kažem, odnosno, usmeravaju u raznorazne vodotokove, a vi znate kakva je to šteta na životinjski i biljni svet koji se nalazi u tim rekama. Tako da biste tu morali, gospodine ministre sa svojim saradnicima, da iznađete mogućnost i da se nekim programom, za naredni period, pokuša da se to na adekvatan način reši i da se zaštiti, i ekološki, Srbija od nekih zagađenja i nekih drugih stvari koje mogu da se dogode.
I na kraju da zaključim da će poslanički klub Jedinstvene Srbije u danu za glasanju podržati sva tri predložena zakona i unapred vam čestitamo, i želimo da u njegovoj primeni poljopriveda ima koristi, a naročito poljoprivredni proizvođači.
Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve predloge koji su danas pred nama. Ja o nekim predlozima neću govoriti jer su u pitanju stvari tehničke prirode, kao što je prihvatanje ostavki predsednika Prekršajnog suda u Loznici i predsednika Osnovnog suda u Kruševcu i razrešenje predsednika Privrednog suda u Beogradu zbog izbora na funkciju sudije Apelacionog privrednog suda u Beogradu. Dakle, to je stvar više tehničke prirode i o tome mislim da i nije potrebno trošiti reči.
Kada su u pitanju izbori, odnosno predlozi Visokog saveta sudstva za izbor sudije Osnovnog suda u Ubu i Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu, tzv. trogodišnjaci, odnosno izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, gospodin Tomić je vrlo iscrpno objasnio o kakvim kandidatima se radi. Ja sam i kao predsednik odbora bio prisutan na Visokom savetu sudstva i mogu da kažem ovde da je VSS jednoglasno predložio Narodnoj skupštini da se ovi kandidati izaberu za sudije Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu i Osnovnog suda u Ubu. Radi se o kandidatima koji po svemu zaslužuju da dobiju šansu i da budu izabrani za sudije ova dva pomenuta suda. Bilo je i drugih kandidata, ali se Komisija u razgovorima opredelila da Visokom savetu sudstva predloži ova dva kandidata i ja predlažem da ih mi izaberemo, odnosno da podržimo ovaj predlog Visokog saveta sudstva.
Kada se radi o kandidatima za izbor za Ustavni sud, radi se o dve vrste kandidata, odnosno imamo pred sobom osam kandidata koje je predložio predsednik Republike i mi treba u danu za glasanje da se opredelimo za četiri kandidata. Što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo se opredeliti za one kandidate za koje smatramo da svojim dosadašnjim radom su zaslužili da budu sudije Ustavnog suda. Ovde, kao što sam rekao, ima osam kandidata. Poslanički klub Jedinstvene Srbije može sa zadovoljstvom da konstatuje da ima stvarno dobrih kandidata, kao što su prof. dr Milan Škulić, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Miroslav Nikolić, predsednik Apelacionog privrednog suda u Beogradu, Snežana Marković, zamenik republičkog javnog tužioca u Beogradu i drugi kandidati. Nažalost, možemo da izaberemo samo četvoro.
Kada je u pitanju predlaganje 10 kandidata predsedniku Republike, koji treba od tih 10 da izabere pet za sudije Ustavnog suda, ja moram samo jednu opasku u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije da iznesem ovde uopšteno. To je da među 18 kandidata koje imamo ovde na spisku pred sobom, onoliko koliko sam uspeo da pročitam njihove bogate biografije, 14 su iz Beograda. Samo četvoro kandidata su van Beograda, jedan je iz Pančeva, jedan je iz Sevojna, jedan je sa Palića i četvrti, nije ni bitno odakle, ali znam da nije iz Beograda.
Postavljam jedno pitanje u ime poslaničkog kluba Jedinstvene Srbije svima nama – da li je moguće da je sva pravnička pamet koncentrisana u Beogradu i da od 18 kandidata 14 bude iz Beograda? Ne interesuje mene gde je on rođen, rođen je on pre 50 godina negde, ali je on svoju karijeru gradio u Beogradu i živi u Beogradu. Da li je moguće da u Nišu, koji ima univerzitet, da u Kragujevcu, koji takođe ima univerzitet, da u Užicu, hoću da kažem i u mom Pomoravlju nema kandidata koji su stekli pravo da bar budu kandidati za sudije ustavnog suda? Ne moraju da budu izabrani, valjda su nekim svojim dosadašnjim radom pokazali, dokazali i da su se tamo dokazali u svojoj pravničkoj nauci, pravničkoj struci itd.
Nemam pravo i neću kao poslanik Jedinstvene Srbije da osporavam ni jednog od ovih kandidata, smatram da su svi dobri kandidati, bez obzira što je većina iz Beograda, da njihove bogate biografije pokazuju da su zaslužili da budu kandidati za sudije Ustavnog suda, ali samo postavljam jedno principijelno pitanje. Mi hoćemo da jednostavno i provincija, da tako upotrebim taj izraz, da Srbija ima više kandidata nego što ima Beograd. Beograd je deo Srbije. Nemam ništa protiv Beograda, ali, molim vas, ima mnogo dobrih pravnika, doktora nauka, ljudi koji su se dokazali u drugim gradovima van Beograda. Dajte da od 18 kandidata bude 12 iz unutrašnjosti Srbije, a šest, recimo, iz Beograda.
Ponovo ponavljam, svi ovi kandidati koji su ovde pred nama su dobri kandidati i zaslužuju da budu kandidati, ali postavljam pitanje – zašto nema više kandidata van Beograda? Mislim da su u neku ruku za to krive i poslaničke grupe koje su predlagale kandidate, pa su većinom predlagale kandidate iz Beograda.
Dakle, da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će podržati ove liste, ali ovaj principijelni stav treba da imamo u vidu za sledeće neke izbore, da jednostavno malo razvlastimo Beograd i da jednostavno kažemo da i u Srbiji, u unutrašnjosti Srbije, u Vojvodini ima više kandidata koji zaslužuju da budu bar kandidati za sudije Ustavnog suda.
Da zaključim, poslanički klub Jedinstvene Srbije će se u danu za glasanje opredeliti koje će kandidate podržati da budu izabrani za sudije Ustavnog suda, odnosno da budu kandidati za sudije Ustavnog suda koje će birati predsednik Republike, a ovim drugim, da tako kažem, tehničkim stvarima mislim da ne treba ni diskutovati.
Da zaključim još jednom, mislim da ne treba ubuduće da se dešava da ljudi koji podnose ostavke na mesta predsednika sudova čekaju po šest-sedam meseci da budu razrešeni sa tih funkcija, kao što, recimo, slučaj sudije, predsednika Osnovnog suda u Kruševcu. Hvala lepo.
Gospođo predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi ovog amandmana o kome smo slušali baš je upravo bio i povod da se javim i zamoljen sam od predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, koji danas nije iz opravdanih razloga ovde u mogućnosti da nam se obrati, da kažem nekoliko reči.
Poznato je da smo se mi zalagali uvek da se subvencioniše i domaća proizvodnja i ulaganje u domaću proizvodnju itd, ali ne možemo da prihvatimo amandman iz razloga što bi se poremetili neki odnosi u drugim sferama koje se odnose i gde su troškovi, prihodni troškovi predviđeni u postojećem, predloženom budžetu.
Upravo je to bio razlog da se i predsednik JS gospodin Marković danas obrati otvorenim pismom predsednici Republike Hrvatske gospođi Kolindi Kitarović, sa pitanjima – kako je moguće da se ona izvinjavala u Dubrovniku deci i roditeljima zato što je delila srpske čokoladice toj deci, a nije našla za shodno da se izvini za mnogo drugih proizvoda koji iz Hrvatske ulaze u Srbiju i prodaju se, gde njihovi, da kažem tako, njihovi nosioci određenih fabrika, vlasnici fabrika, na čelu sa Todorićem, koji ima preko 40 objekata u Srbiji, prodaje u tim objektima preko 60% hrvatskih proizvoda u Srbiji? Nije se izvinila gospođa Kitarović ni za postavljanje ustaških znakova u Jasenovcu, gde je stradalo nekoliko stotina hiljada nedužnih građana srpske i drugih nacionalnosti koji su se protivili ustaškom režimu, nije se izvinjavala razbijanju ćiriličnih tabli u Vukovaru, ali joj je dobro kada Todorić i drugi biznismeni iz Hrvatske plasiraju svoju robu u Srbiji, a kad se dele srpske čokoladice u Dubrovniku deci, onda to gospođi Kitarović smeta.
Zato mi iz JS i naš predsednik Marković tražimo od srpske Vlade da malo promeni kurs politike prema privrednicima iz Hrvatske i da se uspostavi neki reciprocitet. Onoliko koliko srpskih proizvoda bude na hrvatskom tržištu, da toliko hrvatskih proizvoda bude na srpskom tržištu i da na taj način uspostavimo neku ravnotežu u razmeni i u proizvodnji između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Zato mi iz JS i gospodin Marković očekujemo da će Vlada u narednom periodu kroz subvencije više subvencionisati naše domaće proizvođače nego neke iz Hrvatske i slične tipa Todorića itd. Iz tog razloga mi ne možemo da prihvatimo ovakav amandman.