Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Olena Papuga

Olena Papuga

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Pitanje

Hvala predsedavajući, poštovane kolege, iskoristiću svoju mogućnost koju mi daje Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, tako da ću govoriti na svom maternjem jeziku koji je rusinski, a vi se malo, malo ćemo se u ovom momentu osećati kao u evropskom parlamentu, kome težimo, i pokazati da možemo i mi da budemo evropski parlament.

Prvo pitanje postavljam ministru prosvete, Mladenu Šarčeviću, zašto do sada do novembra nije reagovao na to da učenici, pripadnici nacionalnih manjina nemaju udžbenike, nego je za to okrivio nacionalne savete nacionalnih manjina da su za to krivi?

Odgovorno bi bilo kada bi ministar proverio da li njegovo ministarstvo na vreme daje odobrenje za štampanje udžbenika, što nije slučaj i ministarstvo veoma kasni u tome, kao i zašto do sada nije opomenuo ni jednom u nekoj svojoj izjavi ili u nekom nastupu niskotiražne izdavače, kao što je na primer „Klet“ da do danas nisu izdati udžbenici, a već je novembar?

Prošle godine se desilo to da do aprila pripadnici nacionalnih manjina prvi i peti razred osnovne škole, koji prošle godine su išli po novom programu nisu dobili udžbenike.

Proverila sam u Nacionalnom savetu Rusina, gde sam član, da je Nacionalni savet postupio po svim normama, da je ispoštovao vreme koje daje zakon. Dakle, našao je prevodioce, lektore, sve moguće uslove je dao i udžbenici su prevedeni, pojedini od njih, još 5. jula. Tako da, to okrivljavanje ministra Šarčevića za to da udžbenici nisu izašli, okrivljavanje za to nacionalnih saveta je veoma pogrešno.

Ja sam narodna poslanica u Skupštini Republike Srbije još od 2009. godine i počela sam još tada da se borim za to, odnosno da postavljam pitanja zašto nacionalne manjine nemaju udžbenike. Prošlo je već deset godina, mi i dalje imamo isti problem.

Mislim da je za to odgovoran ministar Šarčević i na njemu je da ispravi tu nepravdu, da opomene izdavače. U tom slučaju, ja mislim da „Klet“ najviše radi udžbenike za nacionalne manjine, kao niskotiražne. Dakle, molim ministra da se to ubrza.

Drugo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislavu Nedimoviću, koji je 7. novembra posetio moje selo Ruski Krstur i kao najveći problem je istakao problem krsturske hladnjače „ABC fud“ i rekao je da taj problem mora da se brzo reši.

Ta fabrika se nalazi u predlikvidacionom postupku. On je takođe rekao da će taj problem on rešavati, pa me zanima šta ministar misli da uradi sa tom fabrikom zato što već 10 godina radnici nisu dobili platu? Svi oni koji su dovodili sirovine nisu dobili platu, oštećeni su mali akcionari itd.

Početkom septembra ja sam o tome jedan dopis, o svemu tome šta se dešavalo u tom kombinatu „1. Maj“, da tako kažemo, koji je pod svojom kapom imao i hladnjaču „ABC fud“, ja sam o tome pisala predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, zato što sam jednom i u tim pitanjima Vladi diskutovala o tome sa njime. Njemu je takođe bilo čudno kako jedna fabrika povrća može da propadne u sred Vojvodine.

Tako da sam od njega dobila dogovor da je poslao resornim ministarstvima, sudovima itd, nalog da reaguju i da vide šta se dešava u tom predlikvidacionom postupku hladnjače „ABC fud“.

Privatizacija ove fabrike je počela 1990. godine po starom zakonu, a posle 2000. godine privatizacija je završena po novom zakonu. Većinski vlasnik je bio Efgenija Trendlimasov sa Kipra, koja ne samo da je uništila ovog giganta, nego je uništila i celo selo.

Predlikvidacioni postupak je počeo 2012. godine i o tome šta se dešavalo u toj fabrici ja sam pisala predsedniku Vučiću. Mislim da će reagovati kao što će reagovati valjda i ministar Nedimović, koji je obećao da će nešto novo da se desi u toj fabrici.

Tako da, još jednom kažem, zanima me šta planiraju da se učini u ovoj fabrici „ABC fud“ da možda na neki način i nateraju Sud u Somboru da konačno posle deset godina nešto počne da radi, a i da bi resorna ministarstva pomogla selu i da na neki način ožive fabriku koja već postoji?

Dakle, tu nisu potrebne nikakve investicije, ulaganja. Možda krečenje i zapošljavanje novih radnika i da se počne sa radom u jednoj fabrici povrća u Republici Srbiji.
Hvala predsednice.

Sva svoja pitanja sam htela da postavim ministrima resornim, ali pošto nema nijednog koga sam htela da pitam, sva pitanja postavljam premijerki Ani Brnabić.

Prvo pitanje koje sam htela da postavim ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za poljoprivrednu mehanizaciju? Koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Država duguje poljoprivrednicima premije za mleko, za junad i po raznim drugim osnovama, novac koji kasni često i po godinu dana. Zašto?

Drugo pitanje takođe sam htela da postavim ministru Nedimoviću – da li je Kinološki savez Srbije obavestio Ministarstvo poljoprivrede da je oduzeo prava izrade i izdavanja rodovnika u poslovnom sedištu Kinološkog saveza Vojvodine i zašto je to urađeno?

Šta ćete uraditi povodom toga što opština Vrbas uporno izbegava zakonsku i ustavnu obavezu uvođenja crnogorskog jezika u službenu upotrebu, imajući u vidu da su za to ispunjeni svi zakonom propisani uslovi? Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa bilo kakvu anketu o tome da li neko govori određeni jezik ili mu se sviđa taj jezik ili ne. Zakonski uslov je jedino taj – to je broj nacionalno izjašnjenih građana na popisu.

Pitam takođe – da li će stvarno početi izgradnja fruškogorskog koridora na jesen? Ovo sam htela da pitam ministra Đorđevića. Više od 13 hiljada mama u Srbiji je oštećeno primenom Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Ministar je govorio da će biti izmenjen taj zakon, kada će biti izmenjen taj zakon? Da li će on biti izmenjen do septembra, da li će se prema mamama drugačije odnositi novi zakon?
Hvala.

Svoje prvo pitanje postavljam Ani Brnabić i ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću.

Pitam – zašto je 13 meseci trebalo Upravi za agrarna plaćanja da obradi zahteve poljoprivrednika kojima se refundiraju troškovi kupovine poljoprivredne mehanizacije sa državnog konkursa, a još sedam meseci da pošalju rešenja o isplati novca? Znači, sav taj postupak uglavnom traje 20 meseci, a ljudima stižu naplate, odnosno stižu rate u međuvremenu. Da li je to zato što je obaveza države da se, nakon slanja rešenja po zakonu, u roku od 21 dan mora isplatiti novac?

Poljoprivrednici tvrde da se to namerno sporo radi i da se ti predmeti namerno dugo zadržavaju, i to bez kamate, nasuprot slučaju kada poljoprivrednik npr. ne plati odvodnjavanje i porez odmah mu se računa zatezna kamata. Zašto zakon nije isti za državu i za poljoprivrednike? Znači, poljoprivrednicima, iako ne dobijaju taj novac u određenom roku, ne stižu nikakve kamate.

Takođe, država duguje poljoprivrednicima premije za mleko i za junad i, po raznim drugim osnovama, novac koji kasni, često i do godinu dana. Takođe, država nema nikakvu obavezu da plati nadoknadu. Takođe, pitanje – koliko je za 2018. godinu isplaćeno podsticaja za traktore, a koliko za mehanizaciju, koliko još nije isplaćeno, zašto i kada će biti isplaćeno? Tu mislim na 2018. godinu, a takođe pitam – da li je još nešto ostalo neisplaćeno za 2017. godinu, a tiče se mehanizacije i traktora?

Postavljam pitanje koje sam postavila i prošli put, a tiče se uvođenja crnogorskog jezika kao službenog jezika u opštini Vrbas, jer je bilo razgovora o tome da je crnogorski jezik jedno, a ljudi govore srpskim jezikom, tako da se zbog toga ne uvodi crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas.

Zakon je veoma decidan i jasan. On ne predviđa da li neko govori i kojim jezikom govori. Znači, zakon predviđa samo izjašnjavanje po nacionalnoj osnovi i ne predviđa nikakvu anketu o tome. Znači, zakonski uslov je jedino broj nacionalno izjašnjenih građana po poslednjem popisu i zakonska norma ima imperativni karakter.

Naša država zvanično priznaje crnogorski jezik. Pojedina dokumenta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, RIK se štampaju odavno na crnogorskom jeziku, a u opštini Mali Iđoš je u službenoj upotrebi crnogorski jezik od 2010. godine.

Zahvaljujući tom Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisma, danas u 42 opštine u Srbiji je u službenoj upotrebi 11 jezika nacionalnih zajednica. Jedino opština Vrbas krši zakon i izbegava uvođenje crnogorskog jezika u službenu upotrebu u opštini Vrbas, pa pitam kada će opština Vrbas uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu u opštini Vrbas?

Treće pitanje postavljam ministarki Slavici Đukić Dejanović i premijerki Ani Brnabić, a tiče se Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je stupio na snagu i sada trpe porodice, trudnice, majke, trpe loša rešenja koja su višestruko oštetila porodice.

Podsećam da je pre pet meseci Ustavnom sudu poslata inicijativa za ocenu ustavnosti, budući da se krši Ustav, u suprotnosti je sa Konvencijom u zaštiti materinstva, dovodi na rub siromaštva porodice u kojima su trudnice, porodilje, preduzetnice, itd, i mahom porodice sa malom decom snose posledice loših rešenja tog zakona. Pitam, kada će na dnevni red stići izmena zakona, kojim sigurno neće biti nadoknađena šteta, ali će roditeljstvo i odrastanje dece biti barem malo bezbrižnije?
Hvala, predsedavajući.

Svoje pitanje postavljam Branku Ružiću, ministru državne uprave i lokalne samouprave. Pitam kada će lokalna samouprava u Vrbasu na svojoj teritoriji uvesti crnogorski jezik kao jezik koji treba da bude u službenoj upotrebi, imajući u vidu da su ispunjeni svi uslovi koji su zakonom predviđeni?

Podsećam da Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma u članu 11. stavu 2. obavezuje lokalne samouprave da uvedu jezike nacionalnih manjina, odnosno jezike manjina koje ispunjavaju procenat od 15% u roku od 90 dana od dana utvrđivanja zakonom propisanih uslova.

U opštini Vrbas su već u službenoj upotrebi srpski, mađarski i rusinski jezik, a mali Iđoš je već pre nekoliko godina uveo u službenu upotrebu i crnogorski jezik, pored mađaraskog i srpskog, na svojoj teritoriji, a obavezu uvođenja crnogorskog jezika opština Vrbas ne ispunjava već devet godina.

Crnogorska partija upućuje na to, kažem, već godinama i ukazuje na te zakonom propisane obaveze.

U opštini Vrbas, po poslednjem popisu, živi 7.353 pripadnika crnogorske zajednice, što čini 17,5% od ukupnog broja stanovništva opštine, što znači da se ispunjava ta zakonska obaveza Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma u članu 11. da prelazi čak i tih 15% stanovnika u poslednjem popisu.

Pitam kada će opština Vrbas, odnosno lokalna samouprava u Vrbasu uvesti crnogorski jezik u službenu upotrebu i da li Ministarstvu za lokalnu i državnu samoupravu ima to u vidu i da li će na neki način naterati opštinu Vrbas da ispuni te zakonske obaveze prema crnogorskoj nacionalnoj zajednici koja živi na teritoriji opštine Vrbas?

Drugo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, Branislavu Nedimoviću i ministru Branku Ružiću. Moje pitanje se odnosi na to da li su oni upoznati da se gasi Kinološki savez Vojvodine, koji je osnovan pre 70 godina i jedan je od osnivača Jugoslovenskog kinološkog saveza?

Naime, radi se o tome da je krajem 2018. godine generalni sekretar Kinološkog saveza Srbije Mahmud Masou Al Dagistani, na osnovu samo usmenog naloga, naložio Kinološkom Savezu Vojvodine da ne može više da radi rodovnike i da nema pravo korišćenja pečata, što je i uradio. Znači, došao je i oduzeo je taj pečat.

Naime, upravni odbor Kinološkog saveza Srbije o tome nema nikakvih informacija, o čemu se izjasnio u martu 2019. godine.

Pitam ministra Ružića i ministra Nedimovića da li je uskraćivanje rodovnika Kinološkom savezu Vojvodine samo volja generalnog sekretara i da li je Ministarstvo poljoprivrede o tome upoznato?

Da li je Ministarstvo za poljoprivredu dalo takvo ovlašćenje? Da li je samo Kinološki savez Republike Srbije ovlašćen da izdaje rodovnike za pse i, ako jeste, na osnovu čijeg je to ovlašćenja, dozvole, saglasnosti dobio to ovlašćenje? Da li je Međunarodni kinološki savez dao ovlašćenje, dozvolu, saglasnost i, ako jeste, kojim konkretnim aktom je to učinio? Tražim taj akt da mi se dostavi.

Kada je i na kojoj sednici Kinološki savez Srbije doneo odluku o oduzimanju prava izrade izdavanja rodovnika u poslovnom sedištu Kinološkog saveza Vojvodine? Ukoliko postoji ovlašćenje Međunarodnog kinološkog saveza, da li se ono ostvaruje putem nadležnog Ministarstva poljoprivrede, Uprave za veterinu i za koji period važi? Ko vrši štampanje obrazaca rodovnika, ko naručuje obrasce, nadzor i evidenciju njihovog korišćenja i ko snosi troškove njihove izrade?

Znači, još jednom pitam ministra Ružića i ministara Nedimovića koji su razlozi za oduzimanje prava izrade rodovnika Kinološkom savezu Vojvodine?
Hvala predsednice.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru Branku Ružiću, zato što su u nedelju prošli izbori za nacionalne savete, pa me interesuje zašto do dana današnjeg, a već je utorak, RIK se nije oglasila nijednom rečju kako su protekli izbori, a bilo je napisano. Po zakonu oni treba da daju preliminarne rezultate do ponedeljka. Danas je već utorak.

Zašto RIK do dana današnjeg nije dao ni preliminarne rezultate izbora za nacionalne savete?

Drugo što hoću da pitam ministra Ružića je to da sam 22. oktobra ove godine uputila zahtev, pozvala sam se na Zakon o lokalnoj samoupravi, na Zakon o nacionalnim savetima, podnela sam zahtev kojem mi ti svi zakoni omogućavaju da mi dopusti uvid u posebni birački spisak rusinske nacionalne zajednice. To je bilo još 22. oktobra. Taj isti dopis sam uputila i RIK, ali do dana današnjeg, ministar Ružić mi nije odgovorio zašto ne mogu, ili kada, ili da pogledam taj poseban birački spisak rusinske nacionalne zajednice.

Ne bih volela da mi odgovori da to nije video ili da mu je možda sekretarica sakrila ili mu nije dala taj dopis. Sada je već sve prošlo, jer ja sam to htela da vidim do izbora za nacionalne savete, dala sam to 22. oktobra, na vreme. dala sam zato što Zakon o nacionalnim savetima u članu 82. i predviđa ministarstvo i organi lokalnih jedinica lokalnih samouprava dužni su da ovlašćenim predstavnicima, podnosiocima potvrđenih izbornih lista omoguće uvid u poseban birački spisak. Ne bih volela da se tu neko sada izvlači da ja na to nisam imala pravo, ili da to nije po zakonu. Zato molim ministra da mi kaže zašto mi nije omogućio uvid u poseban birački spisak?

Takođe, pitam Ministarstvo za lokalnu samoupravu, zašto posle četiri godine, znači od 2014. godine do dana današnjeg, do ovih izbora, nije ažuriralo posebne biračke spiskove? Imali smo u nedelju jako puno problema oko upisanih preminulih lica, ljudi koji su preminuli davno, dobili su pozive. Onda su ljudi dobili pozive, videli su i na sajtu da su upisani u posebne biračke spiskove, otišli su na svoja biračka mesta, ali ih na biračkim spiskovima nije bilo. Ja imam za to i dokaze.

Ja sam u te četiri godine stvarno upućivala i preko Odbora za ljudska i manjinska prava i na raznoraznim pitanjima Vladi, da se ažuriraju ti posebni birački spiskovi, a čak je Ministarstvo stalno govorilo da su uveli neko novo ažuriranje, novi sistem, ali taj novi sistem nije doveo ni do čega.

Kažem da je mnogim ljudima bilo onemogućeno da glasaju na izborima za nacionalne savete, zato što opet jedinstveni birački spisak nije pratio posebni i obratno.

Znači, nisu se u tome promenile ni adrese, ni preminula lica, jednostavno, ko će za to odgovarati što je nekim ljudima bilo onemogućeno da glasaju na izborima za nacionalne savete?

Takođe, pitam odakle se finansirala kampanja, pošto država znamo da finansijski nije učestvovala u izborima za nacionalne savete, čak listama nije omogućila ni prošireni sastava.

Znači, svi oni koji su predali liste mogli su da imaju proširenog člana u proširenom sastavu, koga sami plaćaju.

Jednostavno, pitam, zašto je država prepustila sve to nacionalnim zajednicama koje nemaju novac, podnosioci lista ili kandidati sa lista, da bi finansirali posmatranje na biračkim mestima u biračkim odborima jesu bili samo pripadnici SNS, zato što su lokalne uprave određivale ko će biti na biračkim mestima, tako da je svima nama koji ne pripadamo toj stranci, koji smo bili podnosioci lista, jednostavno bilo onemogućeno da pratimo ove izbore.

Sada se država, Ministarstvo hvale, a i ministar Ružić se hvali kako su ovi izbori za nacionalne savete bili demokratični, i da do sada te demokratičnosti nije bilo, što jednostavno nije tako.

Mi tu demokratičnost jednostavno ne možemo da dokažemo, a ne može ni on. Jednostavno, posmatranje je bilo onemogućeno. Hvala.
Hvala, predsednice.

Moje pitanje se odnosi na prekjuče raspisane izbore u opštini Kula, pošto sam jedina poslanica iz te opštine. Pitanje postavljam vama, predsednice Gojković, i premijerki Brnabić.

Ustav Republike Srbije u članu 192. određuje nadzor nad radom opštine. U tom članu se predviđa da Vlada može da, pod određenim uslovima i određenim zakonima, da raspusti skupštinu opštine itd, pa me interesuje zašto je tako brzo raspuštena Skupština opštine Kula, koji su razlozi za raspuštanje Skupštine opštine Kula i zašto su raspisani izbori u opštini Kula?

Takođe, u tom istom članu se predviđa da Vlada imenuje privremeni organ. Privremeni organ u opštini Kula je imenovan. Navodno je SO Kula raspuštena iz razloga što je predsednik opštine, Milojičić, dao ostavku, ali on je sada predsednik tog privremenog organa. Interesuje me kako može, ako je već Skupština, pod navodnicima – pala, zbog Milojičića, predsednika Skupštine, zašto je on sada imenovan za predsednika privremenog organa?

U tom istom članu, 192. se predviđa da, ako je već imenovan privremeni organ, da u njemu moraju da budu, u tom njegovom sastavu, i pripadnici nacionalnih manjina, odnosno pripadnici stranaka nacionalnih manjina, ako su već bili u tom sastavu skupštine opštine. Tako da, u ovom sada sastavu privremenog organa nema pripadnika odbornika Ruske stranke i nema odbornika iz Saveza vojvođanskih Mađara. Interesuje me zašto je prekršen Ustav? To je jedno pitanje koje se odnosi na te izbore u Kuli.

Drugo pitanje se odnosi na izbore za nacionalne savete, koji su u nedelju, 4. novembra. Dele se po selima pozivi za glasanje na skroz pogrešne adrese. To se dešavalo i 2014. godine. Znači, ljudi dobijaju pozive na skroz druge adrese, na kojima uopšte ne žive, pa me interesuje zašto se to opet dešava? Mi smo apelovali preko Odbora za ljudska i manjinska prava i na sve načine da se to više ne desi, ali, opet se ponavlja isto.

Takođe me interesuje kako ministar Ružić, a njemu postavljam ovo pitanje, kako misli da zaštiti podatke, kada te pozive dele pripadnici Srpske napredne stranke, stranački ljudi. Znači, oni imaju dostupnost tim adresama, imaju dostupnost ljudi koji su upisani u posebne biračke spiskove. Zašto tu podaci, na neki način, nisu zaštićeni?

Takođe me interesuje, to je pitanje za biračke odbore, liste nemaju pravo da određuju svoje ljude kao posmatrače, jer stalne odbore i biračke odbore je odredila lokalna samouprava, naravno, od svojih pripadnika, svoje stranke, odnosno vladajuće koalicije. Svi nosioci lista i sve liste imaju pravo na posmatrače, ali samo u proširenom sastavu, tako da jednostavno mislim da je to protivustavno, kako mogu pripadnici lista da plaćaju ljude u proširenom sastavu? Mislim da neregularnost već postoji i oko tog deljenja poziva i oko biračkih mesta, biračkih odbora.

Jedno pitanje postavljam i ministru kulture i informisanja, Vladanu Vukosavljeviću. Pitam ga zašto Javni servis RTS uopšte ne prati izbore za nacionalne savete? Ja do sada, a izbori su raspisani još sredinom avgusta, ni u jednoj emisiji nisam, ni na većinskom jeziku, ni jeziku nacionalne manjine, na Javnom servisu nisam videli nijednu informaciju o izborima za nacionalne savete.

Istina, ministar Ružić je dao na početku neki intervju, bio je neki razgovor, da se raspisuju izbori, da poziva za upis u posebni birački spisak. Ali, od avgusta do sada, Javni servis uopšte ništa nije informisao o izborima za nacionalne savete, pa se pitam zašto to Javni servis ne radi? Da li ne oseća da pripadnici nacionalnih manjina ne plaćaju porez ili jednostavno nisu zaslužili da se o njima informiše, a većinski narod da čuje o tome šta njihove komšije, šta pripadnike nacionalnih manjina muči i da li Republika Srbija misli da ukine multikulturalnost?
Hvala predsednice.

Svoje poslaničko pitanje postavljam ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Poslaničko pitanje se odnosi na dug, odnosno na neisplaćivanje mesečnog prihoda apoteci Novi Sad od strane republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje.

Naime, za razliku od zdravstvenih ustanova u Srbiji apoteke plaćaju ostala davanja zaposlenima, ali i obaveze prema dobavljačima, energentima, plaćaju energentima koji su potrebni za njihovo nesmetano poslovanje. Sve to isplaćuje iz marže od 12% na promet lekova i medicinskih sredstava, kao i na pomagala.

Poslovni račun Apoteke Novi Sad su zbog neizmirenih dugovanja iz ranijeg perioda u blokadi. U svrhu isplate zarada, plata, odnosno putnih troškova, otpremnina, jubilarnih nagrada, materijalnih troškova itd, Uprava za trezor je otvorila namenski podračun koji prema zaključku Vlade Republike Srbije ne može biti predmet prinudnog izvršenja. Uplatu navedenih sredstava, odnosno marže, vrši republički Zavod za zdravstveno osiguranje preko filijale u Južno-bačkom okrugu u Novom Sadu, uz međusobno usaglašavanje.

Od aprila 2018. godine iz nepoznatih razloga prestala je uplata marže za februar i tako je do dana današnjeg. Republički fond ni u filijali u Novom Sadu nije nikada dobio odgovor, nije dao odgovor zašto se to dešava. Ukupno potraživanje Apoteke Novi Sad prema republičkom Fondu za zdravstveno osiguranje za maržu od februara po jul 2017. godine iznosi 9.339.000 dinara i predstavlja u ovim uslovima poslovanje apoteke i jednu i po mesečnu zaradu za 66 zaposlenih, koliko je tamo sada ostalo, a njima se duguje za 11 mesečnih zarada.

Po informacijama, filijala Novi sad je tražila mišljenje od Ministarstva zdravlja i do sada ga nije dobila. Inače, niko ne zna kada je zahtev za mišljenje poslat i ni o čemu ministarstvo, na kraju krajeva, ne treba ni da se izjašnjava, jer to propisuje Zakon, Pravilnik o ugovaranju i Zaključak Vlade je sve to definisao. Tako da, sve ono što je poslato ministarstvu mislim da nema validnost.

S obzirom da se radi o značajnim sredstvima i dugom u periodu neisplate, poslovanja apoteke je jako otežano, pa pitam ministra Lončara, kada Republički fond zdravstvenog osiguranja može da očekuje mišljenje i kada radnici apoteke da očekuju da ono sve što im je neisplaćeno do sada će biti isplaćeno?
Hvala, predsedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru Šarčeviću, ministru prosvete i Jadranki Joksimović, ministarki za evropske integracije.

Ona je na poslaničkim pitanjima u četvrtak izjavila u svom obraćanju da je Evropska komisija, između ostalog, svega onoga što se tiče Poglavlja 23, posebno je istakla da je ta Evropska komisija pohvalila Srbiju u napredovanju oko udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.

Ja bih htela da je pitam i da joj kažem da to nije istina i da u stvari Srbija je možda napredovala u izdavanju udžbenika za nacionalne manjine, ali da to još uvek nije ono što bi trebalo.

Pripadam Rusinskoj nacionalnoj zajednici i mogu da kažem da udžbenici za prvi i peti razred uopšte ne postoje. Znači, to je novi program koji je sada uveden u obrazovanje i učenici prvog i petog razreda do dana današnjeg, a već je oktobar, nemaju iz čega da uče.

Navodno su stigli neki udžbenici koje je izdao Zavod za izdavanje udžbenika, a sve ono što treba da izda privatna firma, odnosno „Klet“, nije do današnjeg izdato, tako da pitam i ministarku Jadranku Joksimović i ministara Šarčevića da li su u to upućeni i da li su opet „Klet“ i drugi privatni izdavači zatajili, da li oni to kontrolišu i pitam kada će izaći udžbenici za prvi i peti razred, a tiču se ne samo Rusinske nacionalne zajednice, nego i drugih pripadnika nacionalnih manjina?

Takođe pitam ministra Šarčevića da li je upućen u to da u gimnazijama na jezicima nacionalnih manjina, eto, tu znam za svoju Rusinsku nacionalnu zajednicu, ne postoje udžbenici prevedeni u gimnazijama?

Udžbenici za hemiju, geografiju, fiziku su izašli još 1997. godine, a na nekima piše još SFRJ ili SRJ. Znači, uči se iz starih udžbenika ili iz udžbenika na srpskom jeziku, što jednostavno nije moguće. Ako se nastavi izvodi na jeziku nacionalnih manjina zašto učiti iz prevaziđenih udžbenika ili iz udžbenika koji nisu na maternjem jeziku?

Te gimnazije postoje više od sto godina, tako da mislim da nije u redu da se poneki udžbenici prevedu, a poneki ne.

Možda će to ministar tumačiti da srednja škola nije obavezna, pa nisu ni obavezni udžbenici ili ne treba da se prevode udžbenici na jezike nacionalnih manjina, ali, eto, hoću da mi odgovori da li misli da svi udžbenici u školama na jezicima nacionalnih manjina treba da budu izdati na vreme 1. septembra i da li treba da budu i prevedeni?

Takođe, drugo svoje pitanje postavljam ministru Branku Ružiću, ministru za lokalnu samoupravu. Pitam da li je upućen u to šta se dešava u predizbornim radnjama za izbore za nacionalne savete, koji treba da se održe 4. novembra?

Naime, to sam ja doživela i na svom ličnom slučaju. Velike opstrukcije postoje od strane vladajuće stranke u svim opštinama. Onemogućene su mesne zajednice, overivači, notari itd. Čak sam ja u svom slučaju bila ispisana iz posebnog biračkog spiska da ne bi lista kojoj ja pripadam prva predala listu. Znači, kada je vodeća stranka predala listu ja sam bila upisana u posebni birački spisak, što nije moguće, ja sam članica Nacionalnog saveta u dva saziva i nemoguće je, jednostavno. Našla sam čak i rešenje da sam upisana u posebni birački spisak.

Drugo, hoću da kažem da, pošto dolazim iz Kule, Crnogorska nacionalna zajednica je ovde prisutna. Udruženja Crnogoraca iz Kule neće da izlaze na ove izbore, jednostavno, na nesreću, a to je dobro udruženje Crnogoraca. Jednostavno će da bojkotuju izbore zato što se masovno upisuju pripadnici vladajuće stranke. Znači, upisuju se u posebni birački spisak. Oni navode u svom obraćanju OEBS-u i drugim međunarodnim institucijama da je čak hiljadu Crnogoraca upisano u posebni birački spisak, npr. od raspisivanja izbora do dana današnjeg i to po mestima u Srbiji gde stvarno nema ni udruženja Crnogoraca, niti postoji neko udruženje koje prati nacionalni identitet, pa pitam ministra Ružića da li je upućen u predizborne radnje koje se dešavaju?
Hvala, predsednice.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Godišnje u Srbiji oboli od raka oko 350 dece mlađih od 19 godina, a oko pedesetoro njih umre. NJihovo lečenje, naravno, prate njihovi roditelji, bdiju nad njima danima, ali glavni problem je u tome što oni dobijaju male nadoknade za bolovanje i bolovanje je ograničeno. Znači, ako odu na bolovanje zbog bolesti svog deteta, ne dobijaju 100% bolovanje, nego 65% iznosa od plate, a ono može da traje samo četiri meseca, a ponekad i kraće.

Sa prelaznim rešenjem koje je uvršteno u izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju je da se bolovanje produžava na šest meseci i da je nadoknada 100%. Sa time su se roditelji obolele dece na neki način i usaglasili, ali do tog rešenja još uvek nije došlo.

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka predložilo je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju još pre pet godina. Znači, pet godina se čeka da bi se nešto tu uskladilo i da bi taj zakon došao na dnevni red.

Pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara – kada će preduzeti konkretne mere da olakša roditeljima borbu sa rakom i bolešću svoje dece, kada će taj zakon doći na dnevni red i kako će izgledati taj Zakon o zdravstvenom osiguranju, odnosno da li će roditelji dobiti 100% nadoknade za šest meseci bolovanja?

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Maji Gojković. U junu je Skupština Srbije usvojila amandman na Predlog izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji predviđa da će svaki poslanik u Skupštini moći da govori na svom maternjem jeziku. Do dana današnjeg nemamo obezbeđene uslove da govorimo na svojim jezicima, što mislim da bi bilo dobro za našu Narodnu skupštinu, jer multijezičnost u Srbiji treba da se pokazuje EU kojoj težimo. Time bi to bogatstvo koje već postoji u Skupštini AP Vojvodine se prenelo i na Narodnu skupštinu Republike Srbije, pa vam pitam predsednice – kada će se obezbediti uslovi da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima?

Treće pitanje postavljam Ministarstvu prosvete Mladene Šarčeviću, a odnosi se na prevođenje dokumenata za škole u kojima se izvodi nastava na jezicima nacionalnih manjina. Navodni „Prosvetni pregled“ šalje nacionalnim savetima u PDF formatu svedočanstva, đačke knjižice, matične knjige, dnevnike da se prevode sa srpskog jezika na jezike nacionalnih manjina u školama gde se izvodi nastava na jezicima nacionalnih manjina. Godinama, od 2015, 2016, 2017. i ove godine niko nije prevodiocima platio taj posao. „Nacionalni pregled“ iz godine u godinu govori da on nije dužan da plati te prevode, već samo da štampa ta dokumenta, a Ministarstvo prosvete uopšte ne upućuje nikakva sredstva nacionalnim savetima za prevođenje tih dokumenata.

Pitam ministra Mladena Šarčevića da li će usmeriti sredstva za prevođenje tih dokumenata nacionalnim savetima ili školama, ili već da nađe neki način kako bi mogao da nadoknadi tim prevodiocima rad koji ni malo nije lak? Opet ponavljam, u PDF-u dolaze sva ta dokumenta i to ne može bilo ko da uradi, to moraju da urade ljudi koji znaju dobro jezik sredine, jezik nacionalne manjine u školi u kojoj se izvodi nastava.

Predsednici odbora za obrazovanje u nacionalnim savetima su više puta razgovarali sa državnim sekretarima u Ministarstvu prosvete i ti državni sekretari su iz godine u godinu govorili da u budžetu u stvari nema sredstava za prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina. Pitam ministra Šarčevića da li će i kako će rešiti tu situaciju i za te godine isplatiti prevodiocima prevode dokumenata? Hvala.
Hvala presedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru Ružiću, a odnosi se na probleme koji su se stvorili u opštini Kula. Problem je nastao donošenjem odluke u SO Kula u čijem izglasavanju je učestvovalo sedam odbornika koji su prema mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije u sukobu interesa, pošto pored javne funkcije odbornika obavljaju i funkcije i članovi su saveta mesnih zajednica, a pojedini su čak i predsednici saveta mesnih zajednica, što je ozbiljna povreda Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije.

Druga nelogičnost koja se isto stvorila u opštini Kula je ta da su ti isti odbornici za koje je ustanovljeno da su u sukobu interesa, na nezakonit način su glasali protiv inicijative Agencije za borbu protiv korupcije za razrešenje predsednika opštine Perice Videkanića sa funkcije predsednika opštine, naglašavam. Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu je saopštilo da su odbornici mogli da glasaju samo tajnim glasanjem kao što predviđa Zakon i Statut, ali oni su glasali javno.

To je, znači, treća povreda zakona, jer kako kažem u Zakonu o lokalnoj samoupravi, decidno naglašava da treba da se glasa tajnim glasanjem.

Pitam ministra Ružića, da li će Ministarstvo po osnovu člana 84. Zakona o lokalnoj samoupravi poništiti zaključak SO Kula, o odbacivanju inicijative za razrešenje Perice Videkanića sa funkcije predsednika opštine Kula, a to je sve po osnovu Zakona, da li će ispoštovati Zakon, a u pitanju su pet odbornika od kojih su dva sekretara mesnih zajednica Sivac i Gornji grad u Kuli, a trojica su odbornici članovi Saveta mesne zajednice. Takođe pokrajinska poslanica, inače član i načelnik za društvene delatnosti u SO, član izvršnog odbora mesne zajednice Donji grad, dok je pomoćnik predsednika opštine Tihomir Đuričić, kao odbornik koji je glasao za izbor predsednika opštine postao pomoćnik, što su takođe sukobi interesa i to je ustanovila Agencija za borbu protiv korupcije.

Pitam ministra Ružića – da li će se ponašati po zakonu?

Pitam opet, po ne znam koji put, ministra Đorđevića – šta se dešava u preduzeću „DES“ u Novom Sadu. Na pitanjima Vladi, kada mi je odgovorio da su u toj firmi gde je 130 zaposlenih invalidi, uglavnom gluvi, nagluvi, rečeno je da neće biti niko u toj firmi otpušten. Ovih dana u „DES-u“ se dešava to da je pokrenut postupak za stečaj, odlukom direktora Nenada Romčevića i izrađuje se program za rešavanje viška zaposlenih u „DES-u“. Najverovatnije će biti otpuštanja i ta firma će se ili privatizovati ili zatvoriti, pa pitam ministra Đorđevića šta će se desiti sa „DES-om“? Zaposleni u tom „DES-u“ su dobili tek januarsku platu, drugi deo, 10. aprila, a za sve one ostale mesece, februar, mart, april, sada već i maj, sredina maja, nisu dobili ništa. Po ne znam koji put ovo pitanje postavljam ministru Đorđeviću.

Postavljam pitanje i premijerki Brnabić, a tiče se dolaska „Tenisa“, koje je na velika vrata najavljivano da će doći ove godine, pa pitam da li je tačno da ta kompanija nakon što je dobila pet hiljada hektara zemlje, da li će ta zemlja ove godine ostati u parlogu, da li je ta zemlja izdata, za sada je to još državno zemljište, ko to zemljište koristi, ko plaća odvodnjavanje na to zemljište i šta se dešava sa tim zemljištem? Kolika je tačna vrednost „Tenisove“ investicije, da li je to 300 miliona evra, kao što je najavljeno, ili je to 100 miliona evra, kao što najavljuju pojedini mediji? Koliko će tačno radnika biti zaposleno i koja će biti njihova prava u toj kompaniji?

Interesuje me da li se već zna koju će tehnologiju doneti „Tenis“, da li će to biti tehnologija koja je i u Nemačkoj, ili će to biti neka posebna tehnologija koja će se odnositi samo na Srbiju, a okolna sela će se gušiti u smradu i otpadnim vodama i u svemu ostalom što će doneti ta farma?
Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje bih htela da postavim premijerki Brnabić i ministru sporta, a tiče se opštine Kula i raspoređivanja sredstava za sportske organizacije.

Naime, opština Kula raspisala je javni poziv za dodelu redovnih sredstava za sportske organizacije, za 2018. godinu. Presudom Vrhovnog suda je potvrđena odredba Zakona o sportu, gde je jedini ovlašćeni predlagač teritorijalni sportski savez. U rukama imam predlog finansijskog plana koji je teritorijalni sportski savez opštine Kula po programskom kalendaru, podneo na vreme lokalnoj samoupravi.

Pitam ministra sporta – da li će se ovaj javni poziv na osnovu Zakona o sportu, kao protivpravni akt staviti izvan snage?

Drugo pitanje, Sportski savez opštine Kula i Sportski savez opštine Bačka Palanka, članovi su Sportskog saveza Srbije od 2016. godine, kada je usvojen novi Zakon o sportu. Bačka Palanka i opštinski savez iz Kule su podneli zahtev za rešenje nadležnosti teritorijalnih saveza da bi oni preuzeli Sportski savez Srbije. Kako je propisano Zakonom o sportu i na taj način da se urede odnosi u sportu, u tim jedinicama lokalne samouprave, zašto Ministarstvo sporta nije podnelo takvo rešenje?

Takođe, isto pitanje postavljam i ministarki pravde, a tiče se tih sportskih saveza, Vladimir Batez, pokrajinski sekretar za sport je Petru Bodrožiću, predstavniku Sportskog saveza opštine Kula, u prisustvu svedoka izjavio da iako sze nadležni, misli na Ministarstvo, da li mislite da vi u ovoj državi možete dobiti i jedan sud? Da li sudije donose presude na osnovu političke volje ili na osnovu zakona? I, odakle smelost pokrajinskog sekretara da sa takvom sigurnošću može da govori o ishodu presuda? To pitam ministarku pravde.

Svoje pitanje postavljam i „Železnicama Srbije“ i ministarki Mihajlović. Naime, železnička stanica u Novom Sadu je sagrađena pre 54 godine i od tada do dana današnjeg u tu železničku stanicu, odnosno u zgradu i sve ono što pripada toj železničkoj stanici nije nikada ništa ulagano. Putnici se u sadašnje vreme sve više vraćaju i putuju železnicom, jer znamo da je putovanje železnicom mnogo jeftinije, tako da kroz tu železničku stanicu, nekada prođe oko 13.000 putnika.

Najavljeno je da će se nova železnička stanica renovirati, da će renoviranje početi sada u maju, mislim sredinom ove godine, pa me interesuje, pošto je najavljeno samo da će se raditi neki, da kažem, šminkerski poslovi, da će se krečiti, da će se raditi pokretna vrata, da će se malter koji otpada rešiti, renovirati itd, ali me interesuje i pitam Železnice Srbije i ministarku Mihajlović - da li će se na železničkoj stanici u Novom Sadu uraditi i napraviti pokretne stepenice? Jer je stanica bez tih pokretnih stepenica funkcionisala 54 godine.

To predstavlja veliki problem, jer jednostavno putnici koji su invalidi, koji dolaze sa koferima, jer je stanica železnička u Novom Sadu jako prometna, a i otvaranjem te putne mreže između Beograda i Budimpešte će najverovatnije biti još prometnija, pa me interesuje da li će se olakšati život invalidima i putnicima koji prolaze i dolaze u Novi Sad i da li će se na železničkoj stanici, osim tih šminkerskih poslova, krečenja itd. napraviti i pokretne stepenice?
Predsedavajući, vreme radi samo za poneke, ne za sve.

Poštovani ministri, narodni poslanici, svoje pitanje postavljam ministarki Mihajlović, a tiče se Fruškogorskog koridora, jer ste 17. novembra 2017. godine izjavili da će radovi oko izgradnje Fruškogorskog koridora početi ove godine, a sadašnji predsednik, a nekadašnji premijer Aleksandar Vučić je izjavio da će poslovi početi 2017. godine, tako da više ne znamo koji je datum.

Postavljam vam pitanje – da li je završena projektna dokumentacija, da li je završena eksproprijacija zemljišta i da li su obezbeđena sredstva za Fruškogorski koridor i odakle su ta sredstva?

Drugo pitanje postavljam ministru Đorđeviću, a tiče se jednog novosadskog preduzeća koje se zove DES, odnosno to je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, prvenstveno za osobe koje su oštećenog sluha. To preduzeće je osnovano još 1948. godine i pitam vas – da li je istina da se DES zatvara u maju ove godine? Radnici tamo, zaposleni, koji su uglavnom porodice, to su supružnici koji tamo rade, ima oko 130 osoba oštećenog sluha ili su gluvi, nagluvi itd. Da li se to preduzeće zatvara u maju i šta ti ljudi da rade, jer ne znaju šta će se sa njima dešavati, a sve u svemu tamo ima oko 200 zaposlenih? To je znači pitanje za ministra Đorđevića.
Još jedno pitanje postavljam premijerki Brnabić, a tiče se restitucije. Kada ćete i da li su izrađene nove izmene Zakona o restituciji, odnosno da li će u njemu biti supstitucije? Da li će biti omogućeno da se vraća zemlja drugoj katastarskoj opštini, jer znamo da u ponekim opštinama više nema zemlje? Mislim da je ima, jer neki opštinari, ljudi su uzurpirali zemljište iz tih privatizacija, pa je ljudima onemogućeno da dobiju to zemljište. Na severu Vojvodine je kritična situacija. Tamo oko 13.000 ha koje treba da bude vraćeno, vraćeno je samo oko 3.000 ha. Mislim da je to kritično.

Interesuje me odakle ćete obezbediti sredstva za obeštećenje, pošto je potrebno obezbediti oko dve milijarde evra, a govori se samo o 13,6 milijardi evra koji su namenjeni za obeštećenje. Interesuje me u kojoj je to fazi i kada će to doći na dnevni red.
Prvo restitucija.

Zašto, ako nema sredstava, a može da se vrati ne vratite u onom obliku u kome može da se vrati? Znači, nema pogovora o tome.

Ministre Đorđeviću, nisam dobila odgovor da li se DES zatvara ili se ne zatvara. Pričali ste o bivšoj vlasti. Mislim, vi ste već šest godina na vlasti, možda ste za šest godina imali jako puno prilika da neke stvari ispravite i da u stvari napravite od njih nešto novo.

Ministarki Mihajlović, pitam je – vi ste mi odgovorili o prugama koje su međunarodne, ja vas o prugama uopšte nisam pitala. Pitala sam vas o Fruškogorskom koridoru. Znači, vi od 2016, 2017, 2018. godine… Tih 45 kilometara jednostavno ne znate za sada. Niste mi odgovorili ko je finansijer? Ko će finansirati? Niste mi ni odgovorili ni kada će to početi. Jednostavno, mislim da mi ni na jedno moje pitanje niste naučili, osim onoga što ste podučavali kako to sve ide oko tih međunarodnih ugovora koji se tiču pruga.
Hvala predsedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru poljoprivrede, ministru za zaštitu životne sredine i Upravi za veterinu. Ispričaću jedan slučaj koji je nažalost u našoj državi rasprostranjen, a desio se u selu u kom živi, u Ruskom krasturu u petak. Neime, neko je na putu između Ruskog Krstura i Kosančića izbacio uginute svinje, onako redom, možda je tu bilo 20, 30 i velikih prasadi i svega. građani su to uočili, videli su da je to uz put, jako blizu sela. U petak su zvali od mesne zajednice, komunalnog preduzeća, svakakve inspekcije, niko nije hteo da pomogne. Jednostavno, to je tako stajalo ceo vikend, da bih onda u ponedeljak isto tako zvala veterinarsku inspekciju, komunalnu inspekciju i sve redom. Samnom su postupali isto tako kao što su postupali sa građanima.

Pitam – kome građani da se obrate u jednom selu, ako vide da se tako nešto desi. Ne mislim tu samo na otpad, nego mislim na eto i tako uginule životinje koje jednostavno mogu da izazovu zarazu, to je jako blizu sela i ko zna šta može da se desi. Pa pitam sva ta nabrajana ministarstva – kome obični građanin u jednom selu da se obrati i ko u tom momentu kada se on obrati treba da dođe da bi reagovao, jer jednostavno, samo u tom slučaju ljudi su ceo vikend čekali da neko dođe da upiše šta se desilo, a kamoli da sve to odveze.

Zato tražim u odgovoru ministarstva, Uprave veterine, da mi kažu ko je nadležan, kome građani treba da se obrate? Interesuje me ko je izbacio te uginule svinje na taj put Ruski krstur – Kosančić, kada je to bilo i kada su te uginule svinje uklonjene i gde su uništene?

Drugo pitanje postavljam ministru za rad, Zoranu Đorđeviću, a tiče se preduzeća „Des“ koje funkcioniše od 1948. godine u Novom Sadu, a preduzeće je od posebnog značaja pošto zapošljava osobe sa oštećenim sluhom i od te 1948. godine uvek je bilo preduzeće koje je od posebnog društvenog i državnog interesa.

Navodno, to preduzeće sada zapošljava 200 ljudi, a zanima se od svog postojanja obradom metala, drveta, imaju štampariju, šiju odela za vatrogasce itd. HTZ opremu. To su da te njihove četiri delatnosti kojima se zanimaju od 1948. godine.

Navodno, ta oštećena lica su čula, ljudi koji su zaposleni, invalidi u tom preduzeću su čuli da se to preduzeće zatvara u maju, pa me interesuje i pitam ministra Zorana Đorđevića da li je istina da se to preduzeće zatvara u maju, da li će biti privatizovano i da li država više ne želi da brine o tim ljudima koji su invalidi i sve to će jednog dana prepustiti privatniku, koji sigurno neće na isti način da se bori za te ljude koji tamo rade? Znači, postavljam to pitanje i Zoranu Đorđeviću.

Još jedno kratko pitanje koje se odnosi na poljoprivrednike. Interesuje me da li će u ovoj godini poljoprivrednici dobiti samo 4.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju? Šta se dešava sa finansiranjem regresiranog dizel goriva jer, jednostavno, do sada je toga bilo, poljoprivrednici ne znaju da li će ove godine biti ukinuto regresirano gorivo? U kojoj meri i da li smo napredovali sa IPARD fondovima? Jednostavno, poljoprivrednici ne mogu sami da ispune uslove koje predviđa IPARD. Najverovatnije bi država trebalo da oformi garancijski fond, jer ljudi prvo treba da kupe mašinu i posle dve godine da im se uplate te pare. Tako da, mislim da će male poljoprivrednike zaobići IPARD, pa pitam Ministarstvo poljoprivrede – da li će tu još nešto preduzeti?
Hvala, predsednice.

Prvo pitanje koje postavljam postavljam ga već ne znam koji put, zato što nisam dobila odgovor do dana današnjeg, a postavljam ga premijerki Ani Brnabić. Tiče se izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine, odnosno o restituciji, jer 100 hiljada građana u ovoj zemlji čekaju odgovore i nemaju rešenja od Agencije za restituciju.

Pitam predsednicu Vlade Anu Brnabić – da li je gotov i kada će stići u skupštinsku proceduru zakon o izmeni, o vraćanju oduzete imovine?

Pitanje se tiče isto restitucije, pitam i ministarku pravde Nelu Kuburović – kada će i u kom pravcu će ići Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti i kada će i te izmene stići u skupštinsku proceduru?

Treće pitanje postavljam Ministarstvu za rad, ministru Đorđeviću. Na sajtu republičkog zavoda za traženje poslova sam našla da je od 1.681 slobodnog radnog mesta 1.100 radnih mesta u Beogradu, pa pitam ministra Đorđevića – da li misli da u ovoj zemlji samo postoji Beograd i da li samo u Beogradu ima radnih mesta? Ostaje negde oko 500 radnih mesta u celoj Srbiji.

Kako će se ova Vlada, a i ministar Đorđević, izboriti sa decentralizacijom, o kojoj stalno pričaju i da li misle na neki način da zaustave egzodus naših građana u gradove, posebno u Beograd, jer vidimo da je stvarno od 1.161 radnog mesta, 1.100 radnih mesta slobodnih u Beogradu?

Molim Ministarstvo za rad da mi navede tačno programe kojima bi se sprečio egzodus naših građana, ne samo u Beograd i u velike gradove, ali i iseljavanje naših građana u inostranstvo. Svake nedelje čujemo da naši građani zauvek odlaze na Novi Zeland, u Kanadu, itd. Znači, s tim nemaju veze samo mala sela, imaju i gradovi. Šta naša Vlada i Ministarstvo preduzimaju povodom toga?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu za saobraćaj, odnosno ministarki Mihajlović i „Putevima Srbije“ - na osnovu čije procene i odobrenja su određivane tri puta više putarine na autoputu Beograd – Subotica. Znamo da sada iznose 350 dinara, do sada su bili 110 dinara, mađarska. Zašto ministarka Mihajlović kaže da nikada Srbija neće uvesti vinjete, a vinjete ima cela EU, odnosno ceo ovaj region kome, možda i mi težimo da pripadamo?

Na primer, Mađarska vinjeta za deset dana iznosi deset evra, slovačka za sedam dana 15, Rumunska za deset dana tri evra itd.

Ako od putarine očekuju povećanje prihoda od 80 miliona dinara mesečno, zanima me koliko od tog prihoda će dobiti Vojvodina, odnosno koliko će ostati u Vojvodini, jer govorimo o delu autoputa Beograd – Subotica, tako da me interesuje koliko će ostati Vojvodini?

Sledeće pitanje postavljam Slavici Đukić Dejanović, a tiče se novog Zakona o podršci porodici. Očekujemo da Vlada Srbije na neki način i ovim zakonom ispravi neke nepravde, koje su se do sada trpele oko isplate trudnice, a znamo koliki nam je natalitet, da takav natalitet nismo zabeležili, nije bio od Prvog svetskog rata. Tako da, jednostavno mislim da politika prema tome nije dobra, prema demografiji.

Ali, pitam. Poruka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, da je problem u isplati naknade trudničkog bolovanja nastao zbog neadekvatnog planiranja sredstava prethodnog rukovodstva trudnicama i njihovim porodicama, a to porodicama i trudnicama hoću da kažem da ne znači ništa.

Najmanje što trudnice zaslužuju jeste da se sazna ko je odgovoran za tu grešku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da li će ti koji su to pogrešili, ili jednostavno nisu omogućili da trudnice na vreme dobiju tu svoju nadoknadu, da li će biti kažnjeni i da li će oni odgovarati i kada će se to desiti?