Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7629">Petar Petrović</a>

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za Stranku srpskog jedinstva nije sporno da treba ući u promenu Ustava Republike Srbije. Smatramo da su sazreli politički, ekonomski i svi drugi uslovi da dođe do promene Ustava.
Međutim, Stranka srpskog jedinstva neće podržati predloženi zakon o načinu i postupku promene Ustava iz jednog jedinog i osnovnog razloga, što je on u direktnoj suprotnosti sa čl. 132, 133. i 134. postojećeg i važećeg Ustava Republike Srbije.
Da bismo bili priznata zemlja, kao što želimo da budemo, u demokratskom svetu, moramo da poštujemo jednu zakonsku i ustavnu proceduru za promenu svakog akta, pa i promenu najvišeg pravnog akta jedne države, Republičkog ustava.
Interesantno je za Stranku srpskog jedinstva da se većina u ovom parlamentu uvek poziva na Ustav kada joj to odgovara i primenjuje određene odredbe postojećeg i važećeg Ustava Republike Srbije kada je to u interesu da se donese neka uredba, neki zakon i neki drugi opšti akt. Međutim, kada treba da uđemo u promenu Ustava, kao najvišeg pravnog akta države, onda nije važno da moramo da ispoštujemo proceduru članova koje sam naveo i da taj ustav promenimo na način kako je predviđeno u čl. 132. do 134. Ustava.
Stranka srpskog jedinstva smatra da nije dobro vršiti promenu Ustava na predloženi način; ako se malo vratimo unazad, vidimo da u ovoj većini, koja treba da izglasa ovaj zakon, koji predviđa način i postupak promene Ustava, od 126. ili ne znam koliko poslanika, dobar deo tih poslanika nema legitimitet da bude u ovoj skupštini; znamo na koji način su ostali da budu poslanici, jer se ne poštuju određene odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika.
S druge strane, Stranka srpskog jedinstva smatra da je moglo da dođe do promene Ustava na način kako je predviđeno čl. 132. do 134. i da se postigne puni stranački konsenzus oko promene Ustava, i to tako što bi se dvotrećinskom većinom u ovom parlamentu izglasao novi predlog ustava i bio upućen na izjašnjavanje građanima Republike Srbije na referendumu, takođe kako je predviđeno članom 133. Ustava da više od polovine ukupno upisanih birača glasa, odnosno da poverenje za tako usvojen predlog Ustava Republike Srbije.
Postavlja se pitanje dokle će i koliko će važiti budući ustav, koga u ovom parlamentu usvoji 126 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, a na referendumu, pod uslovom da izađe 50% plus jedan upisanih birača, za takav predlog ustava glasa 25% plus jedan izašlih birača. Da li to znači da će svaka sledeća vlast, svaki sledeći parlament menjati Ustav Republike Srbije?
Dame i gospodo, dajmo jednom da ličimo na jednu ozbiljnu demokratsku državu, da donesemo ustav Republike Srbije, koji će važiti i za buduća pokolenja a ne samo od izbora do izbora. Ugledajmo se na te visokorazvijene demokratske zemlje, koje svoje ustave ne menjaju godinama, a stalno se pozivamo na to.
Meni je, da budem iskren, kao pripadniku Stranke srpskog jedinstva i diplomiranom pravniku, jako žao kada vidim da se pojedini profesori pravnog fakulteta, doktori nauka itd, priznati u ovoj zemlji i izvan ove zemlje, trude da objasne nešto što ne može da se objasni, što nema ni pravnu logiku, ni pravnu podlogu. Da li je moguće da objašnjavaju da se novi ustav donosi kršenjem postojećeg Ustava? Takav je, gospodo, ali moramo ga poštovati, da bismo bili zemlja koja će biti priznata, kao što želimo da budemo.
Dame i gospodo, iz ovog i mnogih drugih razloga, Stranka srpskog jedinstva ne može dati povoljnu ocenu predloženom zakonu i glasaćemo protiv, jer želimo da Srbija dobije jedan moderan ustav, koji će biti dugo, dugo u primeni, bez obzira ko bude bio na vlasti.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, SSJ je podnela amandman na član 10. kojim predlaže da se u stavu 1. tačka 3) briše.
Radi se o članu gde se govori o obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju za poljoprivredne proizvođače ili zemljoradnike.
Zašto tražimo da se tačka 3. briše - mi iz SSJ smatramo da su ekonomski uslovi u kojima danas žive naši poljoprivredni proizvođači vrlo loši, da su cene njihovih proizvoda vrlo niske, da nema ko da ih kupi, tako da oni u ovom trenutku nemaju siguran izvor prihoda, a prema predviđanjima neće ih imati ni u toku cele godine.
Žao mi je što se nadležni ministar poljoprivrede i šumarstva u Vladi Republike Srbije više bavi nekim drugim stvarima, a najmanje upravo onim za šta je resorno zadužen u Vladi, poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno zaštitom poljoprivrednih proizvođača ili zaštitom seljaka koji se bave u većini slučajeva poljoprivrednom proizvodnjom.
Mi smatramo da se nisu stekli ekonomski uslovi u državi Srbiji za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednih proizvođača. Ovde je bilo govora o tome da je unapređena unazad dve godine poljoprivredna proizvodnja, da su poljoprivredne penzije povećane od 300 dinara na prosek od 2.000 dinara i da kasne 15, 16 ili 14 meseci. Uostalom, nije ni bitno, ali kasne, pa se postavlja pitanje da li će i ubuduće, kada se steknu uslovi da sadašnji obveznici penzijskog i invalidskog osiguranja steknu pravo da primaju penziju, dočekati taj dan da prime tu poljoprivrednu ili zemljoradničku penziju, kako se to već može nazvati.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da onog trenutka kada bude poboljšan ekonomski položaj poljoprivrednih proizvođača ttreba da bude obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika, odnosno poljoprivrednih proizvođača, a da sada ti uslovi nisu dobri.
Naime, ljudi na selu čija je osnovna delatnost poljoprivredna proizvodnja finansiraju sve svoje aktivnosti za poboljšanje života na selu, počev od infrastrukture, komunalnih delatnosti itd. Ponavljam, s obzirom na vrlo niske i nesigurne prihode i veoma loše otkupne cene, obavezati ih i na ovo, a s obzirom na njihova ranija dugovanja prema ovom fondu zemljoradnika, još bi otežalo njihov iovako težak ekonomski položaj.
Juče sam govorio da bi nekim drugim zakonima trebalo omogućiti da staračkim domaćinstvima, ljudima koji nemaju od čega da se izdržavaju, a nisu u mogućnosti zbog svojih godina života i zbog zdravstvenog stanja da sebi obezbede egzistenciju, moraju njihovi potomci da obezbede egzistenciju, odnosno na neki način država ako nemaju potomstvo, da svoju zemlju daju nekom drugom na obradu, a da država omogući da ti ljudi imaju od čega da žive. To su već pitanja za neke druge zakone, a ne za ovaj.
Na kraju, kada je ovde govoreno o tom obaveznom osiguranju poljoprivrednih proizvođača pomenut je i otkup poljoprivrednih proizvoda. Prvenstveno je govoreno o stočarstvu i o otkupu stoke. Hteo bih da napomenem koliko se država brine za poljoprivredne proizvođače, pa sada i ovo uvođenje obaveznog penzijskog osiguranja izaziva dodatni pad cena tovljenika u ovom trenutku, a nema ko ni da ih otkupi, a nemojmo da gledamo Srbiju i poljoprivrednu proizvodnju samo kroz Vojvodinu.
Krenimo malo od Beograda prema Vranju pa ćete videti da, barem kada je u pitanju srpski seljak, važi ona izreka - što južnije to tužnije; da u ovom trenutku nema otkupa, cena na pijaci je 40 dinara po kilogramu i nema ko da kupi. U međuvremenu, prema nekim informacijama, uvezene su velike količine gotovog mesa iz inostranstva i na taj način je Vlada pomogla srpskog seljaka, a sada želi da mu uvede obavezno penzijsko osiguranje.
Iz tog razloga, još jednom ponavljam, mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da se nisu stekli uslovi da se u ovom trenutku obavežu poljoprivredni proizvođači na penzijsko i invalidsko osiguranje, već to treba ostaviti njihovoj dobrovoljnosti, da plaća onaj ko smatra da ima ekonomske i finansijske snage da to može.
Sa druge strane, voleo bih da čujem statistički podatak koliko to u Srbiji danas ima invalidskih poljoprivrednih penzionera i s obzirom na pooštrene uslove invalidske penzije. A tu će se najlakše doći do invalidske penzije, odnosno steći će se pravi uslovi, zakonski i medicinski, da se ode u invalidsku penziju. Da li će poljoprivredni proizvođač ubuduće moći jednostavno da razmišlja o tome da pre 65 godina života može da stekne pravo na penziju, a ta penzija neka se zove i invalidska penzija. Iz tog razloga mi mislimo da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je u tesnoj vezi sa prethodnim amandmanom koji je poslanička grupa SSJ podnela.
Ovim amandmanom tražimo da se član 13. briše. Još jedan razlog zašto smo predlagali i zašto ostajemo pri tom predlogu da se za poljoprivredne proizvođače ne uvodi obavezno, nego samo dobrovoljno PIO. Ako se dobro sećate, oni koji se sećaju, kada su bili ovde na dnevnom redu poreski zakoni, mi iz SSJ smo predlagali da se obaveže država, kada duguje poljoprivrednim proizvođačima za predate poljoprivredne proizvode, da omogući prebijanje duga i obaveza po osnovu PIO. S obzirom da to nije prihvaćeno, mislim da je nelogično sada naterati poljoprivredne proizvođače da nađu sredstva da plate doprinose za PIO, a u istom trenutku država im duguje za neke od predatih poljoprivrednih proizvoda.
Istovremeno bih gospođu ministra pitao, da malo pojasni, kada dođe na red član 27, jer je u tesnoj vezi sa članom 13, čije brisanje predlažemo, kada se daje definicija šta je to domaćinstvo i koja je obaveza da jedan član porodičnog domaćinstva mora da bude osiguran - s obzirom da ima amandman od strane poslanika iz DOS - Reforma Srbije, a koliko sam video Vlada ga je prihvatila i verovatno će biti prihvaćen i ovde na Skupštini - kako će da se primeni član 27, 28. i ostali kada je u pitanju porodična penzija i ko će da nasleđuje tu porodičnu penziju, ako se ovde govori o porodici i o onim licima koja imaju pravo da nasleđuju tu penziju kada se steknu uslovi.
Želeo bih da navedem jedan primer, na selu se često dešava da tetka, teča, ujak i ostali, iako ne čine porodicu, čine porodično domaćinstvo, imaju neko imanje i mogu da budu osigurani. Desiće se taj slučaj da će ta osoba jednostavno da ode iz ovog društva i sa ovog sveta i da treba da neko nsleđuje tu porodičnu penziju. Ovde piše tačno koja su to lica.
S obzirom da je on član porodičnog domaćinstva prema člnu 13, da li će ti koji su sa njim u tom porodičnom domaćinstvu, a nisu u srodstvu ni u porodici u užem ili širem smislu, imati pravo na penziju po ovom zakonu. Desiće se i takvi slučajevi i bilo bi dobro da to bude pojašnjeno, da se ne ostavlja mogućnost činovnicima sutra u fondovima da to tumače od slučaja do slučaja. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, već više od godinu dana svi zaposleni u Srbiji očekuju sa nestrpljenjem zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Očekivali su nešto novo, reformski novo, a u stvari su dobili ovim predlogom zakona od Vlade Republike Srbije samo smanjenje određenih prava za buduće penzionere, kao i manju penziju, po mišljenju SSJ.
Mi smo očekivali da će ovaj novi zakon stvarno reformisati pravo na penzijsko-invalidsko osiguranje i u tom smislu dati nešto novo, pa da se materijalni položaj, kako sadašnjih penzionera, korisnika penzija po bilo kom osnovu, tako i budućih penzionera poboljša.
Ovde je ministarka u svom uvodnom izlaganju rekla da imamo nepovoljan odnos zaposlenih radnika i penzionera. U objašnjenju ovog zakona govori se da je šezdesetih godina šest zaposlenih izdržavalo jednog penzionera, a danas 1,6 zaposlenih izdržavaju jednog penzionera. Sigurno da to nije povoljan odnos i da to nepovoljno utiče na materijalni položaj, odnosno na visinu penzija ovih sadašnjih i budućih korisnika.
Međutim, ovde treba postaviti drugo pitanje: šta smo mi uradili reformski da se taj broj zaposlenih od 1,6 poveća na 2,5 ili 3 zaposlena u Srbiji na jednog penzionera, ali to je pitanje za neke druge diskusije i druge zakone.
U ovom zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, što je najznačajnije, budući penzioneri će pravo na penziju ostvariti na osnovu celokupnog radnog staža, odnosno doprinosa i visine doprinosa, tj. visine plate u svom celokupnom proteklom radnom veku.
To je ono što će odmah dovesti, tvrdim odavde odgovorno, u nepovoljan položaj većinu budućih penzionera u odnosu na sadašnje i korisnike koji će ovih dana otići u penziju, koristeći pravo na najpovoljnijih deset godina.
Ovde je rečeno da je rešenje simulirano na preko 100.000 budućih korisnika penzija i da će vrlo mali broj tih budućih penzionera doći u situaciju da ima manju penziju. To nije tačno, odgovorno tvrdim. Uzmite, bez obzira na ove korektivne faktore, opšti bod i lični bod, da će većina penzionera imati niže penzije po novom zakonu, nego što bi imali po sadašnjem zakonu.
S druge strane, postavlja se pitanje zaposlenih što su u svom radnom veku imali napredovanje u službi - počeli su na najnižim radnim mestima, pa su se školovali, došli do neke fakultetske diplome, pa čak do doktorata - da im sada veće plate neće stvarati uslove za veće penzije. Da li na ovaj način mi destimulišemo ljude da u svom radnom veku ne traže i ne teže da idu ka boljem, ka većoj plati, jer im to neće mnogo uticati na visinu penzije. Možda za 1-2%, a kada već čovek doživi penziju, nije toliko bitno da li će imati 10.000 ili 10.500 dinara.
Do sada najpovoljnijih 10 godina, bar u većini firmi, bilo je tih čuvenih 70-tih do 80-tih godina, kada je privreda u Srbiji dobro radila, kada su plate bile dobre. Uglavnom su ljudi uzimali te proseke za svoju penziju.
Ukoliko se zadrži ovo predloženo rešenje, a mi iz SSJ smo protiv toga, onda bi penzioneri po važećem zakonu imali veću penziju u odnosu na njihove kolege koje iz bilo kojih razloga nisu mogli ili nisu stekli pravo ili neki osnov da bi ostvarili pravo na penziju. Znači, imali bi manju penziju za 10 do 30%, zavisi od pojedinačnog slučaja.
Ovde se postavilo pitanje zašto je veliki broj invalidskih penzija u Srbiji. Oni koje dobro sećanje služi, treba da znaju da su unazad 10, 15, 20 godina dosta bili liberalni uslovi za odlazak u penziju, da lekarske komisije, to se mora priznati javno, nisu baš sa nekom velikom oštrinom gledale na te ljude koji su želeli da budu invalidski penzioneri.
Zatim, bilo je slučajeva da su i firme želele da se oslobode mnogih invalida druge i treće kategorije, pa su čak i preporučivale komisijama da im daju pravo na prvu kategoriju i da odu u penziju. To je činjenica i toj istini treba pogledati u oči.
Međutim, takođe treba reći i sledeće: u mnogim firmama su uslovi rada bili loši, vrlo malo sredstava je odvajano da bi se poboljšali, pa je to umnogome uticalo da je mnogo mlađa kategorija ljudi, ispod 50 godina, sticala pravo na invalidsku penziju, jer im je bila smanjena radna sposobnost ili su bili oboleli od neke profesionalne i druge bolesti zbog koje su morali da odu u invalidsku penziju. Dakle, pitanje invalidske penzije, s jedne strane, jeste pitanje lekarske komisije, ali je s druge strane i pitanje da li su uslovi rada bili dobri i da li je zaštita na radu bila dobro sprovedena u svim firmama.
Imao sam tu sreću da sam godinama radio u Industriji kablova u Jagodini, koja je mnogo svojih sredstava potrošila na zaštitu radnika, na zaštitna sredstva itd. Ulaganjem tih sredstava je dosta smanjena mogućnost dobijanja invaliditeta na radnom mestu.
Sve u svemu, po mišljenju SSJ, ovakav Predlog zakona, kada je u pitanju odlazak u penziju iz radnog odnosa, odnosno zaposlenih u državnim, javnim i sličnim preduzećima, neće poboljšati položaj penzionera. Mislimo da će penzije biti manje, odnosno procentualno manje nego što su sada.
Kao što sam rekao, pitanje invalidskih penzionera je posebno, gde je ovaj član koji reguliše prava na invalidsku penziju i sva ona druga prava po Predlogu zakona u suprotnosti sa članom 40. Ustava Republike Srbije. Ne bih da ga citiram i da oduzimam vreme. Da podsetim, to je važeći Ustav Republike Srbije, još ga nismo promenili i bar toliko bismo morali da ga poštujemo, kad dajemo predlog ovakvog zakona i sutradan kada ga usvajamo. Mi iz SSJ-a smo dali amandman na član 18. Predloga zakona, kojim tražimo da se i u postojećem zakonu primeni član 40. Ustava Republike Srbije, a on daje pravo zaposlenima na smanjenu radnu sposobnost, opasnost od bolesti itd.
Dozvolite mi da se sa nekoliko rečenica osvrnem i na osiguranje poljoprivrednih proizvođača. U Predlogu zakona, u ovom osnovnom tekstu koji imamo, predviđeno je da poljoprivredni proizvođači moraju obavezno da osiguraju jednog ili više članova porodičnog domaćinstva. Takođe, postoji amandman od strane Odbora za poljoprivredu, koliko sam video, verovatno će taj amandman biti usvojen od strane Vlade, a kaže ministarka da je već usvojen, da samo nosilac ili neko od članova porodičnog domaćinstva bude obveznik osiguranja po osnovu poljoprivredne delatnosti.
Mi iz SSJ, kao što je poznato, u većini naših diskusija smo se zalagali i zalagaćemo se uvek za bolji život zemljoradnika ili, ako to lepše zvuči, poljoprivrednih proizvođača. U ovom trenutku ne možemo podržati ovaj predlog zakona, da poljoprivredni proizvođači budu obavezno penziono osigurani. Razlozi su sledeći: u ovom trenutku Fond zemljoradnika duguje poljoprivrednicima ili zemljoradnicima 17 ili 18 penzija, pa se postavlja pitanje - ako se nastavi ovakav trend kašnjenja penzija, a obavežu se poljoprivredni proizvođači da moraju obavezno da osiguraju najmanje jednog svog člana porodičnog domaćinstva, da li će ti, kada steknu pravo na penziju, uopšte dočekati da prime tu penziju, ako će tu penziju ostvarivati sa 63, odnosno 65 godina života, kao i drugi.
(Predsednik: Da li koristite i narednih 10 minuta?) Da.
Drugi razlog jeste što je materijalni položaj poljoprivrednih proizvođača u Srbiji izuzetno težak. U ovom trenuktu, bez obzira što je mali katastarski dohodak kao osnovica za plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zemljoradnika, siguran sam i tvrdim u ime poslaničkog kluba SSJ da će vrlo brzo taj katastarski dohodak biti revalorizovan za nekoliko puta, pa će obaveza poljoprivrednih proizvođača biti daleko veća nego što je sada, u trenutku kada ovaj zakon bude počeo da se primenjuje.
Dakle, činjenica je da su poljoprivredni proizvođači u izuzetno teškom položaju, da njihove proizvode danas nema ko da kupi, niko im ne garantuje cenu itd, pa se postavlja pitanje od čega će ti ljudi da plaćaju, koji je izvor prihoda, a moraće kada ih obavežete da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Bilo je ovde govora, od strane gospođe ministarke, da ima mnogo staračkih domaćinstava koje nema ko da izdržava na selu i da upravo ova penzija treba da im obezbedi neku materijalnu, socijalnu, ekonomsku sigurnost. Gospodo iz vlasti, donesite zakon da deca stara lica moraju da izdržavaju, kao što je u visokorazvijenim zapadnim zemljama obaveza da se izdržavaju roditelji od strane one dece koja imaju od čega da ih izdržavaju.
Ako mislite da je penzija od 2.000 dinara, koliko je sada najmanja penzija poljoprivrednih proizvođača, prima se dva puta mesečno i to neredovno, u ovom trenutku više od mesec dana nije isplaćena zemljoradnička penzija, dovoljna da neko staračko domaćinstvo, odnosno penzioneri i zemljoradnici žive od toga, grdno se varate. Mora mnogo više para da se obezbedi da bi ta lica, kako nisu u mogućnosti da obrađuju svoju zemlju, mogla od toga da se izdržavaju, a ne mogu da se izdržavaju samo od ovih 2.000 dinara.
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvođači, mi iz SSJ-a se zalažemo da se u ovom trenutku ne obavezuju poljoprivredni proizvođači na plaćanje doprinosa, na tzv. obavezno osiguranje, već da se stvore ekonomski uslovi da se poboljša materijalni položaj zemljoradnika, pa da se onda obavežu na plaćanje doprinosa za jednog ili više članova svog porodičnog domaćinstva.
U ovom trenutku mislim da je adekvatno rešenje da to ostane dobrovoljno osiguranje, da svaki zemljoradnik, odnosno nosilac porodičnog domaćinstva oceni i proceni da li je sposoban ekonomski i finansijski da plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i da tako ostavimo slobodu poljoprivrednim proizvođačima da sami odluče žele li ili ne žele da se osiguraju za slučaj starosti.
Posebno bih naglasio da se mi iz stranke SSJ ne slažemo sa uvođenjem plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na ugovor o delu, autorske honorare, na rad preko omladinskih zadruga itd. Zašto - ako i ovo bude ostalo u zakonu, ovakav predlog, i ako se bude plaćalo na autorske honorare, ugovore o delu itd, onda će jedan uzan krug ljudi u ovoj Srbiji, koji stalno imaju sklopljene ugovore o delu, imaju honorare itd. preko raznih veza i vezica, a zna se kako se dobijaju honorarni poslovi, kako se dobijaju poslovi po osnovu ugovora o delu, tako dovesti sebe sigurno u povoljniji položaj kada steknu pravo na penziju, mislim na starosnu, na invalidsku.
Jednostavno, imaće daleko veće penzije nego iste njihove kolege koji rade sa njima, na istom radnom mestu, a da ne pričam o tome da će mnogi ti ugovori da se izvršavaju na radnim mestima, da će mnogi honorari da se zarađuju na radnim mestima i koristeći u firmama, u preduzećima, sva ona pomagala potrebna da bi odradili posao za koji su vezali ugovor.
Dakle, mislim da treba to da izbacite iz ovog zakona, a takođe ne možemo da prihvatimo da se i rad preko omladinskih zadruga obaveže, odnosno da se na te isplate plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na neki način ovaj zakon će biti u koliziji, čini mi se, sa Zakonom o radu, gde to nije predviđeno.
Na kraju, da ne ispadne da samo mi iz SSJ kritikujemo, pohvalio bih član 60. Predloga zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, gde je rečeno da sve žene koje su rodile treće dete imaju pravo na tzv. poseban staž od dve godine, ali istovremeno predlažemo da uzmete u razmatranje mogućnost da žene koje su rodile četvrto, peto ili šesto dete takođe imaju neki poseban staž od jedne ili dve godine viška, da bismo na taj način pospešili rađanje dece u Srbiji i da Srbija izađe iz bele kuge. To vam je predlog SSJ.
Na kraju svega ovog izloženog, i pored ove pohvale člana 60. Predloga zakona, poslanici SSJ ne mogu glasati za Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u načelu, a pošto smo podneli oko 50 amandmana, to je dokaz da smo vrlo studiozno radili na ovom predlogu zakona. Ukoliko se većina ovih amandmana usvoji i bude ugrađena u konačan tekst zakona, razmislićemo da li ćemo vam dati podršku pri konačnom usvajanju zakona. Hvala.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče poslaničkog kluba SSJ, i mi smatramo da je ovaj amandman prihvatljiv. Iz prostog razloga, a zbog šire javnosti, želeo bih samo da pročitam prvo šta je predviđao postojeći član 5. Zakona o privatizaciji. On je govorio o tome da Agencija za privatizaciju jeste pravno lice koje promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom.
Vlada, odnosno resorno ministarstvo, sada nam predlažu da se, pored ovih ovlašćenja, Agenciji daje i sledeće, a to je da prodaje kapital, odnosno imovinu, pa mi iz SSJ pitamo - da li je normalno da ona, u ovom slučaju Agencija, koja inicira, promoviše prodaju kapitala, treba taj kapital i da prodaje, i istovremeno da vrši kontrolu kako je izvršena prodaja.
Pa molim vas, da li je to logično, samo to pitamo. Morao bi neki drugi organ makar da kontroliše tu prodaju, da vrši iniciranje ili da vrši samo prodaju. Nemoguće je i neozbiljno da se jednoj agenciji daje ovoliko ovlašćenja, i posle govorimo o transparentnosti rada oko prodaje, odnosno privatizacije.
Iz tog razloga podržaćemo ovaj amandman.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, SSJ je podnela ovaj amandman i, kao što je gospodin Lukić objasnio, potrebno je da ga prihvatite iz veoma praktičnih razloga.
Naime, Agencija koja je formirana Zakonom o privatizaciji ima samo zadatak da obavlja tehničke poslove u vezi sa prodajom društvenih firmi u Republici Srbiji. Omogućavanje da na ovaj način Agencija zadržava pare na svom žiro računu dobijene od prodaje nekog preduzeća, otvara sumnju da se može stvarati višak vrednosti od tih para, odnosno da se te pare mogu kamatiti nezakonito.
Ako znamo da su danas kod poslovnih banaka mesečne kamate 1,5 do 2%, a ovde se, kod prodaje nekih preduzeća, radi o veoma velikim ciframa, sami izračunajte kolike su te cifre do kojih može da dođe Agencija, a za to nema sankcija, u slučaju da za određeni vremenski period, mesec ili dva, ne prebaci pare dobijene od prodaje nekog preduzeća na račun budžeta.
Za to vreme budžet, da bi zatvorio neke rupe i da bi popunio neke obaveze prema socijali ili nekim drugim davanjima, možda mora da se zadužuje kod drugih poslovnih banaka i da plaća kamatu, pa država ima dvostruku štetu, a možda pojedinci imaju korist. Stvarno ne želim da sumnjam da će to pojedinci raditi, ali se na ovaj način, ukoliko bi ostao ovaj član, stvara sumnja i mogućnost da se to radi.
S druge strane, gospodine ministre, voleo bih samo da saslušate, pošto opet ponavljate priču od juče u vezi Cementare "Popovac". Rekli ste i verujem da su inputi proizvodnje smanjeni za oko 30%. Postavljam logično pitanje, kao čovek dugo u privredi, a i vi ste verovatno dugo bili u privredi, da li je moguće da, ako se troškovi proizvodnje džaka cementa smanje za trećinu, da se cena tog džaka cementa prema kupcu ne smanji ni za jedan procenat? O čemu se tu radi, gde su pare?
(Glas iz sale: Profit.)
Da li smo mi doveli tog stranog kupca u našu državu da profitira na leđima ovih jadnih radnika? Iz tog razloga i iz mnogih razloga, gospodine ministre, SSJ ne može da podržava profitere koje dovodite sa strane.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pre nešto više od godinu i po dana u ovoj skupštini usvojen je Zakon o privatizaciji. SSJ je tada upozoravala da predloženi tekst zakona nije dobar i da neće doneti dobro srpskoj privredi, srpskim radnicima i uopšte srpskoj državi.
Pokušali smo tada, kao sada, da predloženi tekst Predloga zakona o privatizaciji popravimo amandmanima, kao i druge opozicione stranke. Na našu žalost, a pokazalo se na žalost i većine radnika i građana Srbije, nisu prihvaćeni i stupio je na snagu ovakav nakaradni Zakon o privatizaciji, koji Srbiji, srpskoj privredi i srpskim radnicima, državi Srbiji, ništa dobro nije doneo.
Šta nam je donela primena Zakona o privatizaciji za ovih 20 meseci? I pored nastojanja reformske vlade da na sve moguće načine pred svojim kontrolisanim medijima prikaže da je počeo da teče med i mleko u Republici Srbiji, nažalost, rezultati su sasvim drugačiji. Statistički podaci pokazuju, a to su objavljeni podaci Statističkog zavoda, koji je pod kontrolom ove vlasti, da u Republici Srbiji imamo pad industrijske proizvodnje u 2002. godini u odnosu na 2001. godinu, povećan broj nezaposlenih radnika za nekoliko desetina hiljada, onih evidentiranih radnika, pad kupovne, realne kupovne moći radnika i građana Srbije itd.
Svi građani Srbije su očekivali da će, pored onih 6 milijardi dolara, koje su čekale na granici Republike Srbije da uđu u ovu jadnu i napaćenu zemlju, pored donacija, dotacija itd, ući i strani kapital, da će se povećati i poboljšati standard radnika, da će se povećati industrijska proizvodnja i zaposlenost, da će mladi ljudi imati perspektivu.
Nažalost, još jednom ponavljam, ono na šta je upozoravala SSJ pokazalo se kao tačno. Od tog posla nije bilo ništa. Sada se postavlja drugo pitanje - gde su uložene pare od prodatih najboljih srpskih preduzeća, jer počelo se upravo sa prodajom najboljih srpskih preduzeća?
Naime, prvo se počelo sa prodajom srpskih cementara; njih je, uzgred budi rečeno, i najlošiji trgovac u Republici Srbiji mogao da proda. Znate, dolazim iz Pomoravlja i tamo pomoravski seljaci, kada zapadnu u krizu, obično na tržište ne izvode najbolju kravu, nego pokušaju da prodaju najlošiju da bi se spasili, da bi nekako svoje domaćinstvo poveli ka boljem.
Ovde se krenulo, u privredi Srbije, u privatizaciju, da se proda ono što je najbolje, što je i u ranijem periodu radilo dobro, gde su plate bile izuzetno dobre. Prosek plate u tim cementarama je inače bio daleko iznad proseka u privredi Republike Srbije. I, gde su se uložile te pare - umesto da su uložene u privredu, u proizvodnju, u nova radna mesta, u zapošljavanje, u razvoj i otvaranje malih i srednjih preduzeća, upravo se najveći deo tih dobijenih para ulaže u neprofitabilne stvari.
Uzeću samo jedan primer - od prodate Fabrike cementa u Velikom Popovcu, kod Paraćina, od onih malih para, onih 5% što je ostalo opštini Paraćin, gospodine ministre, ulaže se ovih dana 600.000 maraka u otvaranje lokalne TV Paraćin, pa se mi pitamo da li je moguće da se te pare, koje su sticali svi radnici i građani opštine Paraćin, ulažu u nešto što nije profitabilno? Ali, znate zašto se ulaže - zato što je tamo raspušten Odbor Demokratske stranke, uveden je neki poverenik i njegova je želja da se otvori TV Paraćin, da bi mogao stalno da se pojavljuje i valjda da reklamira, ili već šta drugo da radi, ovu reformsku Vladu, reforme koje su građane Srbije dovele dovde dokle su dovele.
S druge strane, govorilo se ovde da se od uzetih para od prodatih preduzeća ulaže u poljoprivredu. E sada, kao čovek iz SSJ, koji brine za poljoprivrednu proizvodnju i poljoprivredne proizvođače, koji od oslobođenja, mislim od Drugog svetskog rata, do dana današnjeg nisu bili u gorem položaju, da mi neko iz ministarstava za privatizaciju i poljoprivredu ukaže prstom i kaže gde su uložene, u koje to poljoprivredno dobro, u koje to poljoprivredno gazdinstvo, te pare?
Seljak nikada nije živeo gore nego što živi danas i nemojte da pričamo da se danas živi bolje, da su uložene pare u seljaka, u kredite. Gde su ti krediti? Gde su te pare? Nema ih, dame i gospodo, i to vi vrlo dobro znate.
A, gospodin koji dolazi iz Podunavskog okruga i koji zna da zaviri u tuđe dvorište (čiji se komentar iz sale nije čuo) i da priča šta se radi, bilo bi najbolje da izađe ispred radnika "Goše" iz Smederevske Palanke i da im objasni zašto 15 meseci ne primaju platu i zašto se njihovo kretanje prema Velikoj Plani i autoputu zove marš gladnih. Samo to neka objasni. Jer, upravo 18 i 20 meseci je kako se primenjuje Zakon o privatizaciji.
Govorimo o prodaji preduzeća po starom zakonu i po novom po realnim cenama, i ako gledamo na TV-u aukcijsku prodaju pojedinih firmi, videćemo da se mnoge firme prodaju po knjigovodstvenoj vrednosti, koja nema blage veze sa realnom tržišnom vrednošću.
Navešću samo jedan primer. U Beogradu je pre izvesnog vremena prodat deo jedne firme koja se podelila na tri dela za nekih 600 hiljada maraka, sa rokom otplate od šest godina, a ta firma se nalazi u srcu grada, ima par hiljada kvadrata poslovnog prostora i samo prodajom tog poslovnog prostora će taj novi gazda dobiti tri puta više para nego što je uložio. A ta firma nema gubitaka, nema ni neizmirenih obaveza, pa sada mi iz Stranke srpskog jedinstva pitamo - koje su to realne procene, koja je to realna tržišna vrednost prodatih firmi.
Govorilo se o ceni cementa ovde, pa moram i to da pomenem. Gospodin ministar je govorio da su inputi proizvodnje pali za 35% u Fabricu u Popovcu. Ako je tako, zašto novi gazda nije snizio cenu cementa bar za 15 ili 20%, da ne kažemo za 35%, ako su mu troškovi proizvodnje smanjeni za 35%. Valjda je to tržišno poslovanje. Smanjeni su ulazni troškovi proizvodnje, ali je zato cena ostala ista, a govori se da će biti i viša.
I na kraju, dame i gospodo, imam obavezu da vas kao zamenik predsednika poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva obavestim da sam upravo ovih dana od jedinog sindikata koji na najpravedniji način zastupa interese radnika i zaposlenih u Republici Srbiji, a to je od Saveza samostalnih sinikata Srbije dobio pismo u kome, između ostalog, upozoravaju - "sa našeg stanovišta je katastrofalno predloženo rešenje da se ništa ne pita onaj subjekt privatizaciji čiji se kapital, odnosno imovina prodaje". I, da ne čitam dalje, samo jedno upozorenje.
Sindikat traži da se iz procesa privatizacije izuzmu objekti za odmor i rekreaciju zaposlenih, te da se oni prenesu u svojinu sindikata u subjektu privatizacije, pre svega uvažavajući činjenicu da su građeni iz sredstava zajedničke potrošnje.
Taj sindikat upozorava da će, u slučaju da se ovakav nakaradn predlog zakona usvoji, to biti dodatni podstrek za iskazivanje već nagomilanog nezadovoljstva i inače obespravljenih zaposlenih, koji su u izuzetno teškom materijalnom i socijalnom položaju.
Dame i gospodo, iz ovih i mnogih drugih razloga SSJ ne može podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji, jer znamo i sigurni smo u to da će samo doneti još gore srpskom radniku, srpskoj privredi i građanima Srbije u celini.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 82. stav 2.
Gospođo predsedavajuća, vi ste malopre povredili član 82, jer sam reklamirao član 82. stav 2. Sada, za vaše obaveštenje, moram da ga pročitam: "Kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna najmanje jedna trećina narodnih poslanika", a ne šta je na ekranu.
Prema tome, nema prisutna 84 narodna poslanika. Molim vas da se proveri ubacivanjem kartica da li ima 84 prisutna poslanika.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima, koju je većina nas dobila jutros i velika većina nije do početka ovog zasedanja ni uspela da pročita sve članove Povelje.
Prema stavu poslaničkog kluba SSJ nije moralo da se hitri ovoliko sa donošenjem ove povelje, iz prostog razloga što, po našem mišljenju, u ovoj povelji nema ničega novog i revolucionarnog u odnosu na ono kako je oblast manjinskih prava bila regulisana Ustavom SRJ, koju ste vi uništili, i Ustavom Republike Srbije, koji je još uvek na snazi i koji takođe u mnogim svojim članovima reguliše ljudska i manjinska prava srpskog naroda i svih etničkih zajednica i nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije.
No, šta je tu je, ja ću pokušati da izložim stav SSJ u odnosu na neke članove ove povelje koje je predlagač dao i kojima je regulisao ljudska i manjinska prava. Počeću od člana 3. gde se, između ostalog, kaže da su svi građani pred zakonom jednaki. Jeste to formalno, da su svi građani pred zakonom jednaki, ali u praksi je, dame i gospodo, sasvim drugačije. Građani koji podržavaju opciju DOS-a su u povoljnijem položaju u odnosu na ostale građane pred zakonom. Imate različite primere širom Srbije, iz mnogih gradova i sela, i možete da proverite da je to tačno.
Dakle, ovo slovo na papiru mi iz SSJ zdušno podržavamo i želeli bismo da to bude baš primenjeno prema svim građanima Republike Srbije, odnosno prema srpskom narodu i svim etničkim zajednicama i nacionalnim manjinama koje žive na teritoriji Republike Srbije.
Postavlja se pitanje u vezi sa članom 20, na koji takođe imamo primedbu. U članu 20. piše da se "niko ne može smatrati krivim ili kazniti za delo koje, pre nego što je izvršeno, nije bilo predviđeno zakonom kao kažnjivo".
S obzirom da vi pripremate neke propise o kojima trenutno samo možemo da čitamo u štampi i slušamo preko raznih elektronskih medija, da se pripremaju zakoni koji će retroaktivno kažnjavati za neka učinjena dela, neke delikte, ili već šta (to popularno nazivati lustracijom, ili već kako) a koja prema sadašnjim ili prema ondašnjim propisima nisu bila predviđena, pitamo se da li će Povelja biti primenjena (i ovaj član) ovako kako i piše u ovoj ustavnoj povelji.
Posebno želim da naglasim i da prenesem stav SSJ kad je u pitanju član 23, koji se odnosi na pravo na imovinu. Tu, između ostalog, stoji: "Jemči se pravo svojine i pravo nasleđivanja. Korišćenje imovine se može ograničiti zakonom, u skladu sa opštim interesom".
Postavljam vam pitanje, dame i gospodo, kada ćete i da li ćete uopšte konačno doneti zakon o povraćaju neopravdano oduzete imovine svim građanima Republike Srbije posle 1945. godine - a sve partije u borbi za vlast u predizbornim kampanjama pričaju kako će jedan od prvih zadataka biti upravo donošenje zakona kojim će se vratiti neopravdano oduzeta imovina - upravo da bi se i primenio ovaj član koji ste predvideli u Povelji.
Mi iz SSJ vam predlažemo da odmah, koliko sutra, stavite na dnevni red ove skupštine povraćaj neopravdano oduzete imovine građanima Republike Srbije.
Kad je u pitanju član 28. (o tome je i predsednik SSJ govorio), radi se o prigovoru savesti, mi postavljamo jedno pitanje - da li oni, građani Republike Srbije koji žele da ostvare određena prava ravnopravno sa svim građanima drugih veroispovesti i nacionalnosti itd, bez obzira da li su pripadnici srpskog naroda ili nisu, žele samo da ostvaruju prava, ali ne i obaveze?
Postavljamo pitanje - šta će se desiti ako sutra neko napadne ovu državu, a da se neko pozove na prigovor savesti i da jednostavno kaže kako ne može da nosi oružje, jer to njegova vera ili opredeljenje ne prihvataju? Onda mi pitamo - da li je govorio tako i taj prigovor savesti kad su u pitanju određena prava, koja se ostvaruju u ovoj državi, na osnovu ove ustavne povelje, na osnovu Ustava i zakona?
U član 36. ste stavili jednu sasvim nepotrebnu odredbu, a to je da se punoletstvo u ovoj državi stiče sa 18 godina. Pa valjda postoje drugi propisi koji regulišu tu oblast i kažu kada građani ove države stiču punoletstvo. Ako ste već hteli da ova odredba stoji ovde, zašto niste išli dalje pa da kažete šta je to mlađe maloletno lice, starije maloletno lice, mlađe punoletno lice itd.
Koliko je nama svima poznato, to veoma dobro regulišu drugi pozitivni propisi, kao što je Krivični zakon Republike Srbije, Zakon o porodici itd.
Na kraju, dame i gospodo, postavlja se pitanje, ako već ovde štitimo prava nacionalnih manjina, da li ovom poveljom treba da štitimo i prava pripadnika srpskog naroda u onim opštinama, gradovima itd. gde oni predstavljaju manjinu, odnosno gde su u manjem broju naseljeni od pripadnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica. Nijednim slovom ovde niste to napisali.
Istovremeno vas podsećam da bi trebalo ovde da primenite i princip reciprociteta, a to znači da pripadnici srpskog naroda treba da imaju u drugim državama u kojima žive i u kojima predstavljaju nacionalnu manjinu ili etničku zajednicu, već kako ih gde nazivaju, ista ta prava, koja nudimo pripadnicima nacionalnih manjina tih država. Da li Srbi imaju ista ta prava u tim državama?
Mi iz SSJ odgovorno tvrdimo da to nije tako, da pripadnici tih naroda u Srbiji imaju daleko veća prava, nego što imaju pripadnici srpskog naroda u tim državama gde sada žive.
I na kraju, ne mogu a da se ne osvrnem na izlaganje jednog uvaženog kolege ovde, koji je, između ostalog, rekao da postoji nova definicija verskih sekti, kad je u pitanju pravo na slobodu vere i veroispovesti, pa je rekao da su to male verske zajednice.
E, pa, gospodo, mi iz Stranke, srpskog jedinstva ne možemo da podržimo takve "male verske zajednice", koje vrbuju mlade, nepunoletne građane Srbije, odnosno decu, gde se prinose žrtve, raznorazne, raznim hramovima i bogovima. E, gospodo, Stranka srpskog jedinstva nije za takvu slobodu vere i veroispovesti.
Mi jesmo za to da svaki građanin ima pravo da slobodno ispoljava svoju veru, ali nismo za sekte koje su pogubne za srpski narod, odnosno za mladost Srbije.
Na kraju, kada je u pitanju seksualna sloboda, svi oni koji zagovaraju seksualnu slobodu koja nije prirodna, ono što je vekovima, kada se zna šta rade pripadnici muškog i ženskog pola ove Srbije, tu seksualnu slobodu neka ispoljavaju na drugi način, ali nemojte da traže da to uđe u povelju, jer valjda znamo od vekova šta je to seks u ovoj državi. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ je ovaj amandman podnela iz čisto praktičnih razloga.
Naime, u ovoj skupštini sada ima nekih poslaničkih grupa sa taman toliko poslanika koliko je neophodno da bi mogla da se formira poslanička grupa. U slučaju, ne daj bože, da iz bilo kojih razloga dođe do smanjenja broja poslanika u tim poslaničkim grupama, ne bi mogli da nađu poslanike da bi dopunili broj neophodan za formiranje poslaničke grupe.
Onda bi cena poslanika u ovoj skupštini dostigla vrlo visoke razmere, pa bi došlo opet do jednog grubog kršenja volje građana Srbije, koja je iskazana na izborima u 2000. godini. Mi smatramo da se prihvatanjem ovog našeg amandmana upravo preslikava volja građana Srbije izražena na izborima decembra meseca 2000. godine, a pošto sada DOS-ovska većina nije htela, ili nije smela, da raspiše neposredne izbore za izbor poslanika u državnu zajednicu Srbija i Crna Gora. Mislimo da bi bilo najbolje i jedino ispravno da se preslika volja građana iskazana, kao što sam rekao, na izborima decembra 2000. godine.
Svaki drugačiji postupak i drugačiji način rada predstavlja grubo kršenje izražene volje građana Srbije na izborima decembra meseca i na taj način se želi po svaku cenu zadržati kakva-takva većina u budućem saveznom parlamentu, za koga i mi smatramo da neće dugo opstati, jer ako se već građani Srbije nisu pitali da li žele da žive u ovakvoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, onda bi bilo logično bar da ostane ona volja, preslikana volja građana, iz decembra meseca 2000. godine.
Formiranje poslaničke grupe u januaru mesecu 2001. godine je upravo odraz procenta glasova što su ga dobile stranke i koalicije koje su izašle na izbore decembra meseca 2000. godine i na taj način broj poslanika je dao pravo tim strankama i koalicijama da formiraju poslaničke grupe u tom broju.
Ovo što se sada događa u srpskom parlamentu mislim da će poslužiti pravnim teoretičarima za pisanje neke pravne istorije, posle nekog izvesnog vremena, kako se krše elementarne norme zakona koji reguliše izbor narodnih poslanika i kako se krši važeći Ustav Republike Srbije.
Imao sam prilike, dame i gospodo, da na jednom odboru, čiji sam član, čujem jednu ovakvu formulaciju za one dame i gospodu koji su podneli neopozive ostavke na mesto poslanika u Republičkoj skupštini - da su bili u pravnoj zabludi. Bojim se da, ukoliko bi se ova formulacija prenela šire, svako ko napravi neku grešku u bilo kojoj delatnosti može da se pozove na ovaj čuveni akt Administrativnog odbora i da kaže - bio sam u pravnoj zabludi i nisam znao da to ne smem da radim.
Zato vas molimo i tražimo od vas da prihvatite ovaj amandman SSJ, jer mislimo da će se na taj način, koliko-toliko, ispoštovati norme pozitivnih propisa i ispoštovati volja građana Srbije, koja je iskazana na izborima decembra 2000. godine.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće podržati Predlog zakona o izboru predstavnika u Skupštinu državne zajednice Srbija i Crna Gora iz nekoliko razloga:
Prvi i osnovni razlog što se ovim predlogom zakona o izboru poslanika grubo narušava izborna volja građana Srbije, izražena na izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije održanim decembra meseca 2000. godine.
Kao što vam je poznato, na tim izborima je uzelo učešće više stranaka i koalicija. Pravo da imaju svoje predstavnike, odnosno svoje poslanike u ovom cenjenom domu stekle su: jedna koalicija i tri partije. Među te tri partije koje su dobile pravo, za koje su se građani opredelili, da mogu adekvatno da zastupaju bila je i Stranka srpskog jedinstva. Ona je dobila pravo na 14 poslanika i toliko i sada ima, bez obzira koliko bi neko želeo da taj broj poslanika Stranke srpskog jedinstva smanji. Ima u ovoj državi još pravde i zakona. Na kraju će pravda pobediti, jer jeste pravda spora, ali je dostupna. Na kraju, uvek pravda pobedi.
Na našoj strani je i član 88. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika Republike Srbije koji kaže da se - pravo na mandat gubi kad prestane članstvo u partiji, odnosno koaliciji. Kaže se da se čeka odluka Ustavnog suda Republike Srbije, da bi se mogle donositi odluke po zahtevima mnogih stranaka radi odluzimanja mandata poslanicima kojima je prestalo članstvo u političkim partijama, odnosno koalicijama.
Samo pitam, ispred Stranke srpskog jedinstva, ako postoji jedan zakon, da li on važi i za poslanike i za odbornike. Po vama ne važi. Jer, vi iz većine DOS-ovske oduzimate mandate odbornicima širom Srbije kada napuste, najčešće, Demokratsku stranku, primenom člana 88. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se primenjuje adekvatno i na izbore i na oduzimanje mandata odbornicima. Ako mi ne verujete, dolazim iz Pomoravlja, pozovite predstavnike skupština opština Jagodina i Ćuprija, pa ćete videti kako su oduzimani odbornički mandati onim odbornicima koji su isključivani, odnosno prestalo im je članstvo u političkim organizacijama. Kažem, najčešće je to bilo u Demokratskoj stranci.
Sada malo i o zakonu. U članu 3. predloženog zakona, kojeg je predložila poslanička grupa DOS, stoji između ostalog: "U raspodeli mandata u Skupštini učestvuju političke stranke i političke koalicije, i druge organizacije koje su zastupljene u Narodnoj skupštini Republike Srbije".
Cenjene dame i gospodo, koje su to druge organizacije koje su zastupljene u ovom parlamentu?
Ponavljam, na izborima održanim decembra meseca 2000. godine pravo da budu zastupljene u ovom domu dobile su one političke organizacije i koalicije koje su prešle cenzus od 5%. Nema drugih organizacija koje su tada stekle pravo da imaju poslanike u ovom domu i da donose zakone, a koji su, nažalost, najčešće pogubni po građane Srbije i njihov standard.
U članu 5. zakona napisali ste da se poslanici biraju srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslaničke grupe su formirane po konstituisanju Narodne skupštine. Znate kada je konstituisana, u januaru mesecu 2001. godine, i tada su poslaničke grupe brojale onoliko koliko su brojale, da sada ne nabrajam, i prema tom konstituisanju i formiranju te poslaničke grupe ostvaruju određena prava na broj poslanika u saveznom parlamentu, odnosno u Skupštini državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Dame i gospodo, što se tiče SSJ, računali vi sa 13 ili 14 poslanika, mi imamo pravo na pet poslanika u saveznom parlamentu. Znači, nećete nas mnogo povrediti time što ste pokušali da nam otmete mandat jednog poslanika, na čast i čest tom poslaniku, a i vama koji to želite da uradite i da zaklonite, jer će SSJ imati, po svim proračunima, pet poslanika u saveznom parlamentu. Matematika je egzaktna nauka, inače sam pravnik po struci, možda ćete vi izmisliti u međuvremenu da je to neka drugačija nauka, pa ćete napraviti matematiku kako vama odgovara.
Ali, na stranu to, vi računajte kako mislite da vama treba. Ako već govorimo u ovom domu da je nosilac mandata poslanik, zašto se, dame i gospodo, posle septembarskih izbora 2000. godine, a tada ste već uzeli vlast u Srbiji, niste zalagali da promenite Zakon o izboru narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa tražili da poslanik bude nosilac mandata i da mu samo ostavkom, smrću, daleko bilo, ili nekim drugim slučajem koji ga onemogućava da vrši funkciju poslanika može prestati mandat.
Niste, već ste onda na listu stavljali ljude po redosledu, kako je predviđao zakon, a sada retroaktivno govorite posle dve godine da je poslanik nosilac mandata. E, neće moći. Znate, i u Ustavnom sudu Srbije sede časni i pošteni ljudi, vrsni pravnici. Bez obzira koliko vi vršili pritisak na njih, oni će doneti odluku u skladu sa zakonom, a nadamo se da će takvu odluku takođe doneti i Vrhovni sud Srbije, bez obzira koliko vršili pritisak na te ljude koji tamo rade.
SSJ će nastaviti da se bori da zakonskim sredstvom vrati svoj četrnaesti mandat, onako kako je to predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika i Ustavom Republike Srbije, a da vas podsetim da u Ustavu Republike Srbije, između ostalog, piše da se izbor i opoziv poslanika reguliše zakonom. Da vas podsetim i na izjave nekih ljudi, prvenstveno iz CeSID-a i drugih nevladinih organizacija, koje vrlo često volite da citirate kad vam njihove izjave idu u prilog; upravo je iz CESID-a neki dan data izjava od odgovornih ljudi da je Zakon o izboru narodnih poslanika Republike Srbije, ovakav kakav je donet, valjan, da je donet na osnovu važećeg Ustava Republike Srbije i da mora da se primenjuje u svim svojim odredbama dok je na snazi.
Prema tome, pokrenite proceduru za izmenu postojećeg zakona, pa ćemo videti kako će biti.
Na kraju, da zaključim još jednom, SSJ neće podržati ovaj predloženi zakon samo iz jednog razloga, što se kosi sa Ustavom Republike Srbije, sa Zakonom o izboru narodnih poslanika u Skupštinu Republike Srbije, a ne zato što mislite da smo oštećeni. Uzmite digitrone, ako ne znate drugačije da računate, SSJ ima pravo na pet saveznih poslanika.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SSJ podneo je amandman na član 28. Predloga zakona o duvanu, kojim traži da se predviđena obaveza u članu 28. za one koji žele da se bave trgovinom na veliko duvanom, a to je obaveza da imaju skladišni prostor za skladištenje 30 tona cigareta, smanji na 5 tona.
Smatramo da je ova cifra od pet tona i obaveza posedovanja magacinskog prostora za smeštaj pet tona cigareta i drugih duvanskih proizvoda primerena, jer 80% trgovaca u Srbiji koji se bavi između ostalog i trgovinom na veliko duvanom i duvanskim proizvodima, ne bavi se isključivo trgovinom na veliko duvanskim proizvodima, već im je to sporedna delatnost u njihovoj trgovini na veliko, jer se bave drugom trgovinom, odnosno trgovinom na veliko ostalim proizvodima kojima snabdevaju trgovine na malo.
Takođe, tražili smo da se u istom članu, znači u članu 28, brišu stavovi od 3. do 8. iz sledećih razloga. Naime, tim stavovima je predviđeno da ona pravna lica i preduzetnici koji su u poslednje tri godine od dana podnošenja zahteva kažnjeni novčano ili krivično za učinjen prestup, odnosno prekršaj u trgovini duvanskim proizvodima, nemaju pravo da se bave tim poslom. Mi iz SSJ-a mislimo da bi ovo bilo dva puta kažnjavanje za isti prekršaj. Naime, u Ustavu Republike Srbije stoji da nema retroaktivnog dejstva zakona.
S druge strane, ako je već neko kažnjen novčano ili prekršajno, pravno lice, da li preduzetnik, odgovorno lice u tom preduzeću, odnosno kod preduzetnika, ne može sada da bude kažnjen time što mu neće biti dozvoljeno da nastavi da radi jedan posao koji radi godinama. Razumeli bismo da se ovaj zakon, kao što je predviđeno, primenjuje od dana njegovog donošenja, pa, ubuduće, ko bude učinio ovakav prestup, odnosno prekršaj da bude kažnjen između ostalog i oduzimanjem licence, odnosno prava da se bavi trgovinom na veliko.
Ista ovakva odredba je predviđena i kod trgovaca na malo. Ponavljamo, znači, nema pravne sigurnosti u pravnom životu Republike Srbije, jer da je neko znao da će mu biti oduzeta dozvola za rad u ovoj vrsti delatnosti, onda bi on možda drugačiju kontrolu imao u odnosu na svoje radnike, na svoje saradnike itd.
Prema tome, necelishodno je da se ovaj zakon primenjuje unazad i na taj način se pospešuju i stavljaju u povoljniji položaj oni trgovci na veliko duvanom i duvanskim proizvodima koji su se bavili nekom drugom vrstom delatnosti, za koju su takođe bili kažnjavani za učinjene privredne prestupe ili prekršaje, ali sada mogu da se bave trgovinom duvana na veliko, jer za to nisu kažnjavani.
Iz tog razloga predlažem da prihvatite ovaj amandman SSJ.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SSJ je predložio da se član 34. briše. Zbog javnosti, evo o čemu se radi.
U članu 34. Predloga zakona o duvanu Vlada je predvidela uslove za dobijanje odobrenja za obavljanje trgovine na malo duvanskim proizvodima. Mi iz SSJ bismo mogli da prihvatimo da budu ovako oštri uslovi za pravo dobijanja licence za trgovinu na malo da je u pitanju neki drugi proizvod, ali kad je u pitanju duvan i duvanski proizvodi, tražiti ovako oštre uslove za dobijanje dozvole, mislim da je u najmanju ruku nedobronamerno i nije u skladu sa privrednim kretanjima u ovoj zemlji.
Naime, između ostalog, Vlada kaže da bi se dobilo pravo, da ne treba da ima neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Postavlja se pitanje - da li samo onaj ko želi da se bavi trgovinom na malo duvanom i duvanskim proizvodima treba da bude kažnjen, odnosno da mu se zabrani tj. da mu se ne da licenca za obavljanje te vrste delatnosti, ukoliko nije izmirio obaveze po osnovu javnih prihoda? Šta je sa ostalim trgovcima na malo i drugim trgovcima, koji ne izmiruju redovno ili uopšte ne izmiruju obaveze po osnovu javnih prihoda?
S druge strane, takođe se govori o kaznama koje su izrečene, u periodu od tri godine, pre dana podnošenja zahteva za dobijanje prava za obavljanje trgovine na malo, odnosno za dobijanje licence od agencije, pa se između ostalog kaže - onaj koji je novčano kažnjen ili kažnjen kaznom zatvora itd. Ako je nekome već izrečena mera u postupku (govorim o postupcima koji su okončani za neki prekršaj iz trgovine na malo duvanom i duvanskim proizvodima), a nije mu od strane nadležnog organa koji je izrekao meru, odnosno kaznu, izrečena i mera zabrane bavljenja tom vrstom delatnosti, zašto sada ovaj zakon preuzima prerogativ da retroaktivno deluje na takve vrste prekršaja i zašto bi neki preduzetnik odgovarao zbog toga što se neki njegov radnik, između ostalog, bavio i nekom nedozvoljenom trgovinom na malo, a bilo je takvih slučajeva u prošlosti, vi to vrlo dobro znate.
Zbog toga smatramo da ovaj član treba brisati, a daću šire obrazloženje, o tome ću govoriti kada budem govorio o članu 35, jer se na ovaj način trgovci na malo koji žele da se bave prodajom na malo duvana i duvanskih proizvoda stavljaju u neravnopravni položaj sa drugim trgovcima na malo, takođe kad su u pitanju akcizni proizvodi, kao što je npr. kafa, alkohol i sl.
Zašto bi oni imali obavezu da ispunjavaju ove uslove, ako su ih već ispunili i dobili dozvolu za rad od tržišne inspekcije, sanitarne inspekcije, inspekcije za zaštitu na radu itd.
Zbog toga vam predlažem da onog čuvenog dana za glasanje pritisnete zeleno dugme i glasate za ovaj amandman SSJ.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SSJ podneo je amandman na član 35. kojim traži da se član 35. briše. Iz kojih razloga? Zato što se ovim članom reguliše dobijanje odobrenja za obavljanje trgovine na malo duvanom i duvanskim proizvodima. Između ostalog je propisano da onaj ko želi da se bavi maloprodajom duvana i duvanskih proizvoda mora da zatraži od agencije za duvan odobrenje i to odobrenje važi samo godinu dana. Takođe, mora da plati 3.000 dinara takse da bi mogao da se bavi maloprodajom duvana i duvanskih proizvoda na malo.
Postavlja se jedno sasvim logično pitanje - šta sa prodavnicama u malim mestima, u mestima koja su dosta udaljena od većih centara; prodavnica koja u asortimanu svoje robe ima samo dve - tri vrste cigareta, nema iz ministarstva ljudi da im se objasni, da se trgovina na malo duvanom i duvanskim proizvodima obavlja samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, kao i većim urbanim sredinama.
Duvan i duvanski proizvodi se prodaju u malim seoskim sredinama sa 50, 60, 70 kuća, koje imaju samo jednu prodavnicu, a kupac može da kupi samo osnovne prehrambene proizvode i uz to prodavac drži dve ili tri vrste cigareta koje pušač može da kupi. Na ovaj način, ukoliko bi ostala ova odredba, koja je rigorozna, sigurni budite da prodavci neće držati te proizvode, jer im se ne isplati; opet bez ministarstva ne znaju da su rabati maloprodaje na duvan i duvanske proizvode od 5% do 8% na maloprodaju.
Znači, zarada je mala, skoro nikakva i on treba da plati taksu za licencu; još mora da istakne na posebnom mestu, vidno označeno, da ima pravo da prodaje duvan i duvanske proizvode. Šta je on, dame i gospodo, do sada radio, taj prodavac u toj prodavnici? On je dobio odobrenje od nadležnih državnih organa, raznih inspekcija o kojima sam pričao. Zar mora ponovo da skuplja silnu dokumentaciju i da podnosi zahtev da bi mogao da prodaje u nekoj seoskoj sredini (kao što sam rekao, ima 100 ili 200 stanovnika) dve ili tri vrste duvanskih proizvoda.
Stav SSJ jeste da je ovo dodatno opterećenje na maloprodaju. Umesto da se spreči prodaja na crno, upravo će se dozvoliti da pojedinci iz tih sela kupe duvan i duvanske proizvode u nekom većem mestu i da ga preprodaju po daleko većim cenama, jer prodavci neće biti stimulisani da drže te proizvode u svojim prodavnicama. Molim vas da prilikom glasanja usvojite ovaj amandman SSJ-a, iz čisto praktičnih razloga, da ne maltretiramo građane, a ne samo prodavce. Hvala lepo.