Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.

Zahvaljujem, koleginice.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Gordana Čomić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Bogdanović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Poštovana ministarko, poštovane kolege i ministarko, da li smo danas došli u situaciju da svoj jezik branimo od nas samih, što je, čini mi se, retko koji narod dozvolio sebi?

Za Jedinstvenu Srbiju očuvanje srpske ćirilice predstavlja očuvanje našeg identiteta, jer za jedan narod jezik predstavlja temelj kuće, a pismo krov te kuće.

Vekovima smo se borili za očuvanje našeg jezika i pisma i ta borba nije bila nimalo laka, ali smo u tim mračnim i strašnim vremenima uspeli. Da li danas treba da odustanemo od toga i da li je tada bilo lakše nego sada? Mislim da nije i da svaka zemlja neguje svoj jezik i kulturu i u tome je ključ opstanka našeg naroda, i zbog toga mi je drago što smo posle toliko vremena i toliko rada došli do ovakvog zakona i što ćemo o njemu danas raspravljati i nadam se da ćemo ga u danu za glasanje i usvojiti.

Svedoci smo da modernizacija i globalizacija menja način življenja, ali pismo i jezik srpskog naroda ne smemo da dozvolimo da padne pod uticaj tih modernih pravaca, iako smo, nažalost, skloni da lako prihvatamo tuđe kulture, a našu nekako olako doživljavamo i mnogo nam je lepše da obilazimo građevine i druga arhitektonska zdanja širom sveta, da našu baštinu zaboravljamo i ne posvetimo joj dovoljno pažnje. Koliko nas umesto na skijanje ili na more ode da obiđe Žiču, Studenicu, Ravanicu, Frušku Goru, Ovčarsko-kablarsku klisuru, koja predstavlja malu Svetu Goru i mnoge druge svedoke naše bogate istorije i kulture?

Džabe je Đura Daničić vodio rat za srpski jezik i pravopis, ako taj jezik danas nema ko da brani, neguje i da se njime služi.

Odavno je poznato da narod bez jezika ne postoji. Gubljenjem jezika gubimo i sebe. I naša azbuka je najsavremenija i svako slovo ima svoj glas. Zato trebamo da sačuvamo ono što nam je dato, jer ćemo jedino tako da sačuvamo sebe i svoj narod.

Moramo se boriti za ono što je neko već stvorio i sada kad imamo sve, naš zadatak je da samo to negujemo i da zaštitimo.

Svesni smo da srpsku ćirilicu i jezik ne mogu sačuvati vlasnici ni restorana, ni kafića, ni butika, koji će radnje društveno-odgovorno nazvati srpskim imenima, a reklame pisati ćirilicom, već to može država koja će doneti upravo ovakav zakon o kojem danas raspravljamo. A na nama je kao pojedincima da se zalažemo i da učimo buduće generacije da je srpska ćirilica i srpski jezik naše ime i prezime.

Zakonom su predviđene i olakšice za sve one koji koriste ćirilicu, ali mislim da mi akcenat trebamo da stavimo i na najmlađe i da kroz razne promocije srpskog pisma usmerimo mlade da što više koriste ćirilicu i u neformalnim konverzacijama, što pisanim, što usmenim, jer je danas moderno da se koriste razne skraćenice iz drugih jezika, umesto da koristimo naše reči, a Bogu hvala, imamo bogat leksikon reči. Treba da naučimo mlade da budu ponosni na viševekovnu borbu da očuvamo svoj jezik i kulturu.

Ja sam bila iznenađena danas izlaganjem kolege Jovanovića, koji je izneo da je njegov sin u prvom razredu prvo naučio pesmicu na engleskom jeziku, dok je moja generacija učila jednu od najlepših pesama Ljubivoja Ršumovića „Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem. Domovina se brani životom i lepim vaspitanjem.“

Mislim da ovaj stih govori mnogo i šalje jasnu poruku da očuvanjem naše kulture smo očuvali i nas same.

Borba da se očuva ćirilica čini mi se da neprestano traje i bez obzira na to što će neko ovaj predloženi zakon doživeti tako da favorizujemo ćirilicu nad latinicom, JS nema problem sa tim, jer znamo šta je po Ustavu, u kojem piše da se u Republici Srbiji u službenoj upotrebi koristi srpski jezik i ćirilično pismo i time se ne ugrožavaju pisma nacionalnih manjina, što će se i amandmanima koji su predloženi jasno definisati.

Pohvala i za vaše Ministarstvo, naravno, i za Vladu koja je radila na ovom zakonu, kada čujete od predstavnika političkih stranaka koji predstavljaju nacionalne manjine da će u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Ali, da li su svuda ustavna prava manjinskog naroda zagarantovana kao što su u Srbiji? U to baš nisam sigurna, jer znamo kako su prošli Srbi, odnosno table sa ćiriličnim natpisima na državnim institucijama u Vukovaru 2013. godine, kada je počelo postavljanje dvojezičkih natpisa koji su tada više puta skidani, table su čekićane i u sukobu sa policijom razbijane, iako je Ustavom zagarantovano da kada u jednom gradu broj stanovnika nacionalne manjine pređe većinu ukupnog broja stanovnika, nalaže se da se na tablama institucija, ulica i saobraćajnih znakova pojavi i jezik nacionalne manjine.

Inače, na poslednjem popisu u Vukovaru živi 34,87% Srba, što je nešto više od trećine građana, čija se populacija inače i prepolovila u odnosu na pre rata devedesetih godina.

Inače, 2015. godine Gradsko veće grada Vukovara je izmenilo statut i ukinuta je obaveza ćiriličkih natpisa na gradskim institucijama, bez obzira na ustavne obaveze.

Ja ne želim da produbljujem ovu temu, ali imam samo jedan komentar i jednu poruku za naše susede, a to je – čuvaj svoje i poštuj tuđe. I upravo na tim principima je ovaj zakon o zaštiti ćirilice, o kojem danas imamo priliku da raspravljamo.

Kao što sam i rekla, sigurna sam da u Srbiji koja je kroz svoju istoriju vodila mnoge odbrambene ratove, želja, ali pre svega, obaveza da se očuva i sačuva srpski jezik i pismo imaće punu podršku pre svega društvene zajednice, ali i svakog od nas kao pojedinca. Zato trebamo da razmišljamo o budućim generacijama, o našoj deci. Stvar ćirilice nisu samo slova, već opstanak nacije. Čuvajmo lepotu ćirilice i pokažimo da borba nije bila uzaludna, odamo počast onima koji su se za to davno izborili – Đura Daničić, Vuk Karadžić, Branko Radičević, Dositej Obradović i mnogi drugi koji su shvatili značaj i lepotu našeg jezika i kulture.

Kao stranka koja neguje i poštuje srpsku tradiciju i porodicu, ali pre svega identitet, odnosno ko smo i šta smo, JS u danu za glasanje će podržati predloženi zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega.

Reč ima narodna poslanika Snežana Paunović.

Izvolite.

Zahvaljujem, koleginici.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Radovan Tvrdišić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.

Izvolite.

Zahvaljujem, koleginice.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovana gospođo Tabaković sa saradnikom, danas ću ispred poslaničke grupe JS u nekoliko minuta, koliko imam vremena, obrazložiti zašto će JS u danu za glasanje podržati predloženog kandidata.

Iz materijala koji nam je dostavljen vidi se da ste vi, gospođo Tabaković, ponovo predložili gospođu Anu Ivković za viceguvernera Narodne banke i čitajući njenu biografiju vidim da je ona punih 20 godina svoje profesionalne karijere u Narodnoj banci radila mnoge odgovorne poslove koji se tiču razvoja, izveštaja, analitike, da je vodila mnoge projekte i da je, naravno, ona svojim radom, a kao vaša saradnica, doprinela da Narodna banka Srbije danas bude javno dostupna i transparentna.

Inače, Narodna banka Srbije u poslednjih devet godina veoma uspešno sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koji je u skladu sa monetarnom strategijom Narodne banke Srbije koja podrazumeva ciljanje inflacije. Moram da naglasim da je relativna stabilnost deviznog kursa u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa izuzetno važna ne samo za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, već i za celu srpsku ekonomiju. Nadam se da ćete ubuduće nastaviti sa ovakvom strategijom, jer ako ona već donosi tako dobre rezultate ne treba je ni menjati. Bez obzira što se u javnosti mogu čuti kritike da li Narodna banka Srbije čuva dinar ili evro i da li vi na prikriven način održavate fiskalni kurs, vi ste pokazali da je u situaciji povećane neizvesnosti u celom svetu veoma važno poslati taj jedan jasan signal da se neće dozvoliti da se ta neizvesnost iz međunarodnog okruženja prenese na domaće okruženje.

To je jedan od razloga zbog kog investitori nisu izlazili sa domaćeg tržišta, već su očuvali svoju investiciju, očuvali poverenje u Srbiju u kriznoj 2020. godini. Nadam se da će tako biti i u 2021. godini, s obzirom da vidimo da će pandemija očigledno uticati i na 2021. godinu.

Narodna banka Srbije u vanrednim okolnostima pandemije korona virusa je ispunila zakonom definisane ciljeve, očuvana je inflacija na niskom nivou, samim tim je očuvana i realna vrednost zarada, a ovih dana se govori i o povećanju, upravo zbog svega toga, minimalne zarade u Srbiji. Počeli su pregovori između Unije poslodavaca i države. To je još jedan dokaz da su stabilnost kursa i ekonomska stabilnost očuvani u uslovima kada su mnoge ekonomski jače zemlje u poslednjih godinu i po dana imale veće oscilacije. Da ne navodim sve šta je država za vreme pandemije uradila i pomogla našim privrednicima kako bi period otežanog poslovanja ostavio minimalne tragove na ekonomiju Srbije.

Pored privrednika, država je pomogla paketom i radnike i penzionere. Mogu reći da je dobro da čujemo da će i u narednom periodu država pomoći penzionerima, ali ono što je za JS jako bitno, kao socijalno odgovornu stranku kojoj je porodica svetinja i za koju porodica predstavlja stub društva, najavljena je i pomoć srpskim porodicama, odnosno podsticaji da se što više dece rađa. Nadam se da ćemo kroz budžet za 2022. godinu usvojiti sve one mere koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada čitamo neku analitiku prosto plaše rezultati da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona. Mislim da je to alarm za sve nas da svi, i kao pojedinci i kao društvo, pomognemo da nas ima što više i da ovakvi rezultati budu samo jedna statistika koja neće naći mesto u realnosti.

Da se vratim na Narodnu banku Srbije. Dinar je ostao relativno stabilan prema evru, što privredi i građanima daje neophodnu izvesnost za poslovanje i planiranje. Dinarska štednja je nastavila dvocifreni rast i dostigla najveće iznose do sada. Problematični krediti su dodatno smanjeni. Devizne rezerve u Srbiji su tokom 2020. godine očuvane na visokom i stabilnom nivou od preko 13 milijardi evra u odnosu na prethodne godine, odnosno na 2018. godinu, takav sam ja podatak našla, su udvostručene.

Moram da naglasim kako je Srbija pojačala rad na usklađivanju sa pravnim okvirima EU i ostvarila značajan napredak u ekonomskim oblastima, pravima privrednih društva, pravima intelektualne svojine i finansijskih usluga, čime možemo da konstatujemo da je Srbija u potpunosti sposobna da preuzme obaveze koje proističu iz članstva u EU.

Ono što je bitno je da beležimo značajno smanjenje nezaposlenosti i one najniže u poslednjoj dekadi. Tržište rada, poslednjih nekoliko godina, beleži znatno poboljšanje. Oživljavanje ekonomske aktivnosti dovelo je do povećanje realnih zarada, kao što sam rekla i u 2019. i u 2020. godini, i nadam se da će se ta neka očekivanja za 2022. godinu, što se tiče minimalnih zarada, da ćemo imati to da minimalne zarade u Srbiji budu iznad 300 evra. Mislim da je to, kada pogledamo zadnjih par godina, istorijski za naše radnike. Ne znam koliko će se to svideti privrednicima, ali svakako radnicima će se svideti, i to je nešto što je realnost i to je direktna podrška, direktna pomoć našim građanima.

Evropska komisija je u svom Izveštaju za 2020. godinu navela da su vlasti u Srbiji posvećene mikroekonomskoj stabilnosti, nastavku ekonomskih reformi, da je privredni rast bio snažan i da je sadržao tempo rasta poslednjih godina. Možemo reći da u prvoj polovini 2021. godine postoje dobri ekonomski indikatori, uprkos teškim okolnostima usled pandemije, činjenici da je Evropska banka za obnovu i razvoj povećala prognozu rasta Srbije za ovu godinu za 6%, što je duplo više od njene procene iz septembra 2020. godine. Međunarodni monetarni fond je projektovao realan rast BDP-a Srbije za 2021. godine za 6%.

To su dobri pokazatelji da Srbija pored svih izazova koje ima i sa kojima se svakodnevno susreće ide u dobrom pravcu. Sigurna sam da će ovaj pozitivan kurs nastaviti i da se kroz Izveštaj Evropske komisije tvrdi da je integracija Srbije sa EU ostala na visokom nivou. Evropska unija je i dalji trgovinski i investicioni partner Srbije, učestvuju u 2/3 ukupne trgovine i obezbeđuju više od polovine neto priliva stranih direktnih investicija. Ukupna bilateralna trgovina između EU i Srbije porasla je za 4,8%, na ukupno 26,5 milijardi evra, i tu ne trebamo stati, već da se ovi procenti povećavaju, jer je tržište EU ogromno.

Ostvaren je ubrzan tempo rasta BDP, smanjen je budžetski deficit, a ukupno finansiranje na zdravim osnovama i u najvećoj meri zahvaljujući visokom prilivu stranih investicija i, složićete se da u ovom ekonomskom haosu u kome se nalazi ceo svet, to je jedno veliko priznanje i za našu državu i za sve napore koje naša država radi, naravno, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, ali i za pojedine lokalne samouprave koje su uspele da sačuvaju postojeće strane investitore, ali i da dovedu i nove.

Nećete mi zameriti što ću navesti primer Jagodine, ne zato što predsednik JS dolazi iz Jagodine, već zato što su oni pioniri što se tiče dovođenja stranih investitora i sada trenutno u Jagodini ima 14 investitora. Znam koliko znači za jednu lokalnu samoupravu investicija koja obezbeđuje nova radna mesta.

Dolazim iz Kraljeva i u poslednje dve, dve i po godine, od kada u Kraljevu posluje nemačka kompanija „Leoni“ i turski „Tajip“, povećan je znatno standard građana Kraljeva, zaposleno je preko 3.000 građana sa tendencijom da se još više poveća broj zaposlenih i to je najbolja podrška koju država može da da građanima, a to je da im obezbede da rade, ekonomsku sigurnost, podršku porodici, kao što sam rekla šta je planirano. Sigurna sam da će to zaustaviti odlazak naših ljudi iz zemlje, da će nas u godinama koje dolaze biti više i to je jedan o prioriteta ove Vlade, to je jedan od mnogih razloga zbog kojih jedinstvena Srbija podržava ovaj rad, a navela sam sve razloge zbog kojih će JS u danu za glasanje podržati vaš predlog. Zahvaljujem.