Gospodine potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo iz Ministarstva, pošto nema gospodina ministra, u ime Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba SPS i JS mogu da kažem da ćemo mi podržati ovaj predlog zakona u načelu. Siguran sam da ćemo, ukoliko se prihvati neki od amandmana koji su za nas prihvatljivi, podržati i zakon u celini.
Mislim da je bilo krajnje vreme da se uozbilji politička scena Srbije i u tom cilju je doprinos Ministarstva što je izašlo sa ovim Predlogom zakona o političkim strankama. Jer, začuđujuće je da u Srbiji, koja ima nešto više od 6,5 miliona glasača, ima preko 600 registrovanih političkih stranaka.
Postoje mnoge političke stranke koje od svog osnivanja nikada nisu izašle ne samo na republičke izbore, nego čak ni na lokalne izbore, tamo gde žive predsednici tih partija.
Mislimo da je u Predlogu zakona dobra polazna osnova da se za registraciju političke stranke priloži 5.000 potpisa, ali mi iz poslaničkog kluba SPS-JS smatramo da ukoliko je za jednu političku stranku potrebno 10.000 overenih potpisa da bi izašla na parlamentarne izbore u Republici Srbiji, onda najmanje što politička organizacija, politička stranka treba da uradi da bi bila registrovana jeste da mora da ima 10.000 potpisa, odnosno 10.000 osnivača te stranke. U tom cilju, s obzirom na to da znam da ima amandmana kojima se predlaže da bude 10.000 potpisa za osnivanje političke stranke, mi ćemo podržati takav amandman jer mislimo da je to potpuno opravdano.
Takođe, trebalo bi podići i broj potpisa potrebnih za osnivanje političke stranke nacionalnih manjina. Mislimo da je broj od 500 potpisa mali i da bi to trebalo podići najmanje na 1.000 potpisa.
Mislim da za nacionalnu manjinu koja želi da ima svoju političku stranku neće biti problem da sakupi 1.000 potpisa kako bi mogla da registruje stranku.
Ono što pomalo smeta u ovom zakonu, mislim da će to moći kroz ovu javnu raspravu, kroz amandmane da se popravi, jeste da se svih pet hiljada, odnosno deset hiljada overenih potpisa, sa imenima i prezimenima ljudi koji podržavaju osnivanje stranke, sa njihovim adresama, sa njihovim matičnim brojem, mora naći na internetu, staviti na javni uvid, odnosno da mora javno da bude objavljeno na sajtu političke organizacije.
Smatram da to nije dobro, jer ako već postoje potpisi overeni od Ministarstva za lokalnu samoupravu, to je dovoljno da ne dođe do raznoraznih zloupotreba, ne u smislu kao što je ovde rečeno – da može doći do napada i nekih drugih neželjenih situacija u odnosu na ljude koji svoje ime, prezime i potpis stave kao podršku osnivanju jedne političke organizacije, odnosno političke stranke, nego to može da prouzrokuje druge zloupotrebe od strane raznoraznih organizacija, iz raznoraznih razloga.
Koriste ta imena i prezimena, adrese ljudi koji su podržali neku stranku, a imaju ih na uvid, i onda im šalju raznorazne ponude, počev od turističkih, pa do svakakvih drugih. Kada neko ima nečiju adresu, sa matičnim brojem, to može da prouzrokuje raznorazne zloupotrebe.
Mislim da to ne bi trebalo, barem je to stav Jedinstvene Srbije, da bude dostupno svakom građaninu u Republici Srbiji, ako je to već prisutno u Ministarstvu za lokalnu samoupravu, gde postoji kontrola toga da li je neko svojim potpisom podržao osnivanje političke stranke.
Mislim da bi Ministarstvo trebalo još jednom da razmotri ove primedbe i da izađe u susret mnogim primedbama i sugestijama koje su se čule iz dosadašnje rasprave, tako da ovo ipak ne bude dostupno svakom građaninu Republike Srbije, ne zbog tajnosti, nego zbog zaštite onih ljudi koji su podržali osnivanje neke stranke, kao i njihovih porodica.
Ima nas raznih. Mi živimo u Srbiji i neko ko ima drugačije mišljenje ili drugačiji politički stav, možda ima drugačiji odnos prema nekome, da li je to njegov radnik, njegov drug, prijatelj itd., ako može da pročita i da dođe do njegove adrese, da je on osnivač neke političke organizacije, koja po njemu ne zaslužuje neki respekt i tako dalje ...
Mislim da treba sačuvati na neki način koliko-toliko privatnost onih koji su podržali osnivanje jedne političke stranke i političke organizacije, imajući u vidu trenutak u kome živimo, situaciju u Srbiji u kojoj se nalazimo i sve ono što sledi iza toga.
Mi smo, bez obzira na to koliko se kunemo u sve to, ipak još na početku razvijanja demokratije i demokratskih odnosa.
Takođe, nama iz Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba SPS - JS pomalo bode oči to što se svako osnivanje teritorijalne organizacije, prevedeno, opštinskog odbora, mora prijaviti Ministarstvu za lokalnu samoupravu. Mislim da je to suvišno.
Ako je politička partija osnovana, ako je podržana sa 5.000, ili 10.000 potpisa, kako mi predlažemo, treba dati slobodu toj političkoj stranci da se teritorijalno organizuje onako kako je ona utvrdila svojim opštim aktima koji su doneti na osnivačkoj skupštini ili nekom drugom organu te političke organizacije. Smatram da to treba izbeći, jer je to, gospodine ministre, suvišno.
Što se tiče obnove upisa, mislim da je dobro rešenje da one političke stranke koje su stekle pravo da imaju poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne moraju da se ponovo upisuju, odnosno da obnavljaju upis uz prikupljanje potpisa građana koji podržavaju tu političku organizaciju.
Ovde su se čuli mnogo komentari, naročito od strane pripadnika nekih političkih organizacija koje su nekada na političkom nebu Srbije značile nešto, a danas ne znače ništa, pa se udružuju sa svim i svakim da bi opstale na političkoj sceni Srbije i sada, jednostavno, ne žele da prihvate ovakvo regulisanje političke scene Srbije. Mislim da te njihove kritike nisu opravdane, mislim da su proizvod straha za neku njihovu budućnost, gde će se naći. Sve one političke stranke koje u ovom trenutku predstavljaju neku relevantnu političku snagu u Srbiji ne boje se, i da sutra treba da skupe i 15.000 i 20.000 potpisa da registruju svoju političku organizaciju, odnosno da obnove postojanje svoje političke stranke.
U svakom slučaju, Jedinstvena Srbija je i ranije tražila da se uozbilji politička scena i da oni koji godinama ne izlaze na izbore, i lokalne, a kamoli parlamentarne, nestanu iz registra upisanih političkih stranaka, da ne predstavljaju samo nešto što je na papiru, a u životu ne postoji.
S druge strane, valjda je svima nama koji smo kraće ili duže u politici jasno da između grupa građana koje imaju pravo da učestvuju na izborima, bilo lokalnim, bilo republičkim, i političkih stranaka postoji razlika.
Svaka grupa građana koja sutradan može da skupi 10.000 potpisa može da učestvuje na republičkim izborima i da ima svoje kandidate, da ima svoje predstavnike u ovom domu, ali za to ipak treba nešto drugo a ne samo 10.000 potpisa. Takođe, i na lokalnom nivou grupe građana mogu da učestvuju i da ostvaruju svoje političke ili neke druge ciljeve.
Da zaključim, gospodine ministre, što se tiče Jedinstvene Srbije i poslaničkog kluba SPS-JS, mi ćemo podržati, kao što sam rekao, u načelu ovaj predlog zakona, ali vas molim da još jednom razmotrite amandmane koji idu ka tome da se podigne cenzus za osnivanje političke stranke i da to bude isto onoliko koliko je potrebno da stranka posle osnivanja može da učestvuje na parlamentarnim izborima u Republici Srbiji, a to je, kao što je poznato, 10.000 glasova.
Mislim da je neophodno i da podignete cenzus kada su u pitanju nacionalne manjine, da uozbiljimo političku scenu Srbije, i da nacionalne manjine mogu da osnivaju svoje političke organizacije, ali sa 1.000 potpisa.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pre nego što krenem sa izlaganjem i primedbama na predloženi zakon o zabrani diskriminacije ispred JS, želim da upozorim stručnu službu na jednu grešku koju je napravila, pretpostavljam da nije namerno nego je tehnička greška, jer je na listu gde su prijavljeni govornici za današnju raspravu, pored mog imena stavljeno ''SPS-JS'' i "za".
Kažem da je u prijavi za reč bilo napisano i zaokruženo, proverite, protiv, i JS, sa svoja tri poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, neće podržati ovaj predlog zakona o zabrani diskriminacije ukoliko se ne prihvate amandmani JS kojima želimo da poboljšamo tekst predloženog zakona.
Mi iz JS nismo protiv toga da se zabrani diskriminacija po osnovu vere, rase, pola, diskriminacija dece, diskriminacija invalidnih lica, diskriminacija po bilo kom osnovu, ali jesmo, i javno smo to rekli, da se kažnjavaju ljudi i da se to podvodi pod diskriminaciju ukoliko su protiv homoseksualaca ili, kako se to nekada u vreme kada sam bio mlad govorilo, protiv pedera.
Naročito smo podneli odnosno apostrofirali u ovom zakonu pet članova ovog zakona, a to su član 13, član 18, član 21, član 35. i član 56.
Ovde se govori i govorilo se o ustavnim pravima, ustavnim slobodama građana Republike Srbije, bez obzira na veru, pol, rasu i svaku drugu pripadnost. Mi iz JS smo glasali za ovaj Ustav koji je usvojen i koji je na važnosti, i smatramo da dovoljno reguliše prava slobode i obaveze građana Republike Srbije, ali nigde, bar mi nismo mogli da pročitamo, da govori i o seksualnom opredeljenju odnosno o slobodi seksualnog opredeljenja i kažnjavanja nekih koji su protiv takvog opredeljenja odnosno lica koja izražavaju takvo svoje opredeljenje.
Mi iz JS nemamo ništa protiv takvih lica, neka to svoje opredeljenje rade u četiri zida, ali nemoj da truju iovako otrovanu omladinu naše države, nemoj da nešto što svi normalni u ovoj državi smatraju kao nemoral bude sankcionisano i da oni koji su protiv toga budu primorani da plaćaju kaznu.
Ako imamo pred sobom stavove verskih zajednica, najvažnijih verskih zajednica u državi Srbiji, a pripadnik sam SPC i ne mogu a da ne stanem iza saopštenja Sinoda SPC, koji je rekao i uputio dopis Vladi Republike Srbije. Taj stav Sinoda SPC su podržale i ostale verske zajednice, kao što je Katolička crkva, Islamska verska zajednica i druge, da ih ne nabrajam.
Prema tome, ako je 70-80% građana Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost, protiv određenih odredbi zakona o zabrani diskriminacije, naročito protiv članova koje sam naveo a koji se odnose na tzv. slobodu seksualnog opredeljenja, pa da li mi kao narodni poslanici treba da idemo za većinom i da smatramo da ono što većina želi u ovoj državi Srbiji, da takve zakone donosimo ili da štitimo manjinu? O tome neka razmisle oni kada dođe vreme za glasanje koje će dugme na ovom stolu da pritisnu.
S druge strane, mnogo je bilo govora oko toga zašto se verske zajednice mešaju u državne poslove i u donošenje zakona koje predlaže Vlade Republike Srbije a usvaja Narodna skupština. Pitao bih te i sa ove i sa ove strane zašto sada napadaju prvenstveno SPC? Da li se sećaju da je pre nekoliko godina, kada je narod izašao na ulice, kada je tražio promenu vlasti u državi Srbiji, tada je njegova svetost gospodin Pavle stao na čelo narodne kolone i zajedno sa nezadovoljnim građanima tražio promenu režima u Republici Srbiji?
Da li je tada crkva trebalo da bude po strani ili da ide tamo gde želi većina naroda i građana Republike Srbije? Ako je tada crkva stala na stranu građana i sada ako je stala na stranu većine građana Republike Srbije, da ih poslušamo šta kažu crkve u Republici Srbiji?
Govoreno je ovde da je bila javna rasprava iz obrazloženja predloga ovoga zakona JS je utvrdila da se javna rasprava vodila uglavnom u Beogradu i u još tri grada. Postavljamo pitanje da li je moguće da u Srbiji građani, koji na neki način su zainteresovani za ovaj zakon, žive samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu? Nešto se ne sećam da smo mi iz JS, a sedište JS je u Jagodini, dobili poziv da učestvujemo u nekoj od javnih rasprava koje su se održale u ovim gradovima, a jesmo parlamentarna stranka. To je zamerka, gospodine ministre za sve te koji su vodili tu tzv. javnu raspravu koja je trajala dva meseca.
Bojim se da trčimo malo ispred rude, kako mi to kažemo u centralnoj Srbiji, kada donosimo ovakve zakone odnosno neke odredbe u ovakvim zakonima. Bojim se, govorim u ime većinske Srbije, u ime domaćinske Srbije, u ime one Srbije koja poštuje veru i tradiciju, a slogan JS je domaćinski i mi poslanici JS ćemo se i tako ponašati u ovom parlamentu, da smo morali i da li moramo da u zakonu o zabrani diskriminacije unesemo i odredbe o seksualnoj slobodi odnosno o slobodnom seksualnom opredeljenju.
Bojim se, kao što sam rekao, da je to prvi korak, mali korak, ali velikog značaja, da će nas sutra naterati, da bismo mogli da dođemo na belu šengen listu i da bismo ušli u EU, da dozvolimo i homoseksualne brakove i da ozakonimo mnogo štošta drugo.
Dame i gospodo, da li mi moramo sve to da radimo, a mislim da ne moramo. Bojim se da ćemo morati da menjamo mnoge zakone, na prvom mestu Zakon o braku i porodici, pa ćemo možda kažnjavati nekog državnog činovnika, matičara koji radi u organima uprave, ako sutra odbije, jer se to kosi sa njegovim verskim i moralnim shvatanjima, da venča dva homoseksualca. Ili će morati na kraju, kada završi taj čin, da im pročita ono što se uglavnom čita, onaj dobro poznati tekst Duška Radovića "mazite se, pazite se i budite ljubomorni u ljubavi jedno na drugo"? Da li Srbija ide tim pravcem? Što se JS tiče, mi ćemo dosledno biti protiv takvog opredeljenja.
Ono što posebno želim da naglasim, to je da u mnogim zemljama EU, kao što je gospodin ministar rekao, nema ovakvih odredbi u zakonima o zabrani diskriminacije. Kažem, da li mi u Srbiji moramo uvek da budemo preteča u nekim stvarima ili, kad vidimo da u dve ili tri zemlje se nešto usvaja, da brže-bolje i mi to usvojimo. Inače, kada sam govorio, sada ću samo da ponovim, o tome da mi jesmo za to da zaštitimo decu, da nema diskriminacije dece, da nema diskriminacije starih, da nema diskriminacije invalidnih lica, uzmite program JS, uzmite opštine gde JS drži vlast na lokalnom nivou, pa ćete videti kako se to štite deca, kako se štite stari ljudi, kako se štite invalidna lica.
Hoću da vam kažem sledeće: u Jagodini svako dete, bez obzira na versku, rasnu i socijalnu potrebu ili socijalni status, ravnopravno je i dobija pomoć od lokalne samouprave. Svako dete to dobija, svako lice koje je starije od 65 godina, bez obzira kojoj veri, rasi ili bilo čemu drugom pripada, ima isti tretman. Sve invalidske organizacije na teritoriji grada Jagodina imaju jednak tretman, iz budžeta grada Jagodine dobijaju sredstva. To je pravi odnos prema tim licima, bez obzira, kao što sam rekao, na versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu pripadnost.
Dame i gospodo, gospodine ministre, molio bih vas, u ime tri poslanika JS, da ove sugestije, kao pripadnici većine, a podržali smo do sada i podržaćemo i dalje sve zakone koje Vlada Republike Srbije bude podnela ovom parlamentu, a koji su od značaja da bi Srbija što pre stekla uslove za ulazak u EU, ali nešto što se kosi sa srpskom tradicijom, sa moralom, sa nečim što svaki ozbiljan čovek, da ne kažem nešto drugo, smatra da je protivprirodno, ne možemo i nećemo podržati.
Ukoliko prihvatite naših pet amandmana, na čl. 13, 18, 21. u vezi je sa članom 56. i član 35, onda možemo razgovarati o tome da podržimo zakon. U protivnom, još jednom ponavljam, JS sa svoja tri poslanika neće podržati ovakav predlog zakona u načelu.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka i saradnici iz Ministarstva, poslanička grupa SPS i JS će podržati u načelu sve predložene zakone iz oblasti pravosuđa, a ukoliko budu usvojeni neki od amandmana koje je ova poslanička grupa dala u cilju poboljšanja teksta i odredbi nekoliko zakona koji su na dnevnom redu, glasaće i za sve predložene zakone u celini.
Ono što već par godina ne samo stručna javnost, nego i šira javnost Srbije prati, jesu očekivane reforme u pravosuđu države Srbije. Konačno, posle dugog vremena imamo na dnevnom redu predloge ovih zakona, onih koji su bili juče i danas ova dva zakona, kao što ćemo sutra i narednih dana razmatrati preostale zakone iz ove oblasti.
Ono što mogu da kažem kada su u pitanju poslanici JS, koji deluju u okviru poslaničkog kluba SPS-JS, jeste da pojedine odredbe koje su date u Predlogu zakona o izboru sudija mi pozdravljamo i mislimo da je to dobar napredak u odnosu na postojeće odredbe važećeg Zakona o izboru sudija.
Naročito je to bitno kada se odnosi na one članove koji govore o izboru sudija i predsednika sudova. Naročito stavljam naglasak na predsednike sudova, jer sada je u zakonu izričito određeno da se predsednici sudova mogu birati i iz redova sudija tih sudova, što znači da napuštamo jednu, po nama iz JS, lošu praksu, a imali smo to u ranijem vremenskom periodu – to mogu odgovorno da tvrdim, jer sam u periodu od 2001. do 2003. godine bio član Odbora za pravosuđe i upravu – kada smo za predsednike okružnih sudova birali sudije opštinskih sudova, kada smo za predsednika Vrhovnog suda birali ne sudiju Vrhovnog suda, nego nekog drugog sudiju nižeg suda.
Izbegavanjem takve prakse i prevođenjem da se izbor predsednika suda vrši baš iz redova sudija tog suda mislim da je jedan veliki korak napred.
Drugo, što je vrlo često pominjano ovde, a što moram da napomenem, ne mogu da siđem sa ove govornice a da to ne kažem, jeste da se mnogo govori o korupciji u sudstvu, u pravosuđu, a da se ne iznose neki validni dokazi gde to ima korupcije.
Neću da kažem da nema korupcije i u pravosuđu, ali korupcije ima i drugim delovima društva i u nekim drugim zanimanjima, pa se mnogo manje o tome govori, da li iz straha ili iz nečeg drugog, neću o tome da sudim.
Ne branim da se govori o korupciji, ali ako govorimo o korupciji nemojmo po onoj staroj srpskoj izreci da zbog jednog lošeg Nikole mrzimo i Svetog Nikolu. Prema tome, ako ima korupcije, dajmo dokaze gde je ima i da to sečemo u korenu. Nemojmo sve poštene sudije nižih ili viših sudova da trpamo u isti koš i da ih jednim izrazom nazivamo da su i oni korumpirani, ako među njima ima nekoga ko to radi.
Prema tome, mislim da treba da budemo vrlo oprezni kada govorimo o korupciji. Nisam siguran da ćemo i posle ovih novih zakona da potpuno iskorenimo tu negativnu pojavu.
Ono što nas iz Jedinstvene Srbije pomalo, moram to reći, zabrinjava i bojimo se da prilikom izbora novih sudija, prilikom reizbora, da neke sudije koji su dosledno primenjivali zakone ove države, koje je donela ova skupština kao najviši zakonodavni organ, budu sada u reizbornosti stavljeni u drugi plan, odnosno budu izabrani, odnosno reizabrani zato što se nekom ili nekoj političkoj stranci ili partiji u tom trenutku nije svidela odluka koju je taj sud doneo ili sudija, a on je donosio odluke samo uz striktnu primenu tada važećih zakona.
Postavlja se pitanje, da li sudija sme, ako je položio zakletvu, da dosledno ne primenjuje važeći zakon u tom trenutku. O tome treba dosta voditi računa.
Stalno govorimo, i mislim da ćemo sada konačno valjda to primeniti, o depolitizaciji sudstva, odnosno da sudije biraju između sebe one koji će da idu u više sudove, da je visoki savet taj koji će donositi konačnu odluku o tome ko će biti sudija nekog suda. To mi iz SPS-JS pozdravljamo.
Takođe, kada se govori o onom delu ovog zakona o izboru sudija, o vremenu prestanka rada sudija po sili zakona, tamo izričito piše da sudiji prestaje sudijska funkcija sa navršenih 65 godina života ili 40 godina staža, osim u slučaju kada ima započete predmete i kada odlukom predsednika suda može da ostane još maksimalno dve godine da završi započete predmete.
Mislim da je to dobro, s tim što treba voditi računa, a praksa će to pokazati, da u našim sudovima ima mnogo sudija koji su iz nekih drugih organa prešli da rade u sud, a imaju beneficirani radni staž, pa će se desiti da neko sa 57, 58 ili 60 godina ima 40 godina staža osiguranja i moraće po sili zakona da ode u penziju. Moramo to strogo da primenjujemo, ukoliko želimo da u ovoj oblasti stvorimo nova radna mesta za mlade ljude koji završavaju pravne fakultete, polažu pravosudne ispite i čekaju da budu zaposleni.
Mi iz Jedinstvene Srbije smo podneli jedan amandman na ove zakone, a juče nisam imao prilike da govorimo o tome zbog proteka vremena koje ova poslanička grupa SPS-JS ima na raspolaganju, kada je u pitanju sedište sudova.
Molio bih Ministarstvo da uzme u obzir da u ovom trenutku u Jagodini postoji odeljenje sada Trgovinskog suda u Kragujevcu. Po novom predlogu tog odeljenja nema. Statistika pokazuje da od svih privrednih sporova pred Trgovinskim sudom, odnosno budući naziv je kao što je i ranije bio privredni sud u Kragujevcu, 60% predmeta su sa teritorije Pomoravskog okruga. Ima i ekonomske i svake druge opravdanosti da odeljenje Trgovinskog suda iz Kragujevca bude u Jagodini.
Takođe molim Ministarstvo da razmotri i predlog suda i sudija iz Ćuprije da budu odeljenje osnovnog suda u Jagodini, jer to je njihov zahtev, a i tradicija govori da je Ćuprija u mnogo bližoj i složenijoj, tako da kažem, vezi sa Jagodinom nego sa nekim drugim gradom.
Imajući sve ovo u vidu i očekujući da će posle izglasavanja ovih zakona pravosuđe preboleti neke nazovimo bolesti i da ćemo stvoriti uslove da Srbija i kroz uređenje ove oblasti stekne uslove za ulazak u Evropu, SPS-JS će glasati za predložene zakone. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, već duže vreme smo van dnevnog reda ove skupštine, zato što se pojedini poslanici, kada nemaju neke argumente da iznesu, nešto što rade u svom gradu ili neke zasluge svoje partije, pozivaju na neke druge, da bi, valjda, privukli pažnju na sebe, pa se onda često spominje jedan od najuspešnijih gradonačelnika u Republici Srbiji, predsednik jedne parlamentarne stranke, koji iza sebe ima rezultat koji je priznao narod u Srbiji, a to je gospodin Dragan Marković-Palma.
Jedna koleginica kaže da on diktira nekom poslaniku šta treba da kaže. Nisam znao da je ta poslanica toliko vidovita ili, možda, još ima nekoga u nekoj tajnoj organizaciji, koje su do juče kontrolisale, pa prisluškuju razgovore narodnih poslanika, a onda im na neki volšeban način saopštavaju da li imaju neke veze s nekim drugim, pa dobijaju to šta treba da se kaže.
Podsećam tu poslaničku grupu i te poslanike da ne treba da postoji selektivna amnezija. Nemojte da zaboravljate šta ste do juče pričali o nekome, kako ste se kleli u njega, kako ste se divili tim rezultatima, kako ste svuda pričali kako će i u tim gradovima, ako pobedite zajedno s njim, da bude isto kao u gradu gde je on gradonačelnik.
Ta selektivna amnezija vas je dovela dovde da ste sada u opoziciji. Mi iz Jedinstvene Srbije smo na vreme rekli, još pre mesec, mesec i po dana pre nego što će ona ranija vlada da padne, iz usta predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića-Palme izašla je ona čuvena rečenica da se patriotizam ne sipa u traktor.
Nemojmo više da se busamo u grudi, mi s ove strane želimo da Srbiju vodimo boljem životu, boljim putevima, želimo da je vodimo u Evropu. Zato su Dragan Marković-Palma i Jedinstvena Srbija dali poverenje ovoj grupi i sa njom čine vlast u Republici Srbiji.
Prema tome, dame i gospodo, u ime građana Republike Srbije vas pozivam da se vratimo dnevnom redu, a dnevni red treba da budu ovi zakoni, treba da bude bolji život građana Srbije. Dajte, malo, na delu da pokažemo kako brinemo i za penzionere, i za poljoprivrednike, i za radnike koji ostaju bez posla itd.
Kada nešto uradite u svom gradu gde ste dobili vlast i kada vas građani priznaju u više mandata, onda imate moralno pravo da izađete ovde i da gledate u tuđe dvorište. Kitite se svojim perjem, ali nemojte tuđim.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 225. i 226, istovremeno i replika na izlaganje gospodina Markićevića.
Niko ne spori pravo opoziciji da kritikuje ono što smatra da nije dobro kod pozicije. Istovremeno, i moralna i svaka druga obaveza je da se iznosi istina i da se kritikuje iznošenjem istine.
Kada se govori o toj famoznoj, da kažem, odluci Vlade Republike Srbije da Turističkoj organizaciji, u čijem je sastavu i ZOO vrt u Jagodini, dodeli određena novčana sredstva za razvoj Zoološkog vrta, ta odluka je doneta po svim pozitivnim propisima, na osnovu plana i programa koji su uradile stručne službe Zoološkog vrta i Turističke organizacije Jagodine. Prema tome, zbog javnosti, molim da se ne insinuira i da se ne pričaju razne priče o kupovini raznih životinja itd.
Uzgred budi rečeno, gospodine Markićeviću, u Jagodini se trenutno grade tri dečja vrtića. Želimo da svako dete koje hoće da boravi u dečjem vrtiću ima mesto, da ne čeka u redu da bude oslobođeno mesto da bi dobilo pravo da bude u dečjem vrtiću. I da znate da se u Jagodini mnogo brine o mladom naraštaju, kao što se brine i o starim, iznemoglim, bolesnim licima itd. O tome već cela Srbija zna.
Molim vas iz Nove Srbije da ne zaboravite kako smo vas pomagali mi iz Jedinstvene Srbije, na čelu sa Draganom Markovićem-Palmom, kada smo išli u kampanju. Zahvaljujući i njemu je vaš kandidat pobedio u Kraljevu, pobedio u Ražnju i u nekim drugim mestima. Onda su vam rezultati gospodina Markovića iz Jedinstvene Srbije i Jagodine bili dobri, a sada pokušavate da ismejavate, ali ne nailazite baš na plodno tle kod naroda ove Srbije.
Molim vas da prekinete s ovim napadima. Bio sam prisutan u više prilika, gospodine Markićeviću, gledam vas u oči, bili ste i vi prisutni. Molim vas da ne otvarate tu temu, jer za 3, 4, 5 dana održaću konferenciju za štampu i, na osnovu činjenica, izneću šta je radio vaš predsednik kao ministar infrastrukture, kako je dodeljivao pare Jagodini i drugim gradovima, a šta je za uzvrat tražio i dobijao od tih gradova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Jedinstvene Srbije, podneo sam jedan amandman kojim smo tražili, ja i narodni poslanik Jasmina Milošević, da se u članu 5. razdeo 14, funkcija 420, dodaju reči: ''i poljoprivrednim proizvođačima za isplatu predate šećerne repe''.
Zašto smo ovo tražili? Iz prostog razloga što na teritoriji Pomoravskog okruga postoji veliki broj poljoprivrednih proizvođača koji već više od 10 godina pokušavaju da naplate predatu šećernu repu.
Nažalost, to do sada nisu uspeli, jer je šećerana ''Šelk 911'' u stečaju, nema sredstava da se isplati ova šećerna repa, pa se postavlja pitanje da li su proizvođači krivi što ne mogu da naplate svoju muku.
Ova država je našla način da isplati staru deviznu štednju, da isplati deviznu štednju i onim građanima koji su ulagali novac kod banaka koje su svojevremeno nudile velike kamate, koji su dobrovoljno stupali u odnose s tim bankama, a ovi proizvođači su verovali tadašnjim društvenim i državnim organizacijama, kao što je Šećerana u Ćupriji, koja je imala ugovore s određenim poljoprivrednim dobrima. Zasadili su repu, proizveli je, predali je i za to dobili samo jedno parče papira, s kojim su podneli razne tužbe kod nadležnih sudova, pa su još ušli, slušajući druge, u nove troškove, plaćajući advokate i sudske takse.
Sada imaju validne izvršne sudske presude, ali, što naš narod kaže – mogu s njima da se slikaju.
Postavlja se pitanje, odnosno mi iz Jedinstvene Srbije postavljamo pitanje da li je ova država toliko siromašna da ne može da odvoji pedesetak miliona dinara, jer, otprilike, tolika su potraživanja ovih poljoprivrednih proizvođača, od Velike Plane pa do Ražnja, da ih isplati ili u naturi, preko šećera, ili u novcu. Ne traže oni, odnosno odrekli bi se i kamate i svega, samo traže svoj krvavo zarađen novac, da naplate svoj znoj i ono što su ulagali u proizvodnju te šećerne repe.
Mislim da ovo nisu velike pare za budžet Republike Srbije, s obzirom na to da su u ovoj klasifikaciji već predviđena sredstva od 17 milijardi, odnosno 15 milijardi 220 miliona, koja se troše po posebnim odlukama Vlade Republike Srbije, i da se, kroz posebnu odluku Vlade Republike Srbije, iz ovih sredstava izdvoje sredstva u visini od 50 miliona dinara, da se isplati trud i rad poljoprivrednih proizvođača, tj. predata šećerna repa.
Svedoci smo toga da su u Vojvodini mnogi poljoprivredni proizvođači bili u sličnoj ili istoj situaciji, ali su svoj trud i rad naplaćivali tako što su blokirali raznorazne regionalne i lokalne puteve, znači, koristili su pomalo i silu da bi došli do svog zarađenog novca. Da li treba da damo savet poljoprivrednim proizvođačima iz Pomoravskog okruga, a najviše ih je iz opštine Jagodina, da krenu na taj način?
Mi smo ih do sada odvraćali od tog puta, ali nećemo više moći. Ne bi voleo da dođemo u situaciju da oni primene silu da bi ostvarili svoja prava, a sigurno jesu u pravu. Taj njihov trud, taj njihov rad, taj njihov znoj pretvoren u šećer ova država je nekome prodala, nekome dala i to je naplatila.
Zato, gospodine ministre, mislim da bi trebalo, preko Ministarstva poljoprivrede, a postoji zahtev u Ministarstvu, kod gospodina Milosavljevića, na ovaj iznos, da se nađe način da se ovim poljoprivrednim proizvođačima isplati njihov trud, njihov rad, i da se delimično nadomesti ono što su oni iz svojih rođenih para uložili u proizvodnju ove šećerne repe.
Prema tome, oni su duplo oštećeni – em su dali svoje pare, uložili su u proizvodnju, em nisu naplatili, em su prošle godine i godine, pa kamata ide na ta njihova potraživanja, a "Šelk 911" je u stečaju i Bog sveti će znati kada će oni izaći iz toga i da li će uopšte neko u privatizaciji hteti da je kupi. Nisu krivi ovi poljoprivredni proizvođači što je neko nekada, u nekom vremenskom periodu ranije, loše upravljao tom firmom i doveo je u situaciju da je ušla u stečaj iz koga u ovom trenutku nema, bar po mom mišljenju, izlaza.
Zato vas molim da prihvatite ovaj amandman poslanika Jedinstvene Srbije i da odredite sredstva za isplatu ove šećerne repe poljoprivrednim proizvođačima, a istovremeno vas, koleginice i kolege poslanici, molim da u danu za glasanje podržite ovaj amandman, da stvorimo pravni osnov i pravni uslov – da bi Vlada mogla, posebnom odlukom, da opredeli ova sredstva, koja se već nalaze na klasifikaciji 420 u razdelu 14, i isplati ovu šećernu repu poljoprivrednim proizvođačima Pomoravskog okruga.
Nadam se da sam bio dovoljno jasan i da ćete imati razumevanja, Vlada i poslanici, da ljudi koji su s mukom nešto zaradili, a nisu naplatili, konačno dočekaju dan da im to bude isplaćeno. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslanika Jedinstvene Srbije, koji su u poslaničkom klubu DSS-NS, izneću određene primedbe i sugestije na predloženi plan prihoda i rashoda Vlade Republike Srbije za 2008. godinu, ali odmah da kažem da će poslanici Jedinstvene Srbije glasati za ovaj budžet, ne iz razloga što smatraju da je on idealan, već iz jednog principijelnog razloga, jer smo podržali ovu vladu, podržaćemo i ovaj budžet.
Istovremeno smatramo da u ovom trenutku Srbija mora da dobije budžet, da ne bismo ušli u krizu vlasti u trenucima kada je zemlja u velikoj opasnosti da ostane bez 15% svoje teritorije gde su ruke pružili mnogi belosvetski hohštapleri i moćnici.
U ovom predlogu zakona o budžetu ono što nas je pomalo na početku iznenadilo, kada gledamo prvu stranu ovog budžeta, jeste da se odmah predviđa deficit budžeta za cirka 14 milijardi. Međutim, iz obrazloženja se vidi način kako će se nadomestiti tih 14 milijardi deficita. Jedan od načina jeste i novac od privatizacije koja će nastupiti u 2008. godini.
Mišljenja smo da je možda bilo bolje da se ne uđe u plan budžeta sa deficitom i da se ne planira da se novac od privatizacije, eventualne privatizacije, usmeri na pokriće deficita, već da se usmeri tamo gde je potrebniji, za otvaranje novih radnih mesta i za pružanje mogućnosti zapošljavanjem mladih i školovanih ljudi.
Činjenice pokazuju, i praksa dosadašnja, da su uglavnom privatizacije donosile odmah jedan broj ljudi koji je ostajao bez posla, bez obzira što su po raznoraznim socijalnim programima ti radnici dobijali određenu svotu novca.
Međutim, kada vrate sve one dugove i obaveze koje imaju i koje su imali do tada, ostajali su i bez novca i bez radnog mesta.
Svoje izlaganje uglavnom ću da usmerim na dva ministarstva, a to je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i Ministarstvo rada i socijalne politike.
Vidimo da su sredstva predviđena budžetom za 2008. godinu za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva neznatno povećana u odnosu na ranija sredstva i da su određenim ekonomskim klasifikacijama uopšteno predviđaju iznosi za određene subvencije, dodatke, pomoći poljoprivrednim proizvođačima.
Dame i gospodo narodni poslanici, i Vlada bi morala da zna, žao mi je što tu nije ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, da ova zemlja ovako siromašna kakva je, mora u budućim godinama da svoj opstanak i svoj razvitak bazira na poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu, jer smatramo mi iz Jedinstvene Srbije da se tu nalaze ogromne rezerve koje treba iskoristiti, i samo treba dati finansijske injekcije poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima i svima onima koji se nalaze ili su vezani neposredno za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Mi smo u predizbornoj kampanji čuli obećanja da će svakom poljoprivrednom proizvođaču biti u 2008. godini isplaćeno po 100 evra za svaki hektar površine, da će biti isplaćeno 80 evra za svako utovljeno june itd.
Nadamo se da će Vlada ispoštovati ovo obećanje i da će ti poljoprivredni proizvođači već od januara početi da dobijaju ta finansijska sredstva, da ne čekamo da dođe maj i juni, kada se već završi ciklus one prolećne setve i kada ta sredstva neće imati onaj efekat koji bi trebalo da ima.
Posebno bih skrenuo pažnju i zamolio ministra finansija, s obzirom da to nije njegova oblast, da prenese gospodinu ministru Milosavljeviću, ministru poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, da posebnu pažnju u 2008. godini obrati za izdvajanje mnogo većih sredstava za zaštitu poljoprivrednih useva od grada i od poplava.
Mi svake godine lečimo poljoprivredne proizvođače koji pretrpe štete od grada i od poplava, a vrlo malo ulažemo preventivno da zaštitimo poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače od ovih šteta koje nastaju od ovih prirodnih pojava.
Kada ovo kažem, mislim na to da mi danas naše poljoprivredne useve štitimo od grada onako kako su se štitili pre 50 godina i više. Postavlja se pitanje i da uporedimo statističke podatke koliko pretrpe poljoprivrednici štetu od grada u Holandiji, Francuskoj ili nekoj drugoj zemlji i kako se tamo razvijaju gradobitni oblaci, a kako u Srbiji.
Mi se još uvek štitimo da upotrebim taj izraz, ćorcima, odnosno imamo primitivnu protivgradnu zaštitu, jer imamo ljude koje lokalna samouprava plaća da bi dežurali pored gradobitnih topova i da štite poljoprivredne useve.
Tako ona lokalna samouprava koja nema dovoljno sredstava da isplati tim strelcima, oni nisu vrlo često na položajima, pa dolazi do štete i mislim da tu Ministarstvo poljoprivrede mora da nađe načina da na jedan sveobuhvatan način reši to pitanje u Republici Srbiji.
Kada sam rekao da treba da se zaštitimo i od poplava, mislim da mnogo sredstava više treba da se usmeri prema Republičkoj direkciji za vode. Mi danas imamo ogroman problem u Srbiji da su mnoge reke, mnogi potoci i sve one bujice, koje nastaju od tih reka i potoka, razlog su što su one zapuštene, zamuljene, nije se godinama čistilo ništa i onda kada dođe do velikih kiša, normalno da te količine vode ne mogu da se smeste u predviđene vodotokove i dolazi do neželjenih posledica, a posledice su katastrofalne.
Imamo poslednji primer Vlasotinca i ne znam kojih još gradova. Dakle, što bi lekari rekli, bolje da delujemo preventivno, a ne da posle plaćamo štetu tim ljudima, tim proizvođačima i stanovnicima, građanima koji su pretrpeli štetu.
Drugo pitanje i drugo ministarstvo na koje ću ukazati jeste Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, i to prvenstveno kod najmlađe kategorije, ona sredstva koja su predviđena za pomoć porodicama koje dobijaju decu, da li prvo, drugo ili treće, i mi moramo u Srbiji da se suočimo konačno sa jednom velikom istinom, a to je da je Srbija iz godine u godinu sve manja po broju stanovnika.
Prema nekim statističkim podacima do kojih sam ja došao, Srbija se svake godine smanjuje za jedan grad veličine 30 do 40 hiljada stanovnika. U Srbiji u ovom trenutku nestaje 200 naselja, nestaju biološki i nema više ko da živi u tim krajevima.
Zato mi moramo da povedemo odlučnu bitku protiv bele kuge, i postavlja se pitanje kako. Mala su sredstva ova koja su predviđena u budžetu Republike Srbije za ovu oblast.
Dame i gospodo narodni poslanici, i građani Srbije, samo ću reći kako se mi u opštini Jagodina borimo protiv bele kuge.
Odlukom opštine Jagodina od 1. januara 2008. godine svako četvrto, peto, šesto ili bilo koje sledeće dete dobijaće od opštine iz budžeta 200 evra mesečno do punoletstva. Dakle, ove godine i ranijih godina svako novorođeno dete, bez obzira u kakvom je materijalnom položaju porodica, dobija 200 evra ili 16.000 dinara odmah po rođenju. Pomažemo predškolsku i školsku decu, prvake kada pođu u prvi razred, bez obzira na materijalno stanje roditelja dobijaju po 5.000 dinara.
Takve i slične poteze mora da predvidi i Vlada Republike Srbije, da planira sredstva u mnogo većem obimu i da se pomogne da Srbija prevaziđe belu kugu, da se plač novorođenčadi čuje što više i u što većem broju porodica u Srbiji.
Ne mogu da odem sa ove govornice a da vam, gospodine ministre, ne uputim jednu primedbu na to, ne kako ste vi radili nego kako su radile ranije vlade kada je u pitanju lokalna samouprava. Ne mogu u isti koš da se trpaju sve lokalne samouprave, i one koje štede i daju svojim građanima sredstva iz budžeta, i one koje ta sredstva uglavnom opredeljuju za kupovinu skupocenih automobila, za raznorazne menadžere, savetnike, glavne urbaniste itd.
U opštini Jagodina nema savetnika, nema menadžera, nema glavnog urbaniste, jer postoji služba koja to radi. Sve te pare koje bi otišle na te plate odlaze građanima opštine Jagodina za sve vrste pomoći, socijalne i svake druge.
Iz tog razloga smo na neki način kažnjeni. Reći ću vam da je Vlada Republike Srbije svojom odlukom oslobodila neka preduzeća koja se nalaze u tzv. restrukturiranju od obaveza plaćanja poreza na imovinu, a zna se da je porez na imovinu u stoprocentnom iznosu - prihod lokalne samouprave.
Poručujem svakoj vladi, pa i ovoj, ako želite da budete Božić Bata i da nekom nešto poklanjate, poklanjajte svoje, a ne tuđe. Prema tome, ono što je izvorni prihod lokalne samouprave mora da pripadne lokalnoj samoupravi ili da se nadomesti na neki drugi način. To je preporuka ovoj vladi za ubuduće.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sa moje strane i sa strane Jedinstvene Srbije nije bila kritika budžeta. Ovo je moj skroman prilog i doprinos da se okrenemo sebi, da budžet bude usmeren prema svim građanima Republike Srbije, prema svim lokalnim samoupravama na ravnopravan način.
Ponavljam, bez obzira na izrečene primedbe, mi poslanici Jedinstvene Srbije koji se nalaze u poslaničkom klubu DSS i NS podržaćemo ovaj predlog budžeta. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da smo sada spustili loptu na zemlju i da ćemo se vratiti temi, prvoj tački dnevnog reda ovog zasedanja, a to je Predlog zakona o Ustavnom sudu.
Nama, poslanicima Jedinstvene Srbije, koji se nalaze u poslaničkom klubu DSS i NS, jasno je da ovaj zakon mora da se usvoji, da se zaokruži pravni sistem u Republici Srbiji posle usvajanja Ustava i posle prethodnog osamostaljivanja države Srbije, da dobijemo najvišu sudsku instancu u državi, koja će da ceni ustavnost i zakonitost pojedinih akata, pojedinačnih, opštih, državnih organa, autonomne pokrajine, lokalnih organa, javnih preduzeća, preduzetnika itd.
Nadam se da će vrlo brzo posle usvajanja ovog zakona da budu izabrane sudije Ustavnog suda i da se krene u donošenje odluka, rešavanje mnogih predmeta, koji se sigurno u ovom trenutku nalaze pred Ustavnim sudom. Svakome u ovoj državi, ko misli dobro ovoj državi, sigurno nije bilo lako i nije bio za to da ova zemlja nema Ustavni sud i da ne rešava mnoge predmete koji se nalaze u Ustavnom sudu.
U svom izlaganju neću da se zadržavam na nekim pitanjima koja su već bila elaborirana od mnogih kolega poslanika.
Jednostavno ću pokušati da skrenem pažnju na par stvari koje su interesantne u ovom predlogu zakona, a svakako jeste važno da je ovaj zakon preuzeo mnoge odredbe već postojećeg Zakona o ustavnom sudu. Ima tu novina o kojima je bilo reči, kao što je ustavna žalba, pravo na ustavnu žalbu, pravo na rešavanje žalbi tužilaca i nosilaca sudskih funkcija, kada je povređeno neko njihovo pravo.
Ono na šta bih ukazao ministru kada su u pitanju amandmani, kojih ima mnogo, da se eventualno usvoje neki amandmani koji ne menjaju suštinu zakona nego poboljšavaju tekst, da bi zakon bio i bolji, i razumniji i da ne dolazimo u situaciju da ga vrlo brzo menjamo.
U članu 16. ovog zakona preuzeta je jedna odredba iz Ustava Republike Srbije, iz člana 173, ko može biti nosilac funkcije sudije Ustavnog suda. Rečeno je da ne može niko osim profesora, odnosno onih koji imaju profesuru na pravnom fakultetu. Slažem se sa tim, ali mislim da bi to trebalo da bude izuzetak, da nam se ne desi da većinu sudija Ustavnog suda čine profesori na pravnim fakultetima, koji su već angažovani u svom radu, da li kao redovni ili kao vanredni profesori.
Normalno, ostavljena je mogućnost da oni koji mogu da se posvete i jednom i drugom poslu, imaju pravo da budu bar kandidati i da budu izabrani za sudije Ustavnog suda.
U članu 34. ovog zakona određen je rok kada donosilac osporenog akta treba da dostavi taj akt i druge spise Ustavnom sudu i taj rok ne može biti kraći od 15 dana. Ali, rok je rastegljiv, jer iza toga stoji da će rešenjem će Ustavni sud obavezati donosioca akta, pojedinačnog ili opšteg, da dostavi taj akt.
Mislim da je trebalo, po meni, to kažem dobronamerno, rekao sam na početku da ćemo mi iz Jedinstvene Srbije podržati ovaj zakon, ali je ipak trebalo dati neki krajnji rok preko koga Ustavni sud ne bi mogao da pređe, da li će to biti 60, 90 ili ne znam koliko dana, da ne bude baš mnogo rastegljiv rok i da ne bude od slučaja do slučaja rešavano to pitanje. Čisto dobronamerna sugestija.
Malo duže bih se zadržao na odredbama ovog predloga zakona koje se odnose na izvršavanje odluka Ustavnog suda. Pre toga bih se osvrnuo na dosadašnju praksu, jer sam mnoge godine proveo u privredi, bio sam i učesnik mnogih zahteva za ocenu ustavnosti određenih opštih akata pred Ustavnim sudom.
Dešavalo se da, i pored toga što Ustavni sud donese svoju odluku, rešenje, i naloži donosiocu akta da određene odredbe tog akta, koje nisu u saglasnosti sa Ustavom i pozitivnim propisima, uskladi, to vrlo često ostane na papiru, a proizvedena su određena pravna dejstava i određena lica su pretrpela određenu štetu zato što su primenjivane odredbe određenih akata koje nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Zato mislim da bi moralo u članu 62. na kraju, gde se kaže da Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje naknadom štete ili na drugi način, da stoji rečenica da Ustavni sud mora da odredi, da ne ostavljamo mogućnost da se od slučaja do slučaja rešava ovo pitanje, nego da sud mora da odredi, ukoliko su nastale štetne posledice ili mogu da nastanu štetne posledice, da se rešenjem naloži da se otklone.
Ne bih pričao o ustavnoj žalbi, jer je već dosta govora bilo oko prava na ustavnu žalbu.
Ono što meni pravi jednu dilemu, poznato je da mi u Srbiji volimo da se oko mnogih stvari tužimo i sudimo, i žalimo višim organima, da će u pogledu pojedinačnih akata, kada mnogi nisu zadovoljni time kakav je akt donet od strane nekog nižeg organa, vrlo često posegnuti za tim da se obraćaju Ustavnom sudu, koristeći pravo, a naročito pošto je u Predlogu zakona predloženo i pravo da, kada se u određenom razumnom roku ne pokrene sudski postupak u nekom predmetu iz ovih ili onih razloga, nezadovoljna strana može da traži od Ustavnog suda da se oceni da li je to ispravno ili ne.
Da zaključim, pošto smo dosta vremena potrošili na neke druge stvari, a i na Predlog ovog zakona koji je svakako vrlo bitan, da zaključim i još jednom da ponovim da će poslanici Jedinstvene Srbije, koji se nalaze u poslaničkom klubu DSS-NS, podržati ovaj zakon iz razloga što želimo da ova država konačno dobije Ustavni sud i da zaokruži svoj pravni sistem. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću izgleda biti prvi uzurpator vlasti u ovoj Narodnoj skupštini posle moje cenjene koleginice Čomić, koja je rekla, bar je tako prevodim, da svako ko bude danas glasao za Tomislava Nikolića biće uzurpator vlasti u ovoj Narodnoj skupštini.
Evo, sada javno govorim u ime Jedinstvene Srbije iz narodnjačke koalicije, da će poslanici ove stranke glasati za Tomislava Nikolića. To je naše demokratsko pravo da glasamo za kandidata za predsednika Narodne skupštine i za onog ko ima najveći broj poslanika u ovom domu. Narod je to rekao na izborima 21. januara, svidelo se to nama ili ne. Svideo nam se Tomislav Nikolić ili ne, ali on je dobio pravo da bude predsednik, odnosno nadam se da će dobiti pravo da bude predsednik Narodne skupštine i Jedinstvena Srbija, ponavljam, daće mu podršku.
Postavlja se pitanje zašto tzv. demokratski blok nije došao u razgovorima do 126 poslanika koji će podržati nekog kandidata iz tog bloka. To je pitanje za analizu posle ove sednice. Nju smo započeli juče na drugi dan Đurđevdana, a danas je na Markov dan, 8. maja, završavamo. Nadam se da ćemo je završiti uspešno i izabrati predsednika Narodne skupštine i nadam se da će posle ovoga doći nekim ljudima usijanim glavama u pamet, da sednu i da se dogovore da Srbija dobije Vladu.
Srbija vapi za Vladom. Srbija je u ekonomskoj, socijalnoj, političkoj krizi posle izbora od 21. januara. Morate da shvatite, život u Srbiji se ne odvija u krugu dvojke.
Uđite malo u Srbiju i dajte da rešavamo, i idite malo po Srbiji da rešavamo probleme u Srbiji. Jedinstvena Srbija će vam dati podršku da rešimo sve te probleme.
Nemojte da zagovarate nove izbore, ko će to da plati, građani Srbije nemaju para da plaćaju nove izbore. To mnogo košta. Dajmo da formiramo Vladu, pa neka traje šest meseci, devet meseci ili godinu dana, ali nam je potrebna.
Nemojte da mislite da je sva pamet ove Srbije koncentrisana u jednoj stranci, koja misli da može jedino ona Srbiju da izvede na pravi put. Ne može to i neće se to ni desiti. Zato, dame i gospodo predlažem da damo podršku gospodinu Tomislavu Nikoliću i da mu damo šansu da ovaj zakonodavni organ vodi, i danas izaberemo danas popodne radna tela i potpredsednika ove skupštine, i da krenemo u usvajanje budžeta, koji je takođe neophodan ovoj Srbiji i da krenemo u rešavanja mnogih problema ove Srbije. Hvala lepo.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri koji ste uvažili ovu skupštinu da ovde prisustvujete na popodnevnom zasedanju, konačno posle tri dana najavljivanja i čekanja došao je na red i jedan poslanik iz opozicije koji se redovno prijavio, uredno, da uzme učešće u ovoj raspravi da kaže neku reč.
Danima slušamo ministre i njihove hvalospeve šta su uradili, kako su uradili, a ne kažu koliko su uradili. S druge strane prave planove i programe, pričaju nam ovde bajke šta će uraditi u 2004, 2005, pa čak i 2007. ili 2008. godini, a ne shvataju elementarno da već krajem ove godine oni neće sedeti u tim ministarskim foteljama, jer će doći neki drugi ljudi, pošto će im ova skupština izglasati nepoverenje i razrešiti ih sa ovih funkcija, a SSJ će dati tom zahtevu podršku i glasaće za razrešenje Vlade Republike Srbije.
Pre nego što uopšte govorim o nečemu, treba da kažemo šta je to Vlada radila otkako je izabrana, i ministri u Vladi od kada su izabrani. Šta su obećavali, a šta su radili? Mi u Srbiji imamo lošu naviku da brzo zaboravljamo, međutim, mi iz stranke SSJ-a dobro pamtimo šta je DOS u izbornom ili nekom drugom obliku obećavao građanima Srbije u predizbornim kampanjama uoči septembra 2000. godine, a naročito uoči decembra 2000. godine.
Neću mnogo da pričam o tome, samo ću reći da su govorili da će se povećati broj zaposlenih, da će biti rasta proizvodnje, da će biti bolji standard građana itd. Šta su uradili? Uradili su sledeće: afera za aferom stiže u Vladu Republike Srbije. Podsetiću vas samo koje su to afere.
Koliko ste seli u ministarske fotelje, prvo je izbila seksualna afera sa gospodinom Obradovićem. Ko je kome gurao prste u usta, cepao čarape ili šta znam radio, to se ovde slušalo za ovom govornicom. Njega ste jednostavno odstranili sa mesta potpredsednika, jer vam nije odgovarao da sedi na tom mestu iz mnogo razloga. Vi to vrlo dobro znate.
Još se to nije ni stišalo, došlo je do druge afere, špijunske afere. Potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Perišić, uhvaćen je na delu gde daje poverljive dokumente američkim špijunima. I pod pritiskom javnosti gospodin Perišić podnosi ostavku, ali da podsetim neke iz DOS-a koji su ovde pričali o nekoj drugoj gospodi, koja se pozivala na imunitet u Saveznoj skupštini, pa im navodno neki poslanici iz Crne Gore nisu izglasali, odnosno nisu skinuli imunitet, da se isti taj gospodin Perišić, koga ste vi podržali, pozvao na imunitet poslanika u Saveznoj skupštini i bio podržan od poslanika DOS-a da mu se ne ukine imunitet.
Toliko samo o vašoj principijelnosti prema jednom dokazanom špijunu u ovoj Srbiji. Postavlja se pitanje koja je sledeća afera. Moraću da nabrojim samo nekoliko, jer bi mi trebalo bar dva sata da pričam o tim aferama. Najsvežija afera jeste Janjušević-Kolesar. Za vaše obaveštenje, u svakom gradu u Srbiji ima poneki mali ili veliki Kolesar ili Janjušević, normalno pod drugim imenom i prezimenom.
Postavlja se pitanje da nije bilo pritiska javnosti da li bi ljudi iz Vlade Srbije, koji su omogućili zaposlenima u Vladi Srbije, gospodinu Kolesaru i Janjuševiću da koriste govornicu Vlade Srbije, da se brane kako nisu uradili. Jedan Kolesar, koji nema ni dve godine radnog staža, bar prema mojim informacijama, dečko zaradi par stotina hiljada evra, pa mu tata i mama to šalju preko nekih ostrva Maršalskih, Sejšelskih itd. iz Moskve. Zamislite nema bankarskih transakcija između Moskve i Beograda, nego mora malo zaobilaznim putem preko Sejšela ili Maršalskih ostrva.
O Janjuševiću ne treba ni pričati, ali to su gospodo iz DOS-a i Vlade, vaši savetnici, vaši saradnici, vaši činovnici. Po principu objektivne odgovornosti, da se ništa dalje ne otkrije, morala bi cela Vlada da padne iz samo ovog jedinog razloga, ali Vlada ide dalje i nove afere stižu: gospodin Milovanović, gospodin Mihajlović itd. Svakog dana se otkriva afera za aferom.
Da li u ovoj vladi, mi iz SSJ-a pitamo, ima nekoga ko nema neku aferu ili neće biti otkrivena neka afera? Ali, da ne pričamo samo o aferama, da se malo vratimo na ono što čini život, da vidimo kakva je privredna situacija u Srbiji, kakva je proizvodnja u Srbiji. Obećavali ste da ćete stvoriti privredni ambijent, da će stvoriti Vlada Republike Srbije, da se u Srbiji poveća proizvodnja, da se poboljšaju plate, poboljša standard radnika itd.
Šta ste uradili? I ono malo dobrih preduzeća, kojih je bilo u 2000. godini, počelo je još gore da radi. Na ulici je sve više nezaposlenih radnika. Pričali ste da će u Srbiji biti nedostatak radne snage, a danas imamo nedostatak radnih mesta, jer ljudi nemaju gde da rade. Proizvodnja nam je bukvalno stala. Počeli ste da prodajete najbolja preduzeća. Prodali ste cementare, prodajete "Merimu" Kruševac, prodajete "Beopetrol". Kome ga prodajete - Rusima, a znate kako su ti Rusi stekli te pare, vi vrlo dobro znate, kad kupuju "Beopetrol". Znači, prodajete najbolja preduzeća.
Pitam vas koje ste loše preduzeće privatizovali, ako ga niste prodali? Evo vam samo jedan primer. Pošto dolazim iz Pomoravskog okruga, u Jagodini postoji, za vašu informaciju, Fabrika kablova. Nekada nosilac kablovske industrije, u bivšoj Jugoslaviji, još kad su Slovenci i Hrvati bili, danas tavori. Niko iz Ministarstva neće ozbiljno da uzme u razmatranje položaj Fabrike kablova i ostalih prerađivača obojenih metala, kao što je fabrika u Zaječaru, Fabrika kablova u Novom Sadu, itd.
Šta ste uradili da se bar te fabrike privatizuju? Šta ste uradili u metalskom kompleksu Srbije? Da li je neko učinio u MIN-u Niš da se poboljša proizvodnja, da se poveća zaposlenost? Da li ste doveli nekog tzv. vašeg strateškog partnera, koji će uneti svež kapital, koji će uneti svežu tehnologiju da bi se tamo radnici zaposlili i da bi mogli da žive od svog rada? Od tog posla nema ništa, jer vi želite samo da prodajete i da na taj način čuvate socijalni mir u Srbiji. Ne može, dame i gospodo, to tako. Mora da se živi od proizvodnje, jer samo proizvodnja stvara višak vrednosti i stvara nova radna mesta.
Kad govorimo o deficitu sa svetom, pogledajte samo kakvi su tu ekonomski rezultati. Ne bi za nas iz SSJ bio zabrinjavajući taj deficit da je on ostvaren uvozom novih tehnologija, sirovina, repromaterijala i slično, ali vi deficit stvarate uvozom gotovih proizvoda koji mogu da se proizvedu vrlo kvalitetno u Srbiji, pa na taj način uništavaate domaću proizvodnju. Navešću samo nekoliko primera. Pošto vi uglavnom živite u Beogradu, nećete malo da siđete u provinciju i da vidite kako se živi po manjim mestima, po manjim gradovima, po selima, da vam kažem da danas slovenačkog mleka možete da nađete u svakoj većoj prodavnici u Srbiji. Uvezenog mesa, koga ste vi uvezli nekoliko miliona tona i na taj način drastično uništili domaću proizvodnju mesa, takođe ima po Srbiji.
Sada vas pitam koji je vaš interes, da li da razvijate domaću proizvodnju ili da uvozite sve i svašta: bombone, čokolade, tekstilne proizvode, itd? Šta je sa domaćom tekstilnom industrijom, šta je sa domaćom kožnom industrijom? Šta je sa domaćom poljoprivredom i prehrambenom industrijom?
Gospodo iz DOS-a, siđite malo u narod, raspitajate se kako narod živi. Nemojte samo na osnovu Beograda da stvarate mišljenje, ali i Beograd vam okreće leđa, budite sigurni. Dajte malo tih para koje ste dobili iz inostranstva malo južnije, da ne bude stalno ona krilatica "što južnije, to tužnije". Dajte malo tih para u narod, podelite malo na male gradove, na sela, da narod oseti te donacije i tu pomoć iz inostranstva.
Međutim, koliko vidim polako vam i inostranstvo okreće leđa. Kako drugačije tumačiti da ste vi uspeli za tri godine svoje vladavine da povaćate produktivnost samo u jednoj oblasti, a to je u izvozu srpskih glava Haškom tribunalu. Svakog meseca, svake godine, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, sve je više Srba koje isporučujete Haškom tribunalu. Da li je to jedini izvozni proizvod ove Srbije koga ste vi u stanju da prodate i da dobijete neku donaciju ili neki novac, da biste mogli da čuvate tzv. socijalni mir?
Najbolje ćete videti kako narod živi, kako radnici žive, a to je da je sve više štrajkova, sve je više obustava rada, sve je više blokada puteva u Srbiji, a to je rezultat vašeg trogodišnjeg rada. To nismo mi iz SSJ izmislili, to je fakat, to su činjenice sa terena. Sve je više nezaposlenih, sve je više nezadovoljnih.
Šta nam sledi? Gospodo, sledi nam jedno: vaša smena i novi parlamentarni izbori, gde će doći neke nove snage koje će sigurno ovu Srbiju povući napred.
S druge strane, šta ste uradili sa srpskom poljoprivredom? Doveli ste na to mesto jednog poštenog čoveka, gospodina Jevtića, koji za ovo kratko vreme ne može da ispravi sve ono što je gospodin Veselinov, i oni iz Vlade koji su ga podržavali, učinio. Taj čovek je otišao sa ministarskog mesta pod velikim pritiskom javnosti, inače ga nikada ne biste smenili. Zar je morala da padne jedna nevina žrtva, jedna mlada devojka, da bi gospodin Veselinov otišao sa mesta ministra poljoprivrede, a uništio je poljoprivredu? Svidelo se vama to ili ne, to su činjenice.
Sad ću da vam kažem kako to pomažete poljoprivrednim proizvođačima. Pošto i sami znate, jer ste toga svesni i dogovorili ste se na vašem politbirou DOS-a da će biti izbora, vi pokušavate da ponovo prevarite poljoprivredne proizvođače, ratare ili seljake, zovite ih kako hoćete, time što im za ovu jesen obezbeđujete 50 kilograma semenske pšenice po hektaru, onom ko želi da zaseje hektar pšenice, i obezbeđujete mu 50 litara dizela po regresiranoj ceni. Znate šta kažu seljaci u Pomoravlju? Sa ovih 50 kilograma pšenice moći ćemo da zasejemo hektar pšenicom samo ako uzmemo sejalice za kukuruz, pa na razmaku od 70 santimetara, red od reda, tako jedino možemo sa tih 50 kilograma pomoći Vlade da zasejemo hektar pšenice.
S druge strane, pomažete im sa 50 litara dizela po 30 dinara, a regularna cena je 37-38 dinara. Seljaci se pitaju koliko ih vi, gospodo iz DOS-a, pomažete ove jeseni? Tih 50 kilograma semenske pšenice košta 1.000 dinara, kod 50 litara regresiranog dizela ušteda je 400 dinara. Znači, vi pomažete po hektaru sa 1.400 dinara, a oni kažu - pošto je prosečan prinos u Srbiji od 3,5 do 4.000 kilograma po hektaru, pomognite im na taj način samo što ćete im platiti istu onu cenu pšenice koliko sada plaćate za uvoz pšenice, pošto je nemamo dovoljno, a plaćate je između 11 i 12 dinara. Istim tim našim proizvođačima ste plaćali sedam do osam dinara, pošto je gospodin Veselinov u onom čuvenom "telefonskom razgovoru sa Isusom Hristom" utvrdio da u Srbiji, pored suše, nema ni prve klase pšenice, seljaci su na taj način oštećeni za par hiljada dinara po hektaru. Dajte malo našim ljudima te pare, nemojte da uvozite ono što se u Srbiji može proizvesti, dame i gospodo.
Mnogo je bilo ovde reči o privatizaciji. Samo ću sa dve-tri rečenice reći, postoji Ministarstvo za privredu i privatizaciju, međutim, izgleda da je to ministarstvo izbrisalo reč "privreda" i da je postalo samo ministarstvo za privatizaciju. Šta smo sad sve prodavali? Prodavali smo, ali ovo što smo u poslednjih par meseci uradili kada smo prodali dve fabrike duvana, Fabriku duvana u Nišu i Fabriku duvana u Vranju i ovo što radimo sa "Beopetrolom", koji će biti prodat ili je već prodat "Lukoilu", ili već kako se zove, Rusima, stvarno je čudo nad čudima.
Postavlja se pitanje, ako se sećate, sa ove govornice sam pre par meseci govorio, kada je bio u pitanju Zakon o duvanu, da će doći taj strateški partner i vrapci su na grani znali ko će kupiti DIN i DIV. Još onda smo doneli zakon da će 2005. i 2006. godine biti porez uvećan, tzv. akciza na uvezene paklice cigareta, jer na taj način vraćamo dug ovima koji kupuju ove fabrike, pošto će oni to proizvoditi ovde, pa da uvozne ne bi bile kurentne domaćim proizvođačima, normalno, treba im učiniti uslugu da budu jeftinije da bi brzo vratili pare koje su uložili.
Tako vi, gospodo iz DOS-a, radite. Molim da opomenete neke koji dobacuju; ako imaju nešto neka izađu za ovu govornicu, pa neka kažu.
Dakle, mi iz SSJ smo ukazivali i ukazujemo da to nije dobro, ali pošto niste slušali, znate kako ćete proći. Zato bi bilo najbolje i najmoralnije, podnesite ostavke, to je lakše za vas, da ne pritiskamo ove dugmiće ovde i da glasamo protiv vas, pošto ćete sigurno biti smenjeni i doći će neki drugi posle izbora. Postavlja se pitanje šta ste uradili u zdravstvu, u prosveti itd. Kako brinete o zdravlju i o zdravstvu Srbije, najbolji odgovor je taj što šest meseci nemamo ministra zdravlja. Ili nemate dovoljan kadar ili nemate poslušnog čoveka koji će da sluša sve ono što mu iz Vlade narede da mora da radi. U prosveti pričaju - nema štrajkova kao što je bilo. Ne smeju, dame i gospodo, prosvetni radnici da štrajkuju, jer lete sa posla. Znate kako, vrlo brzo.
Na kraju, pošto moram da ostavim neki minut vremena i za nekog drugog poslanika iz poslaničkog kluba SSJ da kaže neku reč, mogu vam reći samo sledeće. Pošto sam sa ove govornice čuo od premijera Živkovića, koji nije ovde, da će oni koji žele normalnu Srbiju glasati protiv smene Vlade, kažem - dame i gospodo poslanici i građani Srbije, svi oni koji žele da žive u normalnoj Srbiji, koji žele da budućnost Srbije bude lepša, glasaće za razrešenje ove vlade i na taj način za vanredne parlamentarne izbore. SSJ će dati nesebičnu pomoć tome. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo jedno pojašnjenje. Na lokalnim izborima u Ćupriji pobedili su SSJ i SPS. Imaju po osam odbornika. Zajedno sa SRS, dobili su više od 50% ukupno izašlih na galasanje i moći će da formiraju vlast. Što se tiče predsedničkih izbora, u drugi krug ulaze predsednik SPS i kandidat SSJ. Toliko da se zna.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne čudi me kada poslanici nekih relevantnih političkih stranaka, priznatih i ranije i sada, verovatno će biti priznati i na budućim izborima, izađu da govore sa ove govornice. Neke minorne stranke, neki predstavnici minornih stranaka koje će se sigurno ugasiti posle sledećih izbora, ukoliko se opet ne udaju za nekog i ne uđu sa nekim u koaliciju da bi stekli taj poslanički mandat, izlaze ovde i govore o čoveku koji je emotovan, koji je srpski nacionalista, a mi se time dičimo da smo srpski nacionalisti, da volimo svoj narod i da se borimo za svoj narod sa istom onom žestinom sa kolikom će se boriti za drugi narod koji živi sa nama u Srbiji i želi da poštuje Ustav i zakon ove zemlje.
Prema tome, gospodine, moj dragi uvaženi kolega, izađite jednom kao predstavnik te stranke kojoj pripadate, a ja, verujte, ne znam kojoj stranci pripadate, jer ste toliko mali da vas ne može prepoznati ni u Vojvodini, a kamo li u centralnoj ili celoj Srbiji, izađite jednom na izbore, izađite i oprobajte volju narodnu, pa onda govorite o vašim kolegama da li su emotivni i da li su nacionalisti itd. Za vašu informaciju, dragi uvaženi kolega, gospodin Marković je toliko svojih sredstava izdvojio i pomagao narodu u Pomoravlju i šire, to je dokazano i pokazano. Toliko je para dao za pomoć srpskog naroda izbeglog iz Krajine, izbeglog iz Bosne, izbeglog sa Kosova i Metohija koliko vi nikada nećete videti u svom životu.
Prema tome, nemojte vi njega da pominjete i da govorite kako je on, eto, pozvao na državni udar. On vrlo dobro zna šta je rekao u svom nastupu emocija, kada je čuo i kada je dolazio ovde iz Jagodine u Beograd. Inače, svaki dan dolazi iz Jagodine u Beograd svojim kolima na zasedanje Skupštine. Prema tome, ponet onim što je čuo, ponoviću vam, da je oslobođen onaj koji je ubijao Srbe, pod jedan. Ono što se događa sa srpskom privredom, sa srpskim radnicima i da ne nabrajam.
Moram da vam kažem još nešto - nemojte vi da skupljate političke poene i da novine pišu kako je neki Grubački izjavio nešto o Draganu Markoviću, samo ćete po tome biti poznati. Pustite vi da narod nama kaže sutra na izborima kako ćemo proći i šta ćemo uraditi. Za vašu informaciju, na TV "Belami" u Nišu koji gleda preko dva miliona gledalaca, izjava Dragana Markovića - Palma je pobedila u odnosu na druge izjave.
I sada sam ja malo emotivan, jer me kao srpskog nacionalistu, čime se ponosim, vređaju takve stvari. Branili smo, branićemo i uvek ćemo braniti srpski narod, ma gde on bio za razliku od vas koji ćete prognati sve da biste se dodvorili ovima koji su vas doveli na vlast.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, predsedavajući današnjeg zasedanja Narodne skupštine, pre otprilike 15 minuta drastično ste povredili član 104. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a istovremeno i član 89. stav 1. alineja tri istog Poslovnika. Naime, izrekli ste meru udaljenja sa Skupštine Republike Srbije gospodinu Markoviću, a da nemate nijednog pravnog razloga za to.
Sa druge strane, ja kao član Administrativnog odbora koji je zasedao u pauzi zasedanja ove skupštine, izdvojio sam svoje mišljenje prilikom odlučivanja Administrativnog odbora po vašem zahtevu da dam mišljenje da li je povređen Poslovnik ili ne i prema ovome što sam citirao član 89. stav 1. alineja 3. imao sam pravo da obrazložim zašto sam izdvojio svoje mišljenje i ja i druge kolege poslanici koji su takođe izdvojili svoje mišljenje.
Nažalost, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, još jednom je u Republici Srbiji politika pobedila pravo. Svi oni koji se kunu za pravnu državu, za legitimnost, za legalitet i još jednom su pokazali koliko su u praksi stvarno za pravnu državu, još jednom politika pobeđuje pravo. Član 77. Ustava Republike Srbije, još uvek važećeg, primenjujete ga iako je to iz nekih davnih vremena, ali ga gospodo primenjujete kada vam odgovara - u članu 77. važećeg Ustava Republike Srbije u stavu 2. piše: narodni poslanik ne može biti pozvan na odgovornost, kažnjen itd. za izraženo mišljenje i glasanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Baš bih voleo da mi obrazložite na osnovu čega ste to mogli da izreknete meru udaljenja sa sednice gospodinu Markoviću.
Znam ja da su u strahu velike oči, približava se glasanje, svaki glas je važan. Uzmite stenografske beleške, vidite svi šta smo pričali unazad šest meseci, možda ćete naći neku reč i neku rečenicu koja može da se podvede pod neki član Poslovnika, pa da nas udaljite. Ali, znajte preostalih 10 poslanika SSJ-a biće ovde na glasanju i glasaće za razrešenje gospođe Nataše Mićić i glasaće za pad najgore Vlade u istoriji državnosti Republike Srbije.

Gospođo Čomić, bila je obaveza predsednika Administrativnog odbora da mi odmah kaže da nemam pravo na izdvojeno mišljenje, a on je doslovce rekao: "Unosimo u zapisnik izdvojeno mišljenje vas i još nekoliko poslanika koji su bili prisutni na Administrativnom odboru".
Sa druge strane, kad kažete da ja dobro ne citiram Ustav, dozvolite da citiram vas, šta ste rekli, prema stenografskim beleškama, gde kažete: "Narodni poslaniče, od svih sloboda govora koje se mogu čuti za nekom govornicom, ovo je najslobodnija i najraznovrsnija sloboda govora i obaveštenje građankama i građanima Srbije - narodni poslanik ne može biti pozvan na odgovornost, a očigledno ni odgovoran za ono što izgovori za govornicom Narodne skupštine". Gospođo Čomić, to ste vi rekli. To su zabeležile gospođice ili gospođe, a ne ja. Ja sam samo citirao to što ste vi rekli. Da li ja dobro tumačim Ustav ili ne, pokazaće praksa.
Kažem, nažalost, diplomirani sam pravnik sa 25 godina radnog iskustva, diplomu sam stekao na Beogradskom univerzitetu i mnogo mi je žao što u današnje vreme čujem neke stvari u koje ni moj sin od 17 godina ne može da poveruje, kao što je, na primer, pre par meseci bilo, da se profesor Pravnog fakulteta, sa 20 i kusur godina radnog staža, nađe u pravnoj zabludi. Baš bih voleo da mi pravna teorija pokaže kako se to profesori Građanskog prava na Pravnom fakultetu nađu u pravnoj zabludi kada podnose ili povlače ostavke. Toliko o pravu i o onom tumačenju Ustava i drugih zakonskih odredbi.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SSJ podržati predlog za smenu predsednika Narodne skupštine gospođe Mićić, istovremeno i vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije. Zašto ćemo to uraditi, pokušaću da obrazložim u narednih nekoliko minuta.
Međutim, pre toga bih se obratio gospođi Mićić jednom dobronamernom rečenicom - nemojte mnogo da verujete nekim poslanicima koji vam daju podršku, a zna se da su menjali toliko stranaka u svom poslaničkom mandatu, da su uvek davali podršku onima koji su na vlasti. Verujte više onima koji vas kritikuju, nego onima koji vas hvale, koji su u međuvremenu, od dana kada su ušli u ovaj parlament prebegli u drugu vladajući stranku nadajući se, jadni, da ćete im vi na sledećim izborima poveriti mandat. Nećete, jer izdajnike niko ne voli.
Već danima se u Srbiji postavlja pitanje - Srbija ili predsednik Skupštine i v.d. predsednika Republike, ili obrnuto - predsednik Skupštine i v.d. predsednika Republike ili Srbija. Mislim da to nije potrebno, jer u svakoj razvijenoj demokratskoj zemlji, a mi se svim silama trudimo da budemo, bar koliko-toliko, razvijena demokratska zemlja, postavljaju se i smenjuju predsednici skupštine, padaju vlade, menjaju se predsednici republike, odnosno države i pre isteka mandata. To nije ništa bolno. Neće biti bolno ako se desi u ovom slučaju, a desiće se, po ubeđenju SSJ. Nastaviće se život u Srbiji onakav kakav je bio.
Traži se smena gospođe Mićić, ne samo zbog subjektivne odgovornosti nego i zbog principa tzv. objektivne odgovornosti. Kao prvi čovek srpskog parlamenta, po principu objektivne odgovornosti, mora da odgovara za ono što se događalo u ovom parlamentu, iako možda sama lično nije kriva. Za mnoge stvari jeste, za mnoge možda nije, ali je takav princip, doduše i više puta poštovan u tim visokorazvijenim demokratskim zemljama. Moramo i mi da se naučimo da postoji objektivna odgovornost za nešto što se događalo i što se događa u srpskom parlamentu.
Šta je to što SSJ smeta i smetalo je u ponašanju predsednika Skupštine Republike Srbije? Prvo nam smeta način zakazivanja sednica i uvršćivanja u dnevni red pojedinih tačaka dnevnog reda. Iako je Poslovnikom ove skupštine tačno predviđeno kada i u kom vremenskom periodu se moraju pojedine inicijative staviti na dnevni red republičkog parlamenta, bilo je slučajeva, bar kada je u pitanju SSJ, da nije uopšte došla na red inicijativa za uvršćivanje u dnevni red nečega što je SSJ predložila. Pomenuću samo jednu: mi smo još davne 2001. godine predložili i tražili da se na dnevni red stavi razrešenje bivšeg ministra poljoprivrede gospodina Veselinova. To niko nije stavio na dnevni red, nikada nije ugledalo svetlost dana i morao je da se desi jedan tragičan slučaj, da jedna mlada žena izgubi život, pa da taj gospodin po svom nahođenju, odnosno pod pritiskom široke javnosti, podnese ostavku, a inicijativa SSJ nije došla na dnevni red, da on bude u jednoj drugačijoj parlamentarnoj raspravi, sa iznesenim dokazima, razrešen mesta ministra poljoprivrede.
Kada je u pitanju dnevni red, vrlo često se dešava da pozive za sednice dobijamo na tri-četiri dana pre održavanja sednice, sa raznoraznim obrazloženjima, iako je tačno navedeno kada i u kojim slučajevima sednica može da se zakaže u roku kraćem od sedam dana, pre dana dostavljanja materijala svim poslanicima u ovom parlamentu.
Takođe, kada je u pitanju javnost rada, gospodo iz DOS-a, čiji je izdanak gospođa predsednik Skupštine Srbije, zaklinjali ste se u ranijim godinama, kada ste bili opozicija, veoma pažljivo sam gledao vaše nastupe, odnosno nastupe vaših poslanika u ovom parlamentu; moram da priznam da sam se sa oduševljenjem stavljao na vašu stranu kada ste se borili protiv Miloševićevog režima i tražili javnost u radu, prenose sednica Skupštine Srbije. Niste izdržali ni dve godine vlasti, godinu i po, a prvo što ste uradili, ukinuli ste ono za šta ste se zalagali. Da li je to demokratija i da li je to javnost u radu?
Živim u Pomoravskom okrugu, koji broji oko 200 hiljada glasača; kažem vam da 90 posto ljudi iz Pomoravskog okruga želi da se prenose sednice Skupštine Republike Srbije, žele da vide kako ih to predstavljaju oni za koje su oni dali svoj glas, kojima su dali poverenje da budu njihovi predstavnici u ovom parlamentu.
Prema tome, osnovno je ono da ste vi morali, kao predsednik Skupštine, bez obzira koliko ste se deklarativno zalagali, da se stvarno založite da kamere budu uključene stalno i da budu prisutne u ovom parlamentu, da bi svi građani Srbije videli šta se to događa u ovom parlamentu, da se vidi kako se glasa, za šta se glasa, da li se glasa, ko i kako radi u ovom parlamentu, ko čita novine za vreme rasprava, ko spava za vreme rasprava, ko je kako obučen u ovom parlamentu itd, itd. Sve to građani Srbije imaju pravo, jer oni odvajaju sredstva za izdržavanje RTS-a.
Sada želite predlogom novog zakona, koji na sreću nije ušao u dnevni red, da uvedete poseban porez za izdržavanje RTS-a. Nemamo mi ništa protiv, ali ako svi mi poreski obveznici prilikom plaćanja finansijskih transakcija budemo izdvajali deo za izdržavanje RTS-a, imamo pravo da tražimo javnost u radu i da kamere budu prisutne ovde. Gospođo Mićić, mislim da niste smeli da kamere isterate iz ove skupštine i da široka javnost Srbije ne vidi šta se to događa u srpskom parlamentu. Kada je u pitanju poštovanje Poslovnika, a naročito izricanje novčanih kazni narodnim poslanicima koji se ne pridržavaju odredbi Poslovnika, više puta sam i kao član Administrativnog odbora i uvek glasao i glasaću protiv tih kazni.
Ne može da se poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije poistoveti sa zaposlenim u nekoj privrednoj organizaciji ili javnom preduzeću, pa da zato što je zakasnio na posao ili ne znam šta uradio bude novčano kažnjen. Ima kazni koje su primerene za nedolično i nepristojno ponašanje poslanika. Niste smeli to tako da radite. Uostalom, vi ste ovde samo prva među jednakima i morate da imate isti aršin prema svim poslanicima.
Uzmimo statističke podatke o tome koliko je za poslednje dve godine izrečeno novčanih kazni i kome su izrečene. Da li je moguće da samo poslanici iz opozicije, kada se ne drže dnevnog reda ili nešto drugo kažu budu kažnjeni novčano, a da poslanici sada manjine u ovom parlamentu, poslanici DOS-a, nikada ne budu kažnjeni ili budu kažnjeni na neki drugi način - samo upozorenjem itd.
To je ono što vam zamera SSJ, jer ste morali da smognete snage da se izdignete iznad toga da je za vas glasao DOS i da budete predsednica Skupštine Srbije svim poslanicima bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju.
Sledeće što vam mi iz poslaničkog kluba SSJ stavljamo na teret jeste nešto o čemu ste morali i morate ubuduće da vodite računa, ukoliko vam se ne bude izglasalo nepoverenje, a ja sam duboko ubeđen da vi posle glasanja u Narodnoj skupštini nećete biti na čelu ovog parlamenta - dakle, niste se starali da glasanje bude zakonito. Zar mi moramo da tražimo listinge o glasanju da bismo se uverili da postoje poslanici koji nisu bili u ovom parlamentu, a čiji glas je pridodat da bi neka odluka mogla da bude usvojena.
Mislim da ste sa ovog mesta gde ste sedeli tačno mogli da vidite da, između ostalog, gospođa Neda Arnerić tog dana nije sedela na stolici na kojoj inače sedi otkako je ušla u ovaj parlament. To je toliko jasno, da ste morali da znate ili na neki drugi način da saznate da ona nije bila tu i da jednostavno nije glasala, da to jednostavno priznate, pa časno je priznati i reći da ste pogrešili, ajmo ponovo da pokušamo da izglasamo tu odluku itd.
Govorili ste ovde u prvom vašem obraćanju koliko je zakona doneo parlament, koliko odluka itd. Stoga ste istakli, ako sam dobro zapamtio, da je parlament mnogo radio za ove tri godine, više nego prethodni parlament za 10 godina. Javno ću reći da je žalosna ova Srbija gde parlament toliko radi, gde privreda stoji, gde ima toliko nezaposlenih ljudi, gladnih ljudi, i oni žele da rade.
Možete vi da se smejete koliko god hoćete, ali to je istina. Prošetajte malo i izađite iz svojih fotelja, obiđite sela Srbije, obiđite manje gradove Srbije, videćete, dame i gospodo, kako se žalosno, bedno i jadno živi u Srbiji, bez obzira da li su to poljoprivredni proizvođači, radnici koji su ostali bez posla, poljoprivredni penzioneri koji 20 meseci ne primaju penziju, redovni penzioneri koji nemaju penzije, odnosno nemaju toliku penziju da mogu da kupe lekove itd. Prema tome, bolje bi bilo da je parlament manje zasedao, a da nam je privredni rast iz godine u godinu bio sve veći i veći, možda bi tada SSJ i razmišljala da vam da podršku. Ovako vam ne može dati nikako.
Čuo sam ovde od jednog visokog funkcionera iz Vlade Srbije o čestitosti, poštenju, radu itd. Ne mogu da odem sa ove govornice a da ne kažem: ako je neko čestit i toliko pošten, zar je potrebno kada odlazi na godišnji odmor sa svojom suprugom i familijom da vodi telohranitelje. Ja na godišnji odmor sa svojom porodicom idem sam, iz Jagodine svakog dana dolazim sam. Toliko o čestitosti i poštenju.
Još nešto moram da istaknem. U utorak prošli, 14. ovog meseca, na presvetu Bogorodicu, veliki pravoslavni hrišćanski praznik, kada je trebalo da držimo ovde redovno zasedanje Skupštine, koje ste vi zakazali, verujte mi na reč da sam se vrlo jadno i bedno osećao kao čovek, a ne kao poslanik. Zašto? Čekajući devet sati da li će neko da se smiluje da mi kaže, meni i mojim koleginicama iz ovog parlamenta. hoće li početi Skupština Srbije sa radom ili neće. Da li smo mi ljudi? Upoređivao sam nešto; u javnosti se pričalo; to ne mogu da kažem, jer uvrediću sve ovde prisutne, verovatno i sebe, ako bih to rekao. Ali, kada se nešto radi i tamo na selu, uvek ima vreme kada se to radi. U vremenu tom i tom, to i to. Mi smo morali da znamo da li ćemo tog dana uopšte zasedati ili ne; ako hoćemo, kada itd.
Vaše svađe na prvom spratu nas apsolutno ne interesuju. Sedite, pomirite se, dogovorite se, ali nemate više o čemu da se dogovarate. Kaže ovde jedan poslanik da su se ovde pomirili svi, i nacionalisti i socijalisti i svi. Pa, gde ćete gore pomirenje koje ste vi napravili 2000. godine, ko je sve ušao u tu vreću - i reformisti i nacionalisti i mundijalisti itd. I posvađali ste se posle mesec dana, ali u tolikoj želji da održite vlast sve zaboravljate. Došao je kraj, odnosno prošlo je vreme, dolazi kraj i počinje istorija da piše o vama. Vi ste prošlost Srbije. Hvala lepo.