Zahvaljujem, poštovana potpredsednice.
Poštovani gospodine Pantiću, kolege narodni poslanici, došao je trenutak da je možda ovo poslednja sednica na kojoj mi narodni poslanici biramo sudije na predlog Visokog saveta sudstva, jer usvajanjem ustavnih amandmana i sprovođenjem referenduma, koji će se isključivo odnositi na oblast pravosuđa ubuduće javne tužioce i sudije biraće telo koje će se sastojati iz članova Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužioca i istaknutih pravnika koje će predlagati Narodna skupština.
Mnogo puta sam ispred poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, kada smo razmatrali u Skupštini o izboru sudija i drugih nosioca pravosudnih funkcija, isticala da je nezavisnost sudstva i tužilaštva jedan od najvažnijih stubova vladavine prave i da to daje sigurnost i garant svim građanima Srbije da Srbija jeste zemlja u kojoj se poštuje sloboda i prava svih građana. Sudska vlast je nezavisna i tu ne sme doći do nikakve zloupotrebe, jer je jedini interes ove države jednakost i ravnopravnost za sve građane.
Što se tiče predloženih kandidata, primetila sam sjajne biografije i profesionalnost. Ja bih, onako možda subjektivno, pohvalila biografiju gospođe Veljović koja je pored uspešne karijere u pravosuđu se ostvarila i kao majka četvoro dece. Kao majka i kao žena znam koliko je teško napraviti balans između karijere i porodice da tu niko ne trpi. Eto, kao žena, subjektivno bih, posebno pohvalila njenu biografiju.
Srbija je u proteklih deset godina prošla kroz sveobuhvatne reforme u pogledu pravosuđa, a sve u cilju da nova organizacija sudova iznese sav teret reformi, a kao krajnji cilj vidljiv je razvoj pravosuđa u našoj zemlji.
Želim da pohvalim rad Visokog saveta sudstva, koji je od krucijalnog i suštinskog značaja da Srbija bude efektivna i funkcionalna pravna država. Kao što znamo, dok se još uvek ne promeni Ustav, Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, vrši selekciju kandidata i kroz jedan pragmatičan koncept predlaže Skupštini izbor sudija i prilikom izbora sudija koji se prvi put biraju na funkciju, to je jedan odgovoran posao.
Osnovni argumenti za promenu Ustava u delu pravosuđa jeste i činjenica da važeći Ustav ostavlja veliki prostor za uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Ovaj uticaj ne sme dovede do neželjene politizacije pravosuđa. Jedini cilj ustavnih promena jeste da do toga ne dođe, da se postigne maksimalna nezavisnost pravosuđa, tj. nezavisnost sudova i samostalnost tužilaštva. To treba da bude težnja svih nas, jer samo tako garantujemo vladavinu prava kao osnovnog stuba jednog modernog društva.
Znamo da skoro sve države članice Evropske unije su morale da menjaju svoje ustave kako bi uspešno privele kraju proces pristupanja Evropskoj uniji, pa tako i Srbija u statusu kandidata za članstvo je u procesu menjanja Ustava koji se odnosi isključivo, moram ponovo to da naglasim, na oblast pravosuđa. Time smo još jednom potvrdili opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanja aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23.
Ako smo se opredelili da budemo deo EU i prihvatili obaveze, bez obzira koliko svaki put nam ta EU dodavala nove uslove za pristupanje, moram da pohvalim i otvaranje Klastera 4, koji obuhvata četiri poglavlja o pregovorima o pristupanju Srbije EU. To je velika motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava i javne uprave, privrede i ekonomije, a sa druge strane EU je poslala snažnu poruku da Srbiju vidi kao ravnopravnog partnera.
Nadam se da ćemo u 2022. godini otvoriti Klaster 3, iako znamo da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU trenutno 65,55%, onda sam sigurna da će i Klaster 3 biti otvoren i nadam se da ćemo se uspešno pripremiti za otvaranje Klastera 5.
Srbija, inače ima jasno definisane ciljeve koji se tiču i borbe protiv organizovanog kriminala i prilog u tome ide saradnja sa EVRODžAST-om. Mi smo u Skupštini prošle godine usvojili ovaj Sporazum i time smo dodatno ojačali kapacitete u ovoj borbi.
Otvoreni su i posebni sudovi koji se bave tematikom organizovanog kriminala u Novom Sadu, Beogradu, Kraljevu i Nišu.
Ja bih se još u par rečenica osvrnula na promenu Ustava u oblasti pravosuđa gde je predviđeno da se ukine i postojanje probnog trogodišnjeg mandata za sudije i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, tj. javnotužilaču funkciju. To je ranije bilo i kritikovano od strane Venecijanske komisije 2007. godine. Takođe, probni mandati za sudije kritikovala je i Akademska zajednica Srbije i stručna javnost.
Usvajanjem ustavnih amandmana sve sudije i javni tužioci koji su birani tako dobijaju stalnu sudijsku funkciju i to je jedan od postulata Venecijanske komisije, znači stalnost sudija, a drugi je nepremestivost sudije. To u praksi znači da sudije koje se ubuduće budu birale, na primer za Viši sud u Kraljevu neće moći da se premeštaju na neki drugi sud, izuzetno ako se sud za koji su izabrani ukine.
Što se tiče Venecijanske komisije, ona je polovinom oktobra dala pozitivno mišljenje na nacrt naših ustavnih amandmana koji smo mi u Skupštini usvojili, iako znamo da je proces ustavnih reformi trajao još 2006. godine kada je Venecijanska komisija uputila niz primedbi na Ustav koji je tada donet, došli smo do toga da sad imamo pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.
To je samo jedna potvrda da smo radili na jedan odgovoran način. Pisanjem ustavnih amandmanima uključeni su svi činioci društva. Tako da, mislim da je sva zabuna koja je došla oko usvajanja ustavnih amandmana, oko usvajanja Zakona o referendumu došla samo od strane onih koji možda nisu hteli da razumeju zašto mi menjamo Ustav, isključivo, rekla sam, u oblasti pravosuđa.
To je jedan od prvih koraka ka usklađivanju našeg pravnog sistema sa evropskim, ali najvažniji korak u postizanju našeg krajnjeg cilja, a to je vladavina prava.
Učešće naše delegacije predvođene predsednikom Skupštine, Ivicom Dačićem u radu plenarne sednice Venecijanske komisije je veoma značajna, jer je ostvaren direkta kontakt i razgovarano je na jedan ravnopravan način.
Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće predložene kandidate. Uvek je Jedinstvena Srbija u svom radu i delovanju isticala da je nezavisno pravosuđe i naravno sudije i tužioci koji se biraju i koji moraju biti nezavisni i samostalni jedan od uslova kojim se garantuje vladavina prava, a to je jedan od bitnih garanta za normalan život naših građana i to treba svim političkim strankama, bez obzira da li pripadaju vlasti ili opoziciji, da bude ključ programa i političkog delovanja.
Treba da budemo fokusirani na život običnog građanina, bilo da on živi u centru Beograda ili u unutrašnjosti Srbije. To je jedan od glavnih postulata programa Jedinstvene Srbije.
Zbog svega navedenog i zbog želje da Srbija bude zemlja koja se može pohvaliti, kao i do sada, da se u budućnosti potpuno isključi bilo kakav uticaj na pravosuđe u Srbiji, u danu za glasanje podržaćemo predložene kandidate, kao i sve tačke koje su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.