Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre i saradnici iz ministarstva, poslanička grupa LSV je predala amandmane na zakone o kojima danas govorimo i u zavisnosti od toga da li se naše sugestije, koje smo kroz naše amandmane dali, uvaže, mi ćemo doneti odluku da li ćemo predložene zakone podržati ili ne.
Ovom prilikom najpre želim da pozdravim spremnost tima koji je pisao ove zakone, pre svega da prihvati sugestije nevladinog sektora i nezavisnih institucija, a pre svega kada se radi o Zakonu o javnim skupovima.
Za nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine svakako je najznačajniji Zakon o policiji. Nažalost, ni u ovom Predlogu zakona nije predviđeno formiranje vojvođanske policije. Mi godinama insistiramo na tome i dokle god se naše ideje ne budu prihvatile nećemo odustati, kao što ne odustajemo ni od inicijative za raskid energetskog sporazuma zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i tajkunima i lustracije. Sve su ovo naše inicijative koje će na kraju biti prihvaćene kada se prizna koliko su neke od odluka koje su donete u prošlosti bile loše.
Jedan od primera je da smo još kod usvajanja Ustava 2006. godine mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine govorili da je on neodrživ i loš, a danas se sve glasnije čuju pozivi za promenu najvišeg pravnog akta Srbije i to od onih koji su bili najveći zagovornici njegovog donošenja.
Vratio bih se na predloženi Zakon o policiji. Od zakonskog predloga iz januara 2003. godine, u kome je bila predviđena vojvođanska policija, pa do danas, ovo pitanje se uporno izbegava. Po zakonu iz 2003. godine, koji je ušao u proceduru, nikada se nije glasalo, a ovaj zakon nije došao na dnevni red, nažalost, zbog tragičnih događaja iz marta 2003. godine. Nijedno kasnije rešenje nije uzelo u obzir potrebu da se na teritoriji AP Vojvodine formira posebna organizaciona struktura policije.
Mislim da treba odmah da objasnim i da budem vrlo jasan, mi u Vojvodini ne želimo paralelne policijske snage, već samo posebnu organizacionu strukturu Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije na teritoriji AP Vojvodine. Pored organizacionih razloga i razloga vezanih za specifičnosti Vojvodine, o čemu će kasnije takođe govoriti, posebno mislim na višenacionalnu strukturu stanovništva i višejezičnost, koja je svakako veoma zastupljena u Vojvodini.
Na prvom mestu veoma je važno priznati da ima i nekoliko političkih razloga, jer ovo svakako jeste i političko pitanje i zato danas u Domu Narodne skupštine o tome i diskutujemo. Naime, Pokrajinski sekretarijat unutrašnjih poslova AP Vojvodine ukinut je posle od Miloševićevog režima organizovanog puča u Vojvodini 1988. godine. Narodna skupština Republike Srbije će jednog dana, siguran sam, morati da se jasno deklariše o tim događajima. Da li se od toga treba ograditi i napraviti diskontinuitet ili ne? Da li će se to desiti u ovom sazivu? Ja iskreno sumnjam, ali jedino znam da će morati i mi ćemo tada jasno biti za osudu tih događaja. Ne može se i ne sme se voditi politika tako što će se o tim događajima ćutati. Zašto sam ovo spomenuo? Pa, ako je ukidanje vojvođanske policije posledica puča, onda se ta i takva policija mora i vratiti.
Nekoliko rečenica o periodu kada je postojala vojvođanska policija i šta je ona značila za građanke i građane Vojvodine. Ustav Vojvodine iz 1974. godine, pored ekonomske, omogućio je Vojvođanima i Vojvođankama deceniju i po lične sigurnosti, jer je tada postojala i vojvođanska policija koja je bila jedna od najefikasnijih u tadašnjoj federaciji. Dok je Vojvodina imala svoju policiju, javna bezbednost je bila na visokom nivou. U Pokrajini je godišnje bilo u proseku oko 22.000 krivičnih dela, od kojih je svako ubistvo razjašnjeno i procesuirano. Preko 90% razbojništava i razbojničkih krađa bilo je razjašnjeno i procesuirano. Policajac je bio vidljiv i dostupan građanima u svakoj mesnoj zajednici. Vojvođanska policija je imala tada najsavremeniju i najmoderniju tehniku i opremu, čak i svoje helikoptere. Policajci su bili od 50 do 70% više plaćeni nego u drugim delovima države.
U decentralizovanom sistemu tadašnje javne bezbednosti postojali su Pokrajinski SUP, koji je bio odgovoran za stanje bezbednosti u čitavoj Pokrajini, 13 međuopštinskih SUP-ova i Gradski sekretarijat u Novom Sadu. U svakoj opštini je bilo odeljenje unutrašnjih poslova u okviru koga je bila stanica policije i u svakoj većoj ili manjih mesnih zajednica bio je sektor policije.
Naš predlog, predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine danas je da se formira policijski sekretarijat za Vojvodinu kao nova organizaciona jedinica u sastavu direkcije policije, koja će biti obrazovana za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na području AP Vojvodine. Mi predlažemo da sedište policijskog sekretarijata za Vojvodinu bude u Novom Sadu, a da radom policijskog sekretarijata za Vojvodinu rukovodi sekretar, koga na predlog Pokrajinske vlade imenuje ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije. Obrazovanjem policijskog sekretarijata za Vojvodinu ne narušava se osnovni koncept Predloga zakona, jer bi takav sekretarijat bio u sastavu jedinstvene direkcije policije. Vojvodina mora imati svoju policiju i da se zna ko je odgovoran za nasilje koje se dešava. Kriminalitet se može smanjiti, naravno da postoji načina. Policija nije jedina koja na to može uticati, ali je svakako ključna.
U odnosu na druge delove Srbije Vojvodina je specifična zbog nacionalne šarolikosti, ali i zbog višejezičnosti. Posebna specifičnost jeste i potreba da policajci zaposleni na teritoriji AP Vojvodine obavezno poznaju jezik društvene sredine da bi se nesmetano sporazumevali sa građanima. Na to u prethodnom periodu nije obraćana dovoljna pažnja. Vojvodina je višenacionalna, višejezička i višekonfesionalna sredina i mi Vojvođani bolje razumemo odnose i bolje prepoznajemo probleme kod nas, nego što bi to neko uradio iz Beograda ili iz centralne Srbije.
Ja sam siguran da dobri ljudi u Beogradu i u centralnoj Srbiji žele dobro Vojvodini, ali ne razumeju problem zato što ga ne žive i prosto ne vide šta se događa u jednoj posebnoj sredini kakva jeste Vojvodina. Postoji čak i poseban priručnik OEBS-a za rad policije u multietničkim društvima, što je dokaz da postoji specifičnost i potreba AP Vojvodine za posebnim policijskim sekretarijatom.
Kada je reč o Zakonu o javnom okupljanju, mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine podržavamo ideju da je dozvoljeno svako okupljanje koje ne ugrožava pravo ostalih građana. Ono jeste dobro polazište i zasniva se na iskustvima mnogih zakona evropskih zemalja koji se odnose na ovu tematiku, ali ovo ugrožavanje prava drugih može da bude tumačeno na više načina. Na primer, u Novom Sadu su u nekoliko navrata bili organizovani skupovi neonacista i klerofašista. Ja namerno neću da kažem nazive njihovih organizacija, jer oni ne zaslužuju nikakvu pažnju niti reklamu. Podsetiću vas samo na nekoliko najslikovitijih primera.
Najpre, kada su najavili svoje okupljanje u Novom Sadu oktobra 2007. godine, na koje smo odgovorili organizovanjem antifašističkog skupa, učesnike antifašističkog skupa su pripadnici tih ekstremističkih organizacija napali i za to su bili procesuirani. Nažalost, moram da naglasim, neposredno pred kraj prošle godine oni su i oslobođeni optužbi. Nekako, isto u to vreme kada su oni oslobođeni optužbi, pripadnici tih organizacija najavili su okupljanje ispred prostorija Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu, koje je prvobitna policija zabranila, ali su oni skup održali nešto kasnije na drugoj lokaciji i na tom mestu zapalili zastavu Lige socijaldemokrata Vojvodine. Time su jasno poslali poruku mržnje i netrpeljivosti. Ako ovo nije bio dovoljan pokazatelj opasnosti, ne znam šta treba da urade da bi nadležne institucije reagovale adekvatno i na vreme. Neke od ovih organizacija je zabranio i Ustavni sud, što moram da podvučem, a one se ipak nesmetano okupljaju.
Dakle, suština je da nije samo važno da li neko protestvuje mirno ili ne, nego je važno i kakve poruke neko šalje, koje simbole nosi i da li je dotična organizacija ekstremistička i zabranjena ili nije.
Godine 2005. bio sam poslanik u Skupštini AP Vojvodine i sećam se kada je Skupština AP Vojvodine zatražila i razmatrala Izveštaj MUP-a Republike Srbije o postojanju neonacističkih i klerofašističkih organizacija na teritoriji AP Vojvodine. Još tada 2005. godine se pokazalo da MUP ima jasna saznanja o njihovom protivustavnom i protivzakonitom delovanju, a kasnije je to Ustavni sud i potvrdio. Evo, ni danas ne svedočimo jasnom i nedvosmislenom suprotstavljanju države ovim i ovakvim grupacijama i organizacijama. Jasno je meni i nama u Ligi socijaldemokrata Vojvodine da to ne zavisi samo od policije i ovog zakona, ali ipak je važno to reći ovde i na ovom mestu kada se razgovara o Zakonu o javnom okupljanju.
Još jednom želimo da pošaljemo jasnu poruku da se Srbija mora efikasnije obračunavati sa ovakvim pojavama. Obračun sa neonacistima i klerofašistima nije samo posao policije, tužilaštva i sudova, već celog našeg društva. Zato sam to i spominjao. Mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine nikada nećemo odustati od ove borbe, duboko verujući u to da treba i mora da se u najskorijoj budućnosti promeni organizaciona struktura Ministarstva unutrašnjih poslova i formira policijski sekretarijat za Vojvodinu.
Još jednom naglašavam da će glasanje poslaničke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine zavisiti od usvajanja amandmana, pre svega onog o vojvođanskoj policiji. Mi ćemo se, ubeđen sam u to, za vojvođansku policiju izboriti kad-tad, sve iako to ne bude usvajanjem ovog zakona. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre i kolege, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa LSV je podnela 11 amandmana, devet je prihvaćeno. Ja se zahvaljujem ministru i Vladi.
Ovo je prvi od amandmana koji je prihvaćen, a odnosi se na član 4. koji definiše kategorije oružja i u tački 2. kada je u pitanju kategorija B, mi smo definisali to na sledeći način – kategorija B je svako vatreno oružje (kratko, dugo, poluautomatsko, repetirajuće, jednometno, dvometno, sa olučenim i glatkim cevima) osim onog iz kategorija A i C i konvertibilno oružje.
Mislim da smo ovom definicijom uradili tako da ova norma bude preciznija nego što je bila u prvom tekstu zakona. Mislim da će na ovaj način biti jasnija za primenu. Hvala.

Hvala, Uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, koleginice i kolege poslanici, pa samo da razjasnim malopređašnju misteriju. Amandman je podnela LSV i odnosi se na stav 5. član 17, gde mi tražimo da se organičeni rok važenja od pet godina zameni rečima „deset godina“.
Mislimo da je ovo optimalno rešenje iz više razloga, jedan smo čuli to su tehnološke mogućnosti izdavanja oružanih listova. Drugi argument da bi uspeli nekako da sprečimo i da se rasteretimo administrativnih poslova i organizacione jedinice ministarstva, tj. policijske uprave kao i građane, a naravno i da smanjimo troškove građanima koji imaju oružje za izdavanje oružanog lista, a i na ovaj način ćemo izjednačiti period izdavanja oružanog lista, kao dokumente sa izdavanjem drugih ličnih dokumenata kao što su lična karta, vozačka dozvola i druge putne isprave. Hvala još jednom što ste prihvatili ovaj amandman LSV.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministri, koleginice i kolege poslanici, ovo je još jedan od amandmana koji je prihvaćen, koji je podnela poslanička grupa LSDV i odnosi se na naziv člana 26. koji se zove: „Zabrana nošenja oružja“.
Mi smo podneli amandman da se briše taj naziv člana, jer u prethodnom nazivu člana, u članu 25, koji bliže uređuje uslove i procedure za odobravanje oružja, naziv je: „Nošenje oružja“.
Član 26. Predloga zakona u prvom stavu utvrđuje načelnu zabranu nošenja oružja i on glasi – zabranjeno je nošenje oružja na javnom mestu, osim u slučajevima utvrđenim ovim ili drugim zakonom. Nakon toga slede stavovi kojima se utvrđuju izuzeci od pravila propisanog ovim stavom 1. Mislim da zbog svega toga navedenog je i opravdano brisanje naziva člana 26. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Samo ukratko da obrazložim svrhu našeg amandmana i na koje stavove člana 32. se tiče. Član 32. reguliše rukovanje oružjem i davanje oružja na poslugu. Mi smo se bavili stavovima 3, 7 i 8. koji postoje i dodali smo novi član 10. Naime, u članu 3. piše da lovačko oružje se može dati lovcu u toku lova ukoliko i sam ima oružani list za tu vrstu oružja. Mi smo reči – u toku lova, amandmanom predložili da se brišu.
U članu 8. koji definiše deo vezan za davanje oružja na poslugu ukoliko je vlasnik pravno lice, da on mora biti prisutan za vreme trajanja posluge. Mi smo definisali da ukoliko nije prisutan za vreme trajanja posluge, može dati oružje na poslugu uz prijavu nadležnom organu i naravno, shodno tome smo dodali novi stav 10. koji glasi – izgled prijave i postupak davanja oružja na poslugu propisuje ministar.
Predložili smo ove izmene amandmana jer smatramo da davanje lovačkog i sportskog oružja na poslugu je dozvoljeno i u većini evropskih zemalja bez prisustva vlasnika.
S obzirom da se lovačko oružje daje na poslugu licima koja imaju oružani list za tu vrstu oružja, neopravdano je da posluga bude samo u prisustvu vlasnika. U većini slučajeva oružje se uzima na poslugu samo ako za sopstveno oružje se sopstveno oružje privremeno ne postoji mogućnost korišćenja, eventualno ne postoji odgovarajući kalibar, na popravci je i slično.
Očigledno je da je ova svrha ograničenja iz Predloga zakona sadržana u sprečavanju izigravanja zakonskih normi time što se kupoprodaja oružja ne registruje kod nadležnog organa, već se tretira kao posluga oružja. Ova svrha bi se mogla postići i na način povoljniji za vlasnika oružja tako što bi bila dozvoljena posluga oružja uz prijavu ili potvrdu nadležnog organa. Zato smo i dodali novi stav 10.
Mislimo da na ovaj način prava vlasnika oružja ne bi bila narušena, a nadležni organi, tj. organizacione jedinice MUP-a bi bile u mogućnosti da prate kretanje oružja.
Još jednom se zahvaljujem što je prihvaćen ovaj amandman. To govori da smo bili na istom zadatku kada je u pitanju pravljenje boljeg i kvalitetnije teksta predloženog zakona. Hvala lepo.

Hvala, predsednice.
Poslanička grupa LSV je uputila amandman na član 35. koji definiše oružje pripadnika stranih službi bezbednosti, gde smo u stavu 2. brisali reč „kratko“, tj. u Predlogu zakona je definisano da predstavnici stranih službi bezbednosti moraju nositi kratko oružje. Mi smo amandmanom predložili da se ta reč „kratko“ briše iz vrlo prostog razloga. Jer, ako uzmemo u vidu da postoje različitosti u radu stranih predstavnika službi bezbednosti koje su u pratnji ili neposredno štite predstavnike države ili predstavnike međunarodnih organizacija za vreme tranzita ili posete Republici Srbiji, smatramo da bi ovako rešenje mnogo više doprinelo da ovaj zakon ima kvalitetniji i bolji smisao. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, koleginice i kolege poslanici, prvo da vam se zahvalim što ste prihvatili ovaj amandman i prepoznali konstruktivnu nameru i želju poslaničke grupe LSV da poboljša postojeći Predlog zakona.

Ono što smo mi želeli da postignemo ovim amandmanom jeste da, pošto je Predlog zakona definisao da je riblji fond dobro od opšteg interesa, mislimo da he ovaj segment koji je vezan za čuvanje ribarskog područja poprilično važan, kao i lice koje će taj posao obavljati, mislim na ribočuvara, s obzirom na to da treba da polaže stručni ispit, treba da dobije licencu od nadležnog ministarstva, posebno zbog ovlašćenja koje ima ribočuvar.

Mislili smo da treba da malo poboljšamo ove uslove kada je u pitanju odabir lica koje će biti ribočuvar, tako da osim toga da lice nije osuđivano za neke od krivičnih dela kao član organizovane kriminalne grupe, krivična dela protiv privrede, krivična dela protiv životne sredine, krivična dela primanja ili davanja mita i krivično delo prevare, treba da se doda i krivično delo protiv imovine. Smatra se da se radi o krivičnom delu kojim je pričinjena imovinska šteta, krađa, razbojništvo, prevara, iznuda, ucena, utaja, oduzimanje i oštećenje ili uništenje tuđe stvari.

Mislimo da bi ovako odgovoran posao trebalo da radi lice koje ispunjava sve ove uslove vezane za to da nije osuđivano za neke od svih ovih krivičnih dela koja smo nabrojali.

Još jednom se zahvaljujem što ste prepoznali našu ideju da pokušamo zajedno da napravimo bolji tekst Predloga zakona. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospođo ministarka još jednom da vas pohvalim za razumevanje, za prihvatanje amandmana poslaničke grupe LSV još jednom ste i vi pokazali da ste vi kao ministarka u Ministarstvu i mi kao poslanici tu da zajedno radimo da bi došli do što boljeg teksta svakog zakona.

Ono što smo mi hteli članom 17. koji se tiče programa upravljanja ribarskim područjem da ga postignemo, da je u članu 17. Predloga zakona određeno da korisnik najkasnije u roku od godinu dana od dana potpisivanja ugovora o korišćenju ribarskog područja pribavlja saglasnost na program upravljanja ribarskim područjem, te da u skladu sa programom upravljanja ribarskim područjem donosi i dostavlja godišnji program upravljanja.

Na ove programe saglasnost daje ministar, odnosno nadležni pokrajinski organ. Obzirom da se ustanovljava obaveza korisnika da zavisno od rezultata monitoringa donese izmene i dopune programa upravljanja ribarskim područjem i pribavi saglasnost na isti ministar ili nadležnog pokrajinskog organa. Mislili smo da je neophodno da se predvidi da se izveštaj o izvršenom monitoringu osim vama ministarstvu dostavi i nadležnom pokrajinskom organu, naravno nadležnom organu AP Vojvodine i još jednom vam se zahvaljujem što ste prihvatili amandman LSV. Hvala vam.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Uvaženi ministre, poslanička grupa LSV će u danu za glasanje podržati ovaj vaš predlog zakona jer smatramo da reguliše vrlo bitnu oblast u sportu.
Sam tekst Predloga zakona je vrlo korektan. Procedure koje su pratile usvajanje ovog zakona su takođe bile ispoštovane. Obrazloženje koje ste dali kada ste pričali o Predlogu zakona je vrlo kvalitetno.
Ono što još mogu da pohvalim, to su obrazloženja amandmana. Do sada smo imali priliku da nam se amandmani odbijaju i da obrazloženja budu takva da amandman nije celishodan, ili amandman nije svrsishodan.
Vi ste jedan od retkih ministara, tj. vaše ministarstvo, koje je ozbiljno obrazložilo svaki amandman. Mislim da je danas bilo dosta amandmana koje ste mogli da prihvatite, a koji bi unapredili vaš predlog zakona. Jedan od tih je i amandman koji je podnela poslanička grupa LSV to je amandman na član 24. kojim se reguliše struktura, tj. sastav upravnog odbora Anti doping agencije Republike Srbije.
Mi smo ovim amandmanom predvideli da osim lica koje imenuje Ministarstvo, tj. ministar nadležan za poslove sporta, jedno lice imenuje i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, takođe, da osim lica koja imenuje Sportski savez Srbije, jedno lice imenuje i Sportski savez Vojvodine.
Vi ste u obrazloženju rekli da treba da postoji široka zastupljenost svih organa i organizacija koje mogu doprineti realizaciji zadataka koje se pred ovu agenciju postavljaju. Mi mislimo da ne iskačemo uopšte iz tih okvira koje ste vi obrazložili. Mislim da, kako ste i naveli, deo javne vlasti organizacije u oblasti sporta koji imenuje članove upravnog odbora jesu i Sportski savez Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.
Znam da vi imate vrlo korektnu saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom i znate da i tamo sede ljudi koji se zaista razumeju u tematiku vašeg ministarstva, pre svega zato što na teritoriji AP Vojvodine imamo 85 opštinskih i granskih sportskih saveza, tj. 29 opštinskih i 56 granskih sa preko 2500 sportskih klubova.
Mislim da bi oni trebali da se nađu u upravnom odboru Anti doping agencije. Nemamo ništa protiv, kako ste vi ovde naveli u obrazloženju da se nalaze i članovi Sportskog saveza Beograda, mislim da ćemo upravo tada postići tu, kako ste vi naveli, široku zastupljenost svih organa i organizacija i na taj način poboljšati kvalitet rada upravnog odbora.
Još jednom vas molim da razmislite o našem amandmanu, a mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem na odgovoru.
Nadam se da će se ispuniti ovo poslednje što ste rekli, da će na vašu inicijativu i vašim angažmanom jedan član ili više članova iz Sportskog saveza Srbije biti iz Sportskog saveza Vojvodina. Nadam se da će tako i ostati.
Hteo sam da dam još jednu dopunu. Vi ste u vašem obrazloženju nekako u istu meru sveli granske saveze i Sportski savez Vojvodine.
Malopre sam rekao da Sportski savez Vojvodine ima 29 granskih saveza i 50 i nešto opštinskih sportskih saveza, tako da mislim da nisu na istom nivou.
Prihvatam vaše obrazloženje i nadam se, kada bude se sve ovo formiralo, tj. upravni odbor, da će biti onako kako ste rekli.
Mi kao poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine i poslanici koji brane interese građanki i građana Vojvodine ćemo to ispratiti do kraja i proveriti da li zaista u upravnom odboru se nalaze neki član koji je iz Sportskog saveza Vojvodine. Hvala vam puno.

Hvala poštovani potpredsedniče Bečić.
Uvaženi ministre Verbiću, koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa LSV podnela je amandman na član 32. o kome ste malopre pričali, gde želimo da produžimo rok za studente koji su upisali doktorske studije za završetak sa 2015. tj. 2016. godine, školski na 2017. – 2018. godinu.
Vi ste odbili naš amandman, a u obrazloženju ste rekli da se ne prihvata amandman jer prema Zakonu o visokom obrazovanju studenti se ne upisuju na magistarske studije od 2005. – 2006. godine, tako da rešenje u Predlogu zakona obezbeđuje dovoljno vremena za završetak ovih studija.
Mi nismo pričali o magistarskim studijama, nego o doktorskim. Pretpostavljam da je to neki slučajan previd ili nenamerna greška. Mislim da gospodin ministar ima priliku sada da to ispravi. Dali ste malopre neko objašnjenje vezano za član 128. da se mogu upisati u treću godinu doktorskih studija, ali trenutno važeći član 4. govori o studentima koji su već upisani na doktorske studije odnosno kandidatima koji su prijavili doktorsku disertaciju, tako da nema veze sa ovim studentima o kojima ste vi pričali vezano za član 128.
Ukoliko ste već dali mogućnost da studenti koji su upisani na osnovne studije i studije magistarske po starom zakonu imaju produžetak tog roka, ne vidim razlog zašto se ne bi dozvolilo da i studenti koji su već upisani na doktorske sudije, jer tako piše u članu 4. postojećeg zakona, odnosno kandidati koji su prijavili doktorsku disertaciju ne mogu da za još dve godine produže svoj rok za odbranu magistarske disertacije.
Celo jutro smo imali raspravu o preispitivanju i sumnju u validnost pojedinih doktorskih disertacija, koje nam javnost nameće u poslednje vreme. Mislim da imamo sveopštu devalvaciju naučnog rada u Srbiji.
Mislim da bi ovaj naš amandman pomogao studentima koji su već upisani i koji su već u hodu, da im omogućimo više vremena da svoj naučno-istraživački rad sprovedu na bolji način i na kraju da taj naučni rad zaista ima pravu validnost prave doktorske disertacije. Hvala puno.

Poštovani ministre, slažem se sa delom vašeg objašnjenja, samo bih još jednu konstataciju.
Vi ste izmenom i dopunom zakona omogućili da studenti koji na osnovnim i magistarskim studijama imaju produžetak roka za završetak svojih studija, a mislim ipak trebali da razmislite do dana za glasanje, vi u vladajućoj većini, da ipak prihvatite ovaj amandman da bi mogli zaista da studentima koji su već upisani na doktorske studije, da se ne bi ponovo upisivali na treću godinu, odnosno kandidati koji su već prijavili doktorske disertacije da im se omoguće još te dve godine dodatnog roka, jer znamo da su poslovi i rad na doktorskim disertacijama mnogo ozbiljniji i sveobuhvatniji u naučno-istraživačkom radu, nego kada su u pitanju studenti osnovnih i magistarskih studija.
Zaista mislim da je amandman koji je podnela poslanička grupa LSDV opravdan i mislim da će poboljšati vaš Predlog izmena i dopuna zakona. Nadam se da ćete još jednom razmisliti pre nego što doneste konačnu odluku. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, poslanička grupa LSV je podnela amandman na član 9. vezan je za ovlašćene predlagače, članove Saveta.
Vlada je odbila taj amandman iz razloga što predloženo rešenje kako piše u obrazloženju – suštinski ne menja navedenu odredbu Predloga zakona. Mi smo želeli da se dodaju određeni stavovi vezano za nacionalne savete, nacionalnih zajednica, crkava i verskih zajednica, da se osim njih ubace u tekst i ogranizacije, udruženja građana koje se bave zaštitom prava nacionalnih manjina, kao i zaštitom i promocijom verskih sloboda.
Mislimo da tapiju na ova pitanja nemaju samo nacionalni saveti nacionalnih manjina, naravno i crkve i verske zajednice, jer mislimo da se ovim amandmanom omogućava šira participacija stručne javnosti u radu Saveta, posebno civilnog sektora. Na taj način mislimo da se time podiže nivo medijske slobode i da je to sve u skladu sa evropskim vrednostima, koje su na različite načine već predstavljene u ovom predlogu zakona. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Samo bih se nadovezao na ovo što su moji prethodnici rekli. Amandman poslaničke grupe LSDV bio je u suštini isti, samo malo drugačije jezički formulisan. Mislim da smo uspeli svi zajedno da ipak utičemo da se ova stvar na ovaj način implementira kao zakonsko rešenje, da onemogućimo da bilo ko doživotno može da bude član Saveta regulatora i da ga ograničimo samo na dva mandata.
Dakle, smatram suštinski da je i ovaj naš amandman prihvaćen, iako je malo drugačiji jezički formulisan. Hvala puno.

Hvala predsedavajući.
Poslanička grupa LSDV je podnela amandman na član 23. kojim se utvrđuje predlog strategije. Želeli smo da se ispoštuje i zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina, koji u članu 62. kaže da se javno informisanje koje se odnosi na pokrajinski nivo, predviđeno je da AP Vojvodina preko svojih organa u oblasti javnog informisanja u skladu sa zakonom donosi strategiju razvoja u oblasti javnog informisanja na teritoriji AP Vojvodina u skladu sa republičkom strategijom u oblasti javnog informisanja.
Amandman je odbijen iz razloga, kako ste vi ovde naveli, celishodnosti. Mi mislimo da se ono što se ne nalazi jasno definisano u zakonskom rešenju, posle toga se ne mora ni primenjivati, jer smatramo da je zaista osnovano i neophodno predvideti saradnju i regulatora i nadležnog organa AP Vojvodine u oblasti javnog informisanja u pripremi predloga strategije razvoja medijske usluge, pre svega što se ova strategija donosi na period od sedam godina. Hvala lepo.