Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao što ste videli, iz poslaničkog kluba SSJ niko nije uzeo učešće u raspravi povodom predloga kandidata za specijalnog tužioca za ratne zločine, iz razloga koje ću vrlo kratko objasniti.
Kao što je poznato, poslanici SSJ nisu podržali Zakon o ratnim zločinima i iz tog razloga nećemo glasati za predloženog kandidata, jer nećemo da osporavamo da li je on stručan, moralan ili nije, ali nećemo glasiti ni protiv predloženog kandidata, jer smatramo, pošto nismo glasali za zakon, uopšte nećemo da se upuštamo u to da li treba da bude neko predložen i izabran za specijalnog tužioca za ratne zločine.
Međutim, postavljamo jedno pitanje sada, postavljali smo ga i postavljaćemo ga ubuduće - da li mi u Srbiji moramo uvek da idemo korak ispred, da li mi moramo da žurimo uvek da postavljamo ljude, da biramo ljude, prvo da donosimo zakon za utvrđivanje ratnih zločina, a zatim i specijalne tužioce koji će goniti ljude koji su, navodno, učinili ratni zločin?
Pitam vas, a pitajte se da li je u Hrvatskoj postavljen tužilac za utvrđivanje ratnih zločinaca, da li je u muslimanskom delu BiH postavljen specijalni tužilac za utvrđivanje ratnih zločina prema srpskom narodu i ostalim narodima u BiH? Još jednom se pitamo da li mi uvek moramo da idemo korak ispred? Ko je to isterao ovoliki broj Srba sa svojih vekovnih ognjišta, iz Hrvatske, iz BiH, sa Kosova i Metohije? Da li odgovaraju zato što su učinili ratne zločine ili ne? Da li samo Srbi uvek treba da odgovaraju za nešto što nisu učinili, pored onog što su učinili?
Da li želimo ponovo da nam se vrati 1944. i 1945. godina, kada su mnogi ratni zločinci, koji su uništavali srpski živalj na teritoriji Hrvatske, BiH i dela Srbije u Vojvodini, bili rehabilitovani od strane komunističke vlasti i vrlo lepo živeli u posleratnoj Brozovoj Jugoslaviji?
Želimo li da pokažemo svetu nešto što nikad u istoriji srpskog naroda nismo hteli da priznamo, jer nikad to nismo ni radili? Želimo li na ovaj način da priznamo da među Srbima ima genocidnih ljudi, da ima ljudi koji čine ratne zločine ili ima ljudi, patriota, koji su branili srpstvo, srpska ognjišta, srpske porodice, srpsku tradiciju?
Dajmo već jednom da postanemo ponosni i dosledni, da se setimo raznih Obilića koji su branili Srbe svuda, ili želimo podanički da priznamo sve ono i da ispunimo sve ono što Zapad od nas očekuje. Dame i gospodo, danas u Haškom tribunalu, vi znate šta Stranka srpskog jedinstva misli o njemu, ali danas u Haškom tribunalu se nalazi 80% Srba, srpskih čelnika i tako dalje.
Mi se ponovo pitamo i po sto prvi put ćemo se pitati, ko je to ubijao srpski narod u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nismo ih valjda mi Srbi ubijali i tamo činili ratne zločine prema sopstvenom narodu. Ko je ubijao Srbe u Bosni i Hercegovini, ko je isterao Srbe sa Kosova i Metohije, ko ih je ubijao, ko im je palio kuće? Valjda nisu to radili Srbi. Sada treba da im sudimo za navodno učinjene ratne zločine. Još jednom ponavljam, budimo dostojni svojih slavnih predaka, budimo Srbi u Srbiji.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće podržati predlog gospođe Kori Udovički za guvernera NBS. Pre nego što obrazložim stav poslaničke grupe SSJ zašto neće podržati gospođu Udovički za guvernera NBS, moram sa par rečenica da se osvrnem na proceduralne propuste prilikom predlaganja ovog kandidata za budućeg guvernera NBS.
Naime, ovde je već rečeno, ali nije zgoreg ponoviti, da je u ovom trenutku gospođa Udovički ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srbije. Da li se to ona plaši da predlagači i članovi DOS-ovske većine neće nju danas izabrati za guvernera NBS, kada nije danas poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije podnela neopozivu ostavku na mesto ministra? Postavlja se pitanje da li će sutra moći gospođa Udovički istovremeno da bude guverner NBS i ministar energetike i rudarstva u Vladi Republike Srbije. Formalno-pravno, mislim da je to nespojivo. Međutim, izgleda da u ovoj državi, kao što reče uvaženi ministar Milovanović pre godinu, godinu i po dana, prilikom usvajanja Zakona o radu - u ovoj državi je sve moguće, pa zašto nije moguće da jedna ista osoba bude na dve vrlo važne funkcije u državi Srbiji.
S druge strane, ovde se čulo da je na Odboru za finansije, kao predlagaču gospođe Udovički za guvernera NBS, odnos glasova bio šest prema četiri. Ako se zna da je taj šesti glas, koji je prevagnuo, glas jednog čoveka o čijim moralnim kvalitetima neka razmišljaju njegova deca i njegovi unuci, kada je dao svoj glas za guvernera, a zna se sa čije izborne liste je bio izabran za poslanika i treba da odgovori, kad stane ispred ogledala, prvo samom sebi i svom moralu - zašto je prešao u drugu poslaničku grupu, a do juče je sa ove govornice, doduše ima stenograma, ima video zapisa, vrlo vatreno kritikovao ovu sadašnju DOS-ovsku vlast, njihove ekonomske reforme, njihovu monetarnu politiku itd.
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu dnevnog reda i da ne vređate poslanike.)
Govorim o predlogu Odbora za finansije i kakvo je tamo bilo glasanje. No, da se vratim na temu.
Mi iz SSJ-a ni jednim potezom, ni jednom rečju nećemo žaliti gospodina Dinkića, jer u narodu ima jedna dobro poznata rečenica - "batina ima dva kraja". Kako je došao za guvernera NBJ, odnosno Narodne banke Srbije i Crne Gore, odnosno ostao kao guverner NBS, na sličan način i odlazi sa te funkcije. Dakle, došao je, doduše, kako se priča, to nisam video, na jedan način neprimeren demokratskim načinima dolaska na vlast, heklerima, pištoljima, silom ili nečim sličnim, a odlazi na demokratski način, pritiskanjem crvenog dugmeta kad će biti razrešen, odnosno zelenog kad će biti postavljen novi guverner.
Doduše, on je u ovom trenutku još uvek guverner NBS i opet sutra, kada on bude ustao i pošao u Narodnu banku na posao, on će se zvati guverner NBS, jer mi ga danas ne razrešavamo. Opet jedno formalno-pravno pitanje za pravnike i pravnu teoriju, za izučavanje da li na jednom istom mestu mogu da budu dve osobe? Guverner Dinkić je još uvek guverner. Mi ćemo, odnosno vi ćete danas doneti odluku da će gospođa Kori Udovički biti guverner NBS. No, šta je tu je. Na istoriji je da to proučava kako je to bilo i zašto je bilo. Mi iz SSJ postavljamo ta proceduralna pitanja, da široka javnost bude upoznata sa tim i da i stručnjaci daju odgovor na ova pitanja.
Postavlja se pitanje zašto smo ovoliko žurili sa izradom Zakona o NBS, a sada sa predlaganjem kandidata za guvernera NBS?
U svim stabilnim zemljama, mi težimo i tvrdimo da smo stabilna zemlja, da smo pravna država, zakoni ovakve vrste i ove važnosti se donose u dužem vremenskom periodu. U njihovoj izradi učestvuje dosta stručnjaka, daju svoja mišljenja i predloge da bi se došlo do konačnog nacrta zakona, odnosno predloga teksta koji ulazi u zakonodavni organ i kada se donosi odluka o usvajanju ili neusvajanju ovog zakona.
Zakon o Narodnoj banci Srbije je bukvalno donet za 30 dana od dana njegovog prvog predlaganja, odnosno izrade nacrta teksta, usvajanja odluke, odnosno predloga na Vladi Republike Srbije, do izglasavanja u ovom parlamentu. Sigurno da je jedan od osnovnih razloga zašto se ovako požurilo sa donošnjem zakona i predlaganjem, a verujem do kraja dana da ćete to uraditi izborom novog guvernera Narodne banke Srbije, taj što se u svakom slučaju izbori približavaju, a svi ste vi svesni, naročito vi iz vlasti, da onaj ko drži novac, taj bi trebalo da drži i vlast.
Novac je u Narodnoj banci Srbije, monetarna politika, i u Narodnoj banci Srbije da biste mogli da držite pod kontrolom sve to vama treba vaš guverner. Dinkić, do juče vaš miljenik i vaš saborac, nije više vaš miljenik i nije vaš saborac. Opet moram da iznesem iskustvo iz naroda, pošto često sam u kontaktu sa narodom, da vam kažem da kada se neko zabavlja 10 godina, i mladi kada se zabavljaju, obično takvi brakovi brzo pucaju. Obično u braku kada se venčaju, ne sastave ni godinu - dve, i to je praksa. Pošto ste vi bili dugo u ljubavi, G-17+ se odvojio od DOS-a koji je sada na vlasti, vrlo brzo je posle usvajanja vlasti 2000. godine došlo do razmirica, do razmimoilaženja, jednostavno političkog protivnika treba skloniti sa političke scene Republike Srbije.
Jednostavno vi to danas radite na demokratski način i to moram da vam priznam da to radite na taj način što glasate. Imate poslanike koje ste doveli na ovaj ili onaj način, ali nema veza, život ide dalje. Dakle, Dinkić odlazi na sličan način kao što je i došao i doći će gospođa Kori Udovički.
Šta je ona kao ministar energetike i rudarstva uradila za ovo kratko vreme svog ministrovanja, osim što je izazvala ogromno nezadovoljstvo kod građana Srbije stalnim podizanjem cena električne energije, tako da danas građani Srbije koji imaju prosečna primanja u letnjim mesecima, kada je i potrošnja električne energije vrlo mala, teško mogu da plate te račune. Šta će biti zimus, neka im je bog na pomoći.
Štrajkovi su bili svakodnevni od strane zaposlenih u rudnicima, u energetskom sistemu Srbije i tako dalje. Doduše, u biografiji piše da je kao stručnjak raznih svetskih monetarnih organizacija bila zadužena za Mozambik i Zimbabve. Poznato je u svetskoj teoriji i praksi koliko su jake monete i monetarni sistemi ove dve države, gde je ona radila kao stručni konsultant i koliko je njima pomagala. Te privrede tih zemalja su danas na vrlo visokom stepenu razvoja, na svetskoj lestvici razvoja privrede u svetu. Mi zbog toga nemamo šanse, nema argumenata u koje možete da nas ubedite da podržimo Kori Udovički za guvernera Narodne banke Srbije.
S druge strane, postavlja se pitanje zar pored ovoliko eksperata iz monetarne i finansijske sfere u Republici Srbiji, doktora nauka, priznatih stručnjaka i van granica ove zemlje, niste mogli da nađete nekog drugog koji će biti predložen i izabran za guvernera Narodne banke Srbije, već povlačite osobu iz Vlade Republike Srbije za guernera. Znači, želi Vlada Republike Srbije da guvernera banke stavi pod svoju kontrolu. Jednostavno da izvršava naloge koje je i do juče izvršavala kao ministar i na taj način da se monetarna i ekonomska politika Narodne banke Srbije stavi pod direktnu kontrolu Vlade, a puna su vam usta bila do juče da želite da Narodna banka Srbije bude potpuno nezavisna finansijska organizacija, koja će imati svoj plan i program.
I na kraju, očekivao sam da će se kandidat za guvernera Narodne banke Srbije danas pojaviti ovde i izložiti neki svoj plan i program monetarne politike, koji će ona voditi i zastupati kao guverner Narodne banke Srbije. Međutim, to izgleda uopšte nije u praksi.
(Predsednik: Gospođa Kori Udovički je htela da se obrati Narodnoj skupštini, ali po Poslovniku nema pravo, samo poslanici mogu.)
Nisam znao, izvinjavam se. Imala je dobru volju i mogla je bar da nam napiše to pa da pročitamo, ako nije imala pravo po Poslovniku da dođe ovde. Bar da pročitamo šta je to monetarni program, monetarni plan. Dakle, Stranka srpskog jedinstva iz ovih i iz drugih razloga neće podržati predlog Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije da se gospođa Udovički izabere za guvernera Narodne banke Srbije. Još jedan razlog ide tome u prilog, a to je da je privreda Republike Srbije, koja je u direktnoj zavisnosti od monetarne politike koja se vodi u banci Republike Srbije danas u kolapsu. Nemojmo da zatvaramo oči pred istinom. Ljudi, dame i gospodo narodni poslanici, pogledajte u kakvom je stanju privreda Republike Srbije.
Čak 80% kolektiva nam ne radi ili radi sa smanjenim kapacitetom. Sve je više radnika bez posla. Plate su neredovne ili se smanjuju. Drži se čvrst kurs evra od 65,66 dinara. Pitanje je koliko je realan? Pitajte uvoznike i izvoznike danas ko je u povoljnijem položaju i ko je za šta. Hajde da izaberemo za guvernera Narodne banke Srbije osobu koja će stvarno biti samostalna u svom radu i koja neće sutradan slepo izvršavati ono što joj naredi Vlada Republike Srbije. Vi dobro znate da se izbori približavaju i želite, ponavljam još jednom, da monetarnu politiku i finansijsku moć stavite pod kontrolu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju više vremena posvetiću Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, a drugi deo vremena će koristiti ovlašćeni predstavnik Stranke srpskog jedinstva, koji će govoriti o zakonu o carinama.
Poslanička grupa Stranke srpskog jedinstva ne vidi nijedan razlog zašto je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama stavljen na dnevni red po hitnom postupku. Iz ovih izmena zakona, iz obrazloženja predlagača, zašto se zakon stavlja po hitnom postupku, stvarno nema nijedan ubedljiv razlog da bi ovaj zakon morali da razmatramo po hitnom postupku. Naime, šta se Predlogom zakona menja?
Ukida se akciza na so. Želeo bih da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, da smo mi iz Stranke srpskog jedinstva, zajedno sa još nekim poslaničkim grupama, i još prilikom usvajanja osnovnog teksta ovog zakona tražili amandmanom da se između ostalog i so stavi u poziciju da se na taj proizvod ne plaća akciza. Tada je iz Ministarstva finansija objašnjeno da to mora, iz razloga koji su navedeni, nisu bili ubedljivi, ali ste vi to usvojili. Prema tome, sada ste, posle godinu-dve primene ovog zakona valjda uvideli da na so za ljudsku ishranu ne treba plaćati akcizu, vidim da to predlažete i mi to ispred Stranke srpskog jedinstva pozdravljamo.
Međutim, ne možemo da prihvatimo vaš predlog da se ukine akciza na luksuzne proizvode. Valjda je težnja svake poreske politike u bilo kojoj državi, ozbiljnoj državi, a mi pretendujemo da budemo ozbiljna država, da se porez i akcize uzimaju od onih koji više imaju. Prema tome, ako je neko spreman da kupi i ima para da kupi luksuzne proizvode, da kažemo narodnim rečnikom "da se luksuzira", treba i da plati akcizu na luksuzne proizvode. Iz ovih razloga mi ne vidimo valjano objašnjenje da treba da se ukine akciza na luksuzne proizvode.
Posebno pitanje, i tome ću najviše vremena posvetiti, jeste da predlagač traži i predlaže dopune dva člana koji regulišu promet cigareta, odnosno duvanskih proizvoda.
Vrlo je interesantno da ovo ministarstvo još sada, sredinom 2003. godine, predviđa akciznu politiku i akcizne mere na cigarete koje će biti u prometu 2005, 2006. do 2010. godine. Postavljamo mi iz Stranke srpskog jedinstva jedno pitanje, sasvim logično po našem mišljenju, zašto se ovakva akcizna politika, kada su u pitanju cigarete, ne predviđa i za 2004. godinu.
Logično objašnjenje je vrlo jasno. To je da se Vlasi ne sete, da će do kraja ove godine i najkasnije tokom 2004. godine doći do privatizacije dve najveće fabrike duvana u Srbiji. Jedna je čak i najveća na Balkanu. To je Fabrika duvana Niš ili DIN, druga je Fabrika duvana u Vranju ili DIV. Na ovaj način, kada dođe do privatizacije ove dve fabrike i kada strani partner počne da proizvodi licencirane cigarete u tim privatnim fabrikama, one će automatski imati povoljniji tretman od 2005. i dalje kod pušača, odnosno kod kupaca, jer će biti jeftinije.
Na taj način se želi da se jedna zdrava konkurencija eliminiše, tako da onaj ko bude uvozio strane cigarete iste marke, da li je to "marlboro", "memfis", "ronhil" i slično, neću da nabrajam, biće u nepovoljnijem položaju u odnosu na proizvođača licenciranih cigareta, a bojim se da će se u ovim fabrikama ove cigarete samo pakovati i stavljati markica domaćeg proizvođača.
Automatski će, na taj način, kupci koji to moraju da znaju sada, kada treba da kupe ove dve fabrike duvana, da budu stavljeni u povoljniji položaj. To je jedino obrazloženje zašto se na ovaj način još sada, sredinom 2003. godine, poseglo za tim da se zna kolika će akciza biti na paklicu cigareta 2005. i nadalje. Stvar je vrlo jasna i ministarstvo bi trebalo to javno ovde da prizna da je to to i ništa drugo.
S druge strane, postavlja se pitanje zašto se uvodi jedinstvena akciza, kada su u pitanju domaće cigarete od dinar, odnosno dva, za sve vrste duvana, odnosno cigareta, pa čak i za one koje trenutno koštaju i 20 i 22 dinara i one koje trenutno koštaju 40 itd. Mislim da trenutno domaćih cigareta skupljih od 40 dinara nema. Da li je to logično da pušač, odnosno kupac plati istu akcizu na proizvod koji vredi 20 dinara i na proizvod koji vredi 40 dinara? Tu apsolutno procentualno ne može da se objasni.
Takođe nije jasna odredba u članu 40b u stavu 2. koja kaže: "Maloprodajnu cenu iz stava 1. ovog člana utvrđuje proizvođač, odnosno uvoznik cigareta". I to je jasno. Ali u sledećem stavu kaže: "Prodaja cigareta po maloprodajnim cenama koje su različite od onih koje je odredio proizvođač, odnosno uvoznik nije dozvoljena".
Ako se zna, dame i gospodo, da su danas rabati od strane proizvođača cigareta od 12 do 15% prema prvom velikom kupcu, a taj ako ima maloprodajne objekte, da li je logično da on ovim zakonom ne može da prodaje te cigarete ispod utvrđene cene? Evo jednog primera: ako "klasik 100s" košta danas 40 dinara, ako prvi u lancu ima na njemu rabat pet dinara, zašto on taj proizvod, ako mu se isplati, ne može da prodaje po 38 dinara?
Ovim zakonom mu je to zabranjeno, ovim članom. Razumem da ste rekli da ne može da se prodaje preko cena koje su maksimirane od strane uvoznika, odnosno proizvođača, ali ovde je cementirano da ne može da prodaje ispod te cene. To apsolutno nema nikakvog opravdanja. Ima kupaca, velikih kupaca, koji imaju mogućnosti da dobiju i tzv. bonus rabat, jer će uplatiti za godišnju proizvodnju nekog proizvoda i na taj način će od fabrike duvana dobiti specijalni popust, ne od 15, nego od 18% itd.
Mi smo želeli, iz Stranke srpskog jedinstva, da amandmanom popravljamo ovaj tekst, jer više ne vredi ni popravljati ovakve tekstove, pošto vi kad nešto zacrtate jednostavno nećete da prihvatite ono što je logično.
Iz svega iznesenog, mi iz Stranke srpskog jedinstva ne možemo da podržimo ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, iako pozdravljamo da ste se konačno dosetili i uverili da smo i mi iz Stranke srpskog jedinstva, kao i poslanici drugih stranaka, koji su tražili pre dve godine da so ne bude oporezovana, odnosno da ne bude uvedena akciza na taj proizvod, da konačno to i predložite ovim zakonom. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, već drugi put za ovom govornicom, od strane poslanika jedne poslaničke grupe pokušava se diskreditovati jedna gospođa, koja je na stalnom radu u Skupštini Srbije, koja jeste član poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, koja je želela, htela i uvek će tako raditi, da kada se utvrđuje kvorum disciplinovano dođe na utvrđivanje kvoruma, jer je to obaveza, pošto je na stalnom radu u Skupštini Srbije.
Sada pitam sve ovde da li mi treba odgovorno, svi oni koji su na stalnom radu u Skupštini Srbije, da budu ovde kada se održavaju sednice Skupštine, ili da se jure po holovima i da se pokušava da se ismejavaju ljudi koji žele da odgovorno i savesno obavljaju svoj poslanički posao.
Ako želimo tako da radimo i ubuduće, pustimo onda građane Srbije da cene na sledećim izborima ko je kakav bio i oni će to najbolje moći da urade. Samo toliko. Molim vas da više, ono što je disciplinovano, što je odgovorno, savesno, ne bude predmet ismejavanja i svake druge kvalifikacije.

Čudi me da nas ovde pominju predstavnici jedne partije koja do pre dve godine nije postojala, bili su u nekoj drugoj partiji, ali su posle iznošenja nekih stvari pred ovim parlamentom i pred nama poslanicima, gde smo bili u situaciji da čujemo kako se cepaju čarape, kako se guraju prsti u usta i tako neke slične stvari, i posle toga je došlo do formiranja nove partije, ukradene partije od postojeće partije, i sada se oni ne slažu da bi neko trebalo iz Stranke srpskog jedinstva da bude u komisiji za lustraciju.
Za dobro obaveštene i za one koji su stalno u ovoj skupštini, Stranka srpskog jedinstva je jasno stavila do znanja da neće imati svog predstavnika i da ne želi da ima svog predstavnika u komisiji za lustraciju i mislim da je time stvar završena.
Vi, dame i gospodo, koji kritikujete Stranku srpskog jedinstva, tamo gde se pojavite svuda imate dostupne medije, pročitajte malo izveštaje sa dopunskih lokalnih izbora u raznim opštinama Srbije, gde vaši kandidati dobijaju ogroman broj glasova, a to je kao slovo "o" - nula. Toliki je vaš rejting u biračkom telu Srbije i toliko bi trebalo da bude vaše pravo da kritikujete nekog.
Ako hoćete da kritikujete pojavite se sutradan na izborima u Srbiji samostalno. Nemojte da se šlepujete uz velike partije, pokažite vašu političku moć, vaše političko znanje, vašu političku snagu, a onda ćete dobiti moralno i svako drugo pravo da prozivate druge partije, pa i Stranku srpskog jedinstva. Izgleda da vam je Stranka srpskog jedinstva noćna mora. Razbudite se već jednom.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom sa ove govornice moram da ponovim stav Stranke srpskog jedinstva, odnosno poslaničkog kluba SSJ u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da poslanički klub SSJ ne želi i neće dati  kandidata za člana komisije za utvrđivanje prekršilaca ljudskih prava ili komisije za lustraciju, jer smatramo da ono što smo pričali kada je bio na dnevnom redu ovaj predlog zakona stoji i danas, da ovaj zakon nema cilj da poboljša nešto u Republici Srbiji, već da se sa političkim neistomišljenicima ili političkim protivnicima obračuna na način kako je to zamislio predlagač.
Sa druge strane, nama iz poslaničkog kluba SSJ nije jasno da može da se prilikom predlaganja kandidata za ovu komisiju krši osnovno demokratsko pravo po nama, a to je da se zatraži saglasnost svakog kandidata ponaosob da jednostavno da pristanak da bude kandidat za člana komisije. Ne može se niko na silu naterati da bude kandidat za nešto, pa makar i član komisije. Šta bi to značilo da taj ko se nađe na listi, a nije dao pristanak, ne daj bože, bar kada je u pitanju SSJ, bude izabran i odmah sutradan bi morao da podnese ostavku kao novi čin.
Da li to znači da ta komisija bi mogla da kaže, ne prihvatamo ostavku, ti jednostavno moraš da budeš član komisije. Gde to, dame i gospodo, ima u demokratiji u Evropi.
Mislimo da se ishitrilo sa ovim predlogom za komisiju iz ovih ili onih razloga. Ne želim sada ovde da diskutujem i da to obrazlažem. Mogao je da se sačeka neki povoljniji trenutak da se počne sa prikupljanjem i pripremanjem kandidata.
Sam Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, takođe, kao što vam je poznato, donet je ishitreno, veoma brzo, predložen je od strane jedne partije, a koju su podržale druge partije iz vladajućeg DOS-a i to je njihovo pravo da podrže taj zakon. Ako su ga već usvojili, neka formiraju svoju komisiju, neka lustriraju one za koje smatraju da treba da podležu lustraciji.
Što se tiče SSJ-a, ne želimo i nećemo da učestvujemo u tome. Još jednom ponavljam, bilo bi iluzorno da se kandidat SSJ-a nađe na listiću i da neko eventualno glasa, a da on jednostavno ne želi i nije dao saglasnost. Zato molim, kada se bude odlučivalo, da se kandidat SSJ-a ne nađe na listiću, a istovremeno izjavljujem da poslanici iz poslaničkog kluba SSJ neće učestvovati u glasanju za komisiju za utvrđivanje krešenja ljudskih prava.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, počeću samo jednim izletom, a to je - sreća je za Srbiju i srpski narod što neki koji se nadaju da će doći na vlast, nikada neće doći u Srbiji na vlast.
Mi danas raspravljamo ovde o nečemu, a proceduralno nismo raščistili da li o ovome treba uopšte danas da raspravljamo ili ne.
Naime, grupa narodnih poslanika u predlogu da se razreše neki članovi radiodifuznog saveta, koje smo pre par meseci ovde izabrali, između ostalog, u obrazloženju za razrešenje piše - u skladu sa molbom predsednika Saveta radiodifuzne agencije, Nenada Cekića, još jednom izjasni o članovima koje su osporavale političke stranke i medijska udruženja i tako dalje.
Postavljam pitanje - od kada mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije izlazimo u susret raznim molbama da raspravljamo o nečemu da se neko razreši ili ne.
Naime, mi smo ovde izabrali Radiodifuzni savet prema Zakonu o radiodifuziji, takav kakav je, neki su glasali za, neki protiv, većina je bila za i izabrali smo ga. Svi zainteresovani u ovoj Srbiji, nezadovoljni ovakvim izborom ili ako su smatrali da su prekršene određene odredbe Zakona o radiodifuziji, mogli su da pokrenu postupak kod nadležnih sudskih instanci u ovoj Republici i da traže, odnosno da ospore izbor svakog pojedinačnog člana Saveta sa dokazima koje će priložiti ili da ospore kompletan izbor radiodifuznog saveta. Tu bi priča bila završena, jer ne vidim u Poslovniku ni jedan član po kome smo mi danas mogli da raspravljamo ponovo, o nečemu o čemu smo doneli meritornu odluku, takva je, kakva je, svidelo se to nekome ili se ne svidelo.
Postoji zahtev predsednika ili ne, radiodifuznog Saveta, ali mi smatramo, ispred SSJ da nismo mogli o ovome danas da raspravljamo, već je morao prvo neki nadležan u ovoj Srbiji, a to su sudski organi, da li je to Ustavni sud ili neki drugi redovni sud, ovde neću sada da licitiram, ali oni su prvo morali da kažu svoju reč da li je Zakon o radiodifuziji, odnosno određeni njegovi članovi pravilno primenjen prilikom donošenja odluke o izboru članova Saveta ili nije, pa onda posle toga Skupština, ukoliko bi se ocenilo da nije pravilno primenjen zakon, donosi drugačiju odluku, ukoliko bi odluka o izboru pojedinih članova Saveta ili nekih članova Saveta bila, da kažem, osporena, odnosno poništena.
Prema tome, kada to pitanje tako prethodno proceduralno rešimo, onda možemo da raspravljamo o nečemu drugom. Inače, da izlazimo u susret nekim molbama da raspravljamo i gubimo vreme, izvinjavam se na tom izrazu, oko ovih pitanja, a ovoj Srbiji stoji na dnevnom redu donošenje mnogo važnijih zakona koji treba da koliko-toliko urede situaciju u privrednom, pa i političkom sistemu Srbije.
Dakle, dame i gospodo, ako je neko nezadovoljan, kao što sam rekao, mogao je to da traži na sudu da utvrdi. Drugo, ukoliko se neko od članova izabranog Saveta našao pogođen raznoraznim kritikama, da li medijskih udruženja, da li političkih stranaka, da li udruženja, da li OEBS-a i sličnih međunarodnih organizacija, i ne može više sa moralnog i svakog drugog aspekta da trpi te kritike na svoj račun, mogao je da podnese ostavku i da to više ne trpi.
Prema tome i oni imaju pravo, svaki od članova Saveta, da podnesu ostavku i da se više ne smatraju članovima Radiodifuznog saveta. Mi, ako bi trebalo danas da ponovo glasamo o onome o čemu smo glasali, mislim da ćemo napraviti još veću grešku, da ćemo upravo mi kao Narodna skupština Republike Srbije prekršiti zakon na taj način, pa će možda neko drugi ko je zainteresovan tražiti poništenje tako donete odluke, kad bude bila na glasanju.
Ne bih preispitivao biografije svih, pored ove trojice pomenutih i ostale četvorice, pošto su dvojica podnela ostavku, da li su one tačne ili nisu, da li su diplome validne ili nisu, koje su pojedini prikazali, postoje opet u Republici Srbiji nadležni organi koji to treba da ocene i procene.
Ako neko smatra da se neko lažno predstavio ili da je prikazao diplomu, a da tu diplomu nije stekao na zakonit način, mogu kod Javnog tužilaštva da podnesu zahteve za preispitivanje takvih stvari, odnosno da podnesu krivične prijave za delo za koje oni smatraju da je član Saveta radiodifuzije učinio. Na taj način bismo jednostavno podelili, a to više meseci ne činimo, zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast u ovoj državi, da jednostavno primenimo Ustav i da svaki organ u ovoj državi radi onaj posao koji treba i za koji ljudi zaposleni u tim organima primaju platu.
Iz svih ovih razloga koje sam naveo, Stranka srpskog jedinstva neće podržati predlog za razrešenje pomenutih članova; dakle, isključivo iz proceduralnih razloga, jer smatramo da danas o ovome nije ni trebalo razgovarati. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se sada u dvostrukoj ulozi, kao zamenik predsednika poslaničke grupe SSJ, a istovremeno kao poslanik koji je bio predložen da bude u komisiji za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava ili popularno rečeno, u komisiji za lustraciju.

Razlog zašto je poslanička grupa SSJ i pismeno obavestila predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije, gospođu Natašu Mićić, da ne želi da da svog predstavnika za ovu komisiju i da ne želi da radi u ovoj komisiji, izneti su i prilikom usvajanja Zakona o kršenju ljudskih prava, kada smo i u diskusiji rekli da nismo za ovaj zakon. To smo izrazili prilikom glasanja, kada se odlučivalo o prihvatanju, odnosno neprihvatanju ovog zakona, jer smatramo da ovaj zakon neće doneti boljitak građanima Srbije.

Nismo protiv toga, još jednom želim da kažem, da svaki onaj građanin Srbije, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadao ili pripada, koji je učinio povrede ljudskih prava bilo koga odgovara, ali smatrali smo i danas smatramo da za to postoje drugi nadležni državni organi koji će utvrditi da li je neko kršio ljudska prava ili ne i zato snositi određene posledice.

Nama iz poslaničke grupe SSJ je na vrh glave, da moram tako da upotrebim taj narodni izraz, tih komisija iz komunističkog i socijalističkog perioda, jer smatramo da uvek kada nemamo dobro rešenje za neki problem mi formiramo komisiju da bi razvodnili stvari.

To je ostatak starih režima protiv kojih se mi borimo i zato smatram da komisije nisu rešenje, već da su rešenje državni organi. To je kada je u pitanju stav poslaničke grupe SSJ. Kada je u pitanju moj lični stav, veoma jasno i nedvosmisleno sam to rekao i napisao 11. ovog meseca gospođi predsednici Narodne skupštine, da pod imenom Petar Petrović ne želim da učestvujem u radu komisije za utvrđivanje kršenja ljudskih prava ili komisije za lustraciju.

I drago mi je da je konačno ispoštovano moje mišljenje, jer smatram da je demokratski da se neko pita, pre nego što bude predložen za nešto, da li želi ili ne želi da radi u toj komisiji.

Ovo nije strah od rada u toj komisiji ili bežanje od odgovornosti, već samo principijelni stav koji sam izložio kao stav poslaničke grupe SSJ.

U nadi da će prilikom predlaganja nekih drugih odbora i organa, a ne komisija, biti poštovana i volja onoga ko se predlaže, zahvaljujem na pažnji.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Stranka srpskog jedinstva je podnela amandman na podnaslov 11. i na član 26. u istovetnom tekstu i tražimo da se predloženi tekst u Predlogu zakona o zapošljavanju, koji glasi: "Posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu", zameni tekstom: "Posredovanje za rad u inostranstvu".
Da vas podsetim da ste u članu 2. vi kao predlagač zakona, u stavu 1. tačka 6) upravo kada se govori o poslovima zapošljavanja napisali "posredovanje za rad u inostranstvu". Prema tome, ovo je samo terminološko usaglašavanje sa onim što ste vi predložili u članu 2. tački 6) Predloga zakona, i mislim da ako hoćete da poštujete ono što ste predložili, da budete dosledni u terminima koje upotrebljavate u zakonu, morali biste da prihvatite izmenu u podnaslovu 11. i izmenu u članu 26. Predloga zakona.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu, posle dugog čekanja i dužeg vremena, pred Narodnom skupštinom se našao konačno Predlog zakona o zapošljavanju.
Armija nezaposlenih u Republici Srbiji dugo i željno je očekivala ovaj zakon, dugo i željno očekuje da se ovaj zakon usvoji i od njega mnogo očekuje. Na njihovu žalost moram da ih obavestim da ne očekuju mnogo kada bude usvojen ovaj zakon, jer neće doći do velikog broja zapošljavanja u Republici Srbiji. Na žalost, doći će do većeg broja ljudi koji će ostati bez posla, ljudi koji će se preseliti na tržište ili kako mi to svi volimo da kažemo, na Zavod za zapošljavanje.
Stranka Srpskog jedinstva, kao što je rečeno, neće i ne može podržati Predlog zakona o zapošljavanju, koji je pred nama. Pokušali smo sa tridesetak amandmana da popravimo predloženi tekst zakona. Na našu žalost usvojena su samo tri - četiri amandmana, ali ne mogu a da ne istaknem sa ovog mesta da je interesantna stvar da Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo, usvaja neke amandmane koji su u istovetnom tekstu kao i amandmani Stranke srpskog jedinstva, počev od velikog slova, zareza, tačke itd. To su amandmani koje su dali neki drugi poslanici, iz nekih drugih poslaničkih grupa, a ako pogledamo kada su predati možemo osnovano da sumnjamo da su od strane tih ljudi prepisani amandmani Stranke srpskog jedinstva, a ja imam pouzdane informacije da su upravo iz Vlade Republike Srbije, odnosno iz Ministarstva za rad i zapošljavanje, pisani amandmani na određene članove zakona, a potpisivali su ih neki poslanici.
No, stvarnost je takva kakva je i moramo da idemo dalje. Žao mi je što sa ovog mesta niko do sada nije dotakao jednu temu koja je vrlo interesantna i koja bi trebalo da zauzme dobar deo interesovanja Ministarstva za rad i zapošljavanje, a to je planiranje kadrova u Republici Srbiji. Mi u ovom trenutku, nažalost, a takva je situacija unazad nekoliko godina, nemamo planiranje kadrova - da znamo šta je to potrebno Republici Srbiji za narednih pet, deset ili 15 godina, koji su to profili zanimanja; koje su to škole i fakulteti koji treba da nam spreme kadrove koji neće izaći iz škola i fakulteta i preseliti se na tržište rada, nego će posle veoma kratkog perioda naći zaposlenje u nekoj firmi ili državnoj ustanovi, i da sa sigurnošću mogu da očekuju da će se zaposliti.
Ovako, pošto nemamo nacionalni program planiranja kadrova... a da vas podsetim, pošto sam dugo godina u ovoj oblasti bio dok sam radio u Fabrici kablova, da je nekada bilo kakvo-takvo planiranje kadrova svih privrednih subjekata u Republici Srbiji, pa se koliko-toliko moglo znati šta to Republici Srbiji treba za jedan naredni, kraći ili duži, vremenski period.
Mislim da Ministarstvo za rad i zapošljavanje Vlade Republike Srbije mora u narednom periodu dati oblasti zapošljavanja jedan značaj, jedan prioritet, jer samo tako ćemo moći da školujemo ljude za posao i da tako školujemo ljude, a ne za tržište rada, odnosno za Zavod za zapošljavanje. Onda nam ne bi ni trebao član 93. koga su mnogi ovde prepričavali, da neko ko ne može da se zaposli u svojoj struci, da posle 3, 6, ili 9 meseci mora da prihvati svako zaposlenje koje mu se ponudi, pa ispada da su roditelji i oni koji su se školovali za određeno zanimanje, džabe trošili roditeljski novac i svoje vreme školujući se za neko zanimanje, u kome, nažalost, nikad neće moći da rade ili će moći da rade posle dužeg vremenskog perioda provedenog na drugim poslovima, a mislim da to nije svrha ovog zakona.
Dakle, ponovo podvlačim, mislim da bez pravog programa planiranja kadrova ne možemo da dođemo do stvarnog zapošljavanja. Ja imam neke podatke, odgovorni ljudi iz Ministarstva sigurno znaju, da se iz godine u godinu povećava broj nezaposlenih lica i to onih koji prvi put traže zaposlenje. Nekada, u neko vreme smo imali takvu situaciju da su ljudi koji čekaju posao mogli sa sigurnošću da kažu kada mogu da očekuju da dođu do posla. Bile su neke tzv. rang-liste koje su se pravile na ovakav ili onakav način. Ipak su ljudi u određenom zanimanju znali, u nekim gradovima, kada mogu da očekuju da će doći do posla.
Danas, nažalost, bez obzira na obavezu da se traži zaposlenje onih lica koja su evidentirana, često se dešava da dođe čovek, zasnuje radni odnos formalno, pa se tek posle prijavi na tržište rada, odnosno pošalje ga poslodavac da se prijavi, da popuni tzv. obrasce E1, E2, M1 stari, M1 novi, itd.
Dakle, pretežno mladi ljudi koji prvi put traže zaposlenje, danas ne mogu nikako sa sigurnošću da kažu, da obećaju sebi i nekom drugom da će doći do radnog mesta, za godinu-dve, ili pet, da znaju, pošto oni prate te rang-liste, kada će doći do posla.
Neću mnogo govoriti o članu 91. i članu 93, neki amandmani iz Stranke srpskog jedinstva su tu usvojeni, o tome je mnogo pričano, pričaćemo i kada bude rasprava u pojedinostima, da ne oduzimam vreme, a mislim i da mi vreme ističe, pa ne bih voleo da me predsedavajuća opomene. Samo bih završio sa sledećom konstatacijom, a to je da svi govorimo o zaštiti nezaposlenih.
O kojoj to zaštiti, dame i gospodo iz Ministarstva, mi govorimo, kada mislim da nezaposlena lica i lica koja ostaju bez posla, pa sticajem okolnosti ulaze u krug nezaposlenih lica, danas nemaju skoro nikakvu zaštitu. Od koga ćemo ovim zakonom i kako da ih štitimo, kada kažem da poslodavci, bez obzira da li su to u državnim ili u privatnim firmama, mogu da zaposle koga hoće, a vi to najbolje znate gospodo iz Ministarstva, kako se to danas u praksi u Srbiji radi.
Bez obzira koja je politička opcija bila na vlasti, ona uglavnom zapošljava ljude koji njima odgovaraju, iz svoje političke opcije, a ne one ljude koji stvarno zaslužuju da se nađu u radnom odnosu.
Prema tome, iz ovih i mnogih drugih razloga o kojima će biti govora, bar kad je u pitanju poslanički klub Stranke srpskog jedinstva, mi iz poslaničkog kluba SSJ ne možemo da podržimo ovakav Predlog zakona o zapošljavanju.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće podržati Predlog zakona koji je danas pred nama iz principijelnih razloga. Naime, u postojećem Krivičnom zakonu Republike Srbije obuhvaćena su i dela koja treba da se procesuiraju, kako vi to kažete, po Predlogu ovog zakona. Smatramo da su postojeći državnih organi, odnosno javna tužilaštva i okružni sudovi koji postoje širom Republike Srbije dovoljno sposobni da procesuiraju sve one koji budu optuženi za ratne zločine.
Međutim, ono što rukovodi poslanike SSJ da ne glasaju za ovakav predlog zakona, pored ovih procesnih primedbi, jeste i to što mi postavljamo pitanje da li mi u Republici Srbiji uvek treba, kako to narod kaže, da trčimo ispred rude? Da li samo mi, od država nastalih na teritoriji bivše SFRJ, treba da imamo ovakav poseban zakon i da li to znači da mi na ovaj način priznajemo da su samo pripadnici srpskog naroda činili ratne zločine?
To ne znači da mi iz SSJ smatramo da oni koji su činili ratne zločine treba da ostanu nekažnjeni, ali moram u svojoj diskusiji da istaknem jedan primer - da li je ratni zločin i šta je to ratni zločin ako su, recimo, pripadnici neke od jedinica, da li teritorijalne odbrane, da li milicije, da li regularne vojske, koji su bili napadani iz neke kuće, iz nekog objekta, škole, bolnice itd. i gde su ginuli njihovi drugovi, u osvajanju tog objekta odakle je pucano na njih primenili sva raspoloživa sredstva i uništili takav objekat, a u tom objektu su se nalazile žene, deca itd? Sigurno da će to biti tretirano kao ratni zločin jer su ubijene osobe koje nisu pripadnici tih oružanih snaga koje su napadale oružane snage Srbije. Da li je neko mogao da zna da se u tom objektu nalaze žene, deca, bolesni itd?
Kad na ta pitanja, gospodo koja predlažete ovakve zakone i procesuiranje ovakvih ratnih zločina, odgovorite, onda možete da očekujete od poslanika SSJ da vam daju podršku i da glasaju za ovakve predloge zakona.
S druge strane, dajte mi primer da su u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, Bosni i Hercegovini ili na Kosovu i Metohiji formirani ovakvi sudovi, ovakva tužilaštva ili da je donet ovakav zakon. Kad izađete sa ovakvim činjenicama i kada nas ubedite da u ovakvim državama postoje ovakvi zakoni i da će biti procesuirani oni koji su ubijali neobučene srpske vojnike, srpsku nejač, žene, decu itd, onda možemo da vam damo podršku da ovakav zakon bude usvojen i da bude primenjen na teritoriji Republike Srbije. U protivnom, ne možemo vam dati.
Nemojmo da se povinujemo svemu onome što traže moćnici na čelu sa SAD. Vidite šta nam traže sada, da potpišemo bilateralni sporazum sa njima, da njihovi građani budu zaštićeni. Ucenjuju nas na sve moguće načine. Mi iz SSJ pitamo da li su građani SAD nadljudi, da li oni treba da budu zaštićeni u svakom pogledu, da oni ne odgovaraju za krivična dela za ratne zločine itd.
S druge strane, procesno gledajući, mi smo dali samo jedan amandman na ovaj zakon, smatrajući da pored javnog tužioca koga bira Narodna skupština Republike Srbije i njegove zamenike treba da bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog javnog tužioca. Mislimo da ništa manje značajna funkcija nije funkcija zamenika javnog tužioca, čak mislimo da je mnogo značajnija, jer upravo su oni ti koji prikupljaju dokaze. Ne može da prođe jedan dan da nas vi ne bombardujete sa nekim novim izrazima, pa ste nam već i glavu probili sa ovim "procesuiranjem". Ne znamo više šta to znači. Valjda su se vodili sudski procesi i ranije, pa to nije bilo procesuiranje, nego su to bili sudski postupci u postupku optužbi, dokazivanja, donošenja presuda, žalbi, donošenja konačnih presuda itd.
Jedno vreme, oko dve godine ste nas zamajavali sa onim transparentnim radom, a sada nas zamajavate oko dve godine sa procesuiranjem. Ne znam šta ćete dok ste na vlasti, ali valjda ćete vrlo brzo otići sa vlasti, izmisliti još da biste mogli da nas zamajavate u vezi sa time. Iz svega navedenog i rečenog Stranka srpskog jedinstva sigurno neće podržati ovaj predlog zakona, a vama - koji ćete glasati za ovaj zakon na kraju poručujem, stanite ispred svojih naslednika pa im objasnite sutradan zašto ste glasali i zašto ste podržali ovaj zakon koji je sigurno štetan za sve građane Srbije, a posebno za pripadnike srpskog naroda.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jevtiću, kandidatu za ministra poljoprivrede i vodoprivrede, žao mi je što nema gospodina premijera Živkovića koji je i predlagač ovog kadrovskog rešenja za izbor ministra poljoprivrede i vodoprivrede Vlade Republike Srbije. Pored toga, sa par reči, u ime poslaničkog kluba SSJ, obratiću se vama, kolegama poslanicima i gospodinu Jevtiću, kandidatu za ministra. Moje izlaganje se sastoji u sledećem.
Mislio sam da će posle mandatara, odnosno premijera Živkovića, za ovu govornicu izaći gospodin Jevtić, kao budući ministar poljoprivrede i vodoprivrede i izložiti nama poslanicima svoj program, koji verovatno podržava i Vlada, kako izvršiti obnovu poljoprivrede, odnosno poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Trenutno stanje u poljoprivredi Republike Srbije je nikad gore.
Verovatno rizikujem da dobijem opomenu od strane predsedavajuće ukoliko duže govorim o stanju u poljoprivredi, ali s obzirom da dolazim iz Pomoravlja, direktno kao predstavnik Pomoravskog okruga u čijem je sastavu, a to gospodin Jevtić dobro zna, i oblast zvana Levač, opština Rekovac, a odakle je on rodom, i prenosim izjave poljoprivrednih proizvođača iz tih krajeva da je stanje u poljoprivrednoj proizvodnji u ovom trenutku u Srbiji nikad gore.
Zašto? Sela su nam sve praznija, sve je manje mladih ljudi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Cene poljoprivrednih proizvoda su toliko deplasirane i niske, jednostavno se ne može ni obnoviti ono što je uloženo. Dakle, nema ni proste reprodukcije u poljoprivrednoj proizvodnji. Vlada Republike Srbije ili neko iz Vlade Republike Srbije dozvoljava da se, kada je u pitanju poljoprivredni proizvod, uvozi sve i svašta. Na taj način se direktno oštećuju poljoprivredni proizvođači, odnosno poljoprivreda Republike Srbije u širem smislu reči.
Očekivali smo, mi iz SSJ-a, da će nam budući ministar reći šta on to predviđa da uradi do kraja mandata ove vlade, a u najboljem slučaju po ovu vladu njen mandat može trajati do kraja 2004. godine. Dakle, za ovih budućih 18 meseci, šta to mogu da očekuju poljoprivredna dobra i poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji da će se poboljšati.
Imali smo do sada jednog ministra, koji sigurno ne bi otišao sa ove funkcije da se nije desilo ono što se desilo. Mi iz SSJ-a sa žaljenjem konstatujemo da je morao da se izgubi mladi život, da bi jedan neuspešan ministar poljoprivrede i vodoprivrede otišao sa svoje funkcije.
Koliko je bio uspešan na toj funkciji, to najbolje znaju poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji kada iznesu svoj proizvod u ovom trenutku na pijacu ili kada žele da ugovore, ako uopšte mogu da ugovore, neku poljoprivrednu proizvodnju.
S druge strane, setićete se dobro, uvažene kolege poslanici, mi iz SSJ-a smo svojevremeno, kada su ovde pred ovom skupštinom i pred nama poslanicima bili na dnevnom redu poreski zakoni, predlagali da se poljoprivrednim proizvođačima omogući da u ono vreme, kada im država duguje za predate poljoprivredne proizvodnje, a istovremeno oni duguju državi po raznim osnovama za doprinose i poreze, kompenziraju te svoje obaveze i potraživanja. Gospodin ministar Đelić je rekao da to ne može, jer ne radi se o istoj kasi.
Zato danas poljoprivredni proizvođač kada duguje državi plaća kamatu za neredovno izvršavanje svojih obaveza prema državi. Ista ta država ne plaća kamatu poljoprivrednom proizvođaču kada ona njemu duguje za predati poljoprivredni proizvod. Pitaju se poljoprivredni proizvođači, šta su oni ovoj državi, da li građani drugog reda. Normalno je, i objektivno je, i pravilno je i pravno, ako hoćemo, svako za neizvršavanje svojih obaveza plaća zakonsku kamatu. To se nije uradilo i nije se prihvatilo. Molim vas, gospodine Jevtiću, da to imate u vidu kada zauzmete funkciju ministra poljoprivrede i vodoprivrede.
Postavlja se pitanje, šta ćete uraditi sa cenama poljoprivrednih proizvoda da budu koliko-toliko rentabilne za poljoprivredne proizvođače, pa da na taj način postojeće poljoprivredne proizvođače privučemo da se u što većoj meri proširuju svoju poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira o kojoj oblasti je reč. Takođe, mlade ljude na neki način da privučemo i da ostanu kod svojih roditelja, na svojim imanjima, kod svojih kuća i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
Pošto gospodin Jevtić baš dolazi iz Levča, odakle dolazim i ja, sticajem okolnosti naša rodna sela su na desetak kilometara jedno od drugog, ali bez obzira na to javno ću reći - ne mogu da podržim gospodina Jevtića kao ministra poljoprivrede, samo iz razloga što će postati ministar poljoprivrede u jednoj lošoj Vladi koja loše radi i loše vlada Republikom Srbijom.
Dakle, gospodine Jevtiću, u tom Levču sela su nam tako pusta, staračka domaćinstva su takva da je prosek starosti od 60 do 70 godina; i ono malo ljudi mlađih kategorija što je ostalo napušta svoju rodnu grudu, svoju rodnu kuću i odlazi u centre, kao što su Jagodina, Kragujevac, Kruševac, Trstenik itd. Oni ne vide perspektivu bavljenja poljoprivredom. Levač može da bude jedan potencijal za proizvodnju zdrave hrane, jer poljoprivrednim proizvođačima treba pomoć Ministarstva poljoprivrede, u širem smislu i države, pa da im da podstrek da mogu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno proizvodnjom za tržište.
Kakav podstrek očekuju poljoprivredni proizvođači? Očekuju da im država da povoljne kredite i da mogu da obnove svoju mehanizaciju koja je u Srbiji, gospodine Jevtiću, kao što znate, stara od 15 do 20 godina. Daj bože da sam u pravu sa ovim podatkom, ali bar tako statistički podaci govore, a možda je i gore stanje. Znači, da obnove poljoprivrednu mehanizaciju, da ukrupne svoje posede, kako bi mogli ekonomski da obrađuju svoju zemlju i da imaju računicu iz onog čime se bave. Naime, nemojmo više da se ponašamo u državi Srbiji kao da je ovo 1946. godina.
Dame i gospodo, gospodine Jevtiću, shvatite da danas nema polupismenih i nepismenih ljudi koji žive na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom. Uvek oni uzmu digitron ili olovku i izračunaju šta su uložili, šta im država garantuje i šta će dobiti na kraju kada predaju, odnosno prodaju svoj poljoprivredni proizvod. Da li znate gospodine Jevtiću, upravo pre nekoliko dana na velikim pijacama, kao što je Jagodina ili u Belušiću, koji sigurno znate, cena tovljenika je bila 40 dinara za živu vagu, kako se kaže, a nije imao ko da kupi.
Cena prasadi je bila 60 dinara po kilogramu i nije imao ko da je kupi, a približava se 15. avgust, treće tromesečje za izmirenje obaveze prema državi, pa se pitamo - odakle će poljoprivredni proizvođači da plate i izvrše svoje obaveze prema državi, ako nemaju kome da prodaju svoj poljoprivredni proizvod?
Tu država mora da uradi nešto. Molim vas da ispitate ko je u ovoj državi i ovoj vladi, ako je još uvek u toj vladi, dozvolio da se uvezu ogromne količine mesa iz inostranstva i da se na taj način uništi domaća, srpska proizvodnja mesa i mesnih prerađevina.
Ne mogu a da ne dotaknem još jedno pitanje, pošto ćete vi biti i ministar vodoprivrede. Godinama se, i pod onom komunističkom vlašću, i pod socijalističkom vlašću, pa i pod ovom DOS-ovskom vlašću, govori o navodnjavanju. Govori se da Srbija ima toliko potencijala da bi moglo da se navodnjava na hiljade i hiljade hektara zemlje. A, šta se uradilo do sada? Skoro ništa.
Govori se da mi možemo u Republici Srbiji da imamo najmanje dva prihoda u toku godine sa jedne parcele, sa našeg zemljišta, a imamo samo jedan prihod i to vrlo, vrlo tanak, kada se desi, kao što se sada desila, elementarna nepogoda zvana suša.
Molim vas, gospodine Jevtiću, ako ste rođeni na selu, verovatno odrasli i kao mladić živeli na selu, pre nego što ste otišli i počeli da se bavite naukom, da se ne ponašate onako kako se ponaša gospodin Veselinov, da ne izigravate seljake, odnosno poljoprivredne proizvođače, i da na pitanje da li će biti kiše, odgovarate da niste uspostavili telefonsku vezu sa Isusom Hristom i ne znate kada će biti kiše. Nemojte na taj način da dajete obećanja poljoprivrednim proizvođačima. Budite realni, recite im istinu u oči, jer su oni naučili na gore. Jedino zbog čega se neće naljutiti na vas jeste ako im kažete istinu i samo pravu istinu.
Na kraju, gospodine Jevtiću, pošto i sami potičete iz nerazvijenog područja, obratite malo pažnju, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, na nerazvijena područja, tamo gde nema industrije, ili je slabo razvijena; dakle, tim ljudima je tamo kao jedini izvor prihoda ostalo bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.
Nemojte da i dalje važi ona krilatica "što južnije to tužnije". Nije poljoprivredna proizvodnja samo u Vojvodini, Mačvi, Stigu, Pomoravlju i slično. Poljoprivrednom proizvodnjom se bave poljoprivredni proizvođači i u okolini Bujanovca, i u okolini Rekovca, i u okolini drugih mesta, da ih sada ne nabrajam; to su dosta pasivni krajevi, ali gde postoje uslovi za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom.
Budite sigurni da ćete dobiti podršku poslaničkog kluba SSJ ukoliko tako budete radili, a kao što je rekao predsednik našeg poslaničkog kluba - ukoliko izađete za ovu govornicu i javno obećate, za ovim mikrofonom i pred svima nama, da ćete poljoprivrednim proizvođačima učiniti bar deo onoga što traži SSJ, može se desiti da vam damo podršku. Ali, vaša najveća greška je što ste prihvatili da budete ministar u ovoj vladi, koja nema perspektivu, koja će vrlo brzo otići sa političke scene Srbije. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, pre nego što se sa par reči osvrnem na predloženi zakon o obrazovanju i sistem obrazovanja, u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, ne mogu a da ne kažem samo par rečenica o tim reformskim zakonima koje je ova narodna skupština, naravno uz protivljenje opozicije i glasanje protiv, predloženi zakon usvojila, a najbolje pokazuje narod Srbije i stomaci radnika i građana Srbije, koliko su te reforme bile uspešne, pa se bojim da, i posle ovog reformskog zakona koga ćete vi usvojiti, stomaci prosvetnih radnika ne budu prazniji nego što su sada. Toliko o reformama i o boljem životu u Srbiji posle reformskih zakona.
Što se tiče predloženog zakona od strane Ministarstva prosvete i sporta, jedno proceduralno pitanje se nameće samo po sebi. Ova
skupština je završila sa radom u petak kasno uveče. Poslovničko pitanje jeste - da li je moguće u vreme zasedanja zakazati novo zasedanje Skupštine, ostaviti poslanicima manje od pet dana slobodnog vremena da mogu da razmatraju ovaj predloženi zakon koji smo mi poslanici dobili sa naznakom da će se razmatrati po hitnom postupku, a neposredno dva dana pre nego što ćemo dobiti predlog dnevnog reda od strane Vlade je stigao dopis, verovatno namerno, da se skida reč "hitnost" u Predlogu zakona i da će zakon ući u redovnu normalnu proceduru. Kao što nam je poznato, Predlog zakona je u Skupštinu stigao 19. maja.
Ako želimo da o reformskim zakonima govorimo sa puno razumevanja, da ga možemo napadati, braniti, hvaliti itd, onda je normalno da se poslanicima ostavlja malo duže vreme, da mogu da konsultuju i ljude koji su stručni u ovoj oblasti. Ja vam u moje ime i ime Stranke srpskog jedinstva tvrdim da kad je u pitanju bar Pomoravski okrug i prosveta u Pomoravskom okrugu, odnosno osoblje, nastavnici u Pomoravskom okrugu, da su vrlo malo bili upoznati, odnosno manjina je bila upoznata sa Predlogom zakona i govorila je u ime većine. Mogu da vam kažem da veliki broj prosvetnih radnika, odnosno nastavnika koji rade u osnovnim i srednjim školama izražavaju nezadovoljstvo sa predloženim zakonom.
Gospodo iz Ministarstva, nameće se utisak da kad ste pravili ovaj zakon, da ste razgovarali sa predstavnicima velikih gradova, Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac i slično. Ja vas u ime Stranke srpskog jedinstva pitam - da li ste konsultovali predstavnike malih sredina, seoskih škola, u kojima od prvog do četvrtog razreda i slovima i brojčano ima jedan do pet učenika. Kako će se oni uklopiti u ovu reformu obrazovanja, naročito osnovnog? Govorim o osnovnom obrazovanju. Kako će oni sada da se organizuju, ukoliko su svoj predlog 3 + 3 + 3, odnosno, da se od prvog do trećeg razreda izvodi razredna nastava, od četvrtog do šestog kombinovana, predmetna i razredna nastava, i u sedmom, osmom i devetom, samo predmetna nastava.
Kako će u tim malim sredinama, koje imaju pet-šest učenika do četvrtog razreda, da organizuju ovakvu vrstu nastave i da li će te škole moći materijalno da obezbede nastavni kadar, odnosno vi iz Ministarstva, da svi učenici u Srbiji, bez obzira na broj stanovnika u tim mestima gde postoje osnovne škole, da mogu da budu adekvatno zastupljeni, odnosno da im se na adekvatan i stručan način prezentira gradivo koje će im poslužiti kao osnova za srednju školu.
Sa druge strane, stručne srednje škole će trajati tri godine, kako vi predlažete, a radnička zanimanja će trajati dve godine. Gospodo moja, da li vi znate da i sada te škole za prave radnike i slično, koje traju do tri godine, daju nam kadrove koji bukvalno nemaju pojma o svom znatu kada dođu na radno mesto. Zašto se ne vratite, kako je bilo pre 15-20 godina, ja pripadam toj generaciji, kada se jedan dan išlo u školu, a jedan dan na praksu. Izlazili su majstori iz škola, koji su znali odmah po završenom školovanju da se uključe u posao.
Da li će se ovakvim sistemom obrazovanja moći za dve godine, posle devetogodišnjeg osnovnog školovanja i dve godine stručnog školovanja, ti mladi ljudi sa 18 godina ili sa 17 da se uključe u posao i da adekvatno rade na radnim mestima za šta su obrazovani.
Moram da ponovim samo neke stvari i ne bih oduzimao vreme, jer i drugi poslanici iz Stranke srpskog jedinstva će diskutovati, da vam kažem da ste u članu 90. predvideli, gospodo iz Ministarstva, da roditelji imaju pravo da biraju dečiji vrtić i osnovnu školu, gde će da upišu svoje dete. Jeste to demokratija, da se bira, ali da li želimo da napravimo elitne škole gde će deca poznatih ljudi u svakom gradu težiti da se upišu u jednu školu ili svoju decu da upišu u taj vrtić, pa da pravimo elitne vrtiće ili predškolske ustanove, elitne osnovne škole, a neke druge gde će ići deca običnih ljudi. Da li je to predlog, ako se daje pravo da se bira, a sada je, kolik je meni poznato, bilo po principu teritorijalne povezanosti, odnosno stanovanja roditelja i deca su se uglavnom upisivala u škole koje se nalaze u tim delovima grada ili u tim selima. Mislim da to nije dobro i da neće dati dobre rezultate.
Poseban paradoks jeste u članovima 101. i 102. gde kod ocenjivanja predlažete da najmanje četiri puta učenici moraju da budu ocenjeni. Gospodo, da li vi shvatate da u razredu koji ima 35 učenika tehnički nije izvodljivo da svaki učenik bude adekvatno ispitan i pravilno ocenjen četiri puta u toku godine. Dešavaće se, kao što se i sada dešava, dođe nastavnik, izdiktira 10 pitanja, da neku pismenu vežbu i to mu kao dođe ocenjivanje. Da li se dete snašlo ili se nije snašlo, to je posebno pitanje. Treba ostaviti slobodu nastavnicima kao do sada, da na neki način imaju slobodu da ocenjuju.
Sa druge strane predviđate da učenik koji ima sve slabe ocene u toku godine može to da polaže na kraju godine. Vi, dame i gospodo iz Ministarstva, dovodite u neravnopravan položaj takve učenike koji bukvalno godinu dana ništa nisu radili, dobili slabe ocene, u odnosu na učenika koji se trudio koliko se trudio, zaradio neku pozitivnu ocenu koja je u ovom trenutku brojčano izražena sa brojem 2, tako da će onaj učenik na bilo koji način i neću sada da govorim o negativnim pojavama u obrazovanju, kao i u svim segmentima društva, ali ima ih u obrazovanju i da ne zatvaramo oči da ih nema, da će neko čiji je roditelj poznata politička ličnost ili trenutno u vlasti DOS-a, ima para, radi u inostranstvu, da jednostavno omogući njegovom detetu da popravi 10 ili 12 jedinica. Toga ima i sada, vi to vrlo dobro znate, bolje nego ja, ali žmurite i nećete da priznate. Dakle, treba zadržati pravilo koje postoji već 50 godina u ovoj državi, da se razred ponavlja sa tri, a eventualno da pomerimo granicu sa četiri ili pet slabih ocena, ali da se omogući učeniku da 10 ili 12 negativnih ocena može da popravi za dva ili tri dana, to je smešno i to i dalje mogu argumentovano da obrazlažem u ime Stranke srpskog jedinstva, a vi radite kako hoćete. Sa terena će vam doći ocene toga.
Dame i gospodo, pošto govorimo o reformi obrazovanja, zašto nijednim članom, ili bar nisam video, niste pomenuli u ovim osnovama sport i fizičku kulturu u osnovnim i srednjim školama. Vi ste Ministarstvo za obrazovanje i sport, a nijednom rečju, nijednim članom niste pomenuli sport i fizičko obrazovanje i kako će se to odvijati u osnovnim i srednjim školama, a govorimo kakva su nam deca. Sve više sa krivim kičmama, sve više sa nedovoljnom fizičkom kondicijom itd. Mislim da je bila obaveza vas iz Ministarstva da jednim delom nešto bar pomenete i da bude neka obaveza organizovanog i obaveznog fizičkog vaspitanja, bavljenja sportom itd. Nije dovoljno da se na bilbordima nalaze reklame - igraj za život, droga ne, a svi smo svesni da je sve više droge i alkohola u srednjim i osnovnim školama. Mislim da je sport način da se to onemogući ili da se bar smanji, koliko je to u ovom trenutku moguće.
Na kraju, govorite šta su razlozi da ovaj zakon uđe u proceduru, zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Govorite o demokratičnosti, o većoj demokratiji, decentralizaciji u školama, a u zakonu ste odmah uneli odredbe kojima zabranjujete pravo na štrajk, odnosno tu ustanovu ćete jednostavno zatvoriti ili ugasiti. Zašto to radite kada upravo ti štrajkovi u osnovnim i naročito srednjim školama, višim i visokim su vama omogućili da dođete na vlast. Sada kada ste došli na vlast, sada više nema štrajkova, to je zabranjeno, zatvaramo ustanove itd. Jedno osnovno pravo, pravo na obustavu rada ili štrajk vi zabranjujete ovim zakonom.
Dozvolite mi na samom kraju da kažem da ovaj zakon nije baš tako nedarežljiv prema svima. On izričito i na prvom mestu traži da Vlada odmah i neodložno formira sedam centara i tri saveta kao javne ustanove, koje će se finansirati iz budžeta sa nedefinisanim brojem stalno zaposlenih, kao i povremenih stručnih timova koje imaju pravo da formiraju. Njihovi zadaci određeni su samo opštim formulacijama koje se svode na unapređenje školstva. Te nove ustanove i ti novi službenici Ministarstva su izgleda jedini razlog što žurite da se usvoji zakon o reformi školstva. Pitam se kada se potroše sredstva za sve te nove kabinete, kompjutere, klima uređaje, telefone, televizore, automobile, sekretarice, šofere, dnevnice, hotelske račune i ostalo, hoće li uopšte preteći nešto za unapređenje nastave za đake i njihove učitelje. Iz ovih razloga, Stranka srpskog jedinstva ne može podržati Predlog ovog zakona, jer smatramo da nije reformski.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo članovi Vlade, SSJ je podnela amandman na član 13. stav 2. da se posle reči "javnih prihoda" briše tekst "osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije".
Zašto tražimo da se ove reči brišu? Iz razloga što praksa pokazuje da u poslednje vreme mnogo lokalnih samouprava u Srbiji žele da iskoriste ovaj vakuum u zakonskoj regulativi i ovaj prelazni period u završnim odredbama o radiodifuziji i da osnuju uglavnom televizijske stanice, da bi na taj način pokušale da plasiraju svoje ideje, s obzirom na to da se izbori približavaju. Da li će ih biti ove godine, iduće godine, u svakom slučaju ih mora biti, bez obzira na želju nekih iz vlasti da ih ne bude bar do 2010. godine, ali zakon je jasan i biće 2004. godine.
Samo je to želja, da se ne koristi ovaj vakuum, jednostavno da se ovim zakonom zabrani mogućnost lokalnim samoupravama da mogu i ubuduće da formiraju javna glasila, konkretno da formiraju televizijske stanice, da troše državne, narodske pare, a tih para je malo i nema ih za druge mnogo bitnije stvari.
To važi i kada je u pitanju kultura, sport, infrastruktura, komunalno opremanje opština i tako dalje. Za to nema para, ali zato se za televizijske stanice nalaze pare.
Samo jedan primer, pošto dolazim iz opštine Jagodina, televizijska stanica u Jagodini, gleda je samo opština Jagodina i možda tri ili četiri sela iz okoline Jagodine, trošiće ove godine 22 miliona dinara iz državnog, odnosno opštinskog budžeta. Kada smo mi građani, recimo iz moje mesne zajednice, tražili da se asfaltiraju neke ulice koje od oslobođenja do danas nisu asfaltirane, kažu - nema para; ali zato ima para da se na toj televiziji pojavljuju supruge čelnika da nam pričaju o receptima i slično.
Zato mi tražimo da se ovo izbriše u ovom članu i mislim da ništa neće promeniti suštinu člana, ali će onemogućiti lokalne samouprave da koriste ovaj vakuum, ovaj međuprostor, da opet ne dozvolimo da se opštinske pare preliju sutra kada bude privatizacija u privatne džepove, kada te televizije budu prodate. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zbog malo vremena koje imamo na raspolaganju da bismo o ovakvom setu zakona mogli da govorimo duže, ja ću se ispred Stranke srpskog jedinstva, zadržati samo na dva od predloženih šest zakona.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o tužilaštvu, između ostalog, predlažu se dve vrlo bitne novine, a to je način izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika i radno iskustvo potrebno za rad u tužilaštvima. Po mišljenju poslaničkog kluba SSJ nije celishodno i nije opravdano da se javni tužioci, odnosno zamenici javnih tužilaca, opštinskih i okružnih, biraju od strane Vlade na predlog ministra. Smatramo da bi to trebalo da ostane u isključivoj nadležnosti Narodne skupštine, a o pitanju predlagača može da se razgovara. Dakle, isključivo se zalažemo za to da se javni tužioci i njihovi zamenici biraju u Narodnoj skupštini.
Sa druge strane, kada se govori o ustavnosti funkcije javnog tužioca mislimo da nije opravdano da javni tužioci budu stalni, odnosno da od dana izbora do dana prestanka radnog odnosa budu na toj funkciji, a da se njihovi zamenici biraju na osam godina. Opravdano je, pošto su nosioci posla u javnim tužilaštvima upravo zamenici opštinskih i okružnih javnih tužilaca, da ta stalnost bude podjednaka. Ili će i drugi biti stalni, ili će i jedni i drugi biti birani na osam godina.
Kada se govori o radnom iskustvu, neopravdano je i nije celishodno, po našem mišljenju, da se za opštinskog javnog tužioca može izabrati lice koje ima dve godine radnog iskustva u pravnoj struci, a za zamenika samo godinu dana, odnosno, za okružnog javnog tužioca četiri godine, a za zamenika tri.
Predložili smo amandman kojim tražimo da se bar poveća radno iskustvo potrebno za rad na mestu javnog tužioca i njegovog zamenika, i istovremeno da se jedan određeni vremenski period, najmanje godinu dana, odnosno za okružnog javnog tužioca najmanje dve godine, provede na radu u pravosuđu.
Dolazićemo do apsurdne situacije, kao što se dešavalo prilikom izbora nekih opštinskih javnih tužilaca, kao da je bilo onih koji nisu proveli dan rada u pravosuđu, došli su na tako važne funkcije; pre toga su bili (moram da upotrebim taj izraz) u nekim malim firmama, gde su jednostavno obavljali poslove sekretara, diplomiranog pravnika i nisu se sretali ni sa krivičnim prijavama, niti sa bilo čim iz krivično-pravne materije.
To je takođe bitno i za okružne javne tužioce, da bar imaju iskustva od dve-tri godine u pravosuđu.
Kad se govori o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, podsetiću vas da sam upravo ispred SSJ, sa ove govornice, tražio pooštravanje kaznene politike u tada predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakona. Nažalost, nisam podržan ni ja, ni ostali poslanici SSJ, u tim namerama i našim predlozima. Drago mi je da je ministarstvo shvatilo da je potrebno da kaznena politika bude oštrija, da bi preventivno delovala na buduće izvršioce krivičnih dela, da to ne čine.
Naročito sada apelujem da se u nekim sledećim izmenama Krivičnog zakona Republike Srbije posebno zaštiti privatna imovina, i njena odbrana, i da se strože kažnjavaju izvršioci krivičnih dela protiv ličnosti i morala. Ja sam i onda pričao, i ponoviću, naročito lica koja vrše krivična dela obljube nad nemoćnim licem, silovanje, protivprirodni blud itd. potrebno je daleko oštrije kažnjavati i upravo preventivno delovati protiv toga.
Žao mi je što ministar nije ovde, stalno čujemo da treba poboljšati uslove u našim zatvorima. Slažem se sa tim, ali bi prethodno, dame i gospodo, trebalo poboljšati uslove života i rada poštenih građana ove države, da se njihov ekonomski i socijalni položaj poboljša, pa da onda razmišljamo o poboljšanju života onih najortodoksnijih kriminalaca, koji više godina žive na taj način, jer, jednostavno, jedino im je taj život dobar da žive u zatvorima. Da li želimo da brinemo o njima, ili o građanima Srbije? Po mišljenju SSJ prvo treba da se borimo za bolji položaj građana Srbije, a tek onda za bolji položaj kriminalaca koji izdržavaju kazne u našim zatvorima. Hvala.